Kaktusi i sukulenti

Yasmin · Prijatelj foruma

UNESITE KAKTUSE U KUCU

Svojom egzoticnoscu pronasli su svoje mesto kod ljubitelja cveca. Postoje cak i udruzenja njihovih ljubitelja. Za pocetnike u njihovom gajenju problemi nastaju sa dolaskom hladnih dana.

Vec pocetkom oktobra unosimo ih u zatvorene prostore. Sa zalivanjem prestajemo nesto ranije, kako bi kod unosenja bili suvi. Prezimljuju na temperaturi 10 *C. Pre smestanja u hladnu prostoriju nekoliko dana ih zadrzimo u toplijoj, kako bi se supstrat osusio. Osetljive i kalemljene kaktuse cuvamo u praznom akvarijumu, gde cemo im lakse sacuvati vlagu u vazduhu, a i temperatura ce biti veca.
Manje kaktuse kojima je potrebno mirovanje mozemo smestiti u prostor izmedju duplih prozora. odatle cemo ih smestiti i van saksije. Izvadimo ih iz zemlje i skratimo koren. Drzimo ih na toplijem mestu dok rez ne zaraste. Zatim ih umotamo u novine ili stare krpe i odlozimo na mirovanje. Kod umotavanja pazite da ne ostetite koren!
Za prezimljavanje se mogu iskoristiti podrumi i potkrovlja. podrum mora biti ociscen i sveze okrecen i u njemu se ne sme cuvati krompir ili slicno povrce, zbog gljivicnih infekcija. Odlozene kaktuse je potrebno pregledati jednom nedeljno. Ako primetimo da neki truli, isecemo ispod bolesnog dela, sasusimo rez na toplijem mestu i kalemimo.
Kaktusima koji zimi zahtevaju visu temperaturu treba obezbediti dovoljno svetla da se ne deformisu.

Yasmin · Prijatelj foruma

ZIVE SKULPTURE

Od cega zavisi hoce li kaktusi cvetati ili ne?
Tajna je u zalivanju i njihovom zimskom odmoru. Tokom zime, tacnije od kraja oktobra do kraja marta kaktuse treba drzati na hladnom i suvom mestu, zasticenom od mraza, gde temperatura ne prelazi 10*C. Osim toga, u ovom periodu treba se uzdrzati od zalivanja, jer ce samo tako vecina kaktusa stvoriti pupove i vec pocetkom proleca krenuti sa cvetanjem. Ako se, pak, oni cuvaju na toplom mestu, u sobi sa centralnim grejanjem na primer, neophodno ih je zalivati i u ovom periodu, ali onda sigurno nece cvetati.

JAO, PRESADJIVANJE

Kada je rec o kaktusima, pitanje njihovog presadjivanja je uvek problematicno. Sta sa bodljama? Kako zahvatiti biljku? Cime je drzati?
Da biste se zastitili od uboda neprijatnih bodlji, koje, iako mnogi misle suprotno, nisu otrovne ali mogu da iritiraju kozu, posluzite se trikom.
Obuhvatite duzom tkaninom (salom, na primer) kaktus neposredno iznad prethodno nakvasene zemlje. Krajeve tkanine dobro stegnite, uvrcuci ih. Zatim kaktus izvucite iz saksije i presadite u novu, za 2-3cm vecu posudu.
Nakon presadjivanja kaktus ne treba zalivati najmanje dve nedelje! Sa zalivanjem treba poceti tek kada se primeti da biljka pocinje da raste.

Yasmin · Prijatelj foruma

BOZICNI KAKTUS

Cveta u decenbru i januaru. U toku godine po dve faze mirovanja i rasta.
Cvetovi kao za izlozbu: ruzicasti, crveni, narandzasti ili zuti.
Bozicni kaktus poreklom je iz Brazila i u tropskim sumama raste kao parazit u krosnjama drveca. Kod nas je poznata saksijska biljka koja je zimi u kuci, a leti na terasi. Ubraja se u jedan od najlepsih clankovitih kaktusa. Boja cveta je razlicita ruzicasta, crvena, narandzasta i zuta. Razmnozava se lako, reznicom: clanak uvrtanjem se otkine i zasadi u saksiju sa plodnom zemljom. nakon mesec dana reznica ce pustiti koren.
Da bi ova omiljena biljka cvetala na vreme, mora se voditi racuna o smeni mirovanja i rasta, koje se po dva puta ponavljaju tokom godinu dana. U fazi mirovanja, zalivanje je svedeno na najmanju meru, tek toliko da se biljka ne osusi. U fazi rasta, biljku redovno zalivamo i prihranjujemo, kao i ostale u sobi ili na terasi. Bozicnom kaktusu, u ovo vreme, pogoduje svetlo mesto, dalje od izvora toplote i tenperature oko 15 C. Zaliva se redovno, ali ne suvise. Saksiju ne premestati, jer bozicni kaktus voli stalno mesto.
Cveta u decenbru i januaru oko bozicnih i novogodisnjih praznika, pa otkud i ime, a poznat je kao i bozicnjak. Posle cvetanja, u februaru, zalivanje se svodi na najmanju meru, jer nastupa mirovanje: posle obilnog cvetanja treba joj odmor.

Pocetkom proleca, saksija sa bozicnim kaktusom iznosimo na terasu i to na senovito mesto. Presadjujemo biljku ako je saksija mala i pocinjemo sa zalivanjem, jer pocinje faza rasta koja traje do jula. potom sledi faza mirovanja, do septembra, kada je zalivanje opet znatno smanjeno. Od septembra povecavamo kolicinu vode za zalivanje. Narocito je pogodna kisnica, a dobro je i prehranjivanje u tecnom rastvoru. Skracenjem duzine dana biljku unosimo u sobu, najbolje pocetkom oktobra i nastavljamo sa negom. U ovoj fazi formiraju se cvetni pupoljci.
Ako vam biljke boluju proverite da li imaju dovoljno svetla.

Yasmin · Prijatelj foruma

razmnozavanje KAKTUSA

BODLJIKAVI LEPOTANI U "KUCNOJ RADINOSTI"
Za kaktuse se nije znalo pre otkrica Amerike, a danas ih ima sirom celog sveta u raznim, pa i cudnovatim oblicima. Neki lice na klipove, korale, zmijice, sundjere, jezeve... To ih i cini omiljenim sobnim biljkama.

Za gajenje kaktusa najvazniji uslov je odgovarajuca zemlja. Najbolja kombinacija je 2/5 komposta, 2/5 recnog peska i 1/5 krecnjacke prasine ili usitnjenog starog maltera u koju se moze dodati malo praha od drvenog uglja koji sprecava stvaranje budji. Na dno saksije stavlja se sloj sljunka.

Razmnozavaju se semenom, reznicama, izdancima i kalemljenjem.

Seme se seje u supstrat koji se sastoji od tri dela recnog peska i jednog dela lisnjace. Supstrat pre setve navlazite. Seme ovlas sabijte, pokrijte staklom i drzite na temperaturi od 25 - 30* C. Kada nikne, staklo se skida, a posle oko tri meseca, mlade biljcice mogu da se sade u male saksije.
Razmnozavanje reznicama obavlja se u prolece i rano leto. Ostrim nozem odsecite reznicu, u ovom slucaju to je clanak ili izbojak, a ukoliko odsecate deo, rez pospite prasinom drvenog uglja da ne bi doslo do truljenja i ostavite reznicu do nedelju dana da se malo prosusi. Zatim je posadite u vlazan pesak ili mesavinu peska i zemlje. Kada se ozile, presadite ih u male saksije.

Presadjivanje kaktusa je na oko tri godine i to u rano prolece, pre pocetka vegetacije. Posle presadjivanja, dva do pet dana, drzite ih u senci i nemojte zalivati.

Najpoznatiji i najomiljeniji rodovi su:

Echinopsis - ima rebrasto stablo i cvetove koji se otvaraju nocu i traju do polovine iduceg dana.
Epiphyllum - poznat kao "svekrvin jezik". Ima duge, mesnate listove. Cvetovi su krupni i trubicasti.
Cereus - vrste ovog roda glavna su odlika zanimljivih pejzaza Meksika, Perua, Cilea...Stablo dostize visinu i do 20 m, a tezinu od nekoliko tona.
Mamillaria - ima loptasto ili cilindricno stablo koje je obraslo bradavicama i bodljama.
Opuntia - mnoge vrste ovog roda odomacile su se u Sredozemlju.
Echinocactus - ima zdepasto, loptasto stblo.
Echinocereus - zbunastog je oblika.
Selenicereus - ima dugo savitljivo stablo.
Phyllocactus - lisnati kaktus, razlikuje se od pustinjskog.

Yasmin · Prijatelj foruma

Sigurno ste se mnogo puta pitali šta ce biti sa vašim biljcicama kad odete na letovanje i ko ce da ih pazi i zaliva dok vi niste tu? Sigurno vam je više neprijatno da molite komšiju da brine o vašim egzoticnim primercima koji traže stalno zalivanje. Medutim, ako uzgajate kaktuse, tih briga necete imati. Oni ce sasvim lepo brinuti sami o sebi 2-3 nedelje dok se vi ne vratite, jer su prilagodeni na duge periode suše i sunca, baš kao i vi. Takode, postoji predrasuda da kaktusi cvetaju svakih sedam godina, ali istina je da oni, kada jednom dodu u fazu cvetanja, nastavljaju da cvetaju svake godine, a neke vrste i dva puta godišnje, ako su pravilno uzgajane. Neki kaktusi cvetaju vec druge godine po sadenju, a pojedini, ali retki primerci, iste godine.

Bicete oduševljeni divnim cvetovima koji se mogu pojaviti i u kasnu zimu. Aloe i druge južnoafricke mesnate vrste cvetaju baš tad.

Više o kaktusima
Nije na odmet znati odakle dolaze biljke koje želimo da gajimo i kakvo je njihovo prirodno okruženje, jer cemo im tako pružiti najbolju i adekvatnu negu. Svi kaktusi dolaze iz tzv. Novog sveta (Severne i Južne Amerike). Kaktusi ne rastu u pustinjama, kako se to obicno misli (ništa ne raste u pustinji!), vec u veoma suvim polu-pustinjama. Na nekim staništima kaktusa kiša ne pada po nekoliko godina, ali je zato zemljište obicno bogato mineralima. Pojedine vrste ovih biljaka možemo naci i u mediteranskoj zoni, ali to nisu autohtone vrste, vec vrste koje je covek prilagodio tom regionu.

Mesnate biljke, s druge strane, rastu u skorosvim krajevima sveta, osim na Arktiku i Antarktiku. Najbogatiji ovom vrstom su predeli Madagaskara i Južne Afrike, ali prilican broj ove vrste biljaka raste i u Severnoj i Južnoj Americi.

Gajenje
Vecina kaktusa i mesnatih biljaka raste iz semena ili presadivanjem. Ono što je važno jeste da kao podlogu koristite svež kompost (nikako onaj ispošceni, koji je stajao mesecima) pomešan sa šljunkom, u razmeri 3/1, i izbegavajte pesak. Druga važna stvar je saksija koja mora biti adekvatne velicine, nikada mnogo veca. Utapkajte blago kompost oko korena ali ne pritiskajte - biljka ce se sama slegnuti kad se bude zalivala. Kaktus je dovoljno presadivati jednom godišnje, u rano prolece, i to u malo vecu saksiju. Posle presadivanja kaktuse nije potrebno obilno zalivati - dovoljno je jednom u 7 ili 14 dana kada je toplo, ali ako je hladno i vlažno vreme, biljku nije potrebno zalivati. Najbolje je dolivati vodu ujutru, da biljka ima vremena da se «prosuši» do uvece i samo onoliko koliko sama upije. Samo pojedine vrste kaktusa rastu zimi, te njih ne treba zalivati od sredine septembra do kraja marta. U svakom slucaju, ako ste u nedoumici, potražite savet strucnjaka.

Kaktusi su u principu otporne biljke i mogu jako dugo da izdrže bez vode, ali ako želite da im pružite kompletnu negu, 3-4 meseca posle presadivanja, dok su u fazi rasta, dodajte im malo prehrane posle zalivanja.

Pošto rastu u suvim i suncanim predelima, i vašim kaktusima u stanu bice potrebno dosta svetla, pa je najbolje staviti ih pored prozora. Ako ne možete da im obezbedite puno toplog vazduha, obavezno ih sacuvajte od hladnoce i vlage.
Na srecu, vrlo je malo bolesti koje napadaju kaktuse, ali da bi se uspešno razvijali, ovim biljakam je potrebna stalno cišcenje i ventilacija, narocito za vreme toplih dana.

Yasmin · Prijatelj foruma

Jedna neobicna prica o...
KAKTUSIMA

Sukulentne biljke zajedno sa familijom kaktusa, imaju visoko specijalizovanu anatomsku gradju koja im omogucava da prezive duzu susu. Sve ove biljke mogu da skladiste vlagu u mesnatom tkivu svojih stabala, korenja, ili listova i mnoge od njih imaju karakteristican oblik radi smanjenja gubitka vode i podnosenja surovih uslova stanista. One takodje mogu da prekinu aktivni rast i predju u stadijum mirovanja pri nepovoljnim uslovima sredine. Njihov bizarni izgled odrazava jedinstven evolutivni razvoj, u kome su oblik biljke, funkcija biljke i mogucnost opstanka, nerazmrsivo spojeni. Skoro svi kaktusi i neke sukulente imaju bodlje koje predstavljaju izmenjene listove. Iako bodlje omogucavaju odbranu od predatora, glavna uloga im je da kondenzuju vlagu tako da voda kaplje na tle iznad biljnog korenja. Bodlje koje su vunaste i lice na kosu, takodje pomazu da se biljke zastite od hladnoce ili prejakog sunca.

Nasuprot popularnom verovanju, sukulente i kaktusi ne naseljavaju samo siromasne pustinje. Opseg njihovih stanista je sirok, od snegom pokrivenih alpskih padina i susnih ravnica Kolorada do vlaznih dzungli u amazonskom basenu. One uspevaju u uslovima koji cesto deluju kao nepodesni za zivot. Ipak, uspeh ovih biljaka delimicno je uslovljen nedostatkom biljnog sveta dovoljno otpornog da se sa njima uhvati u kostac u borbi za opstanak.

Retka kisa moze da podstakne dramatican i iznanadan period rasta, kad svaka sukulenta brzo cveta i donosi seme pre vracanja u poludormantno stanje.

Isprva su kaktusi rasli samo na americkim kontinentima. Sukulente su od prirode rasle u mnogim regionima od Severne Evrope do Dalekog Istoka, iako ih je vecina bila koncentrisana u Juznoj i Istocnoj Africi. Istrazivanja i trgovina tokom cetiri prethodna veka, kao i prirodno sirenje, omogucili su kaktusima i sukulentama da se nastane u novim stanistima sirom sveta. U kasnom XV veku, trka za pronalazenjem novih morskih puteva do Indije i njenog bogatstva, podstaklo je talas evropskih istrazivanja i time vodilo otkricu novih biljaka. Smatra se da je Kristofer Kolumbo prvi doneo kaktuse u Evropu. Pronasao je cudnovate biljke bez lisca na Zapadnoindijskim ostrvima i pokazao ih spanskoj kraljici Izabeli. Kaktusi su bili dobro poznati cvilizaciji Inka u Peruu, Asteka u Meksiku, kao i severnoamerickim Indijancima. Ove biljke su kao deo njihovog svakodnevnog okruzenja koriscene u religioznim obredima ali su im davane i najraznovrsnije prakticne namene.

Malo je biljaka koje deluju neukusnije od kaktusa i sukulenata, pa nije jednostavno shvatiti da se mnoge vrste kuvaju i jedu kao povrce, dok druge daju socne plodove. Najpoznatiji su plodovi od Opuntia ficus-indica; zuti, beli ili crveni plodovi se nasiroko prodaju na meksickim pijacama i mogu se naci u Australiji i u mnogim mediteranskim zemljama. Na visoravnima Bolivije, kaktus Neowerdermannia vorwerkii se kuva i jede na isti nacin kao i krompir. Od nekih kaktusa i sukulenata se cak mogu praviti slatkisi: gorko slatki mesnati delovi od Ferocactus wislizeni se kandiraju u rastvoru secera.

S pocetka dvadesteg veka, mesnati gomolj od Testudinaria elephantipes je koriscen kao izvor kortizona, agensa koji deluje protiv upala. Mnoge vrste Testudinaria se i danas koriste u proizvodnji kontraceptivnih pilula. Majusna vrsta kaktusa Lophophora williamsii, poznata kao pejote, smatrana je vrednom u proslosti zbog upotrebe u lecenju bolesti poput reumatizma i astme. Asteci su verovali da ova "sveta pecurka" ima misticne moci posto ima halucinogena dejstva. Iako je i danas koriste neki severnoamericki Indijanci tokom svojih religioznih ceremonija, posedovanje ovog kaktusa nezakonito je u mnogim drzavama.

Kaktusi i sukulente imaju druge neobicne namene. Primera radi, kaktus Oreocereus celsianus, koji od prirode raste u Argentini i Boliviji ima fine, meke bodlje koje podsecaju na kosu. One se sakupljaju i koriste poput perja za punjenje jastuka i pokrivaca. U Namibiji zbog zapaljivog sloja kojim je prevucen Sarcocaulon burmannii, mala zbunasta sukulenta dobila je nadimak "busmanova sveca" posto citava biljka moze da se zapali i koristi kao baklja. Verovatno najstarija tradicija gajenja kaktusa za posebne namene datira iz perioda postojanja civilizacije Asteka; ona je cvetala od XIV do XVI veka. Vrstu Opuntia coccenillifera gajili su Asteci kao biljku domacina za jednu vrstu stitastih insekata (Dactylopius coccus). Mnogobrojne zenke ovih insekata su gnjecene da bi se dobila intenzivna purpurna boja koja je koriscena za bojenje kraljevskih i svecanih odora. Od muzjaka stitastih insekata dobijala se blistavo crvena boja. Kada su Spanci stigli u Meksiko u XVI veku, osnovali su sopstvene plantaze kaktusa i proizvedenu boju slali su u Spaniju. Danas, boja koja se dobija od stitastih insekata ekstenzivno se proizvodi u Juznoj Americi i koristi za karmine i kao organska boja za hranu.

Prema legendi, astecki svestenik je sanjao da je Huitzilopochtli, bog Sunca, rekao Astecima da sagrade glavni grad tamo gde vide da orao sedi na visokom kaktusu. Oni su to uradili 1325. godine, a svedocanstvo predstavlja astecki rukopis iz 1541 g. (na slici) koji pokazuje mesto Tenochtitlan, novi glavni grad i deset asteckih plemena koji su ga izgradili. Taj grad je postao Meksiko Siti i simbol orla i kaktusa se i danas koristi na zastavi ovog grada.

Yasmin · Prijatelj foruma

Bodljikava cvetna čuda

Raznovrsni su, laki za održavanje i egzotični. Ovako glasi kratak opis kaktusa. Ovi bodljikavi gosti unose posebnu atmosferu u vaš dom. Pri tome su laki za održavanje i pojavljuju se u širokom obimu varijacija - od patuljastih do fascinirajuće velikih.

Da nije bilo Kolumbove radoznalosti, danas ne bismo znali šta se krije preko "velike vode", pa tako ne bismo znali ni za kaktuse. Poreklom su iz suptropske Amerike; prilagođeni su suši svojim mesnatim stabljikama punim vode i malim brojem listova prepunim bodlji. U svojim kupolikim i stubolikim telima skladište vodu. Tako ove biljke mogu da opstanu na svojim matičnim staništima - suvim i vrelim pustinjama i stenovitim regijama Severne i Južne Amerike. Umesto listova imaju bodlje koje ne sadrže vodu, a štite od sunca i od raznih biljojeda. Previše vode i premalo svetlosti najveći su neprijatelji biljkama koje u sebi skladište vodu. Recept za uspeh u negovanju ovih biljaka je: držati ih na veoma svetlom ili sunčanom mestu i zalivati retko i pomalo.

Kaktusi unose egzotiku u svaku baštu zahvaljujući svojim oblicima, cvetovima i bojama. Sve bi bilo idealno kada se na jesen ne bi morali unositi u kuću. Međutim, i za to postoji rešenje, a to su kaktusi otporni na zimu. Mnoge vrste kaktusa koje potiču iz Severne Amerike dobro podnose i naše temperature tokom zimskog perioda. Ako nemate baštu, i oni minijaturni, u saksijama, mogu ljupko izgledati, tako da i u svojoj sobi možete imati delić fascinantnog sveta kaktusa. Ima ih svih veličina, oblika, boja i mirisa. Veliki stuboliki kaktusi svojom monumentalnom visinom podsećaju na prave skulpture. Oni najređi, i za kolekcionare najvredniji, najmanje podsećaju na klasičan kaktus. Cvetovi su prava eksplozija boja: od belih i svetloružičastih do tamnocrvenih.

Uz ove bodljikave lepotice zaista možete da doživite atmosferu meksičke pustinje bez putovanja u tu daleku zemlju.

Yasmin · Prijatelj foruma

Bilo da su mali ili veliki, kaktusi su uvek lepi, lako se održavaju, a teško im je odoleti
Cveće za sušu
Skromni kaktusi će vam oprostiti čak i ako ih mesecima ne pogledate. Dokaz? Jedan Cereus je u laboratoriji za šest meseci izgubio samo trećinu zapremine, iako nije dobio ni kap vode. Ćelijsko tkivo kaktusa sačinjeno od 90 odsto vode i zato je za njih često zalivanje neprijatelj broj jedan. Izuzetak su jedino kaktusi-orhideje, epifite koje naseljavaju tople i vlažne tropske šume. Što se tiče pustinjskih vrsta, izbor u pogledu veličine i oblika je neograničen: loptasti kaktusi svih dimenzija, pa trakasti, pa grmovi sa „reketima”... Većina kaktusa je obrasla bodljama koje ih štite od životinja, ali ima i vrsta koje imaju zaštitni „vunasti” omotač. Pošto se odlično snalaze i bez naše pomoći, ove biljke su idealne za gradove kojima ozbiljno preti nestašica vode, a omogućavaju nam da odemo na odmor kad poželimo. Da bi bili u formi, dodajte malo đubriva za kaktuse (bogatog kalijumom i fosforom) u vodu za zalivanje od aprila do avgusta.

Cvetanje kaktusa, koje deluje spektakularno, izuzetno kratko traje - najviše osam dana. Noćne vrste cvetaju noću - dnevne danju. Ove druge cvetaju mnogo raskošnije i imaju svilenkaste cvetove. Među vrstama koje cvetaju uveče, posebno je zanimljiv Selenicereus (kraljica noći), omiljeni kaktus Marije Antoanete. Kao i većina njegovih „noćnih” rođaka, i on ima veoma prijatan i intenzivan miris.

Mali primerci cvetajućih kaktusa nisu skupi, ali izbegavajte biljke u koje su zabodeni suvi cvetići. Naoružajte se strpljenjem - znajte da kaktusu treba mnogo više vremena da procveta nego ruži ili muškatlama. Mlada biljka cveta samo kod polovine vrsta, i to pod uslovom da je prezimila na hladnom i mračnom mestu, zaštićena od mraza, i da nije zalivana.

Ako se opredelite za varijantu „mnoštvo kaktusa u velikoj dekorativnoj saksiji”, svaki zalivajte posebno - više će im prijati. U velikim saksijama držite samo velike biljke, pošto u prevelikoj posudi korenje ne može pravilno da se razvija. Obavezno pustite da se zemlja isuši između dva zalivanja i zaštitite ruke rukavicama dok se bavite svojim bodljikavim ljubimcima.

Pedalj za deset godina
1 Cereus hildmannianus ili Cereus peruvianus liči na skulpturu i treba mu puno direktnog sunčevog svetla.

2 Svekrvino jastuče (Echinocactus nocactus grusonii) traži strpljive vlasnike jer poraste samo 15 cm u prečniku za deset godina (120 cm za 250 godina). Na cvetanje se čeka 40 godina, ali i kad je mali, lepo izgleda.

3 Rodu Opuntia pripada 220 vrsta sa oštrim sitnim bodljama. Jedna od njih, Opuntia microdasys, može da podnese temperaturu od četiri stepena ispod nule.

Yasmin · Prijatelj foruma

jedan lepi primerak...

Yasmin · Prijatelj foruma

KAKTUSI EGZOTICNO VOCE

Verovatno cete se iznenaditi, ali neki od kaktusa, kojih se u stanovima "treba kloniti zbog bodlji", u svojim prirodnim stanistima gaje se u vrtovima i plantazama, a njihovi plodovi koriste se kao ukusno, aromaticno voce.

PITAHAJA
Acanthocereus tetragonus

Poreklom iz toplih i suvih predela americkog kontinenta. Visina mu je u prirodi oko 3m, sa granama koje se povijaju prema zemlji. Cvetovi su atraktivni i otvaraju se nocu. Plodovi su krupni, jestivi, slatki, crvenog mesa. koriste se i kao diuretik.

Yasmin · Prijatelj foruma

BUCITO
Mammillaria mammillaris

Visine je 15-30cm i ne grana se. Poreklom je iz toplih i suvih predela Amerike. Cvetovi su sitni, rasporedjeni kruzno, u jednom redu. Plodovi su spolja purpurno-ljubicasti, slatki, belog mesa, lekoviti.

Yasmin · Prijatelj foruma

DATO
Stenocereus grieseus

Veoma rasprostranjen u toplim, bezvodnim predelima obe Amerike. Raste do visine od 15m. Cvetovi su crveni, krupni i veoma lepi. Plodovi su crveni, srednje krupni, sa bodljama koje zrenjem opadaju. Jestiv je i sladak, belog ili crvenog mesa.