Znacajni pronalasci

vecadok · Prijatelj foruma

Elekrično osvetljenje

Majkl Faradej je otkrio kako se stvara elektricitet mehaničkim putem. Dva naučnika su istovremeno našla način da elektricitet upotrebe za osvetljenje.To su bili Englez ser Džozef Svon i Amerikanac Tomas Edison.
Svaki na svoj način otkrili su da, kada struja prolazi kroz tanku nit ili pločicu od uglja, ona se zagreva do belog usijanja i odaje svetlost. Ugljena nit je stavljena u stakleni balon iz koga je odstranjen vazduh i stvoren vakuum.
Ovaj pronalazak je sledećih godina usavršavan pa su sijalice počele da se masovnije proizvode, cena im je stalno opadala, tako da su ušle u sve domove.

vecadok · Prijatelj foruma

Elektricitet

Od davnina čovek je bio svestan postojanja elektriciteta.Tek pre 150 godina otkriveno je kako se elektricitet može koristiti.Prvo značajno otkriće vezano je za Italijanskog naučnika Aleksandra Voltu.On je 1800. godine napravio baterije koje su proizvodile elektricitet.Međutim, najznačajniji pronalasci pripadaju Engleskom naučniku Majklu Faradeju.
20 godina Faradej je proučavao radove svojih prethodnika i vršio eksperimente iz oblasti elektriciteta, te je 1831. godine aparatom, sastavljenom od magneta, bakarnog diska i žice proizveo ili indukovao električnu stuju.To je značilo da se po želji mogla proizvoditi ova tajanstvena sila.

vecadok · Prijatelj foruma

Parna mašina

Jednoga dana 1763. godine, mladi Škotlanđanin Džejms Vat (James Wat) popravljao je model jedne mašine.To je bila parna mašina, otkrivena šezdeset godina ranije, koja se koristila za pumpanje vode iz rudnika uglja.Dok je vršio opravku doneo je veliku odluku: pokušaće da napravi bolju parnu mašinu.
Izučavao je vodenu paru, i vršio mnoge eksperimente.Na kraju je konstruisao prvu potpunu parnu mašinu.Na njegovu radost, mašina je proizvodila više pare u odnosu na svoju veličinu nego mašina starog tipa, uz manju potrošnju goriva.Vat se tome potpuno posvetio. Postao je ortak fabrikanta Metju Boltona iz Birmingema.Uskoro su zbog svojih mašina postali slavni.
Mada su im parne mašine bile dobre, samo su pokretale osovinu unazad i unapred.Vat 1781. čini svoj drugi pronalazak.To je značajan datum jer je Wat uspeo da parnim mašinama pokrene točak.
Tako je svet dobio novi izvor energije.Parna mašina se koristila za pogon točkova lokomotiva, brodskih elisa i mašina u fabrikama.Ovo je bio početak nove ere - veka pare.

vecadok · Prijatelj foruma

Parna mašina

Kada je Džejms Vat usavršio parnu mašinu ljudi su, sasvim prirodno, razmišljali kako da je koriste za brodove.Jedan od prvih parobroda izgradio je Amerikanac Robert Fulton, 1807. godine.Brod se zvao Klermon.Plovio je pogonjen bočnim točkovima se lopatama, ali je imao i katarke i jedra.Svoju prvu plovidbu obavio je uzvodno rekom Hadson, od Nju Jorka od Albanija, prosečnom brzinom oko 7 km/h.
Moreplovci su bili nepoverljivi prema brodovima na pogon parnom mašinom.Jedrenjaci su bili lepi i, uz pomoc vetra, brzi.
Prvi brod koji je 1838. prešao Atlantik samo pomoću parnog pogona zvao se Sirius. Parobrodi su se sve više gradili, ali su svi imali bočne pogonske točkove sa lopatama i katarke, tako da su mogli koristiti i jedra.Kompanija Kunard je 1840. izgradila 4 parobroda za stalnu plovidbu do Amerike.
Poznato je da drvo pluta na površini vode, a da gvožđe tone.Pa ipak, novi brodovi gvozdene konstrukcije su plovili.U Bristolu je 1844. spušten u more brod Velika Britanija.To je bio najveći brod gvozdene konstrukcije toga doba.Umesto bočnih pogonskih točkova sa lopaticama, Velika Britanija je plovila pomoću elise, ali je jos uvek imala jedra sa 6 katarki.
Zahvaljujući ovom brodu svet je shvatio da je počelo doba parobroda.

vecadok · Prijatelj foruma

Parna turbina

Parnu turbinu je 1884.god. izumeo ser Čarls Parsons koji je radio u jednoj prjektantskoj firmi i posvetio se proučavanju parne turbine.
Godine 1890. parna turbina se uvodi u električne centrale, a 1897. ugrađena je u jedan brod. robe su pokazale da brodovi na taj način mnogo brže plove nego ako koriste parnu mašinu.1907. godine dva velika engleska prekookeanska broda imali su parne turbine, ubrzo su bile korišćene u svim veliki brodovima.Parne turbine se koriste i u električnim centralama kao pogon za dinamo-mašine koje proizvode električnu energiju.
Vodena para pokreće klip u cilindru parne mašine.Snaga vodene pare se koristi i za rad parnih turbina.Osnovna ideja je jednostavna. Princip rada je isti kao i kod vetrenjače: vetar udara o krila, okreće ih u krug i tako pokreće osovinu.Kod parne turbine mlazevi pare se šire između peraja na kućištu i onih na osovini obrćući je.Tako se stvara ravnomerna i neprekidna pogonska energija.

vecadok · Prijatelj foruma

Teleskop

Kada je Italijan Galileo Galilej bio dečak, njegovi roditelji nisu znali da li će, kada odraste, postati muzičar umetnik ili naučnik, jer je za sve bio obdaren i veoma ljubopitljiv.Uvek je želeo da zna odgovore na pitanja kako i zašto.Kasnije je postao jedan od velikih svetskih naučnika.
Galilej je bio profesor matematike na Univerzitetu u Padovi, 1609.god. kada je čuo o izvanrednom pronalasku u Holandiji.To je bila cev sa dva sočiva, a kada bi se kroz nju gledalo predmeti su se činili bliži i veći.Galilej nije video ni jedan od tih instrumenata, ali je odmah o tome razmišljao i napravio je jedan za sebe.Posmatrani predmeti izgledali su tri puta bliže.
Ovaj pronalazak nazvan je teleskop, po Grčkim rečima koje u prevodu znače daleko i gledati.Galilej je uložio mnogo vremena da konstruiše jači teleskop.Naučio je kako se brusi i glača staklo da bi se dobilo sočivo.Radio je naporno sve dok nije napravio teleskop koji je uveličavao osam, a kasnije i 33 puta.
Vlada je Galileja bogato nagradila za rad, a njegov snažni teleskop prodavao se širom Evrope.On ga je koristio za proučavanje nebeskog svoda.Tako je otkrio planine na Mesecu, mrlje na Suncu, Jupiterove satelite i utvrdio da se Mlečni Put sastoji od miliona zvezda.

Manhattan · Psycho Killer

....čuj "teleskop", "parna mašina".... :p Very Happy

I premda jedan od svakako najznačajnijih izuma do sada (ili upravo najznačajniji),
točak nema utvrdjenog pronalazača. Najstariji točak pronadjen je na tlu nekadašnje Mesopotamije, a veruje se da mu je preko 5 i po milenijuma.....

Yasmin · Prijatelj foruma

Predja i tkanje

Da li ste ikada pomislili da se pamuk dobija od maljavih biljaka, a vuna od rutave dlake ovaca? Ljudi su hiljadama godina pravili vlakno za tkanine od malih komada vune, lana, pamuka i drugih materija posebno česljanih a zajedno upredenih u niti. Od vajkada se pređa obavljala ručno, pomoću točka za pređu, sve dok jedan tkač iz Lankasira, James Hargrivs, nije 1764. učinio veliko otkriće. Postoji priča o tome kako je na tu ideju došao kada je srušio ženinu preslicu i video delove unaokolo rasute. On je tada došao na ideju da napravi mašinu koja će moći da upreda nekoliko niti odjednom. Radio je naporno i najzad stvorio mašinu koja je upredala po 8, a kasnije i po 26 niti. Ova mašina se zvala predilica.

U toku narednih 20 godina još 3 pronalaska stvorili su od Engleske industrijsku zemlju. Četiri godine posle Hargrivsovog uspeha, ser Ričard Arkrajt je napravio mašinu za pređu koja je zamenila ljudsku ruku. Ova mašina je najpre radila na pogon konjskom vučom, a kasnije pomoću točka koji je pokretala voda. Oba pronalaska kombinovao je Semjuel Krompton i ta mašina je nazvana mašina za pređu.

Edmund Kartrajt je 1785. izumeo još jednu novinu: mehanički razboj. Do tada su se tkanine tkale na ručnim razbojima, a Kartrajt je pronašao kako da se ovaj posao obavlja mehanički. Tada niču fabrike sa mašinama, a Engleska postaje veliki izvoznik štofova.

Yasmin · Prijatelj foruma

Sekstant i hronometar

Nekada su mornari mogli samo otprilike da određuju svoj položaj. Tek 1731. Englez po imenu Jhon Hadly izumeo je jedan važan instrument. To je bio sekstant, naprava pomoću koje su mornari određivali položaj broda. Oni su posmatrali ugao pod kojim se Sunce ili neka zvezda nalaze iznad horizonta, a zatim su izračunavali položaj pomoću knjige tabela.

Pronalazak Johna Hadlya bio je veoma značajan, ali ne i dovoljan. Da bi odredili tačan položaj na moru, mornari su morali znati tačno vreme u Engleskoj. Vreme se menja ako se putuje oko sveta, a nijedan tadašnji časovnik nije bio dovoljno tačan. Trebalo je, dakle, pronaći časovnik naročite vrste.

Ovaj problem rešio je John Harison iz Engleske. Posle višegodišnjeg rada on je napravio sat koji je nazvan Hronometar. Harison je 1761. poslao svog sina na šestonedeljno putovanje radi probe rada njegovog, četvrtog po redu, časovnika. Po dolasku na Jamajku sat je bio netačan samo za pet sekundi. Harisona je Vlada nagradila sa 20.000 funti. Tako su pomoću Hronometra, koji pokazuje tacno vreme po Griniču, pomorci mogli da koriste sekstant za određivanje svog položaja na moru.

Kaliopa · Upućeni član

A kompas? A telefon? 2 bas korisne stvari ste zaboravili... A tek lekovi....Penicilin, Insulin, itd.

vecadok · Prijatelj foruma

Otkriće penicilina

Otkriće penicilina slučajno je koliko i naučno.Penicilin je otkrio ser Aleksandara Fleming (1881-1955), škotski bakteriolog.Flemingovo otkriće plesni penicilium datira od 1928, a proizvodnja penicilina počela je tek od 1940.
Aleksadar Fleming je sin farmera, koji je dobivši nasledstvo odlučio da studira medicinu.Tokom rada najviše ga je interesovala bakteriologija, nastojeći da otkrije prirodno sredstvo protiv rasta bakterija, pa ga je tražio čak i u suzama, pljuvački i sluzi.Godine 1922. doživeo je prvi uspeh, napravivši prirodni enzim rysozym, a 1928. na posuđu je otkrio bakterije stafilokokusa (Staphylococcus).
Slučajno ih je ostavio izložene vazduhu i tom prilikom su inficiane peniciliumom.Tokom Flemingovog godišnjeg odmora plesni su se razvile i on ih je uzeo na ispitivanje.Primetio je da je penicilium uništio stafilokokus, što je dovelo do otkrića spasonosnog penicilina. Zajedno sa svojim saradnicima, Valterom Florijem (Walter Florey) i Ernstom Borisom Čenom (Ernst Boris Chain), dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 1945.
Otkriće penicilina spasilo je milione ljudskih života do sada.

Kaliopa · Upućeni član

Secam se filma "Dovoljno slave za sve"- interesantna prica o naucniku koji je pronasao Insulin (ime je dobio po nekom ostrvu-cini mi se), zato sam ga i spomenula...