Tito je pred smrt tražio sveštenika

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

U novoj knjizi „Čudesni život Josipa Broza Tita”, slovenački književnik Žarko Petan otkriva da je Tito pre smrti zatražio sveštenika u ljubljanskoj bolnici. „Dok je Josip Broz ležao u ljubljanskom Kliničkom centru, u februaru 1980, poželeo je da porazgovara sa duhovnikom! Zadatak je Crkva poverila svešteniku Frančeku Križniku, tada poznatom i javnom protivniku ateizma. Križnik se uputio na poziv u Klinički centar, ali sigurnosna služba Titovih čuvara nije mu dopustila da priđe diktatoru. Kad je Broz ponovio želju, poslali su po sveštenika, koji je otišao u bolnicu i obavio dug razgovor s Titom. Uskoro, u martu, duhovnik Križnik otišao je na studijsko putovanje u SR Nemačku, gde je 28. marta poginuo u nejasnim okolnostima, pod kamionom kod Diseldorfa. Očigledno da je neugodnu priču o tom sastanku struktura vojne policije KOS-a želela trajno da zataška”, zaključuje Petan.

Zanimljivo je da je mesec-dva posle izlaska prve knjige o Titu „Veseli diktator”, u leto 1994. godine, Petan našao u poštanskom sandučetu anonimnu poruku pod naslovom „Dopuna knjizi ´Veseli diktator´”. Odnosila se na događaj sa sveštenikom u Kliničkom centru.

„Nisam do danas našao nijedan proveren dokaz, ali sam se domogao informacije da je Križnik otputovao u inostranstvo jer su ga u Sloveniji progonili, a kraj Diseldorfa se automobilom na ravnom putu zabio direktno u kamion.”

Iako Petan iskreno priznaje da čvrstih dokaza nema, niz detalja iz biografije Josipa Broza u saglasnosti je s njegovim otkrićem. Vraćajući se sa sahrane Kidriču, Plavim vozom u Beograd, Đilas je s podsmehom dotakao temu zagrobnog života. Tito ga je oštro prekinuo: „Ne govorite o tome! Ko zna šta je to!”

A kad su spalili Kardeljevo telo, Tito je komentarisao da je trebalo da ga pokopaju na stari hrišćanski način. Kad je u Zagrebu 1945. pozvao katoličke biskupe na razgovor, ne bi li od njih izmamio distanciranje od Stepinca, na svojstveno lukav način dao im je do znanja da je i on „katolik i Hrvat”. To je ponovio, navodno, dva dana posle, na tajnom sastanku sa samim Stepincem.

Na Titovom grobu nema petokrake, prvog simbola komunističke ideologije, koji su jugokomunisti stavili u sredinu državne zastave i pod kojom su ginuli mnogi partizani, a posle rata članovi Partije sa njom bivali sahranjivani. (Glas javnosti)