www.domaci.de Forum Indeks Home
Portal • Forum • Novi upisi • Pretraga • Link do nas • Domaći filmovi • Lista korisnika • Tim sajta • Proverite privatne poruke • Prijava • Registracija
Pravilnik • FAQ • Profil • Favorites • Galerija slika • Top lista • Download MP3 • MP3 razno • Spotovi • Noviteti 2013 • Muzički noviteti 2014

Socio-ekonomski pokazatelji razvoja SCG (uradjen)
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Škola, fax, posao ~ -> ~ Maturski i seminarski radovi ~
::  
Autor Poruka
ivanafunky
Banovan!

Početnik Domaćeg.de
Početnik Domaćeg.de



Godine: 36

Datum registracije: 25 Sep 2005
Poruke: 5
Mesto: Beograd

yugoslavia.gif
PorukaPostavljena: Ned Apr 23, 2006 6:40 pm    Naslov poruke: Socio-ekonomski pokazatelji razvoja SCG (uradjen) Na vrh strane Na dno strane

I УВОД


Србија и Црна Гора спадају у средње развијене земље доње групе са укупним националним дохотком од 1,400 америчких долара по глави становника. Као основне карактеристике,а може се са сигурношћу рећи и као оне битне за државни напредак, може се навести да је СЦГ земља природних богатстава, плодног земљишта,земља богата минералима, водама. Међутим, иако врло богатa природним ресурсима, СЦГ је дуго била ратно подручје што је довело до великог разарања, пре свега до материјалног,а самим тим као последица свега дошло је и до економске нестабилности,инфлације и краха.
У периоду од 1991. када на територији СЦГ почињу ратна дешавања,све до 1999. земља је у економском паду, социјално угрожена, на шта упућују подаци Светске банке. Подаци Светске банке су послужили као извор података за анализу социо-економских показатеља развоја, како СЦГ, тако и БиХ, Албаније, Румуније, Македоније и Фиџија.
Ова група земаља је карактеристична по свом економско-социјалном склопу. Све наведене земље припадају истој равни развијености, а то су средње развијене земље доње групе. Ово може бити први показатељ избора, али ту је и чињеница да су све ове земље у окружењу сем Фиџија. Фиџи – острвска земља Аустралије и Океаније. Својим карактеристикама разликује се од земаља у окружењу, па је послужила као земља за упоређивање.
Као показатељи социо-економског развитка послужили су увоз-извоз, друштвени производ (ДП), животни век, стопа писмености и стопа смртности одојчади.


I I Основне карактеристике земаља у окружењу


Босна и Херцеговина, као што је већ поменуто према подацима Светске банке, из 2003. је земља средње развијености, са бруто националним дохотком од 2,040 долара по глави становника . Са импресивним економским опоравком после ратних година и са дуготрајном социјалном стабилношћу, данас се сматра за једну од успешних пост ратних земаља, и о њој се већ говори као змљи у транзицији.Од 1995-2004. друштвени производ је увећан три пута,извоз робе је у порасту,а стабилност цена се одражава у инфлацијоној стопи мањој од 1% у периоду од 2001-2004.
Рат је донео велика разарања и велику материјалну штету, а преко 2 милиона људи (близу пола популације пре рата) постали су избеглице било да је реч о избеглиштву у суседне земље или земље света.Ситуација се у великој мери променила 1996.великим донацијама које су омогућиле земљи реконструкцију и економски опоравак.
Бивша југословенска Република Македонија је земља нижег степена развоја са бруто НД по глави становника од 2370 долара. Земља има веома важан географски положај, јер повезује централну и источну Европу са југом и југоистоком. Има релативно висок степен економске отворености, чији ДП у 90% чине страна улагања,што земљу чини јако зависном од страних улагача и веома нестабилном. Индустрија је један од водећих сектора,пре свега по производњи текстила и експлотацији природних ресурса, што чини 14% ДП. Упркос недавној кризи на Косову из 1999. и 2001. напредак је био учињен на економском плану. Као и код СЦГ, БиХ и Македонија чини вилике кораке ка прикључењу Европској Унији.
Албанија као земља у низу истог ранга има НД од 2060 долара по глави становника. Иако пољопривреда игра главну улогу у економској стабилности земље, велико повећање ДП дошло је управо са стране услуга и изградње.Праћењем пирамиде која показује кризу од 1997. Албанија је успела да одржи доста добру економску стабилност, док велики раст инфлационе стопе произилази из кризе 2002.У јануару 2003. Албанија је започела преговоре за улазак у ЕУ.
Фиџи као једна од девет острвских земаља океаније има помоћ Светске банке. У глобалу ове острвске земље су примиле 38 позајмица и кредита од 1971. Ова земља сусреће се са великим бројем потешкоћа као што су недостатак природних ресурса, економска нестабилност и ограничен приступ светском тржишту.
Румунија као економски најстабилнија и најнапреднија земља у низу земаља које се обрађују има бројна природна богатства као што су
нафта (резерве у опадању), дрво, природни гас, угаљ, гвоздена руда, со, обрадива земља и хидроенергетски потенцијал.



I I а) УВОЗ - ИЗВОЗ


Увоз и извоз су само једни у низу чиниоца који показују стање једне земље управо због чињенице да кaда нека земља има добру производњу она може да извози, што је добро за њен економски развој,а ако увози, значи да нема довољно домаће производње. Препоручљиво је да земља што више производи да би извозила. То зависи и од величине земље. Када су предузећа конкурентна иде се на иностране директне инвестиције.
На основу табеле (табела1), видимо да СЦГ није увозила 1984. године, као ни 1994. Док је у 2003. години увезла робу и услуге у вредности од 8,736 милиона долара, а 2004. године увоз је повећан за 4,109 милиона долара. Што се тиче извоза,СЦГ 1984. није ни извозила што је исти случај и у 1999. док је 2003. године извезла робу у вредности од 4,184 милиона долара,да би извоз 2004. износио 12,845. Судећи по овим подацима, видимо да Србија и Црна Гора два пута више увози него што извози, што знатно утиче на њен економски статус.
Босна и Херцеговина је 1984. године била земља без увоза и извоза, док јој је увоз 1994. износио 1,085 милиона долара. Из године у годину, увоз се повећавао, па је 2003. године износио 4,025 милиона. За само десет година у периоду од 1994-2004. године увоз се повећао за 3,631 милиона долара, што значи да је износио 4,716 милиона.
Извоз је 1994. године износио 194 милиона, што је веома мало у односу на увоз исте године (1,085). Стање је почело да се поправља, 2003. године,када је извоз износио 1,808 милиона, док је 2004. године порастао за 423 милиона долара и тада је укупан износ био 2 милиона и 231 хиљаду.
Што се тиче Македоније и већ поменуте 1984. ситуација је била индентична са БиХ,а то значи да није било ни увоза ни извоза.Док се наравно ситуација са 1994. знатно изменила,па је увоз износио 1,598 милиона,а 2003. године 4,025 милиона,а наредне (2004.) износио је 2,726 милиона долара, дакле пораст за 187 милиона долара.
Албанија је за разлику од досада наведених земаља имала и извоз и увоз за све ове године,па је тако 1984. године увоз износио 372 милиона, извоз је 1984. године износио 335 милиона. Очекивани пораст био је и у 1994-ој години, и то за 734 милиона, што значи да се повећао за око два пута.
Увоз робе у 2003. години био је у вредности од 2,586 милиона, а 2004. се повећао за 496 милиона и износио је 3,082 милиона долара.
За разлику од горе поменутих земаља, Албанија је 1994. године смањила извоз за 115 милиона долара,а 2003. је извоз опет порастао и износио је 1,167 милиона, док је 2004. године поново био у порасту и износио је 1,364 милиона долара.


Табела бр. 1 Увоз и извоз робе и услуга у милионима долара у периоду од 1984-2004.

УВОЗ ИЗВОЗ
Земља/Година 1984. 1994. 2003. 2004. 1984. 1994. 2003. 2004.
СЦГ / / 8,736 12,845 / / 4,184 5,897
БИХ / 1,085 4,025 4,716 / 194 1,808 2,231
МАКЕДОНИЈА / 1,598 2,539 2,726 / 1,258 1,685 1,85
АЛБАНИЈА 372 734 2,586 3,082 335 220 1,167 1,364
РУМУНИЈА 11,108 7,777 25,113 29,224 13,486 7,195 20,646 24,563
ФИЏИ 519 1,086 / / 505 1,061 / /
Извор: www.worldbank.org

У годинама које се обрађују Румунија је земља са највећим увозом и извозом на шта указују следећи подаци:
- 1984. године увоз робе је био у вредности од 11,108 милиона долара.
- 1994. увоз је износио 7,777 што указује на благ пад у односу на претходне године.
- 2003. долази до пораста увоза робе за 17,336 милиона, и за годину дана је поново нарастао и то за 12 милиона и 2004. године износи 29,224
Што се тиче извоза, Румунија је 1984. године извела робу и услуге у вредности од 13,486 милиона, а 1994. се смањио за 6,291 милиона долара. 2003. године се извоз поново повећао и износио је 20,646 милиона, а 2004. је био 24,563 милиона долара.
Подаци прикупљени на сајту Светске банке нам указују да држава Фиџи није ни увозила ни извозила 2003. и 2004. године, што није била ситуација претходних година. Наиме, увоз је 1984. године износио 519 милиона, док се 1994. године повећао и износио 1,086 милиона. Извоз је 1984. године износио 505 милиона, док је 1994. био 1,061 милион.
Дакле према подацима Светске банке види се јасна слика пораста у оба правца,тј.и увоза и извоза за све земље у окружењу, где је изузетак једино Фиџи.За све земље овај фактор развоја је један од најважнијих.

Пораст увоза и извоза у Србији у %

Извор: www.worldbank.org

I I б) ДРУШТВЕНИ ПРОИЗВОД

Друштвени производ представља укупно произведену количину материјалних добара и услуга у једној држави током једне године (исказан у млрд. долара).
Према подацима из табеле бр.2 видимо да је у СЦГ 1994. године друштвени производ износио 10,9 млрд. долара, док је у осталим државама исте године био испод 4 млрд. Нпр. у БИХ је износио 1,3 млрд. долара, док је у Македонији био нешто већи, тачније већи за 2,1 млрд, и износио је 3,4 млрд. долара. У Албанији је исте године износио 2 млрд, а на Фиџију је износио 1,8 млрд. долара. Једино је Румунија била земља са већим друштвеним производом у поређењу са СЦГ, где је друштвени производ био већи за 19,1 млрд. долара, тачније износио је 30,1 млрд. према подацима Светске банке, јасно се види да су само Албанија и Фиџи имале ДП 1984. и у Албанији је износио 1,9 а на Фиџију 1,2.

Табела бр. 2, Друштвени производ исказан у млрд. долара
Земља/Година 1984. 1994. 2003. 2004.
СЦГ / 10,9 20,7 24
БИХ / 1,3 7,1 8,5
МАКЕДОНИЈА / 3,4 4,7 5,2
АЛБАНИЈА 1,9 2 5,7 7,6
РУМУНИЈА / 30,1 57 73,2
ФИЏИ 1,2 1,8 2,2 2,6
Извор: www.worldbank.org


Подаци из 2003. године показују да је у Србији ДП износио 20,7 млрд. долара, што је још увек знатно већи износ у поређењу са осталим земљама које се обрађују, са изузетком од 57 млрд. које је имала Румунија, дакле за 29,3 млрд. већи ДП у односу на СЦГ. Остале државе имају приближно сличну вредност ДП. У Босни и Херцеговини ДП 2003. године износио 7,1 млрд., у Македонији је за 2,3 мањи и износи 4,7 млрд. долара. Албанија је исте године имала ДП вредан 5,7 млрд. а Фиџи 2,2 млрд. долара.
Друштвени производ је 2004. године у Румунији износио 73,2 млрд. а у СЦГ 24 млрд. У БиХ је ДП износио 8,5, док је у Македонији био нижи за 3,3 млрд. тачније 5,2 млрд. долара. У Албанији 7,6 а на Фиџију 7,6 млрд.
Процењује се да је друштвени производ у СЦГ у сталним ценама у 2001. години био виши за 6,2% у односу на 2000. годину. Највећи раст је остварен у пољопривреди, саобраћају и трговини, док је пад забележен у грађевинарству.

I I в) Социјални показатељи у 2004. години

Очекивани животни век

Један од социјалних показатеља развоја Србије и Црне Горе је дужина живота (животни век). На њега утичу многобројни социо-економски фактори. Највећи утицај има степен развијености здравства. Само СЦГ и БиХ имају бесплатно здравствено осигурање, док се у Македонији, Албанији, Румунији и Фиџију оно плаћа.
У 2000-тој години очекивани животни век у СЦГ је био 72 године,а 2004. године очекивани животни век се продужио за једну годину. У Албанији је већ 4 године непромењен и износи 74 године, што је највећи очекивани животни век.

Табела бр. 3 Очекивани животни век (у годинама)
Земља/Година 2000. 2001.
СЦГ 72 72
БИХ 73 74
МАКЕДОНИЈА 73 73
АЛБАНИЈА 74 74
РУМУНИЈА 70 70
ФИЏИ 69 69
Извор: www.worldbank.org

У Босни и Херцеговини је животни век 2000.-те године био 73 године,али се зато годину дана касније променио и износио 74 године, исто као и у Албанији. Овај животни век је и 2004. године био исти. У Македонији је очекивана дужина живота 2000.-те године исто као и 2001. била просечно 73 године, али се ово изменило 2004. када је животни век трајао око 74 године. Према табели број 3, очекивана дужина живота у Румунији и 2000.-те и 2001. године износи 70 година, док у Македонији истих година износи 73 године. Фиџи је земља која има најмањи очекивани животни век, а који је био исти и 2000-те и 2001. године и износио око 69 година.

Смртност одојчади

Смртност одојчади је један од проблема које има свака држава. У СЦГ је 2004. године било 12 мртвих одојчади на хиљаду рођених. СЦГ и Македонија су имале најмање мртвих 2004. године у односу на друге средње развијене земље које припадају доњој групи. У Македонији их је било 10. У БиХ је исте године било 14 мртвих, док је у Албанији и Румунији било чак 18 мртвих одојчади. То је 6 мртвих више него СЦГ, На основу табеле бр. 4 се тачно виде подаци о смртности одојчади. Фиџи је имао 16 мртвих одојчади, 4 више него СЦГ на годишњем нивоу.

Taбела бр. 4 Смртност одојчади (на хиљаду рођених) у 2004. години
СЦГ 12
БИХ 14
МАКЕДОНИЈА 10
АЛБАНИЈА 18
РУМУНИЈА 18
ФИЏИ 16
Извор:www.worldbank.org

Стопа писмености – неписмености


Стопа писмености становништва изнад 15 година је још један од социјалних показатеља развоја једног друштва. Стање писмености тј. неписмености приказано је на графикону. Јасно се да видети да највећи број неписмених становника има земља Фиџи и то 7% , што значи да је писмених 93%.

Извор: www.worldbank.org
Србија и Црна Гора је 2004. године имала 4% неписменог,односно 96% писменог становништва. СЦГ има 11 милиона становника, што нам говори да има 400 000 неписмених људи изнад 15 година. Албанија има само 3 милиона становника, а проценат писмених је 99%, значи да имају само 30 000 неписмених, што је у односу на СЦГ веома мали број. Босна и Херцеговина има 5% неписмених, судећи да имају 4 милиона становника то је 200.000 људи.
Македонија, исто као и СЦГ има 96% писмених, док Румунија има 97% писменог становништва и на 22 милиона становника то износи 660.000 неписмених људи.


I I I ЗАКЉУЧАК


Према свим подацима и показатељима обрађених до сада, да се извести закључак да на стабилност и развијеност једне земље утиче велики број социо-економских фактора. Фактори као што су увоз и извоз показују економску развијеност и самим тим њену стабилност. Са што већом производњом отварају се путеви извоза,а самим тим једној земљи се омогућава и увоз одређених производа и услуга. Велика улагања и инвестиције омогућавају једној земљи да она иде узлазном путањом развитка, као што је случај са БиХ и СЦГ. Док стопа писмености неке земље отвара питање стручних кадрова и усмерења што је у великом броју случаја битан фактор о одлучивању судбине једне државе и њеног народа. Последње године развоја показале су да са стабилношћу у мирнодопским условима може доћи до видно добрих резултата.


IV Литература

Савезни завод за статистику, Статистички годишњак Србије за 2003. годину, Београд

www.worldbank.org

www.oktal-pharma.hr

www.carinskatarifa.com



_________________
Svakog petka u klubu White - Vesele 90te, subota - House party...

REZERVACIJE NA BROJ: 064/28-88-962
 
Prikaz poruka:   
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Škola, fax, posao ~ -> ~ Maturski i seminarski radovi ~ -> Socio-ekonomski pokazatelji razvoja SCG (uradjen) Vreme je podešeno za GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

 
Pređite u:  
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma





- Burek Forum - Doček Nove 2018. godine - Venčanja, svadbe - Proslave - TipoTravel - Kuda večeras - Anwalt - legal -

Bookmark to: Twitter Bookmark to: Facebook Bookmark to: Digg Bookmark to: Del.icio.us Bookmark to: StumbleUpon