Zašto bježimo od stvarnosti?

Dajana024 · Odomaćeni član

Zato sto jednostavno tako lakse zivimo,niko nece da prizna ono sto zna da je tacno,a zna da mu je bila odgromna greska....svi beze od toga....zavaravaju sami sebe,tese se nekim lazima.....Ali jednostavno tako je lakse,iako svi znamo da to nije dobro!!!!

sarcastrator · Početnik Domaćeg.de

Ja od stvarnosti bjezim u uspomene, u proslost... ahhh kako je to lijepo... ali je naravno i stetno jer sto se vise prepustamo stvarima koje nemaju dodira sa stvarnoscu sve smo nespremniji i ranjiviji na samu stvarnost... dobro su rekli - treba to raditi samo s vremena na vrijeme

Pg_boY · Početnik Domaćeg.de

zivot je mnogo tezi nama na Balkanu,nego ljudima u nekim drugim krajevima svijeta,ali to ne znaci da treba da klonemo duhom.Jeste,teko je,puno je problema,ali opet dodje novi dan,a to je jos jedna prilika za uzivanje u ovom zivotu.Ma pogledaje Zivot je lep sa Beninijem,i znacete o cemu pricam Exclamation

SoloDpr · Početnik Domaćeg.de

Ja najiskrenije mislim da su iskustva različita pa i samim tim razmišljanja. Svi smo mi ponekad malo kukavice pa hoćemo da pobegnemo od problema ali na kraju shvatimo da smo rešili problem a nismo ni znali da za to nije potrebna neka hrabrost. Ali svakom sledećem pokušaju rešavanja problema strah se ponovo javlja. Prema ličnom iskustvu najbolje sam prolazio kada sam probleme rešavao odmah bez ikakvih pauza i čekanja(naravno sve zavisi od tipa problema). Možda nije loše da svi krenu da rešavaju svoje probleme direktno a da se posle toga ne kaju i stoje iza svojih rešenja na probleme. To je hrabrost. Jedna stara poslovica kaže da nije sramota pasti vec je sramota ne podići se ponovo. Svaki naš problem je uvek spreman da nas sruši.

sirenica · Početnik Domaćeg.de

Mislim da mi je nepoznat ovaj pojam i ne znam kako se to postize!? Koliko sam ja svesna sebe i svog zivota i koliko se mogu setiti, nikada nisam bezala ni od cega, cak ni kao dete. Uglavnom sam se suocavala sa svime sto me je snaslo u zivotu, jer sam nekako naucena da ce tako brze proci. Embarassed

gordanah · Početnik Domaćeg.de

Kada stvarnost pocne da boli, i pitate se zasto bas vas?
Ima li odgovora?
Ili se pobegne u mastu...sta vec.
Da utrne, padne u zaborav , da rane zarastu...

M@RCHELLO · MUSIC WIZZARD

Od stvarnosti bezimo kada sa necim jednostavno ne mozemo da se pomirimo i kada nismo sposobni da resimo probleme koji se desavaju u svakodnevnom zivotu

Syndy · Upućeni član

Bezimo od stvarnosti jer po nekada ume da bude i suvise surova,ume da zaboli,da nas baci u depresiju,tugu,da sve vidimo crno....zato je i pozeljno pobeci iz nje u neki svoj grad snova,gde je sve onako kako mi to zelimo,skupiti snage i poci dalje kroz zivot... New Spiral

joki_carica · Upućeni član

iz stvarnosti bezimo kad nam ta stvarnost postane previshe muchna...kad nemamo snage da se sa njom suochimo...
mislim da je nekad zdravo pobeci u neki svoj zamishljeni svet... i tamo potraziti odgovore na pitanja koja nas chekaju u pravoj stvarnost... Exclamation

kissuzana · Početnik Domaćeg.de

koliko god se trudila da pobegnem od stvarnosti ne mogu jer je ona svuda oko mene.

WaNjIcA · Početnik Domaćeg.de

Ponekad stvarnost ume da bude surova i nije lako izboriti se i nauciti ziveti sa time...
Ja jos uvek zivim u svetu maste jer se plasim stvarnosti mislim da ima jos vremena i da cu s'vremenom postati jaca i uspeti da se izborim sa stvarnoscu...

JVilkoks · Početnik Domaćeg.de

Bjezim kada sam svjesna nerealnosti u kojoj sam. Prosto onda kad izaberem da zivim za trenutak, uprkos mogucim posljedicama.

Takodje, to cinim i kada izgubim dragu osobu. A dosta je takvih... Prosto godine su mi potrebne da prihvatim stvarnost... Cini mi se da ih nikad u potpunosti ne prihvatim.