SCG-EU: Preko trnja do zvezda

Charmed · Malo ~ mače ~

Beograd -- U Beogradu je danas svečano proglašen početak pregovora SCG i EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruženju.

Srbija i Crna Gora time je formalno počela proces koji treba da bude završen prvim ugovorom sa Evropskom unijom. Evropski komesar za proširenje Oli Ren u Beogradu će razgovarati s predsednicima SCG Svetozarom Marovićem i Srbije Borisom Tadićem, i premijerima Srbije i Crne Gore Vojislavom Koštunicom i Milom Đukanovićem.

Očekuje se da će u razgovoru s Đukanovićem najviše biti reči raspisivanju referenduma u Crnoj Gori, a Ren kaže da je po tom pitanju najbitnije poštovati Ustavnu povelju. "Pre godinu dana smo usvojili princip dvostrukog koloseka, tako da sa SCG pregovaramo o pitanjima koja su u njenoj nadležnosti, a s dve članice zajednice odvojeno o pitanjima iz njihove nadležnosti. Očekujem da Ustavna povelja bude poštovana i da svi u SCG shvate da zemlja treba da se usredsredi na svoju evropsku perspektivu", kaže Ren.

S tri tima koji će pregovarati na dva koloseka SCG ulazi u fazu u kojoj su Hrvatska i Makedonija bile pre četiri, a Albanija pre dve i po godine. Zagreb i Skoplje su taj deo posla završili za manje od godinu dana, a Albanija još pregovara.

Proces stabilizacije i pridruženja, kao strategiju prema Zapadnom Balkanu, EU je usvojila još 1999, pre svega želeći da učvrsti mir, podstakne stabilnost i demokratiju i ponudi evropsku perspektivu svakoj od zemalja regiona.

"Najoptimističnije: Godinu dana pregovora"

Vladimir Todorić, koordinator nacionalne strategije za pristupanje EU, kaže da je Srbija prešla dugu put od izolacije i sankcija, preko humanitarne pomoći i politike uslovljavanja do trenutka kada sa EU počinje pregovore. "Danas stupamo u pregovore koji će nam doneti kvalitetnije odnose sa EU. Najoptismitičnija varijanta za trajanje pregovora je godinu dana, ali ta varijanta podrazumeva najoptimističniji rezultat referenduma u Crnoj Gori, čiji rezultat neće uticati na pregovore, ali hoće na potpisivanje Sporazuma", kaže Todorić.

"Teško da će se pregovori odraziti na život građana, ali Srbija početkom pregovora dobija novi brend evropske budućnosti, odnosno da će sigurno ući u stabilan sistem, bez žarišta i kriza. Tada to mesto postaje mnogo privlačnije za strane investicije", kaže on.

Šta podrazumeva put do EU

Pet država Zapadnog Balkana, odnosno Albanija, Bosna i hercegovina, Hrvatska, Makedonija i SCG, dobilo je priliku da ka EU krenu svaka za sebe prilagođenim putem, uz obavezu jačanja regionalne saradnje i podršku kroz program CARDS.

Glavni cilj novog regionalnog pristupa i dugoročne strategije za razvijanje političkih, privrednih i institucionalnih odnosa EU s državama Zapadnog Balkana jeste potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju. Strategijom Brisela nije precizirano koliko će pregovori trajati, već to zavisi samo od brzine kojom zemlja koja je ušla u taj proces ispunjava utvrđene zadatke.

Po završetku pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruženju sledi potpisivanje Sporazuma, a potom i njegovo sprovođenje. Za tu fazu određuje se rok koji dogovaraju Evropska komisija i zemlja-potpisnica. Potpisivanjem Sporazuma, država postaje pridružena članica EU i to je ključan institucionalan korak ka ostvarivanju punopravnog članstva u EU.

Pored premabule i opštih principa, Sporazum sadrži devet oblasti, a to su: 1. politički dijalog, 2. regionalna saradnja, 3. slobodno kretanje roba, 4. kretanje radnika, 5. pružanje usluga, osnivanje preduzeća i kretanje kapitala, 6. usklađivanje pravnih propisa i njihovo sprovođenje, 7. saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, 8. poltika saradnje i 9. finansijska saradnja i institucionalna saradnja.

Završnim odredbama Sporazuma obrazuju se i tela koja treba da nadgledaju sprovođenje i unapređenje procesa pridruživanja. Država-potpisnica Sporazumom dobija podršku i pomoć EU, ali on stupa na snagu tek pošto ga ratifikuje svaka od zemalja-članica EU.

Posle potpisanog Sporazuma, naredna faza u približavanju EU podrazumeva podnošenje kandidature za članstvo, obično tokom sprovođenja Sporazuma.

Pristupni pregovori podrazumevaju da Evropska komisija pregovara sa zemljom-kandidatom o svakom od više od 30 poglavlja pravnih tekovina EU pošto prethodno bude obavljena dubinska analiza usklađenosti zakonodavstva zemlje-kandidata s evropskim pravilima i budu utvrđeni kriterijumi.

Posle završetka pregovora o pojedinom poglavlju, pregovori se privremeno zaključuju, sve dok ne budu završeni pregovori o svim poglavljima i dok ne bude potpisan pristupni sporazum. Do te faze stigle su Rumunija i Bugarska, koje ulazak u EU očekuju 1. januara 2007. Te dve zemlje su na put ka EU krenule početkom devedesetih, pregovore o članstvu počele su u februaru 2000, a pristupne sporazume potpisale u aprilu 2005.

Pristupni sporazum posle potpisivanja mora biti ratifikovan u svim zemljama-članicama i u zemlji-kandidatu, a tada se stiču uslovi za punopravno članstvo u EU.

"Plašim se da će sa Srbijom ići sporo"

Stručnjak za Balkan iz nemačke organizacije Inicijativa za evropsku stabilnost Gerald Knaus smatra da će pregovori sa SCG više ličiti na pregovore sa Albanijom, nego na pregovore s Hrvatskom i Makedonijom. "Pregovori s Makedonijom i Hrvatskom uspešno su završeni za svega nekoliko meseci, a sa Albanijom, iako su počeli 2003, još traju. Plašim se da će Srbija ići sporo uprkos tome što je u stanju da to završi brzo kao Makedonija i Hrvatska. Problem su politička pitanja koja okružuju Srbiju,a to su budućnost SCG, Kosovo, Mladić, pa i neka pitanja političkih odnosa u EU", rekao je Knaus za BBC, prenosi Beta.