www.domaci.de Forum Indeks Home
Portal • Forum • Novi upisi • Pretraga • Link do nas • Domaći filmovi • Lista korisnika • Tim sajta • Proverite privatne poruke • Prijava • Registracija
Pravilnik • FAQ • Profil • Favorites • Galerija slika • Top lista • Download MP3 • MP3 razno • Spotovi • Noviteti 2013 • Muzički noviteti 2014

Priče iz zavičaja
Strana prethodna  1, 2, 3
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Dijaspora ~
::  
Autor Poruka
serpentiner
Početnik Domaćeg.de
Početnik Domaćeg.de



Godine: 55

Datum registracije: 16 Jan 2019
Poruke: 111
Mesto: Beograd

serbia.gif
PorukaPostavljena: Čet Feb 28, 2019 11:30 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

U POTRAZA ZA BLAGOM prvi deo

Ulični prodavac novina izvikuje naslove. Jedan, češće od ostalih: "JUČE U ZORU POČELE SU BORBE NA CELOJ POLJSKO-NEMAČKOJ GRANICI" ! Jedna žena je zastala pred izlogom. Jedna devojčica je produžila dalje. Sada je uspaničena. Vidi krajičak maminog kaputa u gomili ljudi. Trči za njom. Dugo se probija. Konačno je stiže. Hvata za ruku. Nepoznata žena se okreće. - Oprostite! Trči nazad. Pokušava da se vrati do mesta gde je poslednji put videla majku. Seća se da je pominjala kupovinu čaja. Prolazi pored male prodavnice. Iznad vrata natpis: "Lekovito bilje i čajevi". Ulazi unutra. U prostoriji nema nikoga. Pult, na njemu kasa. Dve male fotelje i stočić. Mirisi raznog bilja. Iza zavese se čuje zveckanje porcelanske šoljice. - Sedi Estera! Sad ću ja! Pojavljuje se starija žena. - Da li je moja mama dolazila ovde? - Sedi. Popićemo čaj. Tvoja mama nije dolazila. Stići će uskoro. Dete je gleda, užasnuto. - Da li ste vi prodavačica? Kako znate moje ime? Kako znate da će mama doći? - Jesam prodavačica. I vlasnica sam ove male prodavnice. Ali sam i gatara.Znaš li šta je ovo? - Staklena kugla? - Kristalna. Stavi ruke na nju. Hajde, ne plaši se. Mama će uskoro stići.

Napomena: Nemačka je bez formalne objave rata 1.septembra 1939. napala Poljsku.



http://priceotecama.blogger.ba/arhiva/2019/02/28/4138089



_________________
Kratke priče.
 
serpentiner
Početnik Domaćeg.de
Početnik Domaćeg.de



Godine: 55

Datum registracije: 16 Jan 2019
Poruke: 111
Mesto: Beograd

serbia.gif
PorukaPostavljena: Sub Mar 09, 2019 3:44 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Poštovani čitaoci, ovaj post je namenjen VAŠIM KOMENTARIMA. Trenutno je u pripremi ZBIRKA PRIČA O TEČAMA. Molimo vas da nam pomognete u IZBORU priča. Zanima nas vaše mišljenje o pričama ili temama, za koje smatrate da trebaju da budu SASTAVNI DEO ZBIRKE. Svaki komentar je dobrodošao i na njemu smo unapred ZAHVALNI. Pišite nam: koja je vaša OMILJENA priča, koja TEMA vas zanima, za koje priče bi voleli da pročitate NASTAVAK, koje priče vam se NAJMANJE sviđaju ... HVALA! Smile

http://priceotecama.blogger.ba/arhiva/2019/03/09/4139439

_________________
Kratke priče.
 
serpentiner
Početnik Domaćeg.de
Početnik Domaćeg.de



Godine: 55

Datum registracije: 16 Jan 2019
Poruke: 111
Mesto: Beograd

serbia.gif
PorukaPostavljena: Uto Mar 12, 2019 7:51 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Negde u Italiji. U prodavnici voća stoji lubenica. Na njoj nalepnica. Fruit sticker. Prodavac ne zna engleski. Njih dve ne znaju italijanski. Pokušavaju da mu objasne da ne žele lubenicu. Žele da skinu nalepnicu.Za kolekciju. Ne razume. -Kolekšn! Stiker! Vi nid onli stiker! Ne pomaže.- Bože, kako je nerazuman. Jasno je da nam treba samo nalepnica. - Ma, šta se mi tu natežemo s njim! Skida nalepnicu. -Jel ti sad jasno? Onli stiker! Odlaze. Njemu i dalje ništa nije jasno. A nije ni važno.

http://priceotecama.blogger.ba/

_________________
Kratke priče.
 
serpentiner
Početnik Domaćeg.de
Početnik Domaćeg.de



Godine: 55

Datum registracije: 16 Jan 2019
Poruke: 111
Mesto: Beograd

serbia.gif
PorukaPostavljena: Čet Mar 14, 2019 6:00 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

SEDAMDESETE. Fiziku nam predaje opasnica. Em težak predmet, em ona ne toleriše gluposti. U učionici tišina. Radimo kontrolni. Podignuta ruka. Momak koji je prethodne godine ponavljao razred. Pao iz fizike. I još par predmeta. - Izvoli. -Profesorice, ovo su suviše teški zadaci. Jesu li sa opštinskog takmičenja? -Ne, zlato moje, sa balkanijade su. Zar ih nisi prepoznao? DEVEDESETE. Predajem u pomenutoj učionici. Mnoge stvari su se promenile. Jedna nije. Fiziku i dalje niko ne voli. U tome prednjače devojčice. Tako bar mislim. Listam dnevnik. Gledam ko još nema ocenu. Una. Ko to beše? Aha. Devojčurak sa pletenicama. Sedi u zadnjoj klupi. Ne progovara celo tromesečje. Ne očekujem sa te strane neki blistav nastup. Prozivam je. Dajem lakši zadatak. Uzima kredu. Piše rešenje. Napamet. -Prijatno si me iznenadila. Probaj da rešiš sledeći. Malo teži. Kreda pršti po tabli. Gotovo. -Ulepšala si mi dan! Ajd sad sledeći. Zadatak koji ima začkoljicu. Treba se dosetiti rešenja. Rešava i to. - Ako rešiš i ovaj, svaka ti čast. Crtam dijagram. Karnoov ciklus. Za ovo već treba malo dublje poznavanje materije. -Profesore imate li vi dušu? Valjda je već zaslužila peticu? -Odavno. Hoću samo da i vi vidite rešenje. Ako ga nađe. Tišina. Razmišlja. Vrti pletenicu. Ispisuje jednačine. Vidim da je na dobrom putu. - Ne moraš dalje. Idi na mesto. - Niste joj upisali peticu. -Upisaću. Što se ocene tiče, ne mora više da dolazi na časove, do kraja godine. Devojčurak sa pletenicama danas predaje kvantnu fiziku na jednom evropskom univerzitetu. Kažu da je mnogo opasna profesorica. I mnogo dobar predavač.

http://priceotecama.blogger.ba/arhiva/?start=99

_________________
Kratke priče.
 
serpentiner
Početnik Domaćeg.de
Početnik Domaćeg.de



Godine: 55

Datum registracije: 16 Jan 2019
Poruke: 111
Mesto: Beograd

serbia.gif
PorukaPostavljena: Sub Mar 30, 2019 4:47 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dečak Miloš zamišljen. Pita: - Tečo, šta to znači: TEČA? - Teče mogu biti sa mamime i sa tatine strane. Za razliku od članova porodice koji to postaju rođenjem, teča mora da se izbori za svoje mesto. Tako što će osvojiti tetku. Samim tim, on pokazuje određene kvalitete, koje ne moraju imati oni koji po rođenju postaju članovi porodice. Ako se dopao tetki, velika je verovatnoća da će se dopasti i njenim sestrićima ili bratancima. Zato je teča član porodice na koga se dečaci najčešće ugledaju. - Baš dobra definicija! Znači da su ove priče o tečama. Ili tečine priče. - Jeste Miloše. Ponekad, i jedno i drugo. - Pričaj mi o tvojim tečama!

* * *

Zima 1972. Japanski vojnik Šjoići Jokoi otkriven je na pacifičkom ostrvu Guam, gde se 28 godina skrivao u džungli, ubeđen da Drugi svetski rat još traje.
Teča Žika je među prvima saznao da se Drugi svetski rat završio.Preživeo je nemačke logore za ratne zarobljenike i odlučio da nikada više ne bude gladan. - Lako je s njim, pojeo bi i kuvane grančice, da mu skuvam, beše omiljena tetkina izjava. Spadao je u kategoriju trbušastih direktora. Od garderobe, imao je samo bele košulje, kravate i odela. I naravno šešire. Prvi put sam ga video jedne zime. Pomalo proćelav, naočare, bela košulja i kravata. Normalno? Pa ne baš za tu priliku. Bilo je veče, sneg do kolena. Seoska idila. Babina trpezarija i prepun sto. Mnogo ljudi. Uglavnom poznata lica. Rodbina. Odeveni u stilu ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Nekako svi isti. Sem njega. Pronicljiv pogled preko naočara, širok osmeh. - A gde nadjoste Dimeta? Prva rečenica koju je izgovorio. Legitimisala ga je kao pravog teču. Niti sam ja Dime, niti me neko tražio, pa me našao. Klasično za teče. Pomalo rasejani. I potpuno neopterećeni svojom rasejanošću. Kao zet u kući ženine familije ukazivao je poštovanje dedi, i nešto manje ostalima. Sarma, pečenje, kiseli krastavci i paprike, sveži čvarci, vruć hleb, sir, kajmak, babina cicvara, štrudle, kolači ... Nije lako biti teča. Duga zimska noć se posle večere pretvorila u veliku pričaonicu. Dedine priče sa frontova - od Karpata do Soluna. Teča u zarobljeništvu. Teča kao ratni zarobljenik na imanju neke Švabice. Švabica u priči marginalizovana - tetka pažljivo sluša. Povratak u Jugoslaviju, vozom. Posleratne gladne godine, studije i na kraju direktorska fotelja u Beogradu. Tečina priča o nekom pukovniku sa kojim vodi teške bitke za šahovskom tablom. Tetka uzdiše. - Posvađaju se oko šaha, pa se razidju da se nikad više ne vide. Do sutra. Nameštamo figure. Sa tadašnjih jedanaest, i naizgled još mlađi, delovao sam kao mali pacer. Vukao je poteze i pratio razgovore oko sebe. U drugoj partiji je manje pričao, i sve sporije igrao. Posle petog poraza, pogledao me preko naočara i rekao: - A bre, pa što ne kažeš da dobro igraš? Šta bih dao da igram kao ti. Šta bi radio onom pukovniku, breee. A kakav si u pokeru? Joooj. Beše blizu ponoći kad je teča izgubio sav sitniš. I tetkin. I babin. Nije se naljutio. Razbijen u dve omiljene discipline ostao je pravi džetlmen. I stekao idola. Klinca. Priliku da mi se revanšira dao sam mu posle deset godina. Kao vojnik na odsustvu, zaokupljen svim drugim, samo ne šahom, dozvolio sam mu da izvuče nerešeno. Samo me pogledao i konstatovao: - Pustio si me. - Nisam. Nije mi verovao. I nije se ljutio. Pravi teča.

_________________
Kratke priče.
 
serpentiner
Početnik Domaćeg.de
Početnik Domaćeg.de



Godine: 55

Datum registracije: 16 Jan 2019
Poruke: 111
Mesto: Beograd

serbia.gif
PorukaPostavljena: Ned Apr 07, 2019 10:13 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Medijska tišina
Proleće 1950. Izbila Cazinska buna, ustanak protiv jugoslovenske komunističke vlasti. Organizatorima na ruku išla izolovanost Cazinske krajine i činjenica da niko od sledbenika nije posedovao radio-aparat. Radio aparati su bili retkost i u drugim delovima zemlje. Posle rata, slušanje radio programa preko zvučnika na banderama. Radio aparati, statusni simbol. U drvenim kutijama. Skala sa stanicama. Tasteri za promenu opsega talasa. Lampaši. O televiziji nije bilo ni govora Prvo TV emitovanje pedeset osme. Redovan program, sem utorkom, pet godina kasnije. Ujaci kupili televizor. Svake večeri komšiluk dolazi da gleda vesti. TV Dnevnik. Mnogo ozbiljan posao. Za odrasle. - Tiše deco. Počinje Dnevnik. Veruju svemu rečenom. Zar bi neko mogao da laže pred milionima gledalaca? Voditelji kao mali bogovi. Mića Orlovič i Oliver Mlakar. Na selu završavaju poslove pre vesti. Ne propuštaju Dnevnik. Mnogo kasnije, svadba mog bratanca. Pola sela prisutno. Pozdravljaju me istom rečenicom. - Gledao sam te na Dnevniku! Posle desetog ne čekam da progovore. - Znam, znam. Gledao si me na Dnevniku. Izgleda da ga još uvek gledaju.
.
* * *
Jesen 1950. Racionisana količina hleba u Jugoslaviji smanjena za deset posto, smanjen obavezni otkup žita. . Pričamo sa mamom: - Deda je bio prilično strog, dokle vas je puštao da ostanete u gradu? Do deset uveče? - A, neee. Mogli smo ostati do ujutru. - Pa to je bilo odlično! Znači, deda je bio liberalan po tom pitanju. - Jeste, jako liberalan. Ustajanje u pola četiri ujutru. Leti, u tri. Svi na zaprežna kola i pravac njiva. Pa ko voli, nek izvoli. Neka ostane u gradu do ujutru. Ako može da izdrži. Zimi nije bilo šetnji po korzou. Okupljali se po kućama. Najčešće kod nas. Svako od nas osmoro dovede po jednog druga ili drugaricu, i eto žurke. Uveče smo spremali nekoliko tepsija pite bundevare. Ili pečeni krompir, u gaćama. Palačinke pekli u četiri tiganja, odjednom. A kad ima šećera, pravili smo štrudle. Sa orasima i makom. Zemljoradnici su za predatu šećernu repu od šećerane dobijali po jedan džak šećera. Džak bio zaključan u ostavi. Ključ kod dede. Davao nam šećer samo za praznik. - Znači, ništa od kolača? - Snalazili se. Ostava napravljena od letvica. Između letvica pukotine. Džak sa šećerom bušili i izvlačili šećer pomoću slamčice. - A da vas je deda ukebao? - Polomio bi tri štapa na nama. Pedagogija mu je uvek išla od ruke. - Nije bilo alkohola na žurkama? - Neee. Deda je imao podrum sa vinom. Na podrumu debeo katanac. - Znam taj podrum. Tu sam se igrao kao klinac. Nekoliko stepenika, paučina i burad. I miris vina. Neponovljiv. Kako je izgledala žurka? - Pričali, smejali se. Neki igrali šah ili karte. A pravili smo i predstave. -Kakve predstave? - Paaa, recimo Tri hajduka. Ugasimo sijalicu. Ostane da gori samo jedna sveća. Publika sedi i jede pitu bundevaru. Ili gricka suncokret i semenke. Pravo pozorište. I onda izađe najstariji brat i krene: "U po burne crne noći, Feruz-paša iz sna skoči. Žižak drkće, k'o da čita stravu sanka s bleda lica. Feruz-paša kadu pita: Kamo ključi od tamnica?" Publika se utiša, ne diše. "Ha-ha, ha-ha, babo moja, ni živih se nisam boja, dok su bili za užasa, a nekmoli mrtvih pasa." I onda glas iz pozadine kaže: "U tamnici, lednoj stravi, gde jakrepe memla davi,gde se groze hladne guje kad se sete nekih muka, onde sede tri kostura, tri kostura od hajduka." Najmlađa deca su imala kostime napravljene od čaršava sa iscrtanim lobanjama i kostima. U mraku, sa treperavom svećom, stvarno su izgledali strašno. I kad dođe ono : "Sama s' ruka paši diže, sama noga kroči blize. Pehar popi, ciknu muka, ciknu paša - a te kosti, smejaše se, Bog da prosti!", tu deca-hajduci počinju da se smeju. A publika da vrišti. Eto. Prava žurka.

* * *
1950. Izrađeni prvi prototipovi traktora Zadrugar T-08. Teča rusofil: - Rusija je majčica zemlja. Sloveni, kao i mi. Svetska sila. U Americi vlada kapitalizam. Kažu, truli kapitalizam. A mnogi su dvadesetih godina putovali brodom za Ameriku. I iz naših krajeva. Glad ih naterala. Ima tu u selu jedan koji se vratio iz Amerike. Celo selo teralo šegu na njegov račun. Mnogo smotan beše. Ili se bar tako činilo. U seosku zadrugu stigao prvi traktor T-08. Dovezli ga i tako ostavili. Niko ne zna da ga pokrene. Javi se taj. On će. On zna. Teraju ga. Rugaju se. Niko ne ume da se ruga kao seljak. Traktor i dalje stoji. - Da pustimo onoga? Bar ćemo se nasmejati. Starac seda za traktor. Pokreće ga. Vozi kao da je rođen na njemu. A kako i ne bi. Za vreme prohibicije alkohola vozio je kamionete za Lakija Lućana. Šefa mafijaške porodice Đenoveze. Posle vozio Ford T. Bežao pred policijom grada Čikaga. Tridesetih godina, Laki uhapšen. On se vratio brodom.

_________________
Kratke priče.
 
serpentiner
Početnik Domaćeg.de
Početnik Domaćeg.de



Godine: 55

Datum registracije: 16 Jan 2019
Poruke: 111
Mesto: Beograd

serbia.gif
PorukaPostavljena: Čet Apr 18, 2019 6:39 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

http://priceotecama.blogger.ba/

_________________
Kratke priče.
 
serpentiner
Početnik Domaćeg.de
Početnik Domaćeg.de



Godine: 55

Datum registracije: 16 Jan 2019
Poruke: 111
Mesto: Beograd

serbia.gif
PorukaPostavljena: Ned Apr 28, 2019 1:07 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

1960. Ujnina priča. - Ja mala, odrastam bez oca. Mama
nema nikakav prihod. Tuga Božija. Kad ručamo, ne
znamo da li ćemo večerati. I tako, igram se tog dana u
bašti. U uglu bašte, nešto čudno. Zavirim. Nečija kokoška
napravila gnezdo. U njemu dva jajeta! Uzmem ih i sva
srećna potrčim prema kući. Imaćemo ofarbana jaja za Uskrs!
Pred samim vratima spotaknem se i padnem. Jaja se polupala.
Sedim i plačem. Kad se nekome ne da, onda mu se baš ne da.

* * *
1970. Teča Žika ne zna šta je to : štanicla. - Kako ne znaš tečo?
To je papirna kesa. Ona u koju se pakuju bombone kad ih
kupuješ u rinfuzi. Iz one staklene posude sa poklopcem. Na
merenje. Kad si gladan, kažeš: „Pojeo bi i masnu štaniclu“.
Za rođendan deca nose u školu štaniclu sa bombonama. Da
časte drugove iz razreda. Druga deca pitaju: - Po koliko? Po
dve bombone, obično. Veselje nastaje ako je po tri. Po ulicama
razbacani papirići. Omoti od bombona, čokolada, žvaka.
Ponešto oduva vetar. Ponešto pokupe komunalci. Devedesete.
Bliži se Uskrs. Ulice čiste. Nema papirića. Čokolada košta deset
milijardi. Nema para ni za štaniclu. Moji đaci uzbuđeni:
- Profesore, videli smo jagode u radnji preko puta! Ne pamtimo
kad smo ih poslednji put jeli. Kopam po džepovima. Trunje
od duvana. Za motanje. Papirići za pomenuti duvan. I novčanica
sa besmislenim brojem nula. - Može li za ovo da se kupi malo
jagoda? - Može! Mala štanicla! Mnogo kasnije, inflacija zaboravljena.
Bilo, ne povratilo se.

* * *
1973. Učiteljica me upravo lupila po glavi. Zbog brbljanja. Sigurno
se sad kaje. - Deco, koji su prvi znaci proleća? Stižu odgovori:
- Sunce, visibabe, zelena travica. Klišei. Vičem: - Kesice sa
semenjem! Tajac. Neko se igra sa sudbinom. Pojačavam utisak:
- Kad ujutru na stolu nađemo kesice sa semenjem: paradajz,
krastavci, peršun, znači da je mama bila na pijaci i da je došlo
proleće. Učiteljica kreće prema meni. Stiskam se. Sad će da me
umlati. Ipak neće. Najboljeg đaka. Svoju diku i ponos. Tako se
tešim. - Ovo je jedno zanimljivo razmišljanje. To je rekla na glas.
- Prekini ili ću porazgovarati sa tvojim tatom. To je rekla tiše.
Prekidam. Te godine, pred Uskrs, odnekud su se pojavile neke
čudne tikvice. Sa crvenim šeširom. Komšinice se dokopale
semenki. Dele ih na komad. Mama dobila pet semenki. Pažljivo
ih pakuje i zamotava. Otimam jednu. - Vrati to! Ne pada mi na
pamet. Kreće za mnom. Uvek je bila sporija. Izlećem na dvorište.
Ne znam kud ću sa semenkom. Zabadam je u zemlju. Izleće i
ona. Par vaspitnih po vaspitnom delu tela. - Gde je semenka?
Sad neću da kažem. Dolazi leto. Konzilijum komšinica u dvorištu.
Dvorište prekriveno vrežom i lišćem. Na vreži desetine tikvica.
Velikih. Sa crvenim šeširima. - Šta si radila? Otkud ovolike tikvice
iz jedne jedine vreže? Kod nas rodilo jedva po par komada.
Zakržljalih. Mama ne zna. Ne zna ni kako su tikvice nikle na tom
mestu. Ona ih nije posadila tu. Znam ja. Neću da kažem. Zbog
onih vaspitnih. Ipak sam posle rekao. Iz semenke posađene
slučajno, i u nedoba, ponekad se razvije biljka lepša i bolja od
propisno posađenih.

* * *

1974. - Čovek može sve da bira, osim rodbine. Kakva god da
je, tvoja je. Ma gde bila. I ma šta radila. I kad ih retko viđaš,
i dalje ste rodbina. - Tečo, ja imam ujaka koji daleko živi. Bio
sam samo jednom kod njega. I on retko dolazi kod nas.
- Čime se bavi? - Peca ribe na Uni. - Šta radi kad ne peca?
- Radi kao direktor tamošnje gimnazije. A pre toga je predavao
književnost. Osamdesete. Jedna od retkih poseta ujaka koji
živi daleko. Obraća se mojoj mami. - Da ti meni za ručak
napraviš nasuvo sa krompirom. Baš sam se uželeo. Ujna
pažljivo prati šta mama radi. Kuvanje testa. Kuvanje krompira.
Zaprška. Promešano. Gotovo. Ujna ne može da dođe sebi od
smeha. - To je nasuvo sa krompirom? - Jeste. Što se smeješ?
- Koliko mi je samo puta rekao da napravim nasuvo. Nisam
znala da on to tako zove. - Pa šta si mu spremala kad ti to
zatraži? - Operem krompir, prepolovim, osušim i stavim u
tepsiju. Nasuvo! Nikad se nije bunio. A ja mislila da je to hteo.
Posle je pitamo kako se udala za ujaka. - Što vas to zanima?
- On je kao svaki pravi profesor. Rasejan i zanesen. Baš nas
zanima kako te šarmirao? - Radila sam u sekretarijatu škole.
On mlad profesor. Malo, malo, pa dođe. Onako. Kao slučajno.
Vidim da tu nešto ima. Kad se izjasnio, rekla sam mu da dolazi
u obzir samo ako ima ozbiljne namere. Takva su vremena bila.
Ne dao ti Bog da te neko vidi uveče u gradu sa nekim momkom.
Devedesete. Uskrs. Rat stigao do Une. Ujna se brine oko večere.
Ima tri jajeta. Da li da napravi kajganu? Ipak će jaja na oko.
Ujaku dva, njoj jedno. - Dosta je meni jedno. Neću propasti.
Tako razmišlja. Lupa ono jedno, sebi namenjeno. Ispadoše
dva žumanceta. Zove ujaka. - Evo vidiš, Bog me gleda i ne
da da propadnem!

http://priceotecama.blogger.ba/

_________________
Kratke priče.
 
serpentiner
Početnik Domaćeg.de
Početnik Domaćeg.de



Godine: 55

Datum registracije: 16 Jan 2019
Poruke: 111
Mesto: Beograd

serbia.gif
PorukaPostavljena: Pon Maj 13, 2019 9:25 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

http://priceotecama.blogger.ba/

_________________
Kratke priče.
 
Prikaz poruka:   
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Dijaspora ~ -> Priče iz zavičaja Vreme je podešeno za GMT + 1 sat
Strana prethodna  1, 2, 3
Strana 3 od 3

 
Pređite u:  
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma





- Burek Forum - Doček Nove 2018. godine - Venčanja, svadbe - Proslave - TipoTravel - Kuda večeras -

Bookmark to: Twitter Bookmark to: Facebook Bookmark to: Digg Bookmark to: Del.icio.us Bookmark to: StumbleUpon