Vojnici civili nisu svuda dobrodosli

Charmed · Malo ~ mače ~

Civilno služenje vojske pred sve većim finansijskim izazovima

Vojnici na redovnom odsluženju i vojnici prigovarači savesti moraju se finansirati na isti način i iz istog budžeta, upozorava Petar Milićević iz Evropskog biroa za prigovor savesti
Beograd - Kritike i osporavanja civilnog služenja vojnog roka, umesto svoje prvobitne moralno-ideološke naravi, sve više poprimaju čisto finansijski smisao. U Kragujevcu su, na primer, tokom septembra samo četiri civilne ustanove odlučile da produže ugovore sa Ministarstvom odbrane SCG, dok je ranije čak 19 institucija redovno primalo vojnike civile. Među kragujevačkim ustanovama koje su prekinule saradnju sa Vojskom SCG je i tamošnji Klinički centar, o čemu je naš list već pisao. Kao glavni povod takve odluke direktor Kliničkog centra u Kragujevcu Radomir Pavlović je naveo ogromne finansijske izdatke (400.000 dinara mesečno) zbog vojnika koji u toj medicinskoj ustanovi civilno služe vojsku.
Civilne ustanove u Beogradu mahom zadovoljne
Za razliku od trenutne situacije u Kragujevcu, čelnici zdravstvenih, naučnih i socijalnih ustanova u Beogradu kažu za Danas da su veoma zadovoljni mogućnošću da za svoje potrebe angažuju vojnike-prigovarače savesti. Prema rečima dekana Biološkog fakulteta u Beogradu Mirka Cvijana u toj ustanovi je trenutno angažovano 12 vojnika, fakultet im svakog meseca plaća "bedne vojničke plate" i markice za vožnju javnim gradskim prevozom, što za sve njih skupa mesečno iznosi oko 15.000 dinara. Direktor Zavoda za zaštitu zdravlja Slobodan Tošović kaže da je on lično "izuzetno zadovoljan" pomenutom mogućnošću i da je u Zavodu trenutno angažovano dvadesetak vojnika civila.
- Svi vojnici koje smo primili predstavljaju kvalitetan kadar. Neophodni su nam i znače mnogo više no što smo mi u zakonskoj obavezi da platimo za njihov angažman - kaže Tošović.
Kragujevac je samo jedno od mesta u Srbiji gde je, uglavnom iz finansijskih razloga, organizaciona strana civilne službe ozbiljno dovedena u pitanje. Tokom jučerašnjeg dana u Upravi za obaveze odbrane resornog ministarstva nismo uspeli da dobijemo podatak o tome koliko je civilnih ustanova u zemlji pred septembarski pozivni rok odlučilo da vojnicima-prigovaračima savesti "zatvori vrata", uz objašnjenje da takvim podacima raspolažu isključivo opštinski vojni odseci.
Petar Milićević iz Evropskog biroa za prigovor savesti kaže za Danas da je svako ugrožavanje mogućnosti regruta i vojnika da civilno služe vojsku u mestima svog prebivališta, direktno u suprotnosti sa međunarodnim dokumentima i preporukama. On tvrdi da je za našu državu nedopustivo da stvara finansijske i socijalne razlike između vojnika na redovnom odsluženju i vojnika-prigovarača savesti, dodavši da se obe grupe vojnika moraju finansirati na isti način i iz istog budžeta.
- Važećom Uredbom o civilnom služenju vojske predviđeno je da troškove vojničkih plata i prevoza snose civilne ustanove u kojima vojnici služe vojni rok, što je jedan apsolutno neodgovoran odnos iza kog se možda čak krije i zlonamera pojedinih. Problem je nastao zbog toga što civilne ustanove koje primaju vojnike mogu da potroše samo onoliko novca koliko imaju u budžetu, a sva ta sredstva one opet dobijaju od Republike. Na žalost, koordinacija između Ministarstva odbrane SCG i Ministarstva finansija Srbije je tokom poslednjih meseci po tom pitanju bila izuzetno loša - objašnjava Milićević.
Prema njegovim rečima, u Srbiji trenutno ima više od 20 hiljada vojnika koji civilno služe vojni rok, dok ih je samo u Beogradu više od 6.000. Odgovarajući na naše pitanje o tome koliko civilne ustanove koštaju vojnici civili, Milićević kaže da se taj iznos kreće oko 200 dolara (14.000 dinara) godišnje po pojedincu, dok troškovi obuke, ishrane i brige o vojniku pod oružjem državu u proseku košta po 6.000 dolara.
Uredba o civilnom služenju vojske u SCG stupila je na snagu 15. oktobra 2003. Ta uredba je 5. februara ove godine pretrpela određene izmene i dopune i upravo tada je predviđeno da deo finansijskih obaveza prema vojnicima-prigovaračima savesti ubuduće moraju da snose i same ustanove koje ih budu primale. Pod takvim finansijskim obavezama se, pre svega, podrazumeva dužnost civilnih ustanova da pokrivaju troškove vojničkih plata (trenutno 350 dinara mesečno) i prevoza za vojnike na civilnoj službi koje prime u svoje redove. Isplata vojničkih plata vojnicima-prigovaračima savesti u proseku kasni šest meseci. Troškovi njihovog zdravstvenog osiguranja ostali su u nadležnosti Ministarstva odbrane, dok se troškovi njihove ishrane nigde ne pominju, budući da je predviđeno da se hrane i spavaju kod svoje kuće. I. Aranđelović

colosos · Upućeni član

Mesecna plata je 350din, znaci godishnje drzava potroshi na civilnog vojnika 4200din., odakle onda podatak da daju 14.000din.?? Putni troshkovi se isplacuju onima koji zive 5km od ustanove gde sluze civilni vojni rok, i iznosi oko 1000din. mesecno shto je 12000din. za godinu dana.