Moderne Bajke

kumaca · Početnik Domaćeg.de

dobre su skroz

Mivanja · Odomaćeni član

Najbolja je ona sa zabom...Pa nije princeza luda Razz

Lilly lovedoll · ***GiMmE mOrE***

Crvenkapa

Mesto radnje - selo. Koje - sta te briga. Kad se radnja desava - nemamo pojma. (napomena: ukoliko se ova bajka koristi kao scenario za animirani film, potrebno je docarati gledaocu kako sve ovo izgleda. Naime, otvara se stara knjiga u koznom povezu, u sredini stranice se pojavljuje mali televizor, dolazi jedno prase, obuceno u smoking, na repu mu se blista leptir masna, ukljuci tv, podesi antenu, pojavi se slika, prase se pokloni i ode sa scene, kadrira se neka zabit, i prica pocinje…)

Vidimo jednu lepu kucicu sa nekoliko prozora, na prozorima se vide zavesice sa karnericima, poneka saksija sa cvecem, tu i tamo neka puskarnica, neprobojne ploce na donjem delu prozora, ogroman satelitski tanjir, zajedno sa radarom njise se na vetru dok dim polako izlazi iz dimnjaka na kome se nalazi limeni vetrokaz u obliku praseta koje drzi luk i strelu ljubavi, kopija Amora… Tu zivi Crvenkapa sa svojom mamom. Bave se stocarstvom, tacnike uzgojem svinja i ovaca. Ipak to je jedino sto je uspevalo posle Velikog Cetvrtog Medjuorbitalnog Rata. Svako prase je imalo po 12 nogu, znaci dvanaest kolenica u kupusu, svaka ovca sa tri oka, imala je trobojnu vunu koja je ionako sam otpadala od posledica radijacije te je samo trebalo skupljati vunu na tri gomile, prema boji.

Te veceri Vuk je bio jako nervozan, cak su mu se i dlanovi znojili. Trema pred solo pevacki nastup u cirkusu? Neeee, danas ce morati opet u onu uzasnu sumu ciju teritoriju dele Crvenkapa sa svojom bandom "Viljabahosi" i strasni jedooki, jednoruki i tronogi Lovac. On je sebe nazivao Josip majkumubozjuimperijalisticku. I imao je neki nadimak. Kao oni popularni estradni pevaci. Ovaj se zvao Tuta, Tota, Tita... nesto tako. On je predvodio bandu "Viljaribosi". Uglavnom su i jedni i drugi svercovali sve sto se svercovati moglo, cigare, uloske, pelene, miris za WC, oruzje, mobilne telephone, dilovali su devize, a specijanost i jednima i drugima je bio deterdzent sa sudove. Kako koji? Pa onaj koji opere i cetiri puta vise od obicnog deterdzenta? Pobogu da li vi uopste gledate televiziju.

Ali da se vratimo na pricu. Zasto je Vuk bio nervozan sto mora na teritoriju gde vlada rat bandi? Pa da bi nasao nesto za jelo: u skrovistu vec treci dan mu majka zvoca da kupi kese za usisivac, koje su mogle samo da se nabave od crnoberzijanaca… Crvenkapa je imala tesku noc (ipak je preterala sa pivom i onom turbo folk muzikom dok je pijancila sa bajama iz ganga, slaveci prosirenje svog asortimana za jos jedan ukradeni sleper super-eko-bio-nerazgradivog-osiromaseno-teskog-uranijum-pluto-neutro-roberts-sulfid antihistamina koji je dosao preko Dimitrovgrada) i ustala je sa glavoboljom. Ali cekao ju je posao: morala je da vidi ko to krade njene prasice i ovce. Zato je sa teskom mukom uskocila u svoj omiljeni maskirni kombinezon koji je uglavnom koristila za paintball takmicenja, preko njega stavila prsluk od kevlara, nabila crveni NATO slem na glavu po kome je tako bila poznata, spustila vizir koji je imao integrisan termo/ic/antilupus radar.

Jednom rukom (ipak je ona imala pocasnu clansku kartu lokalne teretane i bila je prvak u dizanju 300 kila zive vage praseceg mesa iz benca) je prebacila crveni ranac sa bazukom, , mobilno satelitskim telefonom, flasom piva, i dva karmina na ledja, a drugom rukom je dohvatila sa komode Luj MMCLXXIIV kratak "hekler" (u igraonici se kupuje pritiskom nta tastere B, 3, 1) sa laserskim nisanom i redukcijom trzaja. Na vratima, osvrnula se na trofeje po zidovima: ogrlice od zuba i kandzi, razni prsteni pecatnjaci, kajle od suvoga zlata koje je sa vremenom i svakim pranjem postajalo sve crnje, odseceni repovi, i usi raznih tipova koji su pokusavali da je muvaju, kao i jedna velika praseca koza. To je koza onog praseta koje se silno zaljubilo u nju, i kada je konacno prisao Crvenkapi, ona ga je ubila i to iz kalasnjikova (iz prosle bajke znamo kako se kalasnjikov popularno zove u igraonicama zar ne?). Ali sve je to prilicno staro, pomislila je. Nema vise toliko mladica koji su hteli da mi pridju. A vreme mi je da nadjem nekog i da se smirim. Mozda ipak nisam trebala da ubijem onog praseta. Bio je on simpatican. Ali jebi ga, iznervirala sam se. Trebao je ranije da mi kaze ko je...

Bolje se osecao kada nije sanjao. Jer kada se probudi iz sna, jos je nesrecniji. Ali Vuk je bio emotivna dusa i cesto je sanjao vreme pre Rata i pre onih bombi... Uvek su ta secanja bila maglovita, jer tada je bio mali, ali pamtio je da nije imao ocnjake sto vire ispod gornje usne i rog na glavi, a i tad je imao vise dlake.

A kada se seti svega toga, mogao je samo da se rasplace i da u stanju totalnog ocaja potpomognutim blagim oblikom delirijum tremensa koji mu se javljao posle jedne flase one zozovace koju je kupovao na crnoj berzi, da zavija na jedan od onih 5 meseca koji su nebo bojili u fluorescentno narandzasto. To se desilo i nocas, i zbog tih snova je bio jos tuzniji. Njemu se jako dopadala Crvenkapa, ali nije mogao da joj se pojavi na oci. Ili vizir njene kacige. Ili puskomet njenog heklera. Ona prema njemu nije imala nikakvih osecanja...Odagnao je to osecanje, uspravio se na zadnje noge, onjusio vazduh. Ma tuga je u redu, rece on sebi, ali ako se veceras ponovo tako raspekmezis zavrsices kao otirac za noge ispred Crvenkapine kuce. A posto nemas ni mnogo dlaka, brzo bi te zamenili kao neupotrebljivog... Uf!

Aktivni vizir navucen preko njenog lepog lica naglo je promenio boju a svetlosni kruzic uokvirio je neki siprag, pedesetak metara ispred. Uvezbanim pokretima Crvenkapa zaleze u zaklon dodirnuvsi pri tom senzor na svom kombinezonu: sada je njena odeca poprimila istu saru kao i podloga na kojoj je lezala.

Cekace. Nikada nije pucala nasumice. Sacekace da se to nesto pojavi iz gustisa, a onda, jedan metak - kao sto su je ucili drugari u igraonici - i jos jedna koza za njen prag. Ali cekaj, da u zbunju nije neki covek? Sta ce covek ovoliko duboko u sumi?... Cekaj, bre, pa ovo je , u stvari, u blizini Bakine kuce! E samo joj je jos Baka falila!

Baka je bila neki nervni pacijent koja je stalno prepadala lovce i zivotinje u sumi, a kako je bila nosilac neke partizanske, albanske i ne znam ti ni ja koje jos spomenice od pre 250 godina, od SO Suma dobila je povlasceno podstanarsko pravo da raspolaze javnim dobrom i niko nije mogao da je izbaci odatle. Ludnice su davno zatvorile svoja vrata jer su bile pretrpane politicarima iz svih era, tajko da su one nazovi ludake pustili na ulicu, tj. sumu.

Pribivsi se uz tlo, da mu je samo njuska virila izmedju dva busena niske trave, srce mu je jako tuklo. Mislio je da ce to kucanje cuti i ono dvoje tamo na cistini livade. Crvenkapa, pod punom ratnom, crveno maskirnom, opremom se sve vreme svadjala sa nekim likom koji je imao smesni, zeleni sesiric sa perom od fazana, naocare za sunce koje su davno izasle iz mode, redenik oko ramena i havanu u jednoj ruci, dok mu je na drugoj pocivala dvocevka. Oko njega su lajala dva vucjaka i dve pudlice sa po dve glave. I svi oni su se zvali Reks. Osim lika. U trenutku, Vuku je sve postalo jasno, i prokleo je svoju glupu sudbinu sto je izabrao bas ovu stazu do crne berze. Em je naleteo na Crvenkapu, a kao da mu to jos nije bilo dovoljno tu je bio i Lovac Josip majkumubozjuimperijalisticu. A oboje su hteli njegovu kozu. Setio se da Lovcu nije platio za neke cigare koje je uzeo na "crtu". A Lovac nije hteo da ceka da mu neko plati. Ili pare ili te nema. Dobijes cipele od cementa i zavrsis tako sto te gurnu sa Pancevackog mosta!

Sva sreca, zaokupljeni svadjom nisu videli Vuka. Njihovi senzori, oprema, to je bilo super. Sigurno bi otkrili za 10 sec trapavog Vuka, ali nisu otkrili ono sto je video Vuk. A to nesto je visilo sa drvata i vrebalo priliku da skoci. Baka. TO je bio stvarno zajeban igrac. Totalno ih je zapanjila. Kose savijene u simpaticnu pundju, razjapljenih celjusti sa kojih se klatila vestacka vilica, posebno modifikovana tako da je u sebi imala jos jednu manju koja se izbacivala po potrebi, u spavacici koja je totalno izbledela od nekog loseg izbeljivaca ACE iz Rumunije tako da su se jedva nazirali cvetovi koji su tu nekada stajali, uz bojni pokric od koga bi nervozniji stanovnici nase planete odmah presvisli i stropostali se mrtvi a koji je glasio: Napred drugovi, na mrskog nam fasisticno - nacistickog neprijatelja JURIS! pala je Baka sa grane na ovo dvoje zapanjenih i krenula je opsta makljaza.

U tom metezu, Baka se podize, napravi spagu, vreme se zaustavi, Baka otkoci vreme, udari Crvenkapu u grudi jednom nogom, drugom nogom skide naocare Josipu, dok Crvenkapa nesrecno padne sa ivice puteljka u jedan ponor koji je ona tu postavila kako bi uhatila Vuka!. Posle par udarca, ugriza i uz opsti lavez Reksova, Baka se trze i, zapajena shvati da je izvrsila partizanski napad na svog bivseg vrhovnog komandanta jedinica NOB-a iz NOR-a iz koga se razvila SFRJ a ciji je predsedavajuci organ bila SKPJ sa svojim podmlatkom PKPJ i politickim komesarima SKOJ-a. Josip iskoristi njenu pometenost, zgrabi neku veliku kamencinu i Bakutu u glavu. Baka pade kao pokosena. Josip se dize, rece nesto u mobilno-satelitski telefon, par trenutaka kasnije momci iz njegove bande dovezose oklopljeni mercedes iz 20 veka sa sestora vrata, u kojem ga je cekala njegova ljubav Jovanka, i odjezdise u nepoznatom pravcu.

A sta je bilo sa sirotom Crvenkapom?

Pa ona je zapomagala iz onog ponora, posto nije vise imala kredita na svom mobilnom telefonu (e j*bem ti MOBTEL, pomisli ona) bez ikakve nade da ce je neko cuti u dogledno vreme. Kada je izgubila nadu da ce danas da izadje iz rupe, i kada je konacno sela i pogledla gore, prenerazila se: na vrhu provalije se nalazila glava Vuka koji ju je bojazljivo gledao.

- Ajde pomozi mi da izadjem iz rupe, rece crvenkapa.

- Jes nisam blesava, pa da me ubijes, rece Vuk.

- Ma necu majke mi, evo dacu ti sta god ti hoces, samo me izbavi odavde, rece Crvenkapa. Nemam cak ni pusku samo neki karmin i bazuku i ... cekaj da vidim sta jos imam u rancu... Slusaj imam neke kese za usisivac, ali sumnjam da to zelis, pomalo tuzno rece ona.

Vuk se prenu,, cuvsi da ona ima kese za usisivac. Ovo nije ocekivao (iskreno nije ni pisac ove bajke, ali zato se i zove bajka zar ne). To sto je ponudila to je moglo da mu ustedi dosta para.

- U redu, izbavicu te odavde, ukoliko mi uz kese obecas jos nesto, rece Vuk.

- A sta to?

- Da ces izaci sa mnom na pice u onaj novi kafic koji drzi Robin Hud koji se zove Sherwood Wood. Kazu da imaju bas dobru zivu muziku, fratar Tak sa francuskom harmonikom i njegova druzina istreniranih miseva, sviraju soul i funk. Sta kazes na to?

- Ti mene pozivas da izadjemo??? zapanjeno ce Crvenkapa.

- Paaaaa, da, stidljivo rece Vuk.

Crvenkapa, malo razmisli, ipak nije njena vrsta muzike, ali ovaj vuk je neki dobar lik, osmehnu se i rece:

- Ajde. Pristajem. Dajem casnu pionirsku rec.

I tu ona razvuce osmeh, onaj koji je Vuka oborio sa nogu. Vuk joj dodade neki stap, ona se pope uz njega (ipak je imala 5 iz fizickog u osnovnoj skoli), i stade ispred Vuka.

- Ja sam Crvenkapa, rece, a kako se ti zoves?

- Ja sam Vuk, drago mi je.

Nastade trenutak neprijatne tisine, a onda Crvenkapa rece:

- I ocemo li mi na to pice?

Vuk huknu u znak odobravanja, pruzi joj ruku, koju ona prihvati i odose puteljkom ka mestu iz koga je dopirala muzika, i smeh.

Lilly lovedoll · ***GiMmE mOrE***

Prica o prasetu

U pitanju je jedna mala pricica. Tako da ukoliko zelis da procitas pricicu, slobodno. Ukoliko ne zelis pa sta da ti radim tvoja je volja da li ces zatvoriti ovaj prozor.

Elem ide pricica:

Nekada davno, iza sedam gora, sedam mora, mnogo brda i dolina (generalan opis bi bio neka zabit Bogu iza tregera) u jednoj kucici duboko u sumi zivelo je slozno dva praseta (radnja se dogadja posle Uskrsa, trece prase su vec pojeli, ostao samo but da se susi i malo rebarca za pasulj), i oni su bili jako slozni, kao braca. Delili su sve: sapun, devojke, sapun... Ipak oni su bili razliciti po karakteru. Jedan je bio drcan, prek i uopste uzev pravi Jorksirski primerak, te je kao takav imao jako dobru prodju kod devojaka. Drugo prase nije bilo tako cool, ono je bio miran primerak, streber, stalno je nesto citao, i bio je jako dobar i fin, ali je bio jako nesiguran u sebe i nikako nije mogao da iskaze svoja osecanja. Tako je ono stalno patilo za nekim lepim devojkama pripadnicama svoje vrste kojima nije smelo da pridje ili da im kaze sta zeli. Uzalud je njegov drug iz Jorksira njemu pokazivao sta i kako treba da radi, medjutim, u teoriji sve to izgleda lepo i lako, Jorksirski rodjak je stalno menjao devojke, dok njegov rodjak nije bas bio uspesan. Zapravo nije bio uopste uspesan.

Jednoga dana u kolibu pored njih se uselila jedna devojka praseceg roda, koju su upoznali kada im je trazila soljicu secera (o.k. kasnije je dosla i po soljicu kafe, a onda je svratila i tacnu odnela). Jorksirsko prase nije reagovalo na lepotu ove devojke, dok se ono drugo prase totlano i najiskrenije zaljubilo u prvi pogled. Izgleda da je bilo zaljubljive prirode i nepopravljivi romantik.

I tako je ono , naravno posto nije mogao da joj kaze sta misli, patilo godinama. Vreme je prolazlilo, smenjivala su se godisnja doba, a prase je bilo sve tuznije i tuznije. U medjuvremenu je postalo jako dobar drug toj devojci: vidjali su se na kafama, izlazili, vozili se istim prevozom (neka kamioncina sa senom, do zla Boga prljavim) i pricali su. Jako su puno pricali. Jebalo keve koliko su pricali. Prase se naslo u veoma nezavidnoj situaciji: bio je zaljubljen, neuzvraceno (naravno da je bilo neuzvraceno kada devojka nije bila svesna toga, nikada joj nista o tome nije rekao; nije da nije probao, probao je on, onako izdaleka, zakamuflirano, e sad, sto je to toliko bilo zakamuflirano da se nije ni naziralo sta je htelo da kaze, to nema veze), njegov Jorksirski rodjak se odselio (emigrirao je u Svabiju da konobarise na Oktober Festu, a izmedju da izuci kobasicarski zanat i postao poznati gastarbajter) i ono vise nije imalo sa kim da prica o tom svom problemu. A jako ga je bolelo to sto je cesto vidjao predmet svoje pozude.

Probalo je ono nju da zaboravi. Probalo je sa nekim drugim prasicama, nije uspelo, probao je cak i sa drugim vrstama, nekim kokoskama, pernatim zivotinjama, slonicama i … nije uspevalo da zaboravi jednu jedinu koja mu se dopala mnogo godina ranije. Ostalo je da cuva onu rasparenu soljicu na komodi bez tacne koju je ta devojka uzela.

Za to vreme se ta devojka uspesno mesala sa drugim pripadnicima svoje vrste u cijim venama je teklo barem malo Jorksirske krvi. Medjutim nikada ne bi sacekala sa tim drugim pripadnicima. Nikada nije sa njima cvarke pravila, niti su se zajedno u blatu valjali. Jednostavno bi ih osurila i ostavila da leze. Medjutim ni ona nije bila srecna zbog toga. I ona je tragala za nekim svojim prasetom koje ce sa njom podeliti radost jedenja cvaraka u dvoje. Ovo je klasican slucaj zanemarivanja prave ljubavi kao i spleta losih okolnosti.

Bilo kako bilo, jednog dana, koji se ni po cemu nije razlikovao od predhodnih, nije bilo nikakvog nagovestaja nesrece, stigla je strasna vest: dosla je u sumu neka praseca brigada koja je imala za cilj da ulovi sto vise prasica za neki banket koji se odrzavao na obronku te sume. Naravno, praseca brigada je usla u ulicu Praseci Bulevar, i krenula od kuce do kuce. Najzad dosla je do kuca onog praseta i sledece kuce njegove drugarice. Posto je bila nesmotrena, devojka nije uspela na vreme da ugasi svetlo u sobi, i praseca brigada, naoruzana do zuba sa kukama za meso, satarama i krvavim keceljama oko vrata, krenula je da provaljuje u kucu te devojke. Razvalili su vrata od tora, uhvatili je za zadnji papak i izvukli napolje. Ona je kukala i plakala i molila, no iz njihovih grla je dobirao samo glasan smeh potpomognut gasovitim isparenjima od onolikih popijenih buradi piva. Prase iz susedne kuce, junak nase price, nije znalo sta da radi. Da ustukne ili da se pobije sa tom bandom prasecih tamanitelja, zarad spasenja svoje velike ljubavi i komsinice.

U ovom momentu prica se racva u dva dela. Nastavke ces pronaci ovde (oznake *.*.* i *.*.*.*.*.*)

*.*.*.*.*.*
Zapravo, prase nije uradilo nista. Brigada je odvela njegovu drugaricu, koja je kasnije pojedena na slavlju a ono je tugovalo i tugovalo i na kraju je izvrsilo ritualni harikiri sa brijacem. U lokvi krvi pored britve, stajala je razbijena stara soljica bez tacne…

Ovo je jedan od mogucih krajeva. Ukoliko ti se ne dopada vrati se na predhodni izbor.

*.*.*
Dobro. Svestan opasnosti, ipak vodjen ljubavlju za svojom drugaricom, prase je namazalo ratnicke boje, pripalilo cigaru, proverio kovrdzavost svoga repa, vezao je kuhinjsku krpu oko glave(bila je cvatnog dezena, to je kvariol opsti utisak), stavio je soljicu bez tacne za pojas, uzelo je automatsku pusku tipa AK-47, koju je sa sobom donelo iz poslednjeg rata (po raznim igraonicama zvanu "kalas, brate"), gurno je vrata svog tora i hrabro izasao napolje. Praseca brigada je bila sokirana prizorom: Prase koje stoji na zadnjim nogama, ljutitog izgleda, kovrdzavog repa, u uglu neobrijanih usana cigara, naoruzan kalasom i sa krpom oko glave.

"Odmah da ste spustili moju drugaricu, BiiiiP li vam majku ljudsku i sve po spisku" rece prase.

"Ha, ha, bezi bre cudno prase" rekose brigadiri.

"More brigadiri, pustite mi drugaricu" rece malo ostrije prase.

"More prase, mani se corava posla" odvratise brigadiri, malo osmehnuti, jer ih je ovo sve veoma zabavljalo.

Posle nekoliko minuta natezanja, prase repetira svoj AK, i osu paljbu po prenerazenim brigadirima. Onako u stilu Ramba. Kada se prasina slegla i suma je utonula, posle zaglusujuce buke, u tisinu, ostalo je samo zadihano prase sa kalasnjikovom sa jedne strane i uplakana mu drugarica sa druge strane. Poletela mu je u susret, cvrsto ga stegla i poljubila ga. Onako, odistinjski. Jer tada je shvatila, i ona njega voli.

Nije neophodno napomenuti da su ziveli do kraja zivota srecno i veselo. Ona je u miraz donela tanjiric one soljice koji je odnela dana kada su se upoznali.