Kaktusi i sukulenti

Yasmin · Prijatelj foruma

PITAJON
Cerus hexagonus

Ima ga u toplim, susnim predelima Amerike. Visine je do 15m, uspravnog rasta, razgranat. Cvetovi su krupni, atraktivni i otvaraju se samo nocu. Plodovi su purpurno-ljubicasti, slatki, belog mesa, lekoviti.

Yasmin · Prijatelj foruma

TUNA
Opunta ficus-indica

Poreklom je sa Mediterana. Visok 3-5m, sastoji se od mnogobrojnih grana koje podsecaju na listove. Cvetovi rastu po ivici najmladjih grana. Plodovi ovalni, zelenkasti. Meso je slatko i aromaticno, narandzaste boje. Raste i na nasoj obali.

Yasmin · Prijatelj foruma

KAKTUS KOJI SE JEDE
KORISNA ZABICA

Poznata i kao opuncija, indijska smokva, gospina pogaca, svekrvin jezik, zabica nam leti za rucak nudi svoje cvetove, s jeseni zrele plodove, a mesnato stablo tokom cele godine.

Ova 'bodljikava lepotica" pristigla je u mediteranski deo Evrope u XVI veku iz Meksika, gde se vec tada uzgajala za ishranu. Odomacila se i kod nas, na Mediteranu i slobodno upeva na osuncanim kamenjarima, a u unutrasnjosti je ljubitelji kaktusa neguju u saksijama.

Zabica spada u grmolike kaktuse. Clancii stabljike su joj elipticni, pljosnati i mesnati, cesto veliki i do pola metra. Ruzicasti ili zuckasti krupni cvetovi s brojnim laticama razvijaju se po gornjem rubu ogranaka od maja do jula. U jesen sazrevaju kao jaje veliki, socni, crveni, zuti ili ljubicasti plodovi, koji su, kao i cela biljka, obrasli cupercima bodljikavih dlaka.
U narodnoj mediicini upotrebljavaju se svi delovi biljke - plod, cvet, stablo i koren. Sok iz stabljike, u kome ima najvise vode, a zatim secera, belancevina, sluzi, vitamina C i organskih kiselina, izvrstan je oblog za omeksavanje i sazrevanje cireva, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzokoze. Od oveog soka prave se kozmeticke maske za vlazenje lica.
Cela biljka je delotvorna protiv bolova u stomaku, u obliku desetoprocentnog caja. Cvetovi se posebno koriste protiiv kolitisa i nadrazenh creva, kao i protiv uvecane prostrate. Caj od korena pomaze izbacivanju vode iz organizma.

meso zrelih plodova je ukusno, slatko-kiselkasto, socno i jede se sirovo. ri branju i koriscenju treba posebno paziti na sitne bodlje na kori ploda. Najbolje ih je brati u rukavicama, plod uzduzno razrezati i izvaditi socni, mekani deo. Od plodova se mogu praviti dzem i mermelada.

Stabljika se moze peci na rostilju, poput biljne snicle (pri pecenju bodlje se odstranjuju), dok se cvetovi pripremaju kao spargla.

KAKO DA JE NEGUJETE

Ako ste ljubitelj kaktusa i zelite da Vasa zabica bude primerak za uzor, let je drzite na suncanom, toplom i prozracnom mestu. Zemlja treba da je propusna i hranljiva. Zalivajte je od pocetka teranja izbojaka do polovine augusta normalno, a onda, do pocetka mirovanja, stedljivije. Ako je ne koristite u ishrani mozete je prihranjivat djubrivom za kaktuse sve do polovine jula, dva puta nedeljno, a zatim, da bi se zavrsiilo teranje izboja, obustavite. Zim je ostavite bez vode, na svetlom mestu, na temperaturi 6-8*C. Presadite je, po potrebi u prolece. Razmnozava se reznicama. Mesto reza mora se sust dve nedelje pre nego je posadite!

Yasmin · Prijatelj foruma

pogledajte kako su divni....

Yasmin · Prijatelj foruma

Oklopnici i alhemicari

Kada pomislite na pustinje južne Afrike ili pak na meksičke pustinje, u kojima linija horizonta drhti od jare, gde je podloga usijana do neizdrživosti, a vazduh suv i vreo, na prvi je pogled nezamislivo da na mestima zastrašujućih imena, poput Doline smrti, od davnina opstojava život, najfascinantnije ispoljen upravo u oblicima sukulentnih biljaka.

Pod ovim se pojmom kriju svakome od nas dobro poznati kaktusi i druge kaktusolike biljke, bizarnog izgleda, posebnih odela, osobenih životnih običaja, potpuno drugačije od svih drugih, nama bliskih, običnih biljaka. Zašto su te biljke toliko drugačije od drugih? Zato što žive upravo na staništima gde im je uskraćena voda, gde vlada nemilosrdna suša, u oblastima u kojima nema kiše, u kojima nema vlage, gde sunce u toku dana nemilosrdno prži, a noći su veoma hladne, gde ne postoji zemljište, već posno, neplodno, škrto tlo.

Na takvim mestima mogu da žive samo "oklopnici i alhemičari", a to su upravo sukulentne biljke.

Sukulente su oklopnici zbog toga što su se tokom evolucije obukle u iskovane, teške oklope debele kutikule i voska, opervažene trnovima i bodljama. Ovakvim specifičnim oblikom ove su biljke sprečile svaki, ma i najmanje nepotreban gubitak vode. Cena za život koju su sukulente "platile" njihovim visočanstvima spoljašnjoj sredini i evoluciji visoka je, jer su vremenom ove biljke izgubile listove, koji su se pretvorili u bodlje i trnove. Međutim, bila je to dobra trgovina, jer bi list ovim biljkama i onako bio nepotrebni balast u gospodarenju vodom. Transformisani list u trn, suvu i tvrdu bodlju je izvanredan štediša bazičnog elementa za život - vode.

Međutim, ovaj princip transformacije listova u trn ne predstavlja specifikum sukulenata. Ovaj morfološki mehanizam zaštite od prekomerne transpiracije (uslovno rečeno gubljenja vode) je u biljnom svetu "već viđen" jer se kao takav javlja i kod nesukulentnih biljaka koje žive na sušnim i vrelim staništima. Ali, ne zaboravite, sukulente su i alhemičari. Samo su one u čitavom biljnom svetu, uspele da pomire dva apsurda - da žive u uslovima ektremne suše i u takvom nemilosrdnom svetu izrastu u stvorenja koja u svojim organima (stablu, listu ili korenu) magaciniraju vodu, stvarajući čitava specijalizovana tkiva koja su vodena spremišta. Ako imate kaktuse u svojim malim kućnim baštama, i sami znate- ne zalivate ih, a oni su nekako uvek "mesnati" i prepuni vode. Ali, koliko god da voleli svoje kaktuse, ruku na srce, ne možete baš reći da brzo rastu. To je ta druga cena za život, vrlo usporen rast, koji je zasnovan na štednji ono malo vode iz magle, rose, kondenzovane vodene pare iz vazduha, ili vrlo retko, iz plahe, kratke kiše, a koje sukulentne biljke brzo, hitro, bez i malo zaostatka, uzimaju svojim razgranatim, po površini vrele podloge raspoređenim korenovima. Princip povećane zapremine tela (zbog retencije i magaciniranja vode) u odnosu na njegovu površinu ostvaruje se dugo, godinama, ali opet, ima efekat - sukulente su neprikosnoveni gospodari vrelih pustinja.

Sprečavanje prekomernog odavanja vode putem transpiracije, i štedro čuvanje vode u specijalizovanim vodenim tkivima, još uvek ne čini sukulente baš "pravim alhemičarima". Titulu alhemičara ove biljke mogu poneti na osnovu posebnog, samo njima svojstvenog načina na koji vrše fotosintezu. Naime, u uslovima vrelog dana da bi sprečile gubitak dragocene vode, ove biljke zatvaraju svoje stome, čime je onemnogućen ulazak ugljen-dioskida iz atmosfere koji im je neophodan za fotosintezu. A opet, danju fotosintetišu. Kako? Princip se zasniva na otvaranju stoma noću, kada se usvoji neophodni ugljen-dioksid vezuje u jabučnu kiselinu i do jutra čuva u posebnim spremištima - vakuolama. Kada Sunce s jutra počne da provocira fotosintezu, ova se kiselina razlaže na putu od vakuola do hloroplasta u kojima se odvija fotosinteza i na taj se način oslobađa ugljen dioksid koji je za ovaj proces od presudnog značaja. Ušteđena voda i svetlost, uz već pomenuti i tako komplikovano dobijeni ugljen-dioksid, neophodan su trio za otpočinjanje fotosinteze.

Oklopnici i alhemičari su naravno samo metafore za ovu čudesnu grupu biljaka. Čudesnu ne samo zbog svoje čudesne lepote već i zbog činjenice da su bez bliskih srodničkih veza, hiljadama kilometra udaljene i okeanskm prostranstvima razdvojene, kaktusi i druge kaktusolike biljke, zbog izuzetno sličnih, surovih uslova spoljašnje sredine u kojoj žive, toliko sličnih oblika i načina života da ih je vrlo teško razlikovati. Međutim, ovaj ilustrativni primer ekološke konvergencije samo je jedan, u nepreglednom nizu posebnosti zbog kojih se divimo ovim biljkama, i uživamo u njihovim specifičnim oblicima i formama.

Yasmin · Prijatelj foruma

Kaktusi (fam. Cactaceae)
Dve osnovne karakteristike po kojima se savremeni kaktusi sa lakoćom prepoznaju su svakako potpuno odsustvo pravih zelenih listova i voluminozna stabla koja su najčešće loptastog ili stubastog oblika. Naravno, i često prisustvo bodlji najrazličitijih oblika, predstavlja jednu od najupečatljivijih odlika ove grupe biljaka. Kaktusi se lako razlikuju od svih drugih kaktusolikih biljaka po svom krupnom cvetu, koji je sastavljen iz velikog broja listića koji nisu diferencirani u čašicu i krunicu, ili su vrlo slabo diferencirni, i u kojima se nalazi veliki broj prašnika. Kaktusi (fam. Cactaceae, obuhvata između 50 i 150 rodova sa oko 2000 vrsta), uglavnom su ograničeni na suve oblasti tropske Amerike (od Kanade do Patagonije), dok se manji broj vrsta kao epifite ili puzavice javlja i u tropskim šumama Južne Amerike, kao i na Andima gde se penju i do visine od 5000 m.

Yasmin · Prijatelj foruma

Mlečike (fam. Euphorbiaceae) Sukulente, kaktusolike biljke koje dominiraju pejsažima afričkih pustinja i savana, i koje se gotovo po pravilu pogrešno smatraju kaktusima, predstavljaju ustvari posebnu grupu biljaka iz familije mlečika. Njihova sličnost vegetativnih organa sa kaktusima je u tolikoj meri izražena, da je i stručnjacima samo na osnovu njih gotovo nemoguće sa sigurnošću utvrditi da li se radi o kaktusima ili mlečikama. Međutim, prisustvo neuglednih redukovanih cvetova, grupisanih u karakteristične male cvasti (ciatiume) sa izraženim ovalnim ili mesečastim medonosnim žlezdama, nasuprot raskošnim cvetovima kaktusa, veoma ubedljivo nam otkrivaju da se radi o mlečikama. Takođe, nasuprot prozračnim sokovima koji ispunjavaju telo kaktusa, mlečike, kao što im i samo ime govori, u sebi sadrže mlečni, manje ili više otrovni sok.

Fam. Euphorbiaceae je jedna od najbrojnijih familija sa oko 290 rodova i 7.500 vrsta, rasprostranjenih kako u tropskim i subtropskim tako i u umerenim oblastima cele Zemlje. Za razliku od ostalih predstavnika familije Euphorbiaceae, sukulentne kaktusolike mlečike naseljavaju pre svega pustinjske i savanske oblasti Afrike.

Yasmin · Prijatelj foruma

Kameni cvetovi (fam. Mesembryanthemaceae = Aizoaceae) Familija Aizoaceae sadrži oko 130 rodova i 1200 vrsta uglavnom rasprostranjenih u Južnoj Africi, mada se određeni broj vrsta javlja i u tropskim delovima Afrike, Azije, Australije, Kalifornije i Južne Amerike.

Najveći broj vrsta kamenih cvetova rasprostranjen je u pustinjskim oblastima Južne Afrike i svojom sukulentnom građom i oblikom podsećaju na kaktuse. Od kaktusa se kao i mlečike lako ralikuju karakterističnom građom cvetova, koji su po pravilu duboko usađeni u pukotinu koju izgrađuju voluminozni naspramni listovi.

Zajedno sa sukulentnim mlečikama one na afričkom kopnu zamenjuju kaktuse. Ova "zamena" veoma je stara i verovatno se desila još u periodu razdvajanja drevnog tropskog kopna Gondvane

Yasmin · Prijatelj foruma

Bobovnjaci (fam. Crassulaceae) Biljke iz fam. Crassulaceae pripadaju grupi tipičnih folioznih sukulenata, čije stablo može biti drvenasto, zeljasto, ili čak potpuno redukovano. Za razliku od kaktusa i mlečika, kod bobovnjaka su bodlje veoma retko prisutne. Takođe se veoma jasne razlike javljaju i u obliku i građi cvetova, koji su najčešće sitni, prosti zvezdasti, sastavljeni od 5-15 kruničnih listića, ili su izduženo zvonasti sa 5-10 prašnika.

Fam. Crassulaceae sadrži oko 30 rodova i 1.400 vrsta skoro kosmopolitskog rasprostranjenja, ali su najbogatije vrstama u Južnoj Africi, Meksiku i Mediteranu. Sukulentne vrste koje žive u našim krajevima upravo pripadaju familiji Crassulaceae i često su veoma značajni elementi naše flore.

Yasmin · Prijatelj foruma

Ljiljani (fam. Liliaceae) Familija Liliaceae sadrži oko 170 rodova i oko 2800 vrsta rasprostranjenih po čitavoj zemlji, a pretežno u subtropskim i umerenim oblastima. Sukulentni oblici ljiljana su svojim rasprostranjenjem, slično kamenim cvetovima i mlečikama, vezani za afričko kopno, i to pretežno za njegov južni deo.

Jedan od najznačajnijih sukulentnih rodova ljiljana je svakako rod Aloe koji, izuzev svojih lekovitih svojstava, s obzirom na veliku morfološku sličnost sa američkim agavama, takođe na izvanredan način ukazuje na evolucione tokove ekološke konvergencije filogenetski udaljenih ali ekološki sličnih biljaka.

Yasmin · Prijatelj foruma

OSNOVI O UZGOJU KAKTUSA

Letnja staništa

Od proleća do jeseni tj. za vreme trajanja vegetacionog perioda kaktusima je potrebno što više svetla. Mesto gde nameravamo da gajimo kaktuse moramo izabrati tako da biljke što duže budu obasjane suncem. Idealno mesto za kaktuse je ono koje sunce obasjava čim zagreje, ali da ih može obasjati i kada zalazi. Tako idealnih mesta nema mnogo, naročito u gradovima. Ako tako nešto ne može da se obezbedi, treba znati da je prepodnevno sunce uvok povoljnije od popodnevnog. Zato su i bolji jugoistočni nego jugozapadni položaji. Za kaktuse je pored neposrednih sunčevih zraka za vegetaciju važna i odbijena (reflektovana) sunčeva svetlost i toplota. Otud, u stvari, uspešno gajenje kaktusa u sobi pored prozora i nije moguće. Kad kaktus iz takvih uslova prenesemo napolje izvan prozora odmah zapažamo promene nabolje. Međutim, sasvim je drugačije u zgradama, gde su oba prozorska stakla umetnuta u jedan ram, jedno blizu drugog. Iza takvog prozora kaktus će se osećati isto tako prijatno kao i izvan prozora. Starije zgrade imaju međuprozorski prostor gde se mogu zgodno smestiti delovi naše kolekcije, naročito tamo gde se i prozorski kapci otvaraju napolje.

Yasmin · Prijatelj foruma

Zimska staništa
Za vreme vegetacionog mirovanja za kaktuse je najbolje ako u prostoriji za prezimljavanje ne vlada visoka temperatura. Pri blago visokoj toploti kaktusi bi rasli i bez zalivanja, iscrpljivala bi se rezervna voda napunjena za vreme rasta kaktusa, te bi oni rasli u visinu, izdanci bi bili bledi, a bodlje gornjeg članka ne bi izrasle. Takve kaktuse možemo često videti u toplim stanovima ili u radnim prostorijama gde se tokom zime izdužuju i deformišu. Kada su u pravilno temperiranoj prostoriji mogu biti i nekoliko meseci bez svetlosti.

U stanu dakle, radi prezimljavanja možemo držati kaktuse u svakoj prostoriji gde se ne loži i gde nije prehladno. Problem se javlja sa smeštanjem kaktusa u modernim stanovima gde postoji centralno grejanje - gde nema hladnije prostorije. Postavlja se pitanje šta tada uraditi? Da se biljke ne bi deformisale postupićemo na sledeći način:
Kaktuse ćemo prineti što bliže izvoru prirodne svetlosti i zalivati ga, ali vrlo retko i pomalo na svakih 20-30 dana, tj. svesti njegov rast na minimum. Tako se kaktus neće deformisati, ali nam neće ni cvetati naredne godine ako je dostigao period zrelosti. Mada je bolje odreći se gajenja kaktusa prilagođenih na hladnoću.

Još jedna mogućnost je prostor između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora gde možemo gajiti neke vrste prilagođene na hladnoću. Tu mogu biti raspoređeni kaktusi u nekoliko nivoa. Ako se predviđa jače zahlađenje otvorimo unutrašnje prozorsko krilo. U vreme dužih i jačih hladnoća sve biljke privremeno premestimo u sobu, kada taj hladni talas prođe, vratimo ih ponovo među prozorska stakla.

Staklenik je svakako jedan od najboljih načina za zimsko stanište kaktus. Pošto ga moramo zimi grejati, jednostavno namestimo termostat na optimalnu zimsku temperaturu koja iznosi 5-10�. Ljudi koji se bave kaktusima, snalaze se na različite načine da bi svojim ljubimcima obezbedili što bolje prezimljavanje. Mi smo vam ovde naveli samo neke od mogućnosti.