Draga, pakuj se... idemo na selo :)

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Citajuci jedan clanak u novinama dosla sam na ideju da postavim ovu temu i cujem vase misljenje. Sta biste uradile u ovakvoj situaciji? Imate 25 godina, diplomu u ruci, solidan posao, citav zivot zivite u gradu, navikle ste na gradsku frku zbrku i nalazite se u duzoj vezoj. Pokrece se pitanje braka... Sve je super, ali ima jedna "sitnica", vas dragi zeli da zivite na selu, jer ipak tamo je porodicna kuca, imanje i sve sto je njegova porodica sticala decenijama. Da li ste spremne odreci se zivota na koji ste navikle i nakon 25 godina krenuti koliko-toliko drugaciji zivot?

Anđela · **inso umjetnica**

Ja sam bila u toj situaciji prije par godina. Nisam baš bila zaručena i toliko blizu braka ali sve je djelovalo da će bit tako vrlo brzo. Bila sam u dugoj vezi u kojoj je sve bilo krasno, oboje smo živjeli u gradu i zabavljali se. Medjutim, njemu je umro otac i on je morao otići iz grada da bi bio sa majkom u jednom mjestu blizu Osijeka. I tu je došlo do razdvajanja.
Ja - diploma u ruci i poziv za posao u Beogradu
On - privatnik koji može radit gdje hoće i želi mene kraj sebe

Što sam učinila? Prekinuli smo. Da sam htjela i da sam ga možda voljela baš onako, baš, sigurno bih otišla, snašla se za posao. Medjutim, tad sam smatrala da je to za mene isuviše rano ( em brak, em jer sam jako htjela taj posao ). Tako da, eto..
Sad takodjer ne znam bi li otišla u manje mjesto živjeti s nekim koga volim. Možda bih i otišla ali ne vjerujem da bih ostala dugo. Ne zato jer sam ja sad kao iz grada, riba, fensi itd, nema to nikakve veze. JEdnostavno još uvijek ne smatram da sam spremna i zrela toliko se žrtvovati za netkoga. Wink

dameski · Prijatelj foruma

evo i moje pricice....

upoznala sam ga sa svojih 14 godina..on, najbolji drug mog brata koji zivi u selu...ja, otkinula za njim...svasta se tu nesto izdesavalo, i dugo se to vuklo, ali secam se kada sam, tad kao klinka, koja ne razmislja trezveno i koja je samo blago opsednuta razmisljala, jao kako bi bilo lepo udati se za njega, ziveti tu kod njega i imati njegovog sina...

sada, deceniju kasnije, mene je odavno prosla ta zaljubljenost, decko se ozenio, ima kcerku, nadam se da ga je ta devojka izvukla iz problema u kakvim je bio..zelim mu sve najbolje....

razmisljam o sebi...nemojte pogresno da me shvatite, nemam nista protiv sela niti zelim da vredjam one koji zive tamo ali....da sam ostala u selu, kao njegova zena, kakav bi mi zivot bio...pogotovu jer sam gradsko dete, navikla na, kao sto Maja kaze, buku, frku i trku...i tezim ka jos visim ciljevima....on to nije imao...smatram da bi me samo unazadio...i da bih bila nesrecna...pogotovu jer sam svesna da ga nisam volela vec samo bila zaludjena njim...

meeee · Početnik Domaćeg.de

ufff..tesko pitanje a i rano je da razmisljam o tome,...ali evo
prvo,stvarno mi uspeh u zivotu znaci.bilo je svakakvih tragedija u mom zivotu i kada su me svi napustili,knjiga nije.ne volim skolu,ali jedino sto me spasava od plakanja jeste skola.i ta skola mi daje neku sigurnost.verujem da ce posao raditi isto za mene.svog decka BAS volim,ali rano je za brak,a i nisam sigurna da je on taj..mozda i jeste.volim ga i nadam se da je on taj pravi,verujem u to,ali mislim da je rano da tako nesto odlucim...ipak ja imam samo 17 god. da samo na trenutak zamislim da sam u takvoj situaciji i da sam starija,pa...zavisi. sa jedne strane,otisla bih sa njim,jer je on covek za koga se udajem,sto znaci da ga volim.A i nemam nista protiv sela,stovise volela bih da zivim u selu(al znam da je nemoguce.Ipak sam dobar djak i znam da cu ici na fax, i jednostavno necu da zivim u selu sa diplomom.da se ovoliko trudim za tu diplomu,a da mi posle samo kupi prasinu.).nemam nista protiv sela,jer ja sebe smataram detetom sa sela,jer sam dosta svog zivota provela u selu(..pa..pola-pola..selo-grad).Ali sa druge strane ne bih volela da zivim sa njegovim roditeljima.ni u gradu ni u selu..tako da..ako su mu roditelji zivi i hoce da budemo u istoj kuci sa njima,NIKAKO!Ako mu roditelji nisu tu/nisu zivi,NARAVNO!

_NataLia_ · Dobro upućeni član

Jedno veliko NE!
Nema šanse, teorije.. Pa za što sam ja učila da bih na kraju živjela na selu? Laughing

Savior · Prijatelj foruma

Ma selo ti je milina, je*es veliki grad, lepo je ponekad za izlazak za kupovinu itd... al selo je selo priroda ljudi ma sve je lepse Smile

edit by skorpijica: no no psovati, moze to i sa zvezdicom Wink

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Molim clanove (mada je tema posvecena clanicama) da procitaju prvi post, tema nije da li je selo bolje od grada, da li je cistiji vazduh, da li je plata manja/veca, vec da li biste zbog nekog muskarca napravile ovaj korak i naravno trazi se objasnjenje, odgovori "da", "ne", "mozda", zavisi", kao i odgovori koji ne zadovoljavaju temu, bice brisani!!!!! Wink

_NataLia_ · Dobro upućeni član

nastasenjka · **~daydreaming~**

odgovor je jednostavan: ne...ja sam gradska cura, ali ne zato sto sam rodjena i odrasla u gradu i glumim nesto, vec zato sto je u gradu sve moje, moja porodica, prijatelji, omiljeno mesto za ispijanje kafe...toga nisam spremna da se odreknem...volim brz gradski zivot, znam da bi me selo ugusilo...ubedjena sam da bih postala nezadovoljna i, vremenom, pocela to iskaljivati na partneru...a kada vec to unapred znam, mislim da bi bilo vrlo neposteno s moje strane da se uopste u tu avanturu zvanu 'zivot na selu' upustam

sweetlady · **..femme fatale..la vraie..**

Moja sestra od ujca se sa suprugom preselila na 100km od Pariza kada je ostala u drugom stanju, zelela je da joj deca zive miran i zdraviji zivot ne pun smoga buke i zivota "200 na sat"

Da je zajednicka odluka u pitanju pristala bih, inace da zrtvujem svoju karijeru i svoj nacin zivota zbog tog sto su njegovi sticali nesto godinama ne bih i moji su ali nikog ne bih primorala da se zrtvuje zbog tog Wink

nextajox · **حزب الحيوان**

Hmm.. Ne znam.. Možda sada NE ali kada bih se našla u toj situaciji ( a hvala Bogu nisam još jer ne volim selo Mr. Green

) morala bih dobro da razmislim..

Anđela · **inso umjetnica**

bit cu kratka i surova, kao i uvijek - simply NE. zakaj bih, ako smo zajedno nas dvoje, nisam u vezi niti u braku sa njegovim roditeljima, nit s njegovim imanjem. zajedno smo nas dvoje kao dvije individue koje zajednicki stvaraju. . i moji mozda nesto sticu decenijama, pa ne bih nikad trazila da se preselimo tamo gdje su oni za mene gradili kulu.
to se gradi udvoje.
i iz drugih razloga a jedan od tih su navike koje ne bih mjenjala a zivjela sam ih eto na primjer 25. godina.
doslovno od sjedenja na fakultetu, pa do posla u kancelariji, preko izlaska u klubove skoro svaku vecer.