Jirži Kosinski: "Koraci"

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

Nije znala da sam u nju zaljubljen, premda smo dugo radili u istom uredu. Stolovi su nam bili u istoj sobi, a za ručkom sam u kantini često sedeo uz nju.

Prošlo je gotovo godinu dana otkako sam je prestao pozivati na večere ili u kazalište ili bilo kamo, jer moje pozive nikad nije prihvatala. Pokušao sam od kolega doznati štogod o njoj, ali su oni znali manje od mene. Nikad nisakim nije bila bliska. Jedan mi kolega reče kako je čuo da je već nekoliko godina rastavljena, i da njezino jedino dete živi negde na jugu, s ocem.

Počeo sam je pratiti. Jednu celu subotu prestajao sam skriven u kućnoj vreži, preko puta njezina stana. Tog poslepodneva izašla je i vratila se negde oko sedam. Pre osam ponovo je izašla i odšetala prema glavnoj ulici. Sledio sam je do trga, gde je dozvala taksi. Vratio sam se u svoju osmatračnicu.

Stojeći u plitkoj vreži s druge strane ulice, čekao sam dok kiša što je sipila nije počela levati, namačući mi kaput. Nakon ponoći jedan se taksi zaustavio ispred njezine kuće; izašla je sama.
Razmišljao sam o svojoj opsednutosti i besmislenosti uhođenjem kojim je urodila. Kako nisam imao izgleda da joj postanem ljubavnik, odučih da stvorim indirektnu vezu uz pomoć koje bih više saznao o njoj. Potražio sam prijatelja koji bi se, kako sam pretpostavljao, uspeo upoznati sa njom, pa mu se poverih. Prijatelj pristane na poduhvat i smesta prionusmo smišljati kako da ga izvedemo.

Počeće tako što će uspostaviti poslovne veze između fabrike u kojoj radi i fabrike moga poslodavca. Tada će se raspitivati o proizvodima s kojima je radilo odelenje u kojem je ona bila zaposlena. Za dva dana me je obavestio da je za sutradan ugovorio poslovni sastanak, te će pregovarati verovatno direktno sa njom.

Kada sam ga video kako ulazi u naš ured, ukočio sam se, ali on, niti me pogledavši, priđe u šefov odel. Tada začuh kako razgovara sa njom.

Tog poslepodneva mi je javio da sve teče glatko, i da je ugovoren idući sastanak. Nakon tog drugog viđenja prihvatila je njegov poziv na večeru.

Za nedelju dana postala je njegova ljubavnica. Opisao ju je kao odanu i spremnu da za njega učini sve; slepo ga je slušala, i, ako sam spreman da je imam, on mi to može udesiti. Dodao je kako je već zahtevao da se poda drugome, i tako dokaže koliko mu je odana i koliko ga voli. Uverio ju je da nikad neće doznati ko je taj drugi, jer će joj oči biti svezane. Isprva se zgažavala i dokazivala da je ponižava i vređa. Kasnije je pristala.

Iduće sam se večeri odvezao taksijem do njegovog stana, stigao sam prerano, pa sam morao prošetati polagano susedstvom. Naposletku sam pritajena daha stao na njegova vrata, te osluhnuo. Ništa se nije čulo. Pozvonio sam; vrata se otvoriše i moj mi prijatelj mahnu da uđem.
Sredinu spavaće sobe prekrivao je beli, okrugli vuneni sag. Svetlo prigušeno senilom osvetljavalo je golu ženu na njemu, preko očiju i do polovine lica povezanu crnim, širokim povezom. Moj prijatelj kleče uz nju, milujući je. Dao mi je znak da priđem. Iz gramofona dopirala je melanholična balada. Devojka je ležala mirno, kao da i ni ne sluti da je u sobi i neko treći.
Posmatrao sam kako prstima lagano dodiruje njenu kožu. Podigla se napola k njemu, tražeći ga rukama, a on joj nešto šapne. Pala je natrag na sag odbojno odvrativši od njega lice, sklupčala se i prekrižila ruke kao da se štiti. Oklevao sam.

Strpljivo je produžio s milovanjem. Tetive na njenom vratu su se opustile, prsti rastvorili, ali telom nije odavala da popušta. Prijatelj usta, i pokupivši usput svoj kućni ogrtač, pođe k vratima. Čuo sam kako je upalio televizor u knjižnici.

Podsetivši se da ne smem progovoriti, zurio sam u njenu razbarušenu kosu, skladni zaobljena bedra, puna, zaokužena ramena. Bio sam svestan da za nju nisam drugo do hir čoveka kojeg voli, ništa do nastavak njegovog tela, njegovog dodira, njegove ljubavi, njegovog užitka. Dok sam ovako stajao nad njom, osetih kako u meni raste želja, ali je svest o mojoj ulozi nadvladala strah da je imam. Kako bih to suzbio, počeo sam prizivati u pamet sve one slike koje su me u uredu tako često uzbuđivale: njezin pazuh na čas otkriven u izrezu bluze bez rukava, pokret bokova zarobljenih u suknji.

Primakao sam se; nije popuštala, ali se nije odmakla. Počeh joj doticati usnice, kosu, dojke, trbuh, milujući je dok nije zastenjala i podigla ruke, što se moglo protumačiti i odbijanjem i preklinjanjem. Uzjahao sam da je uzmem, sklopljenih očiju da ne vidim njezinu golotinju, licem dotičući gladak povez.

Naglo sam ušao; nije se opirala. Najpre plaho a potom raspaljeno obuhvatila me rukama, pritisla mi lice na dojke. Rasuta kosa raširila se oko glave, telo napelo u grču, usne rastavljenje u nemom iznenađenju. Tela nam zadrhtaše; skliznuo sam na stranu uz nju.

Ležala je ukočeno, ruku pobožno prekrštenih na prsima kao svetica na srednjovekovnoj slici.