Više od 2.000 dece trune u američkim zatvorima

Charmed · Malo ~ mače ~

U kolevci demokratije, kako Amerikanci vole da nazivaju svoju državu, trenutno 2.225 maloletnika služi kaznu doživotnog zatvora, bez prava na pomilovanje za zločine koje su počinili u vreme dok su bili mlađi od 18 godina. U celom svetu, osim SAD, samo još 12 dece služi doživotnu kaznu bez prava na pomilovanje.

Taj frapantan podatak navodi se u izveštaju dve najpoznatije svetske organizacije za zaštitu ljudskih prava „Hjuman rajts voč“ i „Amnesti internešenel“. U izveštaju se navodi da je čak 59 odsto dece na najtežu moguću zatvorsku kaznu osuđeno za prvo krivično delo u životu.

„Deca koja počine zločin ne smeju biti puštena nekažnjeno na slobodu“, kaže Alison Parker, autor izveštaja iz „Hjuman rajts voča“, i ističe:

„Ali ako ova deca nisu dovoljno stara da glasaju ili kupuju cigarete, onda su i premlada da bi provela ostatak života iza rešetaka“.

U izveštaju se navodi i primer 15-godišnjeg Petera A. koji se pridružio dvojici prijatelja svog starijeg brata u pljački. Čekao je na ulici u automobilu kad je jedan od saučesnika napravio grešku u pljački i zbog toga ubio dve osobe.

„Bio sam na mestu zločina, ali nisam pucao ni ubio nikoga“, rekao je Peter.

Ipak, on je proglašen krivim jer je na suđenju ustanovljeno da je ukrao automobil kojim su se pljačkaši dovezli do kuće žrtava.

Alarmantan je podatak da je 93 odsto od 2.225 dece osuđeno na doživotnu robiju zbog ubistva, a 26 odsto ih je osuđeno za „saučesništvo u ubistvu“ iako nisu direktno odgovorni za smrt žrtve.

Deset američkih država uopšte nema određenu minimalnu starosnu granicu ispod koje deca ne bi smela biti osuđena na doživotni zatvor bez prava na pomilovanje. Posle presude sva deca su poslata na izdržavanje kazne u zatvore za odrasle, gde žive u teškim uslovima, među bandama odraslih i seksualnim manijacima. Veliki broj onih sa kojima deca služe kazne izaći će na slobodu, iako se radi o najgorim kriminalcima.

U izveštaju na 157 strana se navode i potresni slučajevi kada su deca bila primorana da počine zločin, uglavnom u samoodbrani. Tako je Troj L. u pismu „Hjuman rajts voču“ naveo da je osuđen na doživotnu robiju jer je sa 15 godina ubio oca siledžiju:

„Bio bih večno zahvalan za priliku da život provedem s nekom dobrom svrhom. Išao bih u najopasnija područja Avganistana ili Izraela, ili se prijavio za prvu misiju s ljudima na Mars. Država bi mi ukazala veliku milost kada bi mi omogućila neku priliku da život okončam čineći nešto dobro, umesto da, kao neka kuga za svet, odlazim polako“, kaže danas 24-godišnji zatvorenik u pismu.

Samanta L. je imala 17 godina kada je bila saučesnik u ubistvu. Živela je sa majkom, starijom sestrom i očuhom koji je alkoholičar i koji ih je često premlaćivao. Jedne večeri je sa Rikom, sestrinim poznanikom, otišla da se provoza. Stali su ispred jedne kuće i Rik je otišao da uzme nešto od poznanika, kako je rekao Samanti.

„Čula sam dva pucnja i Rik je istrčao iz kuće s pištoljem u rukama. Ubio je dve osobe, a ja sam na sudu proglašena krivom kao saučesnik“, kaže Samanta.

Slučaj Emili F. je još potresniji. Ona je silovana kada je imala 12 godina u Ajovi, gde je živela sa majkom i lečila od depresije. Sa 15 godina Emili je redovno pila „prozak“, jak antidepresiv, i doktoru se žalila kako ima halucinacije.

„Posle pet dana ubila sam ujnu bez ikakvog razloga. Svako leto sam provodila kod nje i ona me je odgajila. Na sudu su utvrdili da sam želela da je opljačkam, a doktori su posle pregleda ustanovili da ne razlikujem dobro od lošeg i da mi je potrebno lečenje“, objašnjava Emili.

Din F. (15) je bio običan američki tinejdžer iz Misurija. Roditelji su mu razvedeni i bio je finansijski osiguran. Jednog dana je sa drugovima krenuo u Ajovu da se provozaju automobilom koji je uzeo bez pitanja. Kada su prešli granicu, auto im se pokvario, zbog čega su rešili da na putu otmu drugo prevozno sredstvo:

„Naišla je jedna žena koja je bila sama u kolima. Moji drugovi su je zaustavili i pokušali da je izvuku iz automobila. Ja sam sve vreme sedeo u našim kolima. Onda sam video kako se oni prepiru sa njom. Iznenada jedan od drugova je izvadio pištolj i pucao joj u lice, a drugi su je izboli noževima. Osuđen sam zbog saučesništva u surovom ubistvu“.

Stručnjaci su identifikovali pet faktora koji doprinose nasilju među maloletnicima. To su: glorifikovanje nasilja u medijima i prihvatanje nasilja kao uobičajene pojave; korišćenje supstanci kao što su alkohol i droga; laka dostupnost oružju, nasilje u porodici i opčinjenost bandama.