Za G'87 by Gertruda

Gertie · **◊Poker Face◊**

Onog dana kad smo se rastali

Uvek smo bili pravi
milion stvari su nam se motale po glavi
Iz istih svezaka ucili
ljubavnim problemima se mucili
Jedno smo srce delili
crno smo nebo belili
Cuvali smo svoje tajne
sanjali smo snove bajne
Imali smo isti san
ziveli smo za jedan dan
Paucina secanja nas deli
mozda i nismo uspeli u svemu sto smo hteli
Da nismo previse snili
da nismo, mozda, previse svoji bili?
Da se nismo, mozda, zaveli
da nas nisu vihori na tudji put naveli?
Mozda smo samo jedino bili
previse svoji, previse sivi?
Ali znam da su nam uzdasi zastali
onog dana kad smo se rastali
Price su ucutale
ruze vise nisu cvale
S nama je cela priroda snila
nasa generacija nikad vise na okupu nije bila.

Gertie · **◊Poker Face◊**

Suza za sve njih

Stajacu gordo i nista necu reci
kada vas vidim, samo cu da cutim
Znam da nikad nece biti kao pre
znam dobro to, ja to slutim.

Zaboravice mnogi nase dane srece
zaboravice bezbrizne dane radosti
zaboravice da smo nekad delili knjige
zaboravice najlepsi kutak svoje mladosti.

Postace mnogi od nas veliki ljudi
smejace se necemu sto niko ne razume
al' u mom oku ce ostati suza za sve njih
jer necije srce jos zaboravljati ne ume.

Srescemo se opet, na ulici, u parku
setacemo svoje klince, hranicemo ptice
prolazicemo jedni pored drugih i saptati:
"Zasto mi je, odnekud, poznato ono lice?"

Ruke ce nam biti zeljne pozdrava
nedostajace nam zajednicki dani
kada smo se smejali, tajne delili,
kada smo bili jedini, svoji, pravi.