Zubar

nextajox · **حزب الحيوان**

Baš sam sad došla od zubara Rolling Eyes

Išla nakon 3 ipo godine hm... Rolling Eyes

I blombirali su mi,imam još 3 da blombiram,imam puno karijesa..
Evo od ove anestezije usta mi otekla,ne osećam usta Laughing

Mrs Bella · jagode sa šlagom.

Imam novog zubara!!! Mr. Green

Neki dan bila kod njega, i stvarno dusa od covjeka!
Kao i uvijek- sve bilo odlicno (bio samo pregled).. Auuu jos mi zube napravio pravnije Smile

Jedva cekam opet da idem! Laughing

nextajox · **حزب الحيوان**

I zavrsila sam blombiranje zubaaa Smile

))) sad sam da idem na redovnu kontrolu i to je to Smile

Ono sto se mora nije tesko Wink

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

JAoooo ljudi, idem kod zubara da vadim osmicu u subotu. Ma ne da sam prestravljena, ne mogu ni da opisem. Osmica mi je nekako pukla, sad imam rupu, ne boli me, ali mi para desne. Uzasno me strah, al sto se mora mora se... Sad

serubiajin · Početnik Domaćeg.de

Pomolicemo se svako svom Bogu u tvoje ime. Very Happy

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kod zubara tek kad zaboli

U Srbiji svega 8,5 odsto odrasle populacije ima sve zube, 9,3 odsto nema nijedan svoj zub, dok četvrtini građana nedostaje više od deset zuba.

Stanovnici Srbije ni ranije nisu mogli da se pohvale blistavim osmehom, ali kada je pre četiri godine stomatološka zaštita za većinu populacije isključena iz paketa obaveznog zdravstvenog osiguranja, kod zubara se ide još ređe.

Poslednja istraživanja pokazuju da svega 8,5 odsto odrasle populacije ima sve zube, 9,3 odsto nema nijedan svoj zub, dok četvrtini populacije (26,6 odsto) nedostaje više od deset zuba.

Odrasli sve manje koriste stomatološke usluge, a naglo smanjenje broja pacijenata registrovano je već u prvoj godini primene Zakona o zdravstvenom osiguranju iz 2005. godine kojim su ograničena prava odraslog stanovništva na stomatološku zaštitu.

Ukupni broj poseta stomatolozima opao je 2006. u odnosu na prethodnu godinu za čak 44 odsto, a u 2007. godini za još 11 odsto.

Dok je stomatološka zaštita bila obuhvaćene paketom obaveznog osiguranja, zubari su godišnje imali od 3,25 do četiri miliona poseta, a taj broj je posle donošenja zakona pao na ispod dva miliona.

Broj poseta stomatologu zbog sanacije karijesa i komplikacija karijesa opao je posle donošenja zakona za čak 64 odsto.

Posledica manjeg korišćenja stomatoloških usluga je veći broj krezubih i bezubih, što nije samo pitanje estetike, već vodi i u mnoge druge zdravstvene probleme.

Ipak, nije baš za sve kriv sistem, jer je pre svega ponašanje odraslog stanovništva u odnosu na zdravlje usta i zuba loše i to pre svega kada je u pitanju oralna higijena.

Parodontopatija, karijes, estetski i funkcionalni problemi vezani za gubitak zuba najčešći su razlozi za posetu stomatološkoj ordinaciji u celom svetu, a građani Srbije dolaze kod zubnog lekara kad se baš mora, kaže sagovornik Tanjuga, specijalista stomatološke protetike dr Marina Biljman.

Ona dodaje da je zubobolja jedno od najčešćih oboljenja i mali je broj ljudi koji nisu patili od nje, pa se zato za ta oboljenja može tvrditi da su opšta pojava u našem narodu.

Dr Biljman smatra da mnoga zubna oboljenja mogu biti sprečena ili svedena na manju meru ako se oboleli zubi blagovremeno leče, a novija naučna ispitivanja dokazala su da su zubne bolesti skriveni uzročnici mnogih veoma teških oboljenja ostalih ljudskih organa.

Parodontopatija, karijes, estetski i funkcionalni problemi vezani za gubitak zuba najčešći razlozi za posetu stomatološkoj ordinaciji u celom svetu, kaže dr Biljman.

"Razvijenost jedne zemlje, kultura, običaji, način ishrane, organizovanost i dostupnost zdravstvene zaštite, posebno ulaganje u preventivu, kao i genetski faktori su glavni činioci koji utiču na stanje usta i zuba jedne nacije", rekla je ona.

Ona je ukazala da nas s druge strane lekari, koji prate i statistički obrađuju podatke o stanju usta i zuba u našoj populaciji, uveravaju da se ono iz godine u godinu popravlja.

Dr Biljman smatra da naši građani ne izgledaju tako lepo što se tiče zuba, pogotovu imajući u vidu vreme u kome živimo i mogućnosti koje pruža nauka, iako pokazatelji govore o poboljšanju situacije.

Ona podvlači da se kod zubnog lekara odlazi kad se baš mora, kao i da to nije vezano samo za siromaštvo ili ruralnu sredinu.

"Osim društvenih okolnosti koje i danas predstavljaju nepovoljan faktor za ukorenjivanje pravilnog odnosa prema zdravlju uopšte, a zubima posebno, prisutan je nemar u održavanju higijene usta i zuba i odsustvo neprijatnosti zbog vidljivog nedostatka čak i više zuba."

(Tanjug)

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Crne plombe su opasne po život!

Izvadite smrtonosne plombe iz zuba i ozdravićete od mnogih bolesti! Najpoznatiji stomatološki materijal jeftine proizvodnje, takozvana “srebrna plomba”, koja se i dalje koristi u stomatologiji smrtonosan je i opasan jer sadrži u sebi živu.

Reč je o amalgamskom punjenju koje u svom sastavu sadrži čak 54 odsto žive. Neki ljudi ovakve plombe u ustima nose i duže od jedne decenije. Ipak, stomatolozi i Svetska zdravstvena organizacija negiraju optužbe stručnjaka koji upozoravaju na opasnost smrtonosnih plombi.

Doktor Hal Hagins, najpoznatiji stomatolog koji je prvi počeo s razotkrivanjem istine o smrtonosnim plombama, i zbog toga došao u sukob sa čitavom svojom strukom, smatra je da je i najmanja količina žive u ljudskom telu veoma opasna. Uzeo je primer ljudskog jajašca, koje ako na trenutak dođe u kontakt s živom, neretko gubi svoju sposobnost vezivanja za zid materice čak i ako je oplodnja bila uspešna.

Hagins upozorava da živa u našim ustima ispušta svoja isparenja 24 sata na dan, tako da može da izazove mnogobrojne po život opasne bolesti. Najčešći uzročnik hroničnog umora upravo je živa koja se nalazi u ustima ljudi i deluje konstantno, sve dok se ne izvadi. Hagins je svoj život i karijeru posvetio besplatnom pružanju pomoći ljudima koji su otrovani živom kroz srebrne plombe.

- Vadite srebrne plombe i ozdravićete od mnogih bolesti – poručuje Hagins.

Srebrne plombe počele su da se koriste još davne 1800. godine u Francuskoj. Proširile su se na ceo svet i stomatolozi ih dan danas koriste. Njihova proizvodnja je jeftina i isplativa. Najčešće se stavlja ljudima koji stomatološku negu uzimaju preko socijalnog osiguranja.

(Telegraf.rs)

Uskoro ni jedan zub neće biti za vađenje

aučnici su na korak do razvijanja revolucionarnog leka za pokvarene zube. Oni kažu da nova procedura može zameniti dosadašnje lekove za korenske kanale, plombe, pa čak i krunice.

Trenutno se najčešća bolest u ušnoj šupljini, karijes, leči uklanjanjem “pokvarenog” dela i popunjavanjem tako nastale rupice plombom ili krunicom.

Međutim, ovakav tretman ima ograničeno dejstvo i ne uspeva u svim slučajevima, pa mnogi ljudi ostaju bez zuba.

“Kvarovi u zubima i zapaljenja desni važno su pitanje javnog zdravlja, jer to je ne samo neprijatan problem, nego i velika opasnost za celokupno zdravlje čoveka, budući da može izazvati i srčana oboljenja”, kaže dr Misako Nakašima iz Nacionalnog centra za gerijatriju i gerontologiju u Obuu (Japan).

Do kvarenja zuba dolazi kada bakterije naruše prirodan proces oporavka zuba. Ako se pokvari tvrda gleđ i infekcija prodre u unutrašnjost zuba, ona na posletku može ubiti mekano tkivo u unutrašnjosti, što zatim zahteva ili pravljenje kanala u zubu ili uklanjanje istog.

Uz sve to, pacijent oseća bolove prilikom uzimanja hladne ili tople hrane ili na pritisak.

Međutim, u unutrašnjosti zuba nalaze se nediferencirane matične ćelije, koje se mogu pretvoriti u specijalizovane i regenerisati unutrašnje tkivo.

Studija koju je sproveo dr Nakašima sa kolegama u saradnji sa Biomedicinskom laboratorijom Šin Nipon u Kagošimi, testirala je terapiju na bazi matičnih ćelija koja regeneriše celi zub.

Oni su počeli da prikupljaju matične ćelije iz zubnih kanala kod grupe od 18 pasa, a zatim ih lečili u laboratoriji stimulišućim faktorom kolonije granulocita (G-CSF).

Kada su ispitali rezultate, otkrili su da su se ćelije regenerisale i ispunile zubne kanale kod onih pasa koji su dobili takav tretman.

Takođe, smanjen je broj upaljenih ćelija, kao i broj odumrlih i došlo je do povećanog rasta neurita (prenosnika impulsa ćelija).

Na osnovu ovih rezultata, odobreno je klinično ispitivanje na ljudima u japanskom Ministarstvu zdravlja. Otkrića su objavljena u žurnalu STEM CELLS Translational Medicine.