O dugovečnosti

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Postoje područja kao što je Okinava u Japanu ili Sardinija u Italiji, gde iznenađujuće veliki broj ljudi doživi stoti rođendan. Dugovečnih ljudi ima i u drugim zemljama i kulturama i njihov broj se stalno povećava. Eksperti Ujedinjenih nacija kažu da će stanovništvo Zemlje doživeti eksploziju - od današnjih šest milijardi, na devet milijardi do 2050, pri čemu će broj starijih biti veći nego ikada. Širom sveta ubrzano raste populacija sedokosih. To je jedan od megatrendova 21. veka. U prirodi postoje životinje koje mogu da žive stotinu i više godina, kao što su recimo džinovske kornjače. Ljudska bića su na gornjem kraju skale i mogu da dožive maksimum od oko 120 godina. Naravno, velika većina se neće ni približiti tome.

U različitim delovima sveta, međutim, postoje „džepovi” u kojima ljudi žive duže i - zdravije. Među njima su ostrvo Okinava u Japanu i vetrovito italijansko ostrvo Sardinija, gde živi statistički veoma visok broj stogodišnjaka. Njihov procenat je možda i 20 puta veći nego u SAD. Pisac Den Bjutner j krenuo u potragu za tajnom tamošnje dugovečnosti.

„Ostrvo Okinava uistinu važi za mesto na kojem ljudi imaju najveće izglede da dožive dugovečnost i ima najveći broj stogodišnjaka. Na Okinavi je otprilike četiri puta više stogodišnjaka nego u SAD”, kaže Bjutner za Glas Amerike.

On je ustanovio da je način života stogodišnjaka svuda sličan, bez obzira na kulturne razlike i zapravo nema neke velike tajne. Stogodišnjaci nastoje da budu aktivni i jedu lokalnu, zdravu hranu. Takođe, uopšteno uzev, imaju dobru zdravstvenu negu i okruženi su prijateljima i rodbinom.

Na Sardiniji, čaša crnog vina izgleda pomaže da stogodišnjaci deluju prilično stameno. Pitanje je, međutim, koliko će još trajati tako zdrav način života. Mladi naraštaji jedu više prerađevina i manje su aktivni od svojih predaka.

„Gde god smo prošli, tradicionalni način života je nestajao. Globalizacija potkopava tradicionalni način života, koji je stogodišnjacima davao prednost”, kaže Bjutner. On veruje da će nauka ipak jednom omogućiti ljudima da dožive biblijsku starost, koja će se produžiti na stotine godina.

Danas je to u najvećoj meri naučna fantastika, ali su u toku zaista ozbiljna nastojanja da se starenje tretira kao bolest, umesto kao prirodni aspekt ljudskog života.

Zasad su stogodišnjaci ipak retkost. Dok nauka to ne promeni, treba se držati oprobanih recepata kao što su zdrava ishrana i fizička aktivnost. Preporuka ima još sijaset. Jedna od njih glasi - za dugovečnost su presudni dobar san, smeh, supa i seks. (Beta)