Koja su ubistva uticala na Istoriju?

jeka_ks · GiGijeva miljenica

Pa recimo ubistvo Franca Ferdinanda,Kenedija i Aleksandra Obrenovica!!!

Bajadk · Odomaćeni član

Te za nas ubistvo Vladimira Rolovica 1971 ili 1972 godine.

electric_mojo · Početnik Domaćeg.de

Atentat na prestolonaslednika Franca Ferninanda je bio povod, a ne uzrok izbijanja Velikog Rata. A sto se pravih uzroka tice, daleko su kompleksniji, i istoricari i danas oko njih lome koplja. Po jednoj od najrasprostranjenijih teorija, Nemacka i njeni tadasnji saveznici su bili nezadovoljni na kolonijalnu podelu sveta, kao i na cinjenicu da su bili odseceni od Blikog Istoka, do kojeg su zeleli rutu po svaku cenu, zbog sve veceg znacaja nafte na svetsku ekonomiju.

A razlozi za atentat su pak opet sasvim drugaciji, i sezu nazad u 1876u i Berlinski Mir, cijim su odlukama Srbi bili nezadovoljni.

vodenica · Početnik Domaćeg.de

Istoricari nekad u shali kazu: "Ko zna kako bi svet izgledao da je Kleopatra imala manji nos!"

Very Happy

Veliki nos je bio nobl u to vreme ... a Kleopatra svojom lepotom i jos vise svojim zitom zavela tolike mudre glave...

Da se vratim poznatim "smrtima".

Smrt Franca Ferdinanda nije izazvala I sv rat - samo je posluzila kao zgodan izgovor.

Iz srpske nacionalne istorije pomenula bih dva ubistva.

Prvo - ubistvo Mihajla Obrenovica s kojim danas mnogi uporedjuju ubistvo Zorana Djindjica.

Drugo - ubistvo Aleksandra Karadjordjevica.... jer da se ono nije desilo ko zna kakva bi bila slika Kosova danas... al o tome ne bih nasiroko - to je sasvim druga tema.

MARKOsb · Početnik Domaćeg.de

ubistvo JFK-a

dobrisrecko · Početnik Domaćeg.de

za nasu istoriju, ubistvo aleksandra obrenovica i drage masin u majskom prevratu.......ali pozitivno! a sto se svetske istorije tice, ubistvo porodice romanovih, negativno naravno!

Charmed · Malo ~ mače ~

Psihološki profil (frustracije, nedostatak ljubavi, samoća) ubica je uvek isti i on se ponavlja već stolećima unazad, od atentata do atentata, od pištolja do pištolja. Od Skvikija Froma koji je pucao na Džeralda Forda, preko Lija Osvalda koji je ubio Džona Kenedija, do Liona Čolgoša, nervno bolesnog anarhiste koji je 1901. ubio predsednika Mekinlija. Pre nego što je seo na električnu stolicu, izjavio je: "Nisam ništa imao lično protiv Mekinlija, ali nije pravedno da jedan čovek ima tako važnu funkciju, a jedan drugi da nema nikakvu."

Ovakve vrste ubica često ubijaju s osmehom na usnama, a skoro su uvek ubeđene da poznatoj žrtvi uzimaju deo slave. Kao, na primer, Mark Dejvid Čepmen koji je pre nego što je pucao u Džona Lenona, od ovoga tražio autogram na ploči. Celog dana, dok je čekao lidera Bitlsa ispred zgrade u Njujorku, đavoli su mu navodno ponavljali: "Učini to. Učini to!" Čepmen je te 1980. bio deprimiran zato što nije mogao da nađe posao, dok je njegov idol živeo u njujorškom luksuzu.

Nakon ubistva Džona Lenona, koji nije bio političar, ali je bio simbol jedne ere, psihijatri su pokušali da alarmiraju društvo. Jer, osim političara, psihopate su među ciljeve svrstali i javne ličnosti. Iz studije agenata FBI-a proizlazi da je osnovna zajednička crta atentatora želja za slavom, potreba da se stvori posebna veza sa žrtvom, ubeđenost da se ubistvom spasava čovečanstvo.

Inače, pored ovih zvaničnih verzija (kojim se ubistvo pripisuje pojedincu), žive su i diskusije o velikim zaverama, naročito one u vezi s atentatima koji su šokirali svet i možda promenili tok istorije. Pitanje ko je ubio JFK-a – jedno je od najčešće postavljenih, jer istina o ubistvu stoleća nije baš najjasnija i pored hiljade knjiga koje su obavljene o njemu. Javnost je jednostavno odbacila zvaničnu verziju po kojoj je sve pripisano Liju Harviju Osvaldu jer, jednostavno, jedan čovek to nije mogao da izvede sâm. Takođe, ni ubistvo Martina Lutera Kinga nije potpuno rasvetljeno, a i u ovom slučaju zvanična verzija zlodelo pripisuje usamljenom ludaku Džejmsu Reju, koji je sve priznao pa mu nije ni suđeno. U divnom svetu konspirativnih teorija još cveta literatura koja ima za temu "istinu" o ubistvu Malkolma X-a, princeze Dajane, Abrahama Linkolna, ili o atentatu na papu Jovana Pavla II.

Za razliku od Amerike, u ostatku sveta politička ubistva imala su određenije ciljeve i plod su dobre pripreme. Kao žrtve atentata poginuli su i predsednik Egipta Sadat (ubili ga muslimanski fundamentalisti unutar vojske), Indira Gandi (ubili je njeni telohranitelji), Radživ Gandi (žrtva tamilskih "tigrova"), Ulof Palme (verovatno južnoafrička tajna policija), Jicak Rabin (jevrejska desničarska organizacija) i mnogi drugi.

Na kraju, uprkos svim željama da se ubistva pripišu konspiracijama, onim čiji je idejni tvorac Makijaveli i u kojima su pravi nalogodavci ostali nekažnjeni, u većini slučajeva to su dela usamljenih bolesnika.

Reč ubice
Antrfile

Mark Čepmen: "Ubio sam Džona Lenona da bih ukucao poslednji ekser u kovčeg generacije iz šezdesetih godina."

Džon Hinkli: "Da li će vest da sam ranio Regana odložiti večerašnju dodelu Oskara?"

Jigal Amir: "Bog mi je naredio da ubijem Rabina. Ko žrtvuje zemlju Izraela, mora da plati svojom krvlju."

Confused

acalibero · Početnik Domaćeg.de

kenedija najvise

pokemon21 · Početnik Domaćeg.de

Da ne bi sibirske zime,bog zna sta bi Hitler uradio

držte lopova · Zna tudju muku

Reponja · Upućeni član

Moze li neko od onih sto su pomenuli Kenedija (ima ih dosta) malo da pojasni zasto. Osim navodjenja, potrebno je i objasnjenje.

miskopisko · ~Dream-Maker~

Samo ubistvo americkog vodje predstavlja veliku prekretnicu u istoriji jer amerika(sad/usa) kao velika svetska sila gubeci vodju(ubistvom) na jedan relativno mali vremenski period postaje zemlja bezvlasca,gde zamenik predsednika nema toliku uticajnost,tj.sticu se uslovi za razvoj kriminala i raznih kriminalnih radnji,a o novim izborima,kampanji tek da ne govorim