Da li se bojite porodjaja?

knknpnkn · * Đavolkova žena *

Ma kapljice, to je bilo davno i tad nije bilo nicega, sto bi moglo da ti ublazi bol. Sada, kad postoji epidural-nema bola. Moja sestra je plakala na porodjaju-ali od smeha! Very Happy

Doktor je odvaljivo sve vreme, da su na kraju pricali viceve. Moj zet, koji je prisustvovao porodjaju i koji se mesec dana tresao od straha, kako li ce to da izgleda-ostao je u cudu danima posle toga i legendarna izjava mu je bila: da te samo cujem, kako je tesko poroditi se, meni se noge tresle od straha, a oni vristali od smeha! Very Happy

A sto se tice "smrti na porodjaju" malo je smesno razmisljati o tome. Jer, od obicnog, najobicnijeg gripa, mama mog druga dobila meningitis i posle samo par dana preminula. ISkomplikovalo se! Neku zenu udario tramvaj! Jednog coveka zveknuo auto.......glupost! Covek moze od svacega da umre. ukoliko se plasimo zivota, jer na svakom santimetru zemaljske kugle vreba smrt-mi bi isli ulicom paranoicno, kao pravi ludaci. Nema potrebe, tako da zili-udri Mr. Green

! Pa da nas uskoro, obradujes jednim bebcetom! Wink

vanja32 · Početnik Domaćeg.de

u pravu si totalno...
ko hoce prirodno prirodno..ko misli da ne podnosi bol..epidural..
sto se tice smrti..desava se kao i u bilo kojim drugim situacijama...
ja sam plakala na porodjaju, ali od gomile emocija koje su me preplavile kada sam videla bebu...
osecaj je neverovatan. stvaras novog coveka...
inace..ja bi sada pre isla na porodjaj nego kod zubara... Very Happy

knknpnkn · * Đavolkova žena *

vanja32 · Početnik Domaćeg.de

ja sam sva tri puta prirodno. i stvarno je bilo sve ok. islo je brzo, nikada duze od pola sata.
divan je osecaj..emocije koje te preplave, kao da umanjuju bol. i to sto boli...boli sa velikim razlogom. radis najvazniju stvar na svetu.
jos kada ti malo stvorenje stave na grudi...uf...sve se zaboravi...
zene nemojte da se plasite...to je sve makja priroda regulisala...da je to toliko strasno...neke zene bi se zeznule da rode jedno...ali koja bi se posle toga odlucila na drugo, trece..cetvrto dete....
radjajte decu....nesebicno...

***LaNe*** · ~SpEEdy GonSaleS~

ja sam si zacrtala dvoje, makar mi još nije vrijeme, ali već sad znam da dvoje minimalno mora biti stvoreno i rođeno:)...(već im i imena znam Wink

)

pinkie · Prijatelj foruma

hehehe..citam ovo i divim se...u nekolikotema sam vec napisala da nema tog osecaja srece koji moze da zameni osecaj kada uz grud privijete stvorenje koje ste vi rodili...ma koji bolovi, koje gluposti..sve to prodje...naravno da boli, boli i zub kad popravljam mnogo vise..sve mi suze vrcaju...kada sam rodila cerkicu plakala sam od srece..boli i operacija prsta, boli bre obicno vadjenje krvi iz vene..aovo..ovo vredi.vise nego ista na svetu...

lolita_ · Početnik Domaćeg.de

Ja imam 19 godina a rodila sam u osamnestoj, nije boljelo,porodila sam se za 3 sata,danas imam predivnu ćerkicu,zove se Nikolina,Cure nebojte se ništa to nije strašno. Very Happy

Dajana024 · Odomaćeni član

Ja se jako bojim porodjaja......ali prezivecu to,jer posle sledi uzivanje,mala slatka bebica!!!!!

Cute Blondie · * Belphegor's bitch *

Kao sto rece lanamikus gore, ja sam ih zacrtala dvoje (bar Smile

). Pa sad bolelo, ne bolelo nebitno...Pa tolike milijarde zena su se porodile i prezivele i ja cu valjda...Bojim se u vezi trudnoce i porodjaja samo da ne daj boze nesto ne krene naopako, i da s bebom nesto bude, a samog porodjaja i bolova ne uopste...O tome ne razmisljam.Pa priroda nas je predodredila za to da mozemo da podnesemo, a i hvala bogu postoji epiduralna ako je bas frka...U svakom slucaju gledajuci moju sestru koja ima klinca od 5 i po (ljubi ga tetka Very Happy

) i koja je sad upravo ponovo trudna sigurna sam da je bol nesto sto se zaboravi cim ugledas to malo preslatko stvorenje Razz

thorn · Odomaćeni član

nema se cega plasiti....to je prirodan....prelep dogadjaj.....doneti na svet zivo i lepo bice....ma nema nista lepse na svetu.....ja imam doje dece.....i obe trudnoce i porodjaja su bili dosta laki.....jedan je trajao pet i po....a drugi cetiri sata.....ali mogu iskreno reci da se skoro ni ne secam boli......a danas kad pogledam svoju decu.....vidim moj najveci uspeh u zivotu.....nista drugo....ni uspeh na fakultetu, poslu, generalno u bilo cemu....nemoze da se meri sa mojom prelepom decom...... Very Happy

nastasenjka · **~daydreaming~**

hmmm pa i da i ne...jasno mi je da porodjaj mora boleti, ali (kako to moja mama tvrdi) vredno je...jednom prilikom mi je rekla da onoga trena kad uzmes svoje dete u ruke, sav bol nestaje i tada si u stanju sve to ponovo proci...sve u svemu...jedva cekam

cecat · Početnik Domaćeg.de

mnogo sam se plasila. Toliko mnogo da sam bila spremna da usvojim 2 djece. Moj muz je rekao da zeli djecu i ja sam rekla OK, kad se odlucimo. Mislila sam da bi bilo sebicno uskratiti njega da nema svoju djecu zbog mog blesavog straha. MOzda je veliku ulogu u prilog mome strahu odigrala mamina prica kako se s mojom sestrom napatila i poradjala 24 sata...kako god, to me uzasavalo. Kad sam otkrila da sam trudna....prava drama. Trebam da idem za inostranstvo da radim, idem da primim zastitnu vakcinu i ispostavi se da sam trudna. Los tajming. Drama.Onda sam shvatila da je to dobro iz nekog razloga i ohladila malo glavu. Shvatis da je to sasim prirodno i da su tolike zene vec prosle kroz to pa valjda cu i ja biti u stanju. Price tipa, kad osjetis bebu na svojim grudima su me istinski zamarale i nisam dozvoljavala svojoj mami i tetki da mi pricaju o tome. Pustite me da to dozivim na svoj nacin.Trudnoca prosla u savrsenom redu; radila do zadnjeg dana... ma sve super. Bolovi su poceli u 22:30, ali ja nisam htjela otici u bolnicu do ujutro.Muz se uspanicio tako da mi je to samo odmagalo. Uspavala sam ga i prehodala citavu noc. Iako su bolovi bili jaki i na 10 min pa 5 min sacekala sam jutro i otisla u bolnicu. E tu je nastao problem. Setali su me od odjela do odjela i na kraju me ostavise u radjaoni (koko ruzna rijec)...u nasem gradu tatama nije dozvoljeno da budu prisutni, nema epidurala...Trajalo je to vise sati i samo sam bila bogu zahvalna sto nije bilo neke "drekavice" u mojoj blizini. Kod mene se zakomplikovalo pa su me hitno prebacili u salu i uradili carski rez. Budjenje i prva misao - gjde je beba, je li sve u redu...o sebi ne razmisljas iako te trese groznica....samo beba. Kad su mi donijeli mog bebana.....osjecaj je neopisiv....svo svjetlo ovog svijete je uslo u nasu sobu. neopisiv osjecaj koji brise svu bol. Imala sam ja dosta problema ...mastitis....ragade...oci ispadaju od bola ali tebi je bitno jedino da beba jede. Stisni zube i trpi.
Moj muz je nakon svega rekao kako on ne bi mogao da prodje kroz sve to oko samog porodjaja (bio je sam dok je satima cekao, ali nije bilo kao u americkim filmovima da je bio obavjesten sta se desava), ali ja sam bila spremna odmah na drugo. Bol je nesto sto se prvo zaboravi....
Malo duzi post , ali to je zbog nekih koji su kao sto sam i sama bila. Samo opusteno i bez nervoze. Sve ce biti OK. Mje dijete je, hvala bogu, jedno veselo dijete od kako se rodio. Bas kao sto sam i sama bila. Uzivajte i omogucite sebi najsrecnje trenutke u zivotu.