Najbolji sahista svih vremena + Sah

Toplica Milan · Balkanska korida

Вера Менчик (1927 - 1944) СССР
Ова такмичарка рускиња родом је шахисткиња која је победила на уводном светском шампионату у шаху за жене 1927.године.
Њен отац је био чех а мајка енглескиња те је она током разних периода своје интернационалне шаховске каријере репрезентовала више држава : Русију,Чехословачку,Енглеску.
Вера Менчик је рођена у Москви и шах је почела да игра кад јој је било девет година.Године 1921.одлази у Енглеску да учи код мађарског велемајстора Гезе Марошиа.Када је Фиде организовала прво светско првенство за жене 1927. године у Лондону, Вера Менчик је на том турниру победила са рекордних десет победа и једним ремијем. Вера је доминирала женским интернационалним шахом све до своје смрти 1944. године.
Титулу је успешно бранила у више наврата : у Хамбургу (Немачка) 1930, у Прагу (Чехословачка) 1931, у Фолкестону (Енглеска) 1933, у Варшави (Пољска) 1935, у Стокхолму (Шведска) 1937. и у Буенос Аиресу (Аргентина) 1939. године.Током тих такмичења сакупила је крајње рекордних 78 победа, 1 пораз и 4 ремија.
Постала је позната по својој продорној позиционој игри и добром познавању шаховске теорије.
Током своје каријере Менчик је давала шаховске лекције и писала шaховске журнале.
Пред други светски рат 1939. године постала је директор Лондонског националног шаховског савеза чија је зграда уништена током неког од немачких бомбардовања.У једном таквом бомбардовању је и погинула Вера Менчик у јуну1944. године у својој кући у Кину ,Енглеска.Тад јој је било само 38 година.

Toplica Milan · Balkanska korida

Лудмила Руденко (1950 - 1953) СССР
Рођена је у Лубнију,Украјина и шах је почела да учи од свог оца кад јој је било 10 година.Као тинејџерка је ступила на Национални економски институт ,,Одеса”, где је играла шах и бавила се пливањем.
На Украинском пливачком шампионату 1925.године освојила је друго место на 400 метара прсно. Украјина је постала чланица Совјетског Савеза 1922.године.Лудмила Владимировна Руденко се 1925. године одселила у Москву.Лоше је завршила на локалном шаховском турниру ,те се озбиљније посветила учењу игре.Победила је на јуниорском турниру у Москви 1927.године а онда освојила четврто место на првом женском совјетском шаховском шампиомату.Руденко је 1928.године победила на Московском женском шампионату,али до 1946.године није добила прилику да игра на интернационалном плану.Те године је била чланица тима радио меча између СССР-а и Британије.Руденко је победила Ровену Брус 2 : 0 и помогла својој екипи да победи Британију.Лудмила је наставила да се усавршава ,те је освојила титулу женског шаховског шампиона 1950.године.Титулу је изгубила од Елизабете Бикове 1953.године.Лудмила је освојила и Совјетско женско првенство 1952.године.

Toplica Milan · Balkanska korida

Елизабета Бикова (1953 - 1956)*(1958 - 1962) СССРРођена је у Руском селу Боголубово у земљорадичкој породици ,осам година пре него је биo оформљен СССР.
Кад јој је било 12 година њена породица се преселила у Москву,а она почела уз помоћ свог брата да учи да игра шах.Када је 1927.године победила на школском шаховском шампионату,објашњена је њена склоност за играњем шаха.Тадашња светска шампионка, рускиња родом Вера Менчик, посетила је Москву 1935.године и њено присуство је надахнуло Бикову да усаврши своју шаховску игру.Годину дана касније, пошто је дипломирала на економском институту, потпуно се посветила шаху, a само две године касније победила је на Московском женском шаховском шампионату.
Други Светски рат је успорио Биковој напредак,али је она помагала организовање мањих турнира и шаховских разговора.После рата Бикова је наставила са такмичењем на важним турнирима и почела да доминира интернационалном сценом.Победила је у Совјетском шампионату 1947,1948 , и 1950.Такође се 1950.године пробила на треће место женскогсветског шаховског шампионата.Када је 1952.године победила кандидате турнира и дозвољено јој је да изазове светску шампионку на меч.
Следеће године она је поразила земљакињу Лудмилу Руденко.Титулу јој је одузела Олга Рубцова 1956.године.Након две године повратила је титулу 1958.и држала је до 1962.године када ју је победила совјеткиња Нона Гаприндашвили.
Током своје каријере Бикова је написала бројне книге о шаху ,укључујући и биографију ,,Вера Менчик” 1957. и „Совјетске шахисткиње”1951.године.

Toplica Milan · Balkanska korida

Олга Рубцова (1956 - 1958) СССР
Олга Николајевна Рубцова је рођена у Москви,Русија 1909.године.Њен отац који је био познати Московски шахиста,почео је да је учи шаху кад јој је било 15 година.Инспирисана првим Московским Интернационалним турниром који је одржан 1925.године , Рубцова је почела да игра на турнирима.Њен први забечежени успех дошао је 1926.године,кад је она освојила прво место на великом јуниорском турниру.Рубцова је освојила 1927. године Совјетско национално првенство,а то је поновила и 1931,1935,1937. и 1949.године.Од 1936.године пстаје инжењер и почиње да ради играјући шах у исто време.Током педесетих Рубцова и Бикова доминирају интернационалном шаховском сценом.Рубцова се 1950. године пласирала као друга на светском женском шампионату,а 1953. и 1954. она је добила Московски градски шампионат.Коначно је добила право да изазове Бикову за женски светски шампионат 1956.године.Победила је у том мечу и држала је титулу до 1958.године када ју је у ремечу Бикова поразила и повратила шаховски трон.
Рубцова је за своја достигнућа у инжењерском раду и шаховској игри добила много медаља Совјетске владе.

Toplica Milan · Balkanska korida

Нона Гаприндашвили (1962 - 1978) СССР
Нона Терентиевна Гаприндашвили је шахом почела да учи да игра шах у петој години.Њен први важан успех је дошао 1956.године када је на шенском шаховском шампионату у Тбилисију,Џорџија освојила друго место.
Брзо се усавршавала у наредних неколико година,те је 1962.године стекла право да изазове Званишну светску првакињу Елизабету Бикову.Гаприндашвили је поразила Бикову резултатом 9 : 2 и постала прва шахисткиња света. Нона је титулу интернациналног женског велемајстора добила 1964.године.
Титулу је изгубила 1978. године,када ју је поразила совјетска такмичарка Маја Чибурданидзе.
Прва је жена која је победила на једном мушком турниру који се десило 1977.године у Лон Пину,Калифорнија. Она је од 1978. године постала важан учесник мушких турнира у шаху, а те исте године постаје прва жена која је добила интернационалну велемајсторску титулу која је до тада била додељивана само мушкарцима.
Нона Гаприндашвили је од 1989 до 1996 била председник Џорџијског Олимпијског комитета.

Toplica Milan · Balkanska korida

Маја Чибурданидзе (1978 - 1991) СССРМаја је рођена у К`ут`аиси ,Џорџија 1961.године.Почела је да добија важне интернационалне турнире у раним годинама укључујући првенство из 1974.године Брашову,Румунија и 1976.године у Тбилисију,Џорџија.Она је победила 1977.године на Совјетском националном шампионату а следеће године освојила шветско шаховско првенство за жене победивши дотадашњу првакињу Нону Гаприндашвили.Маја је бранила и одбранила титулу 1984.године у Њу Делхију,Индија и 1985.године у Бања Луци,Југославија.Звање интернационалног женског велемајстора је добила 1977.а интернационалног велемајстора 1984.године.У октобру 1991.године изгубила је титулу од кинескиње Кси Јун.После распада Совјетског Савеза Маја Чиберданидзе игра за родну Џорџију. Предводила је свој национални тим у велики број победа на Шаховским Олимпијадама коју организује Фиде.

Toplica Milan · Balkanska korida

Кси Јун (1991 - 1996) Кина
Рођена је у Беијенгу,Кина 1970.године и шахје почела да игра као мала.Победила је на дечјем шаховском првенство Беијинга кад јој је било 10 и нацинални дечји шаховски шампионат кад јој је било 14 година.
Била је студент на Беиншкој Спортској Академији 1989.године кад је освојила кинеско јуниорско првенство. Кси Јун је 1990.године постала једна од главних инрернационалних шахисткиња.Спектакуларно је играла на турниру у Малезији и на кандидатском турниру у Борјоми,Џорџија.Тај успех и победа над југословенком Алисом Марић дали су јој зелено светло да изазове светског шаховског шампиона у женској конкуренцији Мају Чибурданидзе.Октобра 1991.победила је и постала светска првакиња.Успешно је одбранила титулу против џорџијске такмичарке Нане Иоселиани 1993.године и дрши је до 1996.године када губи од мађарице Зазе Полгар.

Toplica Milan · Balkanska korida

Заза Полгар (1996 - сада) Мађарска
Рођена је у Будимпешти .Она и њене сестре су учене шаху код куће.Веома рано се открило да је Заза чудо од детета кад је шах у питању.На турниру у Будимпешти ,,Испод 11” победила је кад јој је имала само 4 године. У Дванаестој години 1981.она је победила девојке ,,Испод 16”у питању је светско првенство, и напокон са 15 година је постала светски топ - рангирана шахисткиња.
Заза је старија сестра интернационалног мајстора Софије Полгар и интернационалне велемајсторке Јудит Полгар.Три сестре играју за Мађарску репрезентацију и добиле су златне медаље 1988. и 1990.године на женским шаховским олимпијадама.На олимпијади 1988.године биле су први победници који нису из СССР-а На турнирима играним између 1988. и 1990.освајала је неко од прва три места. Интернационални велемајстор је постала 1991.године.У Сант Петерсбургу,Русија победила је бившу светску шампионку Мају Чибурданидзе 1995.године.За светску титулу је играла против Кинескиње Кси Јун 1996. године где је победила и постала светска шампионка у шаху.

Toplica Milan · Balkanska korida

[flash width=350 height=250:4da5d7b18c]http://www.domaci.de/album_pic.php?pic_id=4423[/flash:4da5d7b18c]

mikonen · Početnik Domaćeg.de

Alexander Aljehin po mom misljenju najbolji sahista svih vremena-Valentino na 64 polja

mikonen · Početnik Domaćeg.de

Jedna mala storija o najuspjesnijem sahovskom kolektivu na svijetu, radi se o SK Bosna...

OSNIVANJE KLUBA...

Šahovski klub "Bosna" Sarajevo, ekipni prvak Evrope 1994., 1999., 2000. i 2002., sedmostruki prvak SFR Jugoslavije i trostruki pobjednik Kupa maršala Tita, član je velike sportske porodice Univerzitetskog sportskog društva "Bosna", čije vitrine krase brojni domaći i inostrani trofeji...
Osnivač kluba i njegov glavni aktivista i graditelj je Milorad Gaćina, koji je, kao 23-godišnji student prava (uz pomoć entuzijasta: Hamdije Imamovića , Mehmeda Abadžića , Obrada Krsmanovića...), formirao klub (u utorak) 5. januara 1960. godine, u Logavinoj ulici broj 2, u okviru Omladinskog sportskog društva "Iskra", u srcu Baščaršije, kada je ovaj mali kolektiv registrovan u ŠS BiH sa 33 člana...
Rad i život kluba otpočeo je, kao i obično, simultankama, usmenim novinama, kategornim turnirima, sa lijepim željama i velikim ambicijama... Kupljeni su prvi šahovi, prvi satovi, prve šahovske knjige...
Ubrzo po osnivanju, u širim šahovskim i sportskim krugovima i u štampi, nametnulo se neizbježno pitanje: Ko je ta "Iskra", klub koji je preko noći postao velika sportska atrakcija i senzacija...
Agilni članovi uprave nailazili su, pri realizaciji programa, na brojne probleme, ali su prijegornim amaterskim radom, velikom ljubavlju prema šahu i klubu i izuzetnim sportskim zanosom uspijevali da savladaju sve teškoće, tako da je klub (za kratko vrijeme) postao poznat, popularan i jak i našao se na putu uspjeha i slave...

Život teče svojim tokom...

mikonen · Početnik Domaćeg.de

PRESUDNE GODINE, DOGAĐAJI, ODLUKE...

Do 15. jula 1976. godine klub je radio pod imenom "Iskra", kada je pristupio Univerzitetskom sportskom društvu "Bosna", pod čijim imenom od tada djeluje i postiže svoje najznačajnije rezultate na svim poljima aktivnosti (organizacionom, sportskom, pedagoško-stručnom, izdavačko-propagandnom...). Pjesnički rečeno, "Iskra" se razbuktala u veliki plamen zvani "Bosna", koji je kasnije prerastao u ogromni šahovski požar evropskih razmjera...
Presudna godina u kvalitetnom razvoju i napretku kluba bila je svakako 1969., kada su Bosninoj porodici pristupili poznati igrači: Vlado Kozomara, Gordana Kureš-Rodić, Nedeljko Kelečević, Vitomir Arapović, Radovan Marinković, Branko Masleša, Sulejman Krpo i drugi.
Pored za klub značajne 1974. godine, kada se plasirao u Prvu saveznu ligu (među 10 najboljih jugoslovenskih kolektiva), jedna od presudnih godina u burnoj istoriji "Bosne" bila je 1976., kada je od strane određenih sportskih i političkih struktura grada učinjen snažan pokušaj da se klub (tada jedini prvoligaš), mimo volje članstva, pripoji SD "Sarajevo"...
"Bosnaši" su održali (masovnu, radnu i izbornu) skupštinu članstva u "Unioninvestu" i opravdano, jednoglasno i odlučno rekli-NE, te nastavili pobjedonosnim putem pod imenom "Bosna"...
Zauzvrat, zbog takvog stava, dvije i po godine nisu bili u sistemu institucija za finansiranje...Ali, "na muci se poznaju junaci"... U tom "kriznom vremenu", zahvaljujući svojim sposobnostima i pomoći USD "Bosna", na čelu sa tada vodećim funkcionerima ovog kolektiva: predsjednikom Uglješom Uzelcem i generalnim sekretarom Vukašinom Vukalovićem - Vuletom, nošeni na krilima želja, "bosnaši" su razuvjerili i porazili skeptike i zlobnike sigurnim osvajanjem saveznog Kupa maršala Tita 1979. godine i na djelu pokazali svima da znaju šta mogu i hoće...
Slijedila je velika serija od 14 ekipnih pobjeda na takmičenjima SFR Jugoslavije (Liga i Kup) i nezadrživ put "bosnaša" prema samom vrhu Evrope, gdje su se na pobjedničkom postolju našli četiri puta - 20.11.1994., 31.10.1999., 30.9.2000., i 28.9.2002. godine...