Spoznaja

Yasmin · Prijatelj foruma

U poslednji san uronila sam obavijena tananom, belom, prozracnom haljinom od iscekivanja...

Secam se sume i visokog drveca. I secam se da je suma bila svetla. Lutala sam sama besciljno, mozda trazeci izgubljenu Istinu ili zaboravljenu Tajnu. Ne znam tacno. Nisam se plasila, da li zbog toga sto mi nije bilo hladno ili zbog ptica?

Osecala sam se slobodno i nekako uzviseno, kao da sam pozvana od gospodara sume, koji je iznenada pozeleo da bas meni podari dragulj Spoznaje. Nisam znala ko je, ali slutnja me je vodila sve dublje i dublje u sumu, dalje od poznatog , a neshvacenog.

Usput sam dlanovima dodirivala drvece, a stoletna stabla dostojanstveno uzvracala toplinom dodira. U tajnastvu iscekivanja pogledala sam u nebo upleteno visoko gore medu sumecim liscem.

Na momente mi se cinilo poletecu, neka me cudesna milina ispunjavala, izlivala se neobelezenim putevima iz moga tela i vukla me, vukla nekuda , kuda, osecala sam, neizostavno moram stici.

Pri svakom pokretu i koraku nezna tkanina moje haljine, bi zazarila poneku iskru probudene zenskosti.na bokovima, grudima, u preponama da bi raspaljivala sve vecu i vecu vatru ciji su plamenovi lizali svaki delic moga tela , da bi se svi slili u onu dolinu zelja medu nogama. Odatle bi se rasplamsala jos veca i silnija, razlivala iznova obuhvativsi i moju svest i srce i svaki udisaj, klizila po kozi i ispod, zahvatila srce i misao, rasplamsala nesluceno, nevideno, nedozivljeno, a poznato!

Secam se da mi se kosa slivala slapovim niz leda, da ju je povremeno vetar nanosio u moje lice, oci i da mi je njen dodir zario usne, nadimao grudi otezale od zova tajanstva.

Secam se i bola zanosa. Slatki bol, ali ipak bol, slamao je svaku poru, usporavao korak, njihao bokove.

Umorna od puteva Zelje, tesko disuci, zastadoh kraj jednog drveta, naslonih se i molecivo se zagledah u plavetnilo visina. Milujuci dlanovima koru stoletne mudrosti, zamolih za milost. Uplasih se od pogleda niz sopstveno telo podrhtavalo u nekom ludom ritmu tajanstvenog otkrica, otvrdlih grudi, sa bradavicama ispupcenim u nemom dozivanju dodira slasti, polusavijenih kolena, preslabih da drze uspravno telo, otezalo od slatkog bremena pozude. Zatvorih oci I potece suza beznadna, lagano, sasvim lagano. I tada se dogodilo! Zaboravila sam lik, nisam vise sigurna ni da je postojao, poznala sam samo dodir. Dodir muskarca. Ne ruku, vec usana! Usana od neznosti, sna pozude i divlje strasti.

Rastvorih se pod njima kao usnuli cvet, na tren se zateze moje telo da bi se u sledecem vec, predalo potpuno i skliznulo bez zvuka na meku travu, opruzilo se lagano i utonulo u slasti neslucene.

Ne pozeleh da otvorim oci. Sladak bi nektar mozda utekao mom pogledu. I ispijah ga zeljno, pozudno, kad shvatih da je ova zed neutoljiva, da samo raste i zari sa svakom novom kapi.

Tada ipak otvorih oci i videh muskarca bez lika i imena. Prelepog od zelje i mirisa probudenog muzjaka.

Otvorise se usta bezglasnom kriku, sklopise se ruke u zagrljaj strasti.

Vrelinu svojih usana prosu po mome vratu, ramenima. Nudile mu se podatno moje grudi bestidnim nadimanjem, a kada mu se usne najzad sklopise oko bradavice ucini mi se da cu nestati u vecnoj tami ili svetlosti. I sjuri se bujica niz moje telo kao teski letnji pljusak i sva se vodena sila u podivljali izvor slila. Same se dveri raskrilise i haljina cudesno zanese u ludom ritmu predavanja.

Usamljenim pokretima snage, nosenim iskonskom zeljom sjedinjenja, zari se duboko u mene zelja postanja. U cudesnom zanosu predavanja obgrli ga moja zenskost i bestidno, podatno, zedno do poslednjeg gutljaja.

Raskrili se suma, zanese se zemlja secam se samo mirisa trave i oblaka, i nasih poslednjih trzaja u iskonskom trenu ispunjenja u kome nam nestadose tela i osta samo Spoznaja!