 ::  |
| Autor |
Poruka |
dandrla
Početnik Domaćeg.de
 |
Datum registracije: 16 Nov 2007
Poruke: 4
|
|
Nemirni prsti lupkaju po naslonu stolice kao one dosadne kapi kiše po prozorskom oknu.Već po koji put vraćam film starog vremena.Vrti se i vrti..Nošena strujom vremena ustajem sa stolice i krećem u novi dan.Izlazim.Otvaram kišobran,a ona dosadna kiša sudara se sa njim.Sumorno jutro,mokre ulice.. Ljudi saginju glave sklanjajući se od snažnog vetra koji im kišu nosi u lice.I ja zatvaram oči a kiša mi kvasi obraze.Odjednom osetim udarac rame u rame.”Izvini”-rekla su prelepa dva oka koja su me gledala.Kiša više nije bila dosadna,moje lice više nije bilo mokro,ulice su bile obasjane suncem koje je uklonilo svaki trag sumornog jutra.Te oči su me gledale,odvele na kafu i korak po korak osvajale.
Moj život stajao je u mestu nepomično čekajući da se nešto desi.Znala sam da nešto hoće ali kada i kako to nisam znala.Zato sam čekala.
Pojavio se on uz dosadne kapi kiše i odveo u svet najlepših dubina.One su me tražile i najzad našle.U toj dubini sam se kupala i čekala željno svaki novi dan.Bio je profesor na univerzitetu ali i mene je učio životu i naučio da živim smireno i srećno.Sreća..toliko nedostižna ali pronašla sam je u tebi.Sitnim ali sigurnim koracima upoznavala sam svet koji nisam nikad upoznala na taj način.Ti si me naučio.Svetu bez laži, prevara,svet u kome cveće raste pod dubinama,a grane ostaju mirne i pod snažnim naletima vetra.
Sigurna sam.Uhvatio si me za ruku i odveo.Bila sam presrećna.Lutajući tvojim očima pronašla sam mir gde neću više lupkati prstima kao dosadna kiša,iako me je ona dovela tebi.Ali u morskim dubinama nema kiše jer se stope sa valovima i smire se u njima.Kao i ja u tebi.Tu si me doveo,ušuškao u tvoje "JA" i voleo.Dosadna kiša i dalje nek pada a ja ću u miru da budem tvoja.
[Edit by škorpijica: Svaka poruka čija je svrha isključivo reklama komercijalnih sadržaja, drugih foruma, drugih sajtova krši Pravilnik i biće cenzurisana.]
|
|
|
| |
|
 |
Poslednji_romanticar
Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 05 Nov 2011
Poruke: 1
|
|
|
Da, tako me zvala...bebom... A, sve je pocelo bezazleno, sa obicnim pricama, salama kojim smo se zajedno smejali, pogledima koji su se sve cesce i sve duze zadrzavali na onom drugom. A, ja sam predugo bio sam da bih odmah prepoznao ono osecanje koje je probudila u meni - ljubav. Ipak, nije nam trebalo mnogo da to priznamo jedno drugom. Da, imao sam grizu savesti, otimao sam nekome ono sto voli, ali, bilo je to jace od mene, bilo je to jace od nas. Postali smo jedno, toliko smo se voleli da nas je bolelo, toliko da smo znali prepoznati zelje onog drugog. Svadje su bile tako retke i tako kratke i samo su nas jacale. Svaki novi dan je donosio gram nove ljubavi i cinilo se nemogucim da ce doci kraj. Kovali smo planove za buducnost, a nismo slutili da cemo u tu buducnost razlicitim putevima. A, ko je mogao da nasluti... Sustigla nas je kletva njenog biveg dragog? Postali smo zatocenici prevelike ljubavi? Pogresili smo negde? Nikada to necu saznati i , da budem iskren, nisam siguran da zelim znati. Znam da smo imali nesto retko, znam da sam voleo nekoga vise od sebe, znam da sam sretan sto sam osetio takvu i toliku ljubav, znam da sam propustio srecu kroz prste kao sto voda klizi izmedju njih a prsti je ne mogu zadrzati. Tako sam i ja bio nemocan da bilo sta uradim. Gledao sam je, i njene i moje oci su sve govorile, a ipak, toplina nasih ociju nije bila dovoljna da je zadrzi. Njene su se polako gasile. Nije bilo vreme za to, bar sam ja mislio da nije, ali, Bog je tako presudio. Zasto mi je uzeo? Zivim u ubedjenju da je svaki covek rodjen sa pola srca i da tumara ovom zemljom trazeci svoju drugu polovinu. A, samo je jedna druga polovina koja savreno odgovara, koja se uklapa tako da nigde ne zaboli, da ne pritiska... Zbog toga mi je osmeh na licu kada se setim nje, jer upoznah svoju drugu polovinu i osetih njenu ljubav. Vecina ljudi ni to ne uspe. A, tuzan sam, jer sam propustio priliku da budem do smrti sretan. Verovatno sam sam kriv, uvek je covek sam sebi najveci krivac. Secacu je se dok disem i kada poslednji put srce zakuca znacu kome da posvetim daj otkucaj, znacu i seticu se njenih poslednjih reci... "Pusti me, bebo"
|
|
|
| |
|
|
oblanda005
Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 05 Jun 2014
Poruke: 11
|
|
| |
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
