Kurska bitka

nmilic · Početnik Domaćeg.de

U okolini sela Prohorovke na Kurskoj izbočini desila se najveća
tenkovska bitka Drugog svetskog rata

Kurska izbočina ili potkovica imala je dužinau od 600 kilometara i predstavlajala je 14% tadašnjeg nemačko sovjetskog fronta.Ona se nalazila u jugozapadnoj Rusiji oko grada Kurska i predatavljala je jedan od komunikacijskih krajeva Sovjetskog saveza u kojoj su se ukrštali putevi i železnički čvorovi koji su vodili ka drugim krajevima Rusije ,a zbog ravnog terena ( koji su većinom činile stepe) bila je veoma pogodna za masovnu upotrebu tenkova i mehanizacije.Svojim položajem ona je tada značajno ugrožavala položaje grupe armija Jug jer su na njoj bile skoncentrisane ogromne sovjetske snage.Zbog toga su Nemci odlučili da je unište.

Nemačke pripreme i planovi

Nemci su u Staljingradskoj bitki pretrpeli strašne gubitke.Zbog toga je ukupna snaga Verhmahta znatno smanjena.Uprkos totalnoj mobilizaiji i i maksimalnoj eksploataciji svoje i okupirane industrije gubici se nisu mogli potpuno nadoknaditi .Fašistička koalicija se nalazila u krizi i materijalnoj i moralnoj.To se moralo ubrzo promeniti ili je sve izgubljeno smatrala je nemačka Vrhovna komanda. Zbog toga su počeli da se prave planovi o operaciji „Citadela“ i ofanzivi koja bi promenila odnos snaga u korist Nemačke. Zbog nedostatka trupa Nemci nikako nisu mogli da pokrenu neku opštu ofanzivu kao u „Barbarosi“ čak ni na jednom delu fronta kao kod Staljingrada već su morali da se angažuju na jednom sasvim malom delu fronta – kod Kurske izbočine. Na toj izbočini se nalazila velika količina koncentrisanih sovjetskih trupa koje su predstavlajale opasnost za nemačku armiju. Zbog toga su Nemci odlučili da sa jednom energičnom koncentričnom ofanzivom okruže te trupe i unište ih a onda
sa nekoliko brzih ofanzivnih akcija prenesu rat na istok ili u najgorem slučaju obezbede pat poziciju i uslove za pregovaranje.Zato su počeli i pripreme,dovozili su trupe i oružje pod kamuflažom.Naročito su mnogo očekivali od munjevitog napada tenkova tigar i panter,lovca na tenkove ferdinand u kombinaciji sa snažnim vazdušnim napadom lovaca focke wulf 109A i jurišnika Henchel 129.Međutim iako su stizale najbolja oprema,elitni komandanti i jedinice ipak snage za ofanzivu nisu bile dovoljne i odnos na Kurskoj izbočini je bio pomeren u korist Sovjeta.Zato je i neprekidno odlagan dan početka „Citadele“.Feldmaršal Manštajn je predlagao da se prvo sačeka sovjetska ofanziva i da kada se Sovjeti istroše u napadu pređe u kontranapad,ali pošto su Sovjeti ostali potpuno pasivni ,a vreme je radilo za nijh ipak je odlučeno da ofanziva počne 5 jula.Za tu ofanzivu je predviđeno 50 divizija u prvom ešalonu ,a one su se nalazile u grupi armiji Centar Gintera Klugea i grupi armiji Jug feldmaršala manštajna.Ukupno su Nemci raspolagali sa 900 000 ljudi, 2700 tenkova i 2050 aviona.Sem toga na krilima su se nalazile još 20 divizija koje su se mogle angažovati.Plan je bio da grupa armija Jug svojom ofanzivom veže sovjetske rezerve dok grupa armija Centar izvrši proboj Kurske izbočine u širini 50 km i obezbedi svoje bokove ofanzivnih operacija.Za to vreme je Hotova obnovljena 4 oklopna armija trebalo da izvrši pravi proboj prema Kursku i uništi sovjetske jedinice na tom pravcu.

Nemački avion focke wulf 109A je bio Nemci su se nadali da će mehanizovane trupe
nada OKH da će postići vazdušnu najbolji tenkovi i avijacija odneti
Sovjetske pripreme i planovi

Sovjeti su doznali za nemačke planove pa su i sami počeli pripreme za odbranu.Oni su bili u svakako povoljnijoj situaciji.Oni su posle Staljingrada imali inicijativu i mogli su svakog časa da krenu u opštu ofanzivu .Ali STAVKA je bila obazriva .Nemci su bili oslabljeni ali se još dovoljno jaki da mogu nekom svojom operacijom da iznenade Crvenu armiju.Zato je Stavka prihvatila predlog da se dočeka nemačka ofanziva i kada se nemci razbiju o snažne sovjetske odbrane preduzme ofanziva( operacija Kutuzov i vojskovođa ).Radi odbrane Sovjeti su počeli da premeštaju trupe na kursku izbočinu i pojačavaju postojeću odbranu.Naročito je velika pažnja posvećena postavljanju minskih polja kao i izgradnji bunkera i rovova čija je ukupna dužina na Kurskoj izbočini bila nešto manja nego prečnik zemje na polutaru. Spremljen je i veći broj protivtenkovskih topova i pojačana je artiljerija(prvi put u nekoj bitki broj artiljerijskih pukova je premašio broj pešadijskih pukova) .Trupe su dobile pojačanja i u teškim tenkovima tipa Jozef Staljin i protivtenkovskih lovaca ISU-152 koji su koristili brodske topove kao glavno oružje velike probojne moći.Partizani su takođe bili aktivni i svojim akcijama su ometali dovođenje nemačkih zaliha i trupa.Njihovim izveštajima i izveštajima sovjetskih izviđača izvršena je pojačana koncentracija trupa na glavnim putevima nemačkog nastupanja.
Sovjeti su ovde raspolagali sa Centalnim frontom maršala Rokosovskog (15 pešadijskih,6 tenkovskih i 1 motorizovana divizija 9 armije,4 pešadijske divizije 2 armije i nekoliko bataljona teških tenkova i samohodnih topova ) sa zadatkom da brani seveni deo Kurske izbočine dok je južni deo branio Voronješki front generala Vatutina sa 626 hiljade vojnika ,4029 topova 1661 tenk i 1080 aviona.Takođe stavka je u rezervi mala i novoformirani Stepski front maršala Konjeva od 573 000 boraca i 1551 tenk kao i rezervnih vazduhoplovnih jedinica sa zadatkom da ako je potrebno se prebaci u pomoć trupama na Kurskoj izbočini,a sa predviđenim zadatkom da posle nemačke ofanzive zajedno sa drugim frontovima pokrene ofanzivu ka Harkovu i Bjelgoroda. .Ukupno su Sovjeti raspolagali sa 1 300 000 vojnika,3600 tenkova i 2400 aviona na izbočini bez Stepskog fronta.

Tok operacije

Nemačka ofanziva je trebalo da počne u osvit zore 5 jula,ali je ona počela sovjetskom artiljerijskom pripremom iz 500 topova i 100 kaćuša koji su sručili žestoku vatru prema nemačkim položajima nanoseći im znatne gubitke i dezorganisajući ih.Nemački komandnti su prvo pomislili da je počela sovjetska ofanzivu ,ali pošto su se povratili oni su krenuli u opšti napad u 5 30 protiv sovjetskog Centralnog i Voronješkog fronta .Napad je krenuo uz jaku artiljerijsku paljbu i avio pripremu.Nebo su premrežili nemački avioni i sovjetski lovci .Borba na nebu je prvog dana vođena sa promenjivom srećom ,a po svojoj masivnosti predstavljaju najveću pojedinačnu vazdušnu borbu svih vremena.Avioni su padali zapaljeni na zemaljske trupe povećavajući opštu gungulu i haos . Posle njih su krenule nemačke kopnene snage . Napad su predvodili teži tenkovi panteri i tigrovi dok su za njima nastupale kolone srednjih tenkova i motorizovane pešadije koji čistili ono što su teški tenkovi propuštali i pomagali im na kritičnim mestima.Nemci su mnogo trpeli od postavljenih minskih polja od kojeg je
stradao veći broj tenkova koji su imobilisani bili laki plen za sovjetske protivtenkovske čete. .Nemci su pokušavali da brzim manevrima zaobiđu sovjetsku odbranu i duboko se ukline ali su ih Sovjeti uspevali sprečiti brzim dovođenjem rezervi.Sovjetski centralni front generalno je mnogo bolje prošao jer je na glavnim pravcima nemačkog nastupanja postavio veću koncentraciju trupa a i bio je bolje naoružan,dok je na Voronješkom frontu situacija bila mnogo teža jer je tu Crvena armija bila suočena sa znatno jačim protivnikom a pritom je bila manje opremljena nego Centralni front a još je imala jedinice raspoređene po dubini tako da su se tu Nemci se dublje probili( najviše se probila 4 oklopna armija generala Hota 15km ). Teške borbe su se vodile celog dana i prestale su tek sa sumrakom,kada su se jedinice obe vojske odmarale za sutrašnje borbe.

napredujuSa zorom su se borbe opet nastavile.Opet snažni juriši nemaca,opet manevrisanje opet borba prsa u prsa.Ruski centralni front kreće u protivofanzivu napreduje dva kilometra ali je onda zaustavljena otporom Nemaca koji kreću u protivofanzivu jer feldmaršal Model ubacuje novih 250 tenkova uborbu.Na voronješkom frontu 1 tenkovskoj armiji generala Katukova stiže naređenje za protivnapad da bi se zatvorila breša koju je ostvario general Hot .Ali Katukov se libi da izvrši naređenje jer zna da njegovi T-34 ne mogu da se nose sa tigrovima na otvorenom terenu .Ali naređenje je naređenje i ona ga izvršava.U to vreme Manštajn ubacuje sve svoje rezerve u borbu i usmerava svoj udar u pravcu sela Prohorhovka pošto 1 tenkovska armija nije uspela da izvrši uspešan protivnapad.Zbog mogućnosti još dubljeg prodora Nemaca Vatutin traži od Staljina da oslobodi rezerve iz Stepskog fronta za Voronješki front i to 5 gardijsku tenkovsku armiju i nekoliko tenkovskih korpusakoji počinu svoje pomeranje pod kamuflažom.7 jula se nastavlja borba.Model na severu pokušava da brzim manevrisanjem pronađe rupe u ruskoj odbrani dok Luftwafe koncentriše svoje snage da bi mu olakšala zadatak.Na jugu Manštajn uz teške gubitke uspeva da izbije istočno od puta za obojan ugrozivši tako Prohorovku.Zbog toga STAVKA oslobađa još rezervi za Voronješki front.Nemci se sledećeg dana još više uklinjuju al iopet uz velike gubitke.Grupa armija Centar čak privremeno stupa u odbranu da bi se reorganizovala,ali ubrzo obnavlja napade ali sa malim uspehom.Hitler je zabrinut jer se ofanziva ne odigrava kako je planirano,ali generali garntuju da će za 2-3 dana slomiti boljševike,pa on oslobađa još rezervi,ali ni to ne pomaže.Nemački elan opada i snaga njegovih tenkovskih divizija je izmrcvarena.Stavka odlučuje da odlučujućim kontranapadom slomi klinove kod prohorovke idaje naređenje 5 gardiskoj tenkovskoj armiji naređenje za napad .12 jula dolazi do najveće tenkovske bitke u drugom svetskom ratu .Kod prohorovke vodi borbu 1200 tenkova .Rusi imaju nešto više od Nemaca.Nastaje paklena borba.Tenkovi se mešaju ,pucaju iz neposredne blizine sudaraju manevrišu.Ruski su slabije naružani i lošije oklopljeni ali zato brži i bolje manevrišu i izbegavaju pogotke.U borbi su i pešaadinci i motoziciaj koji pokušavaju da prežive u opštom sudaru.Gore stotine tenkova zemlja se puši i miriše na benzin .Podsada iz uništenih tenkova traži spas u obližnoj reci Psjol gde se borbe nastavljaju,puca se iz pištolja ,bije rukama .Posade se rvaju ,grizu,bodu bajonetima.Borba na život i smrt .Predveče bitka se završava .Nerešeno je obe strane su izgubile oko 400 tenkova ali Sovjeti su otpili oštricu nemačkog napada i nisu im dozvolili da odnesu njihove tenkove na popravku.U isto vreme 12 jula počinje i ofanziva Brnjanskog i Centalnog fronta ka Bjelgorodu i orelu ,a 3 avgusta Voronješki i Stepski ka Harkovu.Nemci pokušavaju da spreče Sovjetske napade oslanjajući se na dobra utvrđenja i mobilne rezerve ali Sovjeti uspevaju da slome nemački žestoki otpor i da 23 avgusta oslobode i posledni utvrđeni grad Harkov odbacivši nemačke jedinice daleko na zapad.Ovim se završava Kurska bitka.