Poplave: Odbrane i evakuacije

Doktor · ~Sanjicino*slculence~

Vodostaji Dunava, Tise, Save i Tamiša i dalje su u porastu. Dunav kod Velikog Gradišta dostigao je najveći ikad zabeležen vodostaj, a u Beogradu i Smederevu premašio je rekord iz 1981. Vlada je proglasila vanredno stanje odbrane od poplava u opštinama Žabalj, Titel i Zrenjanin, a najteža situacija na Tisi je i dalje u mestu Mošorin. Nove probleme može izazvati nagli rast Tamiša u Rumuniji, koji preti da kod Jaše Tomića dostigne nivo iz 2005. „Vodostaji Save i Dunava kod Beograda, koji su oborili sve rekorde, i dalje su u porastu, ali je odbrana na rekama kvalitetna i nema opasnosti od proboja voda”, rekao je direktor preduzeća Srbijavode Predrag Marinković. Večeras ili sutra očekuje se vrh poplavnog talasa, ali se ne očekuje veći porast vodostaja.

Nije, takođe, uočen nikakav poremećaj u kvalitetu pijaće vode na teritoriji Beograda, a stalni, redovni pritisak u cevima garant je da ne može doći do mešanja pitke vode sa sirovim vodama iz Save i Dunava, rekli su predstavnici beogradskog vodovoda i kanalizacije.

Reka Sava, na strani starog dela Beograda kod Brankovog mosta, preplavila je šetalište i stigla do početka odbrambenog nasipa, ali naselje i Karađorđeva ulica nisu ugroženi. Nasip, od Brankovog do starog Železničkog mosta, u poslednjih 24 sata je dodatno ojačan i povećan nivo reke ni na jednom mestu ne preti da probije odbranu. Putnički i tramvajski saobraćaj u tom delu grada nije ugrožen.

Na reci Dunav odbrambeni nasip, sačinjen od vreća s peskom, podignut je sa gradske strane zemunskog šetališta u visini pola metra, od Karađorđevog trga do kraja Ulice kej oslobođenja, gde je najkritičnija situacija, od Borčanske do Njegoševe ulice, gde je obustavljen saobraćaj i gde pumpe izbacuju vodu iz dvorišta kuća i restorana.

Na području Beograda udarni talas očekuje se večeras. Potencijalno najugroženija područja grada su desna obala Dunava u Zemunu, od restorana Šaran do hotela Jugoslavija, desna obala Save, od Makiša do kule Nebojša, rejon Višnjičke banje i prigradsko naselje Grocka. Reporter B92 jutros javlja da je u Bulevaru vojvode Mišića, kod hale XIV na Sajmu, formirano jezero prečnika oko 100 metara, ali da saobraćaj funkcioniše i da automobili prolaze. U delu kolovoza od centra grada ka Banovom brdu nema mnogo vode, ali je zato traka ka gradu preplavljena, a voda je duboka oko 20 centimetara. Dubina vode kod Mostarske petlje je oko 30 centimetara. Kod kule Nebojša voda je počela da se preliva preko bedema, ali putem pored kule automobili i dalje prolaze.

Član gradskog štaba za odbranu od poplava Slobodan Stojčić rekao je da je tokom noći obišao područje Grocke. Prema njegovim rečima, situacija u Vinči nije loša, u samoj Grockoj ima problema zbog reke Gročice i ulaska vode u jedan broj podruma, dok je u Ritopeku više kuća opkoljeno vodom, pa su stanari evakuisani. U Ritopek su, prema njegovim rečima, poslate tri pumpe kao i 5.000 džakova sa peskom. Stojčić je rekao da je stanje dobro u Pančevačkom ritu, koji je delimično ispod nivoa Dunava, jer crpne stanice rade maksimalnim kapacitetom, a i prošlogodišnje čišćenje kanala dalo je rezultate.

Štab Beograda za odbranu od poplava saopštio da je naselje Partizan na Adi Ciganliji evakuisano. Evakuaciju, zavšenu juče oko 23.00, prihvatilo je 60 građana, od kojih je 22 smešteno u Osnovnu školu „Josif Pančić”, a 38 je rezervisalo mesta i otišlo kod rođaka na prenoćište, navodi se u saopštenju. U naselju je ostalo, na sopstvenu odgovornost, 90 do 100 muškaraca. Veliki broj građana sam je organizovao smeštaj, a za sve koji su imali da budu evakuisani pripremljeno je 1.200 ćebadi, 1.000 dušeka i 1.200 obroka. Za evakuaciju obezbeđeno je pet autobusa GSP-a, pet kamiona, 10 putničkih automobila i jedno vozilo Parking-servisa. U evakuaciji i zbrinjavanju stanovnika naselja Partizan učestvovali su pripadnici policije, Hitne pomoći, Vatrogasne jedinice, vojnici na civilnom služenju vojnog roka, članovi Crvenog krsta, ekipe Elektrodistribucije Beograd i drugi. Srbijavode su saopštile da boravak u zoni nasipa na Adi Ciganliji predstavlja rizik po život građana i ometa sprovođenje vanrednih mera odbrane i radova i da je zbog toga potrebno izmestiti stanovnike.

Predsednik Gradskog štaba za odbranu od poplava Srđan Jovanović i članovi gradskog i opštinskih štabova noćas su obišli ugrožena naselja Partizan i Tarolit u Ostružnici, Zemunski kej, Grocku, Vinču i Ritopek.

RASTU DUNAV, MLAVA, PEK...

Situacija je kritična i u Smederevu, gde je zabeležen najviši vodostaj do sada. Dunav u Smederevu viši je nego 1981, kada je pod vodom bio centar grada. Jutros je izmeren vodostaj od 830 centimetara, a voda je probila bedem kod Železničke stanice i nadire iz smederevske tvrđave. Tokom noći je izgrađen novi zemljani nasip i postavljeni su džakovi s peskom, koji bi trebalo da spreče prodiranje vode prema centru grada.

Više od 300 domaćinstava u selu Stari Kostolac poplavljeno je vodom koja se izlila iz Mlave, evakuacija stoke traje već dan i po, a meštani tog sela iz kuća izvlače dragocenosti, pokušavajući da zaštite ono što je moguće. U Velikom Gradištu situacija je kritična, ali ne toliko koliko u Starom Kostolcu i okolini. Nivo Dunava u Gradištu danas je oko 950 cm. Gradištanci su jutros počeli da postavljaju još jedan sloj peščanih nasipa, očekujući da će ih dvostruki peščani bedemi odbraniti od poplave. U Golupcu je poplavljeno nekoliko podruma stambenih zgrada i kuća, kao i prilaz autobuskoj stanici, ali u štabu u tom gradu kažu da situacija još nije kritična. U petrovačkoj opštini voda se povlači iz 50-ak poplavljenih domaćinstava, dok je više stotina hektara još pod vodom.

Tri stotine poplavljenih domaćinstava u Starom Kostolcu, oko 50 domaćinstava i 500 hektara poplavljenih na području opštine Petrovac na Mlavi i voda koja preti da ozbiljno ugrozi Veliko Gradište i Golubac, trenutni je rezultat stalnog porasta vodostaja Dunava, Mlave, Peka, Busura i Vitovnice u Braničevskom okrugu.

Poslanici Demokratske stranke u Skupštini Srbije uputili su danas pomoć opštinama Titel, Veliko Gradište, Smederevo, Kostolac, Golubac i Žabalj. U Veliko Gradište sinoć je stigao i ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, koji je izjavio da je Vlada odvojila oko 195 miliona dinara za sanaciju područja ugroženih poplavama, od čega će Veliko Gradište u prvom navratu dobiti 10 miliona. Za selo Stari Kostolac nije predviđen ni dinar od te svote, a Ilić objašnjava da je Vlada pomoć raspoređivala onima koji su se za nju Vladi obratili i dodaje da ni sada nije kasno da opština Požarevac zatraži pomoć.

Velimir Ilić je rekao da je Vlada upoznata s problemom koji na otvorenom Dunavu pravi stena široka 50 metara, nizvodno od Golupca, iznad Đerdapske klisure. „Ta stena usporava oticanje vode i opadanje vodostaja, predstavlja prirodnu branu, ali čim se vodostaj na Dunavu vrati u normalu i čim se steknu uslovi da ta stena bude uklonjena, mi ćemo to učiniti. Potrebno je najpre da stručnjaci kažu svoje, ali taj problem mora biti rešen”, rekao je Ilić.

Stena je u Dunav pala 1985. i od tada je prirodna brana koja usporava tok Dunava, koji je na tom delu širok oko 200 metara. Dragan Milić, predsednik opštine Veliko Gradište, opštine u kojoj se građani, Vojska, policija i zaposleni u brojnim preduzećima danima brane od poplave, kasno sinoć je rekao da se nada da će Gradište bez poplave dočekati povlačenje vode.

Na nivou od 935 centimetara voda se izjednačila s nivoom šetališta na keju, a betonski bedem visok oko 50 centimetara jedini je koji grad štiti od naleta i prodiranja vode. Peščani nasipi koji su već postavljeni mogli bi da se odupru naletu vode u visini od još nekoliko desetina centimetara.

Veoma uzak deo bedema sinoć je probijen u Velikom Gradištu, na putu ka Srebrnom jezeru, ali on ne bi trebalo da bitno ugrozi domaćinstva. Slično je i u Golupcu, gde su vitalni i stambeni objekti zaštićeni posle prvog naleta vode, u četvrtak pre podne.

Na Đerdap 2 juče je pristizalo 15.400 kubnih metara vode u sekundi, što je blizu maksimuma od 16.000, koliko hidroelektrana može da primi i da pri tom proizvodi struju. Direktor hidroelektrane Đerdap Dragan Stanković kaže da je dotok 50 kubika veći nego juče i da se ne očekuju problemi.

...I TAMIŠ, TISA, KANAL DTD...

Nivo Tamiša u delu kod granice s Rumunijom od juče je porastao jedan metar i jutros je kod sela Jaša Tomić izmeren vodostaj od 566 centimetara. Nivo vode se povećava brzinom od dva centimetra na sat, a sutra i u nedelju očekuje se vrh talasa koji će stići iz Rumunije. Prognoze su da će nivo vode dostići prošlogodišnji, 844 centimetra, kada je taj kraj zadesila poplava. Rukovodilac štaba za odbranu od poplave u opštini Sečanj Dušica Karabenč rekla je da bi najavljen talas trebalo da bude visok i kratak i da postoji mogućnost da se sve dobro završi.

Vodostaj Tise je, prema rečima sektorskog rukovodioca odbrane od poplava za srednji Banat Duška Jankovića, od šest sati ujutru do podne iznosio 812 centimetara: „Stanje na levoj obali Tise i dalje je stabilno. I dalje se vrše preventivni radovi ojačanja i nadvišenja nasipa. Vreme je lepše i to nam malo pomaže. Tisa polako raste, ali ništa još uvek zabrinjavajuće.”

Vodostaj Dunava kod Stare Palanke je u stalnom porastu, a u toku dana očekuje se da značajno premaši kotu „stogodišnje vode” od 945 centimetara, objavilo je Preduzeće za vodoprivredu Ušće iz Bele Crkve. Prema rečima tehničkog direktora Ušća Svete Gavrilovića, toliki vodostaj Dunava kod Stare Palanke nije zabeležen od kada se meri na tom mestu. Povećanje vodostaja Dunava, koji se kod Stare Palanke proširio sa 2,8 na četiri kilometra, očekuje se tek sutra i prekosutra.

I vodostaj u kanalu Dunav-Tisa-Dunav (DTD) uzvodno od ustave Kajtasovo u naglom je porastu, prouzrokovanom velikim vodama u Banatskim vodotocima koji se u njega ulivaju. Preduzeće za vodoprivredu Ušće očekuje prekid rada Crpne stanice Kajtasovo i plavljenje branjenog područja, odnosno kasete uz desnu obalu kanala DTD od mosta na putu Vračev Gaj - Dubovac ka Dunavu.

On je dodao da će, čim voda dostigne nivo pumpi i agregata, šef službe za održavanje priobalja PD Đerdap doneti odluku o isključivanju visokog napona i napajanja u Crpnoj stanici Kajtasovo.

NAUMOV: NEĆE BITI NESTAŠICE STRUJE

Dotok vode na Dunavu kod Đerdapa danas je najveći ikada zabeležen od izgradnje brane i iznosi 15.800 kubnih metara vode u sekundi. Uprkos tome, ministar energetike Radomir Naumov tvrdi da to neće uticati na snabdavanje strujom.

To, međutim, neće uticati na elektroenergetsku situaciju, kaže Naumov jer je ta elektrana manjeg kapaciteta i nestašice struja neće biti. On je izjavio da, uprkos povećanom dotoku vode na hidroelektrani Đerdap, proizvodnja struje nije smanjena. Neće biti nestašica električne energije, rekao je Naumov na konferenciji za novinare u HE Đerdap I. Prema rečima Naumova, proizvodnja struje je u granicama normale, projektovanim za ove hidrometeorološke uslove, a nešto teža situacija je na HE Đerdapu II.

U hidroelektrani kažu da je brana potpuno sigurna, jer je projektovano da propusti mnogo veću količinu vode. Proizvodnja struje na hidroelektrani Đerdap I normalna je u ovakvim okolnostima, izjavio je ministar energetike Radomir Naumov, koji je posetio ovu elektranu i dodao da je proizvodnja dosta smanjena u hidroelektrani Đerdap II. U toku dana ili sutra očekuje se dotok od 16.300 metara kubnih vode u sekundi, što se događa jednom u sto godina.

Direktor HE Đerdap I Petar Manzalović rekao je da je danas izmeren dotok vode od 15.800 metara kubnih u sekundi, najveći od kada postoji hidroelektrana, ali je naglasio da je objekat potpuno siguran. „Spremni smo za mnogo veće dotoke vode, ali se nadamo da ih neće biti”, naglasio je Manzalović. Prema njegovim rečima, nema problema sa proizvodnjom struje. Najveći do sada zabeleženi dotok na HE Đerdap bio je 1981. godine i iznosio je 15.300 kubika u sekundi, a očekuje se da će sada dostići 16.000 kubika u sekundi, što je dotok koji je moguć jednom u sto godina.

BEOGRADSKA VODA ISPRAVNA

Voda za piće na teritoriji Beograda je ispravna za piće i ne treba da postoje strahovanja oko toga, izjavio je za B92 rukovodilac sanitarne kontrole vode beogradskog vodovada Radoslav Babić. On je naveo i da se svakodnevno proverava ispravnost vode sa poplavljenih područja ili mesta gde bi moglo da dođe do poplava u Beogradu – poput Bulevara vojvode Mišića, naselja Partizan, Karađorđeve ulice, keja u Zemunu i voda u Krnjači, Višnjičkoj banji, Vinči i Velikom Selu.

„Vodovod primenjuje sve mere koje su poznate u hidrotehničkoj struci. Osnovna je mera da čitav sistem bude pod visokim pritiskom i onda je nemoguće da površinske vode prodru u cevovode, a u sanitarno-higijenskoj struci mera koja se primenjuje jeste povećana koncentracija hlora u vodi za piće. Dakle, na taj način kontrolišemo celu teritoriju grada”, kaže Babić. On smatra da bi najveća opasnost bilo prodiranje površinske vode u cevovod beogradskog vodovoda. Prema njegovim rečima, međutim, do toga neće doći jer je cevovod konstantno pod pritiskom. (B92, FoNet, Beta)