Jezičke nedoumice & naša (ne)pismenost

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

-Spojevi slovnih simbola i imenica-

Po prirodi su ovi spojevi slični spojevima posebnih reči sa imenicom, a obrasci pisanja donekle zavise od vrste slovnih simbola:
a) Kad prvu sastavnicu čini samo slovo , obično je pisanje s crticom : a-osnove, i-deklinacija, T-profil, o-noge i sl.
b)Tako se spajaju i kratki , nemarkantni nazivi slova : Be-vitamin, Ce-dur. Ako se pak naziv slova shvata kao posebna reč, obrazac pisanja je: alfa zraci, gama zraci, iks noge i sl. (dopušteno i alfa-zraci itd.)
c)Po istom obrascu pišu se spojevi s verzalnim skraćenicama tipa ABC tecaj, TV emisija, UKT frekvencija itd. (dopušteno i ABC-tecaj itd.)Ako se crtica piše između naziva slova, ne piše se ispred poslednje imenice : be-se-ze vakcina, Bi-Bi-Si program i sl.

-Udvajanje sastavnica-

Crticom ne treba spajati sastavnicu koja se sastoji od više reči, kao ni sastavnicu koja je sama za sebe uobličena kao polusloženica : pop i rok pevači (ne pop i rok-pevači), radio i TV program, auto i moto trke i sl.

-Titule i prigodni nazivi ispred imena-

Ovakve reči pišu se odvojeno, ali se u nekim slučajevima dopušta i crtica.
a) Ako je titula po svojoj prirodi nepromenljiva, piše se redovno odvojeno : Don Kihot, fra Brnin, Kir Janjin
b) Kad je nepromenljivost samo izuzetna, pored odvojenog dopušta se i pisanje sa crticom: gazda Nikolu, Knez Mihailova,Zmaj Jovina (imena ulica)- ili Gazda-Nikolu, Knez-Mihailova itd.

-Titule iza imena-

Ako ime ostaje promenljivo, titula iza njega piše se odvojeno : Prijezda vojvoda, Strahinić ban. Kad je ime nepromenljivo:
a) Titule aga i beg češće se pišu spojeno nego s crticom, naročito ako se shvataju kao ekspresivno proširenje, a ne stvarna titula : Mujaga, Suljaga, Mustafaga, Alilbeg. Za istorijske ličnosti treba se pridržavati stvorenog izrazajnog običaja: Skenderbeg, Husein-beg, Smail-aga Čengić , Omer-paša i sl.
b) Crtica nije obavezna, ali se može pisati kad ime ostane nepromenljivo iz metričkih razloga : na sestrica Jovan-kapetana, svome bratu Miloš-čobaninu. Ako titula ima oblik vokativa a značenje nominativa , crtica se ne piše : „A zagna se Miloš barjaktare“.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

-Crtica uz prezimena-

a) Dvojna ženska prezimena , po rodu i po udaji : Desanka Kovacević-Kojić. Tako i domaća dvojna prezimena s nepromenljivim prvim delom : Mihailo Polit-Desancić, ali kao je prvi deo promenljiv , crtica se ne piše : Vuk Stefanović Karadzić. Kombinovanje s nadimcima : Vladislav Petković Dis, Milosav- Mija Aleksić.
b) Strana prezimena obično odvojeno: Garsija Lorka. Katkad s crticom , pod uticajem izvornog pravopisa : Sen-Simon.
c) Koautorske i druge funkcionalne veze pokazuju se crtama a ne crticom: prirucnik Markovica - Ajanovica - Diklica
d) Nema potrebe da se piše crtica iza prezimena koje ostaje nepromenljivo a pored imena : Ropstvo Janković Stojana(naslov pesme)
e) Prezimena izvedena od dvočlanog izraza pišu se po pravilu spojeno : Hadžiristić, Belimarković, ali se postuju i izuzeci ako je stvoren takav uzus : Cincar-Marković.

-Višečlana geografska imena-

a) Spojeno se pišu domaća imena koja imaju jedan akcenat i promenu : Beograd, Virpazar, Visegrad, a odovjeno ako je prva sastavnica promenljiva :Novi Sad, Bela Crkva, Karlove Vari. Dvojako se pišu : Banja Luka i Banjaluka, Danilovgrad i Danilov Grad
b) Ttanskribovana strana imena pišemo prema stvorenom običaju : Njujork (New York), Monblan, Buenos Ajres, Dar el Salam. Crticu pišemo samo ako je značenje zbirno : Alzas-Lorena.
c) Imena naselja s našeg kulturnog prostora opravdano je pisati odvojeno, i kad im je prva sastavnica nepromenljiva: Herceg Novi itd. Međutim , dopušta se i pisanje s crticom : Herceg-Novi.
d) Isti dvojni obrazac važi i za druge vidove geografskih imena, npr. Ivan planina, Dilj gora, tako i pri neobaveznim ili stilskim proširenjima imena : Grmeč planina. Smo odvojeno pišemo imena u kojima je prva sastavnica promenljiva : Tara planina, a samo s crticom Šar-planina.
e) Kad druga, opšta reč uze određuje značenje imena, piše se odvojeno ili s crtom : Despotovac selo, Sarajevo Centar(opština), ili Despotovac-selo, Sarajevo-Centar.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

-Pridevske složenice i polusloženice-

pridevske složenice zastupljene su u tradicionalnoj leksici, a polusloženice pripadaju novijem razvoju izraza.
a) Dosledno se spojeno pišu tradicionalne pridevske složenice : riđokos, samotvor, supljorog, beogradski, mirotvorački, prestar, povelik, nazut i sl.
b) U prisvojnim pridevima izvedenim nastavcima -vo(-ev) i -in primenjuju se pravopisni postupci kao i u zavisnim padežima imenica, a ne posebni pridevski : Dela Belin, Mao Cedungov, kir Janjin itd.
c) Pridevi izvedeni drugim nastavcima od imena koja znače jedinstven pojam pišu se spojeno i kada se osnovno ime piše odvojeno ili polusloženički : Donkihotski, laoceovski, vangogovski, jugbogdanovski, sarplaninski.
d) Pridevi u kojima se razlikuje glavna i podređena satavnica pišu se redovno spojeno : tvrdokoran, brzohodan, zapadnoevropski, vodonosan.
e) Pridevske polusloženice sastoje se iz naporednih, jezički istorodnih prideva, koji ravnopravno sudeluju u značenju.
(1) Obavezna je crtica kad god se pridevi smisaono sučeljavaju, kad stoje uz imenicu koja podrazumeva dvosmerno sudeonistvo : rusko-turski ratovi, tursko-ruski i rusko-turski rečnik, slično i uz imenice granica, odnosi , savez, razgovori, trgovina, veze, spor itd.
(2) I kad nema nikakvog sučeljavanja, spojevi naporednih prideva po pravilu se pišu s crticom ako označavaju razdeljene pojmove, koji se samo zbirno objedinjavaju : prirodno-matematičke nauke, kulturno-istorijske nauke, grčko-rimsko rvanje, prizrensko-timočki dijalekat, Moravsko-vardarska dolina.
f) Naporedni pridevi nesučeljenog značenja često se pišu i spojeno.
(1) Složenica gluvonem, gluhonem redovno se piše spojeno.
(2) Sastavljeno se pišu pridevi kad se ne shvataju naporedno nego dopunski : književnoistorijska literatura, književnojezički, -za razliku od zbirnog značenja : književno-istorijski spisi,književno-jezički fakultetski odsek
(3) Tako se katkad pišu smisaono celoviti spojevi i kad se mogu objasniti veznikom i, naročito ako čine uobičajenu leksičku jedinicu; drustvenopolitički, nacionalnooslobodilački, naucnostrucni.
(4) Sastavljeno se pišu naporedni spojevi koji čine posebno tesnu smisaonu celinu : ćirilometodski ili ćirilometodijevski jezik, kosovskometohijski, - ali kad su sastavnice sučeljenog smisla : austro-ugarski odnosi, bosansko-hercegovačka granica.
(5) Obično je ili često spojeno pisanje kad prva sastavnica ima oblik uprošćenog prefiksoida : indoevropski, etnosocijalni, sociokulturni (crtica se može pisati ako se ističe posebnost , a obavezno se piše u slučaju smisaonog suprotstavljanja : anglo-američki odnosi). Ako je pak prva sastavnica napisana punim oblikom, piše se crtica: englesko-američki itd., jer se ovakvim uobličenjem naglašava posebnost sastavnica.
g) Pridevi za boje pišu se spojeno kad prva sastavnica znači nijansu: mrkozut, zelenkastoplav, a s crticom kad se misli na kombinaciju razlicitih boja: plavo-belo-crvena zastava. U značenju suprotstavljenom pojmu kolor ili u boji može se dati prednost sastavljenom pisanju spoja crnobeli : crnobeli televizor, crnobeli film i sl.
h) Prilog sa narednim pridevom nikad se ne piše s crticom, nego odvojeno ako zadržava poseban smisao i poseban naglasak (mnogo umoran, visoko smesten isl.), a spojeno ako gubi naglasak:
-mnogopoštovani, visokouvazeni, visokocenjeni (danas dosta retke reči)
-goreimenovani, gorepomenuti, gorenavedeni, nizeimenovani, dolepotisani
-visokoplasiran, visokokvalifikovan,niskoproduktivan( odvojeno ako se naglašava prva sastavnica : srednje produktivan, visoko plasiran)
-veleuvazeni, opštepoznat, novopodignut, novopostavljeni
i) U visečlanim spojevima crticu ponavljamo samo ako se ponavlja isti odnos sastavnica : plavo-beli-crveni barjak i sl. Kad su pak spojevi formalno trojni a po smislu dvojni , crtica se piše samo na mestu realnog sučeljavanja : austrougarsko-turski ugovor. Slično kao i kod imenica piše se crtica u jugo-jugoistočni, a može se pisati i u pra-pra-pradedovski.

-Polusloženička udvajanja i parni spojevi-

Crtica se često piše u dvočlanim (katkad i visečlanim)spojevima kojima je svojstvena smisaona simetrija, a delom i formalna simetrija ili sazvučje. Polusloženičko pisanje ukršta se delom sa sastavljenim, a delom s rastavljenim pisanjem.
a) Spojeno se pišu imenice i nepromenljivi pridevi cece, dumdum, cikcak. Prednost spojenom pisanju treba dati i u tamtam, dzijudzicu, pingpong, mismas. Crtu a ne crticu treba pisati u vezama tipa raketa zemlja - zemlja, Zemlja - Mesec, put Beograd - Subotica itd. Ne treba nikakav znak u spregama tipa pilot lovac, ljudi zabe, zena borac itd.
b) Kombinacija brojeva ili broja s imenicom : dva-tri dana, dvoje-troje dece, korak-dva, godinu-dve, sat-dva, dan-dva, metar-dva. Kad se pak obuhvata visečlani broj, piše se crta a ne crtica: dvadeset pet - trideset, sto pedeset - dvesta.
c) Priloske parne polusloženice : danas-sutra, juče-prekjuče, tamo-amo, ovde-onde, zbrda-zdola, gore-dole, manje-vise, brze-bolje i brzebolje(zavisno od akcenta). Tako i korelativne polusloženice dopusnog značenja, u koje stupaju zamenice i zamenički prilozi : kad-tad, kako-tako, koliko-toliko, kakav-takav, kao i izrazi priloskog značenja : dan-noć, dan-danas, dan-danji, dan-današnji(ali do dana današnjeg)
d) Lokalizovane glagolske sprege: Hoćes-nećes, rekla-kazala, povuci-potegni; idi mi - dođi mi, drz - ne daj. Ne valja pisati crticu u izrazima tipa isao ne isao, znao ne znao, kupovala ne kupovala, vodio ga ne vodio, našao ih ne našao itd.
e)Crticom se raščlanjuju složeni uzvici , onomatopeje i sl. tipa hokus-pokus, tip-top, tandara-mandara, tuc-muc, bla-bla, truc-truc, hm-hm, ha-ha-ha i sl.
f)Iako ih smisaono objedinjuje pomereno(figurativno) značenje, ostaju nesrasli izrazi tipa pusti baba konju krv, krsti kume dete, dan i noć, budi bog s nama isl. Mogu se pisati odvojeno, a kao stilski postupak pisaca treba dopuštati takođe polusloženičko pisanje(s crticom).

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

-Brojevi i izvedenice od njih-

a) Spojeno se pišu dvesta, trista itd., ali odvojeno dve stotine, tri stotine itd.
b) Rastavljeno pisanje visečlanih brojeva zadržava se u rednim i zbirnim brojevima, kao i u zbirnim brojnim imenicama za muska lica : sto dvadeset (i) četiri, sto dvadeset (i) četvrti. Nikad se ne piše spojeno npr. dvadeset jedan, dvadeset prvi itd.
c) Sastavljeno treba pisati pridevske i imeničke izvedenice od visečlanih brojeva: dvadesetpetica, dvadesetčetvorocasovni, sedamdesetpetogodišnjica i druge izvedenice na -casovni, -satni, -dnevni, -godišnji, -godišnjak, -godišnjica i sl. Drugi su ispravni obrasci 48-casovni, 75-godišnjak, 175-godišnjica, kao i 175.godišnjica, sto sedamdeset peta godišnjica.
d) Pomoćna reč put piše se spojeno s prostim jednočlanim brojevima, a odvojeno kad je iza rednih brojeva i zamenica : jedanput, dvaput, jedared, dvared; prvi put, svaki put, koji put. Reč puta piše se redovno odvojeno : dva puta, pet puta. Obrazac za visečlane brojeve : dvadeset jedan put, dvadeset pet puta.
e)Brojevi po pravilu ne srastaju s predlozima. Izuzetak čine spojevi predloga na i u sa zbirnim brojevima: nadvoje, natroje, udvoje, ali : deli na troje dece, uzda se u dvoje. Spojeno se piše obadva, obadvoje, a odvojeno sva tri, sve troje, sva trojica, sve tri.

-Zamenice i zamenički prilozi-

a) Spojeno se u svim padežima pišu zamenice neko, svako,kojeko, gdeko, gen.nekog i nekoga itd.; nešto, svašto i svašta, gdešto,koješta, štošta,gen.nečeg i nečega itd.; neki, nekoji, nekakav, svaki, gdekoji, nečiji, koječiji, kojekakav i sl.
b) Zamenice u kojima je prvi član ni- ili i- spojeno se pišu u padežima bez predloga: niko, nikog, nikom i ikom, ništa i išta, nijedan i ijedan, nikoji i ikoji, ničiji i ičiji, nikakav i ikakav. Kad se pak upotrebi predlog, on normalno razdvaja sastavnice: ni od kog, i do koga, ni u čemu, i po čemu, ni pri cijem, ni u kolikoj meri. Ipak u ovome postoje i neka ograničenja:
(1) piše se odvojeno ni jedan jedini, i jedan jedini, ni jedan jedincati.
(2) prilozi se pišu spojeno : niotkud, iotkud, niukoliko, niodakle i sl., takođe nipošto, a kao dubletni uzimaju se oblici nizašto i ni za što, nizašta i ni za šta, izašto i i za što.
(3) predlog bez ne izaziva razdvajanje : bez ikakvih sredstava, bez ikoga, bez ičega, a razdvajanje zamenice izostaje katkad i zbog njenog pomerenog značenja : spao je na ništa, stvoreno iz ničega i sl.
f) Dopusni formant god pripaja se samo kad je nenaglašen i kad pojacava neodređeno značenje : ako kogod naiđe, ako kogagod sretnes, valjda će štogod naci. U svim ostalim slučajevima dopusne rečce pišu se odvojeno : ko god hoće neka dođe, kako bilo, ko mu drago, ma ko, makar ko itd. Odvojeno se piše i pojačano i te : i te kakav, i te koliki.
g) Spojeno se pišu prilozi katkad, gdegde, kadšto, kadikad, kudikamo, kojekad, kojegde. Spojeno se piše takozvani, takoreči, posve, nadasve, uzasve.

Deo preuzet iz knjige"Pravopis srpskoga jezika", Mitar Pešikan, Jovan Jerković, Mato Pizurica, MATICA SRPSKA,NOVI SAD, ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA, BEOGRAD,2000

(preuzeto sa www.svetknjiga.com)

poison · **~Chase The Sun~**

ajd da i ja pitam nesto sto mi vec par godina para usi...u zadnje vrijeme precesto cujem (i u pjesmama, u razgovoru a vidim i u postovima) Srbe i Bosance kako upotrebljavaju BIH i za lica u kojima se, bar u hrvatskom jeziku to H ne koristi.
npr. : ti bih da me, ona bih ...itd. Rolling Eyes

nije mi sad jasno je l to kod vas sluzbeni pravopis takav il su to ljudi strasno neobrazovani?nisam ni ja strucnjak za hrvatski pravopis jer sam davno to ucila i zaboravila sam dosta toga, al ovakve pogreske mi stvarno idu na zivce i nije mi jasno od kud su dosle Confused

druga stvar ako je to po vasem pravopisu tako, al cisto sumnjam da je Smile

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Definitivno se oblik biH koristi samo u 1. licu, dakle 'ja bih', a 'ti bi', 'on bi', itd., tako da je to što si čula nepoštovanje gramatičkih pravila Wink

poison · **~Chase The Sun~**

ajde hvala Bogu Very Happy

jer tak glupo zvuci Laughing

to se najcesce moze cut u ovim novijim cajkama, pogotovo bosanskim, pa sam zato i mislila da je rijec o neobrazovanosti Very Happy

lela_scg · Početnik Domaćeg.de

Drugari,kako vam ja pišem?Recite mi al' najiskrenije.
Ja imam samo osnovnu školu pošto ne hodam ali se svakako trudim da na neki način ne budem nepismena.
Recite mi vaše mišljenje o mom kucanju i da znate,prihvatam svaku vašu kritiku.

Hvala i srdačan pozdrav svima!

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Kolegice, to ti nije tako samo u Srbiji. Ima togao i u Hrvatskoj, BiH, Sloveniji.

A da ne govorim o Velikoj Britaniji, Kanadi i ovoj državi koju mi nazivamo SAD.

Na koliko polupismenosti i nepismenosti ja ovdje nalijećem, eh da ti je to vidjeti...

Dat ću ti neke primjere iz ovog gradića u kojem živim:

Gass station (Gas station)
Croussant (Croissant)
Londry (Laundry)

a tek kad trebaš pročitati nešto što neki lokalac napiše... rukom ili u Wordu. Meni strancu bode oči a njima... Mr. Green

EGO! · Stojke's bitch!

Nema to veze sa zemljom u kojoj si... Ljudi su nepismeni makar živeli i na Mesecu i to je tuga svakog naroda... :'( Ako nešto treba da čuvamo, to je jezik! To je jedino što stvarno predstavlja neku zemlju... Tužno je to što sve manje i manje ljudi obraća pažnju na banalne gluposti zbog kojih nam je jezik svakim danom sve siromašniji i siromašniji... Zbog toga će ljudima za nekih 100 godina najteže pravopisno pravilo biti to da se vlastita imena pišu velikim slovom i da na karaju svake rečenice ide tačka, a posle tačke veliko slovo. Rolling Eyes

Eternity · Dobro upućeni član

Mislim da nas je tehnologija iskvarila. Laughing

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Pa, da utvrdimo malo gradivo Very Happy

Nabasala sam na izuzetno koristan i izvrstan text na forumu sajta Vokabular te ga, oduševljena, želim svesrdno podeliti sa Vama, i to u nastavcima Smile

Trebati

Nije potpuno tačno da je glagol bezličan, tj. da ima samo treće lice jednine. Pravilo glasi da se glagol trebati koristi u bezličnom obliku ukoliko je u spoju sa glagolom, kao u primeru "Treba da idem/ideš/ide/idemo/idete/idu". U drugim situacijama se menja kao i svaki drugi glagol: "Trebaju mi dve koverte (dva koverta, dve kuverte, dva kuverta, samo ne koferta, kuferta, koferat, kuferat)" a subjekat, naravno, može da bude i osoba -- "Trebaš mi", "Trebali smo mu, nije mu bilo lako samom" i sl. Istina, puristi su nekada zaista zahtevali da se ovde koristi oblik biti potreban ("Potrebne su mi dve koverte"), ali to je odavno obesmišljeno.

Može se učiniti da sam loše sročio pravilo kada sam pominjao spoj sa glagolom, i čini se da primeri poput "Trebam ključeve" nisu uzeti u obzir. Zapravo, pravilo je vrlo precizno, tako da ovaj primer nije pogrešan (recimo, Klajn navodi "Trebaćemo vas", "Trebao sam novaca", "Trebate li nešto?"). Međutim, i u ovom slučaju je bolje upotrebiti oblik "Trebaju mi ključevi" i sl., a budući da sam i sam veliki protivnik prvog oblika u ovakvim primerima, najbolje je da svi zajedno zaboravimo šta sam ovde rekao. Wink

S obzirom

Naveo bih još jednu grešku koja mi posebno para uši, a to je s obzirom da ili, još gore, obzirom da. Uglavnom se ovde ubacuje na to, tako da imamo npr. rečenicu "S obzirom na to da si došao, oprostiću ti". Gramatički gledano, ovo je potpuno besmislena rečenica (istog je tipa kao "To da si došao znači da ću ti oprostiti"), međutim uprkos tome oblik s obzirom na to da se ne proganja jer je previše ukorenjen, a nastao je verovatno po analogiji sa sličnim oblicima budući da i imajući u vidu da. Onaj pravi, najčistiji oblik, jedini kod kog nema nikakvih zamerki je -s obzirom na to što-.

Pomenuću i nekoliko stvari koje mnogi smatraju greškama iako to zapravo nisu.

Zadnji

U značenju poslednji je korektno. Naš istaknuti gramatičar Mihailo Stevanović svojevremeno je "prelomio" svojim člankom u kom je objasnio kako je došlo do toga, pri čemu je pokazao da se oblik zadnji u značenju poslednji javlja kod naših mnogih, pa i najistaknutijih pisaca. Danas se prihvata da reč zadnji ima više značenja, od kojih je jedno antonim (=reč suprotnog značenja) reči prednji, a drugo sinonim za poslednji, i ova dva značenja ne treba mešati niti zbog jednog isključivati drugo. Tako je navedeno u skoro svim relevantnim rečnicima (Rečnik Matice srpske, Rečnik SANU...).

Po meni

Izraz po meni je potpuno ispravan i ravnopravan sa po mom mišljenju i prema mom mišljenju.

U časopisu Jezik danas, broj 4/1997, u rubrici Jezičke nedoumice nakon primedaba jednog čitaoca redakcija odgovara:

Цитат
Ostale Vaše primedbe, međutim, nemaju mnogo oslonca u jezičkoj stvarnosti. Izrazi kao pustiti u prodaju, držati predavanje, igrati ulogu, voditi razgovore, gasiti u prenesenom smislu 'obustavljati, prekidati', po meni u značenju 'po mom mišljenju', nastup u značenju 'pojavljivanje pred publikom' — sve je to već odavno ušlo u srpski jezik i zabeleženo u rečnicima.

Ako neko želi da ukaže na dvosmislene rečenice poput "Po meni je padala kiša" (da li to znači da ja mislim da je negde padala kiša, ili da sam pokisnuo?), odmah ću odgovoriti da ni druge dve varijante ne isključuju dvosmislenost, npr. "Menjaš mišljenje prema mom mišljenju" (da li to znači da tvoje mišljenje postaje slično mom, ili da ja smatram da ti menjaš mišljenje?), a čak možemo sastaviti i trosmislenu rečenicu -- "Čovek je mislio pa je po mišljenju doneo odluku" (da li to znači da je doneo odluku kad je završio mišljenje, ili da je odlučio na osnovu toga što je smislio, ili čak da neka treća lica samo misle da je on doneo odluku?). Uglavnom, zbog pokojih primera dvosmislenosti (koji se manje-više uvek mogu pronaći) ne treba zabranjivati celu konstrukciju, već je samo preformulisati u takvim slučajima.

Na telefonu

Spoj je pravilan, uprkos tome što su neki neosnovano pokušavali da ga zabrane (Miodrag Lalević je svojevremeno bio posebno glasan). Predlog na nema samo prostorno značenje (na stolu) već i mnoga druga (ako je neko na televiziji, na radiju, na svetu, na vazduhu, na sastanku to ne znači da sedi na zgradi televizije, na radio-prijemniku, na Zemljinoj kugli, na vazdušnom jastuku). U spoju na telefonu ne misli se na telefonski aparat već na telefonski sistem. Ipak, ko želi neće pogrešiti ni ako kaže pored telefona ili kraj telefona, jer se on u tom momentu zaista tamo i nalazi (u ovom slučaju misli se na telefonski aparat). Takođe je u redu reći i "Miloš ovde", jer je Miloš zaista na mestu koje on u tom momentu naziva ovde. Sve u svemu, ovde imamo izbor između zaista mnogo varijanata, pa svako može da govori kako njemu najviše odgovara.