Najlepši stihovi vaših omiljenih pesnika...

hogar sa medaka · Prijatelj foruma

Mostarske kiše III

Govorila je mogu umreti mogu dobiti
Upalu pluća

Onda su dolazile njene ćutnje duge
Preduge
Mogao sam slobodno misliti o svemu
Razbistrit Spinozu
Sate i sate mogao sam komotno gledati
Druge, bacati oblutke
Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići
Nekud otić daleko
Mogao sam umreti onako sam u njenom
Krilu, samlji od sviju
Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu
U stenu, sve sam mogao

Prste je imala dugačke krhke beskrvne
A hitre
Igrali smo se buba-mara i skrivalice
Svetlana izadji eto te pod stenom nisam
Valjda ćorav
Nisam ja blesav hajde sta se kaniš
Dobićeš batine
Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u
U samu reku našla bi me
Namiriše me kaže odmah pozna me dobro
Nisam joj nikad verovao valjda je stalno
Curila kroz prste

Volela je kestenje kupili smo ga po
Rondou
Nosila ga je u sobu vešala o končiće
Volela je ruže one jesenje ja sam joj
Donosio
Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
Pitao sam je sta misli o ovom svetu veruje
Li u komunizam
Da li bi se menjala za Natašu Rostovu
Svašta sam je pitao
Ponekad glupo znam ja to i te kako

Pitao sam je da li bi volela malog sina
Recimo plavog
Skakala je od ushićenja hoće hoće
A onda odjednom padala je u neke tuge
Ko mrtvo voće
Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za
Živu glavu
Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona
Pala s Jupitera
Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a
Ne neko drugi
Taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi

Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna
Ti si djavo
Ti si andjeo sve sam joj govorio ništa mi
Nije verovala
Vi ste muškarci rodjeni lažovi vi ste hulje
Svašta je govorila
A padale su nad Mostarom neke modre
Kiše

Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni
Kad bi' znao sa kim sada spava
ne bi mu glava
Ne bi mu glava jao kad bi' znao
ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao
kad bi' znao ko to
U meni bere kajsije još nedozrele

Pero Zubac Exclamation

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

Koza mi od zvijezda
Napravljena.
Pale se svjetla duse
Kad kao svitac
Lutam
Velikim svijetom
Vracam se
Ociju punih srece
Kao dijete ili kao putnik
Sa jabukom u ruci

Tanke niti moga sna
U kosi upletene

Da ukrase lice
I dopune ljepotu
Smijeska

Oci odaju tajne
Sas vatre
Bozanski govor tvoje pjesme

Koza mi od zvijezda
Napravljena
i zajedno sa srcem
TEBI poklonjena.

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

Rimuj se sa mnom...

Rimuj se sa mnom kraljice noci,
sa recima ne izgovorenim,
sa usnama nedozrelim,
dok se jos nisu gledale oci
i misao kad nije morala da kroti
zvuke bozanske tisine.

Ne zelim da cujem glasove,
reci:ne govori dok te milujem
neka se telo samo bori
usne neka su neme kada ih dodirujem
dahom noci iz pehara ispijene.

Uzalud se trudis da mi odgovoris
besmislenom pricom u prazno svitanje,
nece niceg biti,ni tebe ni mene,
niti ove hladne i daleke sobe
kada jutro rukom svojom razodene
sve ono sto tamom privlacnije biva;
svako ostavice svoje drage sens
nevidljive iskre gde java san skriva.

Rimuj se sa mojim usnama i mojim telom,
ti bestidna sto mi se vazda suprostavljas.
Kojim predelima snaga tvoja odmara
i izgoni silne noci da me pohode?

Bezis od mene:bojis li se
beline moga tela ili moje postelje?
ti koja crnim rukama pletes niti nad mojim celom..
Ne pokazujes se pogledima
dan je za tebe san..utvara
oci kad gledaju - to je prevara,
tvoja je istina slutnja bezobzirnih drhtaja.

Rimuj se drhtajem koji u meni
izaziva pojava tvoja u noci,
kada se telo pita da li ce sutra znati
da ponovi igru senki i treptaja..

Prostirem se tebi i sazimam pokretima koji ne postoje;
sve sto jos dise oko mene stvara bezbojne krugove.
Kroz njih sam naucila da prolazim,
ali tvoje rime skrivene u saci
niz prste mi klize
vene lizu zmarci tvog crnog plamena
gledam kako gori snaga od kamena
i kako se topi taj zagrljaj noci sa crnim rukama.

Rimuj se senko od koje se ledi carstvo utvara,
prekrij me nebom, mislju koje nosi prevara
i neka te nova svetlost razotkrije
nepostojecu pred mojim ocima;
nista tako snazno ne vlada culima
kao tvoj miris sablasnih prostora
zlo i cini tvoji u mnostvu dodira,
nevidljiva vatra koja sagoreva svaki kamen misli proliva
od pobede svoje agoniju srvara svojim nestajanjem.
Krv se moja sliva niz tvoje stihove
ti naslado,noci,kojom casno dise sveta postojanje.

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

Samo jednom

Secam se
Samo sam jednom sanjala tvoje oci
I tvoj osmeh
Samo jednom moje srce je pripadalo tebi
I samo sam jednom znala
Da te volim svom ljubavlju
Koja je postojala u meni
Samo sam jednom
I još jednom
I još jednom prihvatila tvoje lazi
Kao istinu
A ti
Samo si jednom dodirnuo moje lice
Samo jednom me drzao za ruku
Poljubio moju kosu
I moje usne
Samo jednom rekao si
Volim te
I samo si me jednom ostavio zauvek
Secam se
A zelim da zaboravim.

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

OVE NOCI

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

Pablo Neruda

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

U muzeju voštanih Uspomena
prodjite glaerijom Promašenih namera
hodnikom Neiskrenih želja
stepenicama Bezvoljnih žudnji
i upašcete u klopku Kajanja
i tu
moci cete da urežete po zidovima
sa malim nožem-uspomenom kupljenim na ulazu
zareze Nesporazuma
Ali
iznad sale Izgubljenih dobrocinstava
vezanih ociju akrobata Ljubav
igrace na žici ukocen od srece jedva nazrene
od srece nikad ne zaboravljane
I muzika njegovog cirkusa
okretace svoju izlizanu plocu
islabljenu ali oduševljenu
I ploca ce se okretati
kao mesec krvavi i ožalošceni
ocarani, oživljeni, nasmejani, obasjani,
zadivljeni i zadivljujuci
I bice to
muzika naroda ptica
muzika ptica naroda
Posetioci
slušajte tu muziku i dobro je cujte
i ne da samo obracate pažnju na tu muziku
na taj šum
vec predajte joj se sasvim
Ona ce vam se spokojno isplatiti
jednog lepog dana
ili nekog drugog dana
ta muzika naroda ptica ljubavi.

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

...Tvoje latice nikada
uvenuti u mome srcu nece,
Jer u tebi
pronasao sam
delice srece,
koji su mi bili potrebni
za ovu
slagalicu zivota...

sokolica · Upućeni član

ZA PESNIKA I CIGANINA

Priznao sam ti da sam pesnik,
Da sam otisao u cergare.
Posle tebe ni zelje mi nisu iste.
Slagao sam te da volim svoju zenu
Da malo na tebe lici.

Prolazim kroz zivot
Srusen i sam.
U noc gluvu kad zatvorim oci
Ti mi se javis.

Zbog tebe sam krao,
Zbog tebe sam na zvezde lajao.
Zbog tebe su me ludakom zvali.

E, da su znali
Kako je tesno u dusi
Jednog pesnika i Ciganina.
Pesnika zena u tebi voli
Ciganina se boji.

Predrag Jovici

sokolica · Upućeni član

Предосећањe

Познала сам те кад снег се топи
топи,и дува ветар млак
близина пролећа душу ми опи,
опи, па чудно удисах зрак.

С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом,
и знадох да ћеш бити ми драг
драг у животу целом.
Познала сам те у звонак дан
дан пијан,свеж и мек.
чиња ми се већ давно знан,
знан кад те познадох тек

С нежношћу гледах стопа ти траг
траг на снегу белом
и знадох да ћеш бити ми драг
драг у животу целом

Познала сам те кад копни лед
лед,док се буди пролетњи дах
кад дан је час румен,час сетан, блед,
кад сретно се и тужно у исти мах.

С нежножћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.

Desanka Maksimovic

sokolica · Upućeni član

Miljković, Branko

PROPOVIJEDANJE LJUBAVI

Nema mene al ima ljubavi moje;
Vidim je u suncu i zemlji gdje nam trunu kosti.
Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti
Slično muzici slično praznini, spokojem.

Ona će sačuvati namjere moje i tvoje
I uskrsnuće mrtve rođendane po milosti,
U podnožju vjetra nemjerljiva sjen oholosti
Nestaće u pepelu onih što više ne postoje.

U pusto srce u mrtvo vrijeme me zovi,
Minula čežnjo, da se svijet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
Pa mi je prazan dan koji još došao nije,
Ko granu koja se izdužuje u uzaludan šum
Neka me vjetar nedostojnog obavije.

sokolica · Upućeni član

Sreca

Ne merim vise vreme na sate,
ni po suncevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oci vrate,
a noc kad ponovo od mene odu.

Ne merim srecu smehom, ni time
da li je ceznja moja od njegove jaca;
sreca je meni kad bolno cutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom placa.

Nije mi zao sto ce zivota vode
odneti i kaplju moga zivljenja;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je zadivljen stao kraj mene

Desanka Maksimovic

sokolica · Upućeni član

Metni me kao pečat na srce svoje, kao pečat na mišicu svoju. Jer je ljubav jaka kao smrt, a ljubavna sumnnja tvrda kao grob; žar je njezin kao žar ognjen, plamen Božji.

Biblija: Pjesma nad pjesmama, 8.6