Nuklearke ponovo u modi

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Dve decenije pošto je najstrašnija nuklearna nesreća u istoriji odnela stotine ljudskih života u Ukrajini i poslala radioaktivni oblak put Evrope, stanovnici „starog kontinenta” se vraćaju nuklearkama i za to imaju više razloga. Evropske zemlje nastoje, najpre, da smanje svoju energetsku zavisnost. Ova potreba je izbila u prvi plan naročito početkom ove godine, kada je rusko-ukrajinski spor oko gasa ugrozio i snabdevanje evropskih zemalja. Istraživanje „Eurostata” pokazalo je da 25 zemalja Evropske unije (EU) više od 50 odsto potreba za gasom i više od 75 odsto potreba za naftom zadovoljava uvozom, preneo je DPA. Vodeći ekonomista Međunarodne energetske agencije sa sedištem u Parizu Fatih Birol izjavio je da će oslanjanje na uvoznu energiju u okviru EU do 2030. dostići čak 90 odsto, ukoliko se energetska politika ne promeni.

Drugi značajan razlog svakako je zaštita klime - nuklearnoj energiji se u ekološkom smislu svašta može zameriti, ali činjenica je da se upotrebom ovog izvora ne emituju gasovi sa efektom staklene bašte, za koje naučnici smatraju da su jedan od osnovnih uzroka globalnog zagrevanja.

Kada se ovome pridodaju visoke cene nafte i gasa i izuzetno niske temperature ove zime, jasno je zašto je energetska politika, a samim tim i nuklearna energija, došla na dnevni red u evropskim zemljama. Neke zemlje i dosad su bile naklonjene nuklearkama. Posle 15 godina tokom kojih u EU nije građena ni jedna nuklearka, Finska se lane odlučila na ovakav korak i zasad ima četiri nuklearne elektrane koje zadovoljavaju 15 odsto njenih potreba za strujom, a očekuje se da će peti reaktor biti završen 2009.

Svetski lider u korišćenju nuklearne energije po stanovniku je Francuska, koja trenutno ima 59 reaktora i uz njihovu pomoć zadovoljava 78 odsto potreba za strujom. Na evropskom kontinentu 19 zemalja ima ukupno 205 reaktora u funkciji. Iza Francuske je na drugom mestu Rusija sa 31 nuklearkom koje zadovoljavaju 16 odsto potreba za strujom, a na trećem mestu je Velika Britanija sa 23 nuklearke koje proizvode 19 odsto struje.

Francuska planira da započne izgradnju prvog nuklearnog reaktora treće generacije - Evropskog reaktora na vodu pod pritiskom (European Preshurized Water Reactor - EPR), a francuski predsednik Žak Širak najavio je i da će se pokrenuti program izgradnje reaktora četvrte generacije, u kojem će sagorevanje biti efikasnije i koji će proizvoditi manje otpada i koji bi trebalo da bude završen do 2020. godine.

Promenu stava Evropljana prema nuklearkama ne možemo posmatrati na primeru ove zemlje, koja je ostala verna energiji atoma i onda kada su je drugi odbacivali. Ova „moda” je najočiglednija u Nemačkoj - bivša vlada, na čelu sa kancelarom Gerhardom Šrederom, socijaldemokratom, naložila je 2000. da se do 2020. zatvore sve nuklearke i prva je zatvorena u maju prošle godine. Međutim, koalicioni partneri u novoj vladi - konzervativni blok na čijem se čelu nalazi sadašnji kancelar Angela Merkel - imaju nešto drugačije viđenje stvari.

Ministar ekonomije Mihael Glos , iz Hrišćansko-socijalne unije nedavno je upozorio da problemi sa isporukama ruskog gasa pokazuju da je neophodno pronaći nove izvore energije, a većina pripadnika konzervativnog bloka rešenje delimično vidi u zadržavanju nuklearnog programa, dok socijaldemokrate ne prihvataju promenu odluke koju su doneli 2000.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se sada većina Nemaca protivi zatvaranju nuklearki, dok je posle katastrofe u Černobilu dve trećine njih bilo protiv nuklearne energije. Sličnu promenu možemo zapaziti i u Italiji, u kojoj se na referendumu o nuklearnim elektranama 1987. više od 80 odsto izašlih birača izjasnilo protiv nuklearki, pa je poslednja zatvorena 1990. godine.

Sve veći broj Italijana sada smatra da je 1987. načinjena greška: u istraživanju javnog mnjenja, čije rezultate je objavio dnevnik „Espreso”, 47 odsto ispitanika je reklo da podržava nuklearnu energiju, a 44 procenta se izjasnilo protiv.

Ministar industrije Klaudio Skajola u novembru je pokrenuo raspravu predlogom da se izgradi nekoliko nuklearnih elektrana. Ovome je prošle nedelje svoj glas pridodao premijer Silvio Berluskoni, rekavši da bi Italija trebalo da počne da proizvodi nuklearnu energiju.

U zemljama istočne i centralne Evrope nuklearna energija se smatra neophodnom kao odbrana od energetske zavisnosti od Rusije. Litvanija je, na primer, odlučila da ne zatvori svoju nuklearku Ignalina, u kojoj proizvodi 72 odsto struje, uprkos tome što je obećala EU da će je zatvoriti do 2009. Premijer Litvanije Algirdas Brazauskas je nedavno pozvao Estoniju, Letoniju i Poljsku da razmotre zajedničku izgradnju novog reaktora na lokaciji Ignalina.

Ono što može da začudi jeste činjenica da nuklearna katastrofa u Černobilu nije navela ni Ukrajince da zauvek proteraju nuklearne elektrane sa svoje teritorije, a vlada u Kijevu veruje u budućnost energije atoma.

Ukrajina ima više od 10 reaktora u planu, čak redovno održava poslednji reakor koji je u funkciji u Černobilu i koji je „brat blizanac” reaktora koji je eksplodirao aprila 1986. (Tanjug)