Srednjevekovni srpski spisi o Kosovu

Charmed · Malo ~ mače ~

Ravaničanin III

Služba svetom knezu Lazaru od nepoznatog Ravaničanina nalazilo se u Zborniku srpske redakcije. Taj rukopis se čuvao u Narodnoj biblioteci u Beogradu pod br. 556. O tome svedoči Lj. Stojanović u Katalogu Narodne biblioteke u Beogradu, Beograd, 1903. Izd. Aleksa Vukomanović, O knezu Lazaru, "Glasnik" DSS, 1859, XI, str. 108-118.

Kao na žetvi klasovi
I prečistih tajni pričestivši se, i drug druga izljubivši, i pravedni (knez Lazar), pravednu jarost i taj podignuvši, sa svima onima (svojim vojnicima) sreće mnogoljutog vojinstva načelnika (cara Murata), na nekom veoma velikom polju. I bi obojih vojska velika veoma, veoma. Ovih više od 100 tisuća, a onih naroda ne manje od 300 tisuća. No priklonite mi misao vašu, o svešteni i bogoljubivi sabore, da čujete strašne i čudne one povesti. Sreću ih, kao što se (napred) reče. I što bi bahat neki, i tutanj neskazan slušaše se. Ljudi vikahu, konji rzahu, oružja zvek tvorahu, strele lećahu sunce zaklanjajući, treskovi ognjeni (topovi) treskahu, zemlja veoma bučaše, vazduh grmeše, i kao dimom mračnim obvijaše se, i vojinstvo od obe strane jedno na drugo skakaše, oružja se svetlela i zemlju obasjavala, reke krvi odasvud, i mnogo svuda truplja, kao na žetvi klasovi tako vojnici na zemlju od oštrog oružja padahu, i polje ono kao jezero neko prolivanjem krvi obagreno (ocrvenjeno) viđaše se. I tako ljutog oružnika onog i krvopiju, s množastvom njegovim mnogim ljutoj smrti odaslaše. A tada, tada avaj meni, i blagočastivom i blaženom, i samodržavnom, velikom knezu Lazaru glavu otsekoše, i množastvo blagorodnih i blagovernih hrišćana pohvatavši pogubiše.

Ne bi zlo koje ne stvoriše
Bogomrski oni Izmailćani kao malo počekavši, onda kao pčele prosuše se, i svu zemlju našu protrčaše, jer ne bi više onoga koji će zabraniti tima. Ne bi zlo koje ne stvoriše. I bi da se vidi kako proročansko kazivanje po drugi put biva. Bože, dođoše neznabošci u dostojanje tvoje. I ne samo što oskrvnuše svete crkve, no ognja delo tvorahu od njih. I položiše truplje slugu tvojih za hranu pticama nebesnim, tela prepodobnih tvojih zverima zemljinim, ne oko Jerusalima samo, no po svoj zemlji ovoj. I bi da se vidi plač i ridanje ne manje od prvog. Jer ove klahu, a one koji ostadoše živi odvođahu u svoju zemlju. I ne na reci vavilonskoj, kao što oni tada, seđasmo, no na onom u koga sve reke, male i velike, utiču (na okeanu). Razdvajani bismo i rasprodavani u svu zemlju tih. I mati zbog čeda plakaše, i otac gorko ridaše, i brat brata obuhvativši suze ljute prolivaše, i sestre braću, i braća sestre, gledajući gde drugoga drugde odvode, ruke oko vrat jedan drugom spletoše, žalosno kričahu. O zemljo, rastvori se, žive primi sve nas! I drugi kud drugde odvođen natrag gledaše, sve dok očima koje ga gledaju nevidljiv ne bivaše.

Pohvale njegove venac.

Ovoga radi i ja sada usrdno i sa brižljivošću često o tom (knezu Lazaru) u svojim rečima (govorima) razmišljam. I kao što neko venac plete zlatan, zatim biser priloži i mnogoceno kamenje, najsvetliju tvori dijademu, tako i ja pohvale njegove venac blaženoj toga glavi rečju izatkivam govoreći:

Gde slatka njegovih očiju tihost?
Gde svetli na usnama osmejak?
Gde ljubazna desnica,
koja svima obilno pruža?
Avaj, iznenadne promene!
Kako pocrne lepota!
Kako se pokrate skrovište!
Kako odjednom otkinut bi cvet!
Vaistinu sasuši se biljka
i cvet otpade,
oslabi istočnik,
sasuši se reka,
zatim u krv
pretvori se voda.

Avaj nama!

I sinovi njegovi (knez Stefan i Vuk) pred čivotom idući i žalosno, kao Sirini neki prekrasni, pojući i plačući kazivahu:

Avaj nama, gospodine i oče naš,
otkad se ti odvoji od nas
mnoge skrbi i napasti postigoše nas.

Ovo i drugo veoma mnogo ridajući govorahu. A mati njihova (kneginja Milica) kako vide ovo, pade kao upola mrtva nad sveto ono telo, i mnogo časaka izvan uma bi. Potom kao od nekog dubokog sna trgnuvši se, i razderavši lice i vlase svoje trzajući, govoraše:

Avaj meni, svetlosti moja,
kako zađe od očiju mojih!
Kako pocrne lepota moja!
Kako uvenu, slatki moj cvete!

Kako mukom prolaziš pokraj nas!
Gde slatkoglagoljivi jezik?
Gde medotočiva usta?
O gore, i humi, i drva dubravna,
Zaplačite samnom danas!
Od sada točite, oči moje,
suza potoke okrvavljene!

Ovo i mnogo više od ovog ridajući govoraše. Ovo gledaše ceo narod, bijući prsa svoja, i plač na plaču prilažući ridahu. I sa svećama i kandilima svetu raku provođahu. A ovo gledah ja kako biva.

Charmed · Malo ~ mače ~

Nepoznati Ravaničanin

Služba svetom knezu Lazaru od nepoznatog Ravaničanina. Sačuvana je u nekoliko desetina rukopisa, ali ne postoji pouzdan arheografski popis tog bogatog rukopisnog nasleđa. Izdanje: Đorđe Trifunović, Irena Špadijer, Služba svetom knezu Lazaru, Sveti knez Lazar. Spomenica o šestoj stogodišnjici Kosovskog boja 1389-1989, Beograd 1989, str. 193-221. Prevod Dimitrija Bogdanovića, objavljen u Srbljaku II, Beograd, 1970.

Drugi kanon svetome
GLAS OSMI

Pesma prva

Na tebe razjareni suplemenici
istrebiše se kao Datan i Aviron bednici,
jer tebe nevidljivo božanstvena čuvaše sila,
jer Bog svakako nad njima tebe postavivši
i mnogima za tobom - promišljaše zastupljenje.

Videći jedini sazdatelj srca ljudskog, bogomudri,
srca tvog, Lazare, pred njime
narav prostu i bezlobnu,
na presto te carski posadi
i pastira te hristokrasnim ljudima postavi.

Kada na stražu stao jesi
svoje bogodane vlasti, Lazare,
tad nedremljivo oko stekao jesi
za čuvanje bogodanog ti stada,
i za ono potrudio si se do smrti,
a otud i nagradu primio jesi za trude svoje.

Novoprosijala zvezda javio si se na zapadu
sijajući svetlim lučama svojih moštiju
svima vernima, a najviše svom otačastvu,
i ove privuče presvetlom sijanju tvojih podviga
i ogradi ih svetlošću od tame nesvetle, Lazare,
i od zveri što po tami dolaze da stado razgrabe.

Pesma treća

Onaj što na visotu hulu izreče
gordim okom videći tvoja dobra, Lazare,
lažljivim lukavstvom da te pokrade pokuša,
a ti, mudrost istinsku Hrista Boga
u domu srca svoga imajući,
gordoga pod noge svoje pokorio si, vapijući:
Nema svetoga osim tebe, Gospode.

Besnećeg Turčina kad vide
gde s mnoštvom neznabožaca protiv tebe dolazi,
davidski, Lazare, na borenje s njim izašao jesi
i kao onoga drugog Golijata pobedio jesi,
uzvikujući:
nema svetoga i nema pravednoga iznad tebe,
Gospode.

Poborniku pravoslavlja i mučeniku nelažnom
hvalu i slavu svi verni tebi prinosimo, Lazare,
jer se ne uboja bogoborne zveri što reče:
"Dođite da istrebimo slavitelje prave vere sa
zemlje,
te da se ne pomene ime pravoslavlja među nama."

Pesma četvrta

Kao Gedeon svesilni,
na najezdu mnoštva turskog nasrnuo jesi,
ne trpeći da hramovi molitveni i sasudi sveti
budu spaljivani,
voleći više da za njih umre i dušu svoju da
položi,
za njih i glave odsečenje pretrpeo jesi,
uzvikujući:
Slava sili tvojoj, Gospode.

Svesilnim ti usrđem, Lazare,
uhvativ se u koštac sa hvalisavim Turčinom,
njega pobediv uzvikivaše:
"neka se prolije krv moja u ljubavi Hrista
mojega,
jer volim više da puzim u domu Boga mojega
negoli da živim u propadljivome."

Dostojan divljenja i mužastven u boju bio jesi,
novi među mučenicima, Lazare,
rane mnoge i glave odsečenje
za ljubav Božju od bezakonika pretrpeo jesi,
a duh svoj u ruke Bogu predao jesi, radujući se.

Pesma peta

Neka se pokrene da hvali svaki jezik tebe
što svekrasni vođa sabora bio jesi
što ovaj dovevši napasao ga jesi na pašnjaku
života
što zastupnik njegov u životu i posle smrti
javio si se
što za njega podviza se do smrti.

Stadu hristoimenitom pod rukovodstvom tvojim
u najezdi zveri ne najamnik
već pastir dobri bio jesi,
zapovest pastirenačelnika postara se da ispuniš
i s grabiteljima stada Hristova boreći se,
ubijen bi.

Sveću svetleću po danu i po noći, Lazare,
tvoje časne i svetlozarne mošti stekavši
crkva se veseli prosvetljavana danas, Lazare,
koju ozgo primio jesi Duha svetoga osenjenjem,
od kojih i laži svake kako beže gleda
i tebe proslavlja.

Charmed · Malo ~ mače ~

Pesma šesta

Zemlje sve okolne, Lazare,
a naročito tvoje otačastvo, sveti,
propovedaju tvoje življenje i podvige,
trubi i crkva sveta uspomenu tvoju slaveći
jer za nju krv svoju izlio jesi,
novi među mučenicima, Lazare,
Obilna te u blagostanju videvši Turčin
na tebe svirepo ričući
sa mnoštvom neznabožaca dolazi,
od kojih i glave odsečene pretrpeo jesi kao
mučenik,
a njega gorivo večnome ognju mačem učinio jesi.

Bog za dugo u grobu zaborava ne ostavi tvoje telo,
već zemaljskoj prirodi naredi da ne istruli
no celo i oblagouhano ga javlja,
svih vernih čuvstva i gledanje u divljenje
privodi.

Privoditelju svega iz nebića u biće,
ti što od Deve nevine nas radi ovaploti se,
izmailjskog neprijatelja što nas napada pokori,
despotu našem pobedu daruj
molbama tvog Lazara
i roditeljke ti, Slovo Božije.

Pesma sedma

Ne trpeći, bogomudri, da gledaš
gde hramove molitvene bezbožnici spaljuju
i stado hristoimeno razgrabljuju,
revnošću Božije ljubavi zapaliv se izašao jesi
i mučenički za ove
odsečenje glave pretrpeo jesi, uzvikujući:
Blagosloven Bog otaca naših.

Sa zborovima anđelskim u svetlom boravištu,
sa mučeničkim saborima nastanjen kao mučenik,
Lazare,
u prestola svih cara i Boga svojega,
likujući uzvikuješ:
Blagosloven Bog otaca naših.

Danas se veseli svaka verna duša
sabravši se na vetu ti svetkovinu,
u svesveti hram tvoj,
gledajući u njemu kao sunce svete tvoje mošti
što luče svetle božastvenih darova ispuštaju,
i radujući se, uzvikuje:
Blagosloven Bog otaca naših.

Pesma osma

Ne sačeka smrti prirodne
no kako željaše dobio jesi,
svekrasno tvoje življenje mučenjem ulepšao jesi
i prešao jesi u večne obitelji,
gde gledaš lepotu neizrecivu
i kao mučenik imajući slobodu uzvikuješ:
Blagosloven Bog otaca naših.

Pred pukom bogosabranim sijajući kao zvezda
bogozarna
i njega u svetla naselja priveo jesi putem
stradalačkim
i zborovima mučenika pribroja ih sa sobom,
jer krepko za blagočašće krv svoju proliste
uzvikujući:
Blagoslovite sva dela Gospodnja Gospoda,
pojte i preuznosite na sve vekove.

U slavu i svetlost božastvenu prešavši duhom,
čedoljubiv nas siročad ostavio nisi,
no kao negda Ilija Jeliseju milot na utešenje
tako časno telo svoje
celo i blagouhano nam ostavio jesi,
ljubeći i posle smrti svoje vaspitanike.

Pesma deveta

Tebe molimo, sveti, prilježno,
za crkvu vernu pomoli se
za koju i krv svoju mučeničku izlio jesi,
pravoslavnoj, pak, veri krepost
protiv neprijateljskih jeresi izmoli
i mir štovateljima ti, Lazare.

Kao ruža bagrenolika
i jabuka blagovona
i kao krin poljski
i kao miro blagovono
grobnica tvoja, Lazare,
oblagouhavajući nas veseli,
u svojoj sredini je imajući
kao riznicu mnogocenu,
njome se krasimo,
Spasa veličajući.

O prazniku svetog ti spomena, Lazare,
sakupljeni zborovi vesele se,
a s njima i mi pesmama te štujemo,
dođi i ti, sveti, i otvori svečanost,
od nesreće svake nas izbavi,
jer tvoja jesmo pastva.

O, svepevana carice,
što bespočetnoga rodi cara slave,
pojcima ti sagrešenja proštenje
i života napredak u blagostanju
podaj tvojega Lazara molbama.
_________________

Charmed · Malo ~ mače ~

David

Blagočastivi knez Lazar je odlomak iz Žitija i žiteljstva kraljeva i careva srpskih. A. F. Giljferding je prvi ukazao na ovo delo objavljujući jedan odlomak. U nauci se smatra da je pisano između 1402. i 1405. godine. Ovo delo je sačuvano samo u prepisu koje je Giljferding našao u Peći, pa se zato i naziva Pećki prepis. Danas se ovaj rukopis nalazi u Publičnoj biblioteci u Petrogradu.

Blagočastivi knez Lazar
A posle svih ovih (ranije srpske gospode) prima načelstvo blagočastivi knez Lazar, ni sin ni unuk koga plemena pređe rečenih careva, no te zemlje srpske, od praroditelja svojih, rođenje i vaspitanje (u njoj rođen i odnegovan), ne od priprostih. Roditelji toga bejahu velmože, no prvi u palati carskoj pređe rečenih careva, i po dostojanstvu poštovani i oni koji vladaju, u domovima carskim viđahu se. A neki bližiki po srodstvu (rođaci) samodršcima bejahu. Iako se ono što se dešava desilo tada, kad su se (rodbinski) udaljili. A žena toga od same krvi carske. No da neko, osuđujući, ne misli da se osuđuje brak ovaj. Imajući razum i rasuđivanje, nikako ovaj osuđivati. Jer je ljudima koji sude naređeno za srodnike, ko da se uzima, a ko da se udaljuje zbog rodoskrvljenja. Zbog ovoga i ovde rasudiše, da je šta više takvim srodnicima prošteno uzimati se, što i bi.

A ovaj primivši pređe rečenu državu zemlje srpske, bi muž blag, krotak, smeren i odviše, kao što se i pokazuje premnoga smernost toga. Kad je ceo taj na državni presto careva prvih, nikako, uzvisivši se, ne požuri se postaviti sebe carem ili kraljem ili despotom, no u smernosti svojoj blagorazumnoj ostade sve do dana ishoda svoga (smrti), noseći ime bogom i carem njemu prvo dano. Jer pređe samodržac, o caru Stefanu govorim, odelivši još za života svoga kraj jedan svoga carstva, tome uruči, ovim da se zadovolji i knez kraja onog da se naziva. I u čast samodržavlja carskog uzišavši, ne hte izmeniti kneževsko nazivanje, no obnoseći (ga), ničim manji ne pokaza se od svih kraljeva i careva koji su prvi i pre ovoga bili. Inoke je ljubio, stare poštovao, mlade hranio, sirote sažaljevao, da su mnogi držali toga za Davida i vide se da ima dušu Avrama koji voli sirotinju. Milostiv veoma bi. Ne samo po zemlji srpskoj njegove milostinje videše se, no i u sve istočne zemlje prostreše se, u zemlje Egipatske i Sinaj, do Jerusalima dopirahu; i punile su se učinjenim. A sazida i crkvu veliku tako, i s gradom, svetom Vaznesenju Hrista boga našeg, u Petrusu, na reci zvanoj Ravanici. U njoj i opštežiće monasima ustanovi. I druge božanstvene hramove, jedne obnavljajući, a druge od osnova podižući. A rodi i sina 2: Stefana, koji je despot, i Vuka.

I ovako u svemu dobro i blagočasno dok napredovaše, ustaje celog istoka car, od sinova Izmailjevih, Murat ime imajući, i svu grčku i bugarsku zemlju uzevši, na ovoga dolazi, bezbrojno mnoštvo vodeći sa sobom: sinovi Agarini s Tatarima, Karmijani sa Sarhanitima, Grci i Bugari i Arvaniti (Arbanasi). Taj je s bezbožnim nastupao narodima, a ovaj blagočašće ne dopuštaše pogaziti. I boj među obojima bi, i u boju tom nečastivi nasilnik pada od mača posred razboja, i telom i dušom, s množinom svojih boguprotivnih vojnika. A ostaje toga sin jedan. I na kraju boja toga - ne znam šta istinito reći o ovom da li je izdan kim od svojih hranjenika, ili je naprotiv ovo sud božji koji se zbi nad ovim - u ruke toga uzima i posle mnogih muka sam časnu i pobožnu glavu njegovu otseče. I potom kao područnike (potčinjene) uzima sve. Pre smrti toga na tri godine sunce u tamu se promeni, da se i zvezde u podne pojaviše i mesec u krvi, pokazujući bedu koja će biti od sinova Izmailjevih. I u gradu koji se nalazi tamo pogrebeno bi telo njegovo sveto, godine 6897 (1389).

I posle njega primaju načelstvo sinovi njegovi, Stefan despot, a još je i mater njegova bila. I naših radi grehova onome koji je ubio oca njihovog bivaju područnici. I toga zaveštanje s kletvom sinovi njegovi videli su da je od toga rečeno: da bilo gde kraj života postignem, nigde drugde samo u trudu zidanja moje crkve položiti me. Ovo i stvoriše sa savetom patrijarha, i mitropolita, i igumana, i onih koji provode život u pustinji. Svi sabravši se kod rake muža, otkrivaju grob i nalaze svete mošti njegove cele i nerušime, i mnogo blage mirise ispuštajući, kao što se i danas mogu videti. I prenesoše i časno položiše u manastir od njega sazdan, godine 6899 (1390/91).

Charmed · Malo ~ mače ~

Despot Stefan Lazarević

Slovo ljubavi

Slovo ljubavi je delo despota Stefana nađen u jednom rukopisu za koji se prema vodenim znacima može tvrditi da je iz prve polovine petnaestog veka. Prvi izdavač ovog dela Đura Daničić bio je uveren da je ovo despotov autograf, a Stojan Novaković u to nije bio sasvim siguran nego je pretpostavljao da je delo mogao napisati neko iz despotove okoline ali pod njegovim nadzorom. Pretpostavlja se da je Slovo ljubavi pisano u Beogradu. Na žalost, rukopis je izgoreo u požaru Narodne biblioteke u Beogradu 6. aprila 1941. godine.

1

Stefan despot
najslađemu i najljubljenijemu,
i srca mojega nerazdvojnome,
i mnogostruko željenome,
i u premudrosti obilnome,
carstva mojega bližnjemu
(ime rekavši),
u gospodu ljubazno celivanje,
a ujedno i milosti naše neoskudno darivanje.

2

Leto i proleće gospod sazda,
kao što pesnik (David) reče,
a u njima i krasote mnoge,
pticama brzo, i veselja puno preletanje,
gorama lišće,
i lugovima prostranstva,
i poljske širine,
i vazduha tankog
divnim nekim glasovima ispunjavanje,
i zemljina nošenja darova,
koja cvetova koje dobrog mirisa, i zelenilo,
no i samog čovečijeg
jestastva obnovljenje
i razigranje,
dostojno ko da iskaže.

3

Ipak sva ova i druga
čudna dela božija,
koja i oštrovidni um
razmotriti nije u stanju,
ljubav prevashodi.
I nije čudo, jer bog se naziva ljubav,
kao što reče Jovan Gromov (jevanđelist).

4

Svaka laž smeštanja u ljubavi nema;
jer Kain, tuđ ljubavi, reče Avelju:
Iziđimo nas dvojica napolje.

5

Oštro nekako i brzotečno delo ljubavi,
koje svaku vrlinu prevazići može.

6

Lepotno ovu David ukrašava
kao miro, reče, na glavi,
koje silazi na bradu Aronovu,
i kao rosa aermonska
koja silazi na Gore Sionske.

7

Junoše i deve,
k ljubavima prikladni,
ljubav uzljubite,
no pravo i nezazorno,
da nekako junaštvo
i devstvo povredivši,
kojim jestastvo naše
k božanstvenomu prisvaja se,
božanstveno ne negoduje.
Ne žalostite, reče apostol, duha svetog božijeg,
kojim znamenovaste se javno kao u krštenju.

8

Besmo zajedno, i drug blizu druga,
ili telima ili duhom,
no ako gore, ako reke
razdvojiše nas, David da reče:
Gore Gelvujske, da ne siđe na vas
ni dažd ni rosa,
jer Saula i Joanatana ne sačuvaste.
O bezlobije Davidovo,
slušajte koji ste carski, slušajte,
Saula li oplakuješ, obreteni?
Jer obretoh, reče bog,
Davida, čoveka po srcu mojemu.

9

A vetrovi da se udare s rekama
i da one sasvim seknu,
kao pri Mojsiju more,
kao pri Isusu sudiji,
kivota radi, Jordan.

10

Još da se sakupimo,
još da se ugledamo,
još ljubovno da se sjedinimo
u tom samom Hristu bogu našem,
kome slava s ocem i sa svetim duhom
u beskonačne vekove, amin.

Charmed · Malo ~ mače ~

Ove reči su bile pisane na stubu mramornom na Kosovu

Ove reči su bile pisane na stubu mramornom na Kosovu glasi naslov teksta koji se nalazi na mramornom stubu koji je postavio početkom XV veka despot Stefan Lazarević svome ocu i poginulim srpskim ratnicima u Kosovskom boju. Pavle Šafarik je prvi skrenuo pažnju na ovaj tekst, koji se nalazio u jednoj rukopisnoj knjizi u Karlovačkoj biblioteci. Posle toga mnogi istraživači su mu posvećivali značajnu pažnju. Ilarion Ruvarac je iz njega koristio podatke o vremenu Kosovske bitke. Ovaj jedini prepis teksta sa mramornog stuba sačuvan je do danas u Patrijaršijskoj biblioteci br. 167. za koji je Đorđe Sp. Radojičić utvrdio, prema vodenim znacima, da je nastao između 1573-1588. godine.
Većina istraživača smatra da je tekst sastavio Despot Stefan.

Čoveče,
ti koji Srpskim zemljama hodiš,
ma ko da si, ma šta da si, stranac ili ovdašnji,
kad dođeš na polje ovo, koje se Kosovo zove,
po njemu celom ugledaćeš puno kostiju mrtvih,
a među njima videćeš tada kameno biće,
mene krstolikog i osvećenog
kako nasred polja uspravno stojim.

O ljubljeni,
nemoj da prođeš, nemoj da previdiš
kao nešto bezvredno i tašto,
već te molim priđi, približi se meni
i razmotri reči koje ti prinosim,
pa ćeš razumeti tako, zašto i kako,
a i zbog čega ja ovde stojim,
jer istinu ti govorim,
ne gore od živog stvora.

Sve ću vas po istini izvestiti
o onome što se zbilo.

Ovde je nekada bio veliki samodržac,
čudo zemaljsko i vladar srpski,
po imenu Lazar, veliki knez,
pobožnosti nepokolebljivi stub,
beskraj bogopoznanja i mudrosti dubina,
ognjeni um, zaštitnik stranaca,
sirotinji pomoć, gladnima hranitelj,
tužnima milost i utešitelj,
onaj koji sve voli što Hristos hoće,
jer ka ovome stremi svojom voljom
i još sa svojim nebrojanim mnoštvom,
što je pod njegovom rukom:
junaci hrabri, junaci dobri,
junaci, vaistinu, na reči i na delu,
kao sjajne zvezde blistaju,
kao zemlja cvetićima prešarenim,
odeveni u zlato, kamenjem dragim ukrašeni,
i silni konji odabrani, zlatosedlani,
a na njima konjanici predivni i krasni,
najplemenitiji i slavni.

Kao dobri pastir i vožd,
mudro jaganjce slovesne privodi
da u Hristu okončaju slavno
i da budu stradanja venac
i učesnici u višnjoj slavi.
Zato složno i bezbrojno mnoštvo
zajedno s dobrim i velikim gospodinom,
hrabre duše i najtvrđi u veri,
kao na lepi dvorac i na opojni pir,
na neprijatelja se ustremiše
i pravog zmaja zgaziše,
ubiše divlju zver i protivnika velikog
i nezasiti ad koji proždire sve,
kažem vam, Murata i sina njegova,
porod aspide i guje,
štene vasiliska i lava,
a s njima drugih, ne malo.

O čudesa božjih sudbina!

O prijatelji,
hrabri stradalnik bezakonim agarjanskim rukama
uhvaćen bi i kraj mučeništva dostojno prima
i mučenik Hristov biva, Lazar veliki knez,
jer ne poseče ga niko drugi,
do sama ruka Muratovog sina, krvnika tog.

Sve ovo rečeno završi se 6897. godine,
dvanaestog indikta, petnaestog dana meseca juna
u utorak, bio je šesti ili sedmi čas.
Ne znam. Bog zna.

Charmed · Malo ~ mače ~

Beogradska povelja despota Stefana Lazarevića

Beogradska povelja pisana je 1405. godine i nije sačuvan. Ovo je samo njen deo zabeležen u Žitiju despota Stefana od Konstantina Filozofa.

(odlomak)

Od Kosova poraboćen bih Ismailćanskom narodu, dok ne dođe car Persa i Tatara i razruši ih. I mene od njihovih ruku Bog milošću svojom oslobodi.

Otuda, dakle, došav, nađoh najkrasnije mesto, od davnina preveliki grad Beligrad, i po slučaju razrušen i zapusteo. Sagradih ga i predadoh presvetoj Bogomateri, i slobode njegovim žiteljima.

Hilandarska povelja despota Stefana Lazarevića

Hilandarska povelja despota Stefana Lazarevića iz 1405. godine pisana je ustavom na pergamentu (55,5 x 42,5 cm). Počinje znakom krsta, potpis je načinjen crvenom bojom. Sačuvana je u manastiru Hilandaru pod br. 77. Izd. MS 331-333.

Milošću velikoga Gospoda mojega Isusa Hrista zastupstvom presvete Bogorodice i molitvama svete mi gospode, i otaca, i pradedova, i ktitora Simeona i Save, blagoverni despot Stefan, gospodin svim Srbljima i Podunavlju, i velikoga carskoga manastira srpskog u Svetoj Gori Atonskoj ktitor i unutrašnji

Ja, od mladićskog mi uzrasta i mladih noktiju - kada je Bog smotrenjem svojim sve na korist meni tvorio -, mnogim zloljutim i nepodnošljivim iskušenjima, pa čak i smrtnim, prepušten bih, kojima su svedoci i slušaoci nebeske stihije i u malo ne sva vaseljena. I od svih izbavi me Gospod, i izbavlja.

No u ovome što htede biti i što htedoh postradati, reći ću, u tamnim ovim oblacima, ka najsvetlijim zracima, vrlinama, velim, oca mojega i gospodina, svetoga mi kneza, jedva i sa mukom upirah oči, ja i oni koji su u oblasti mojoj, jer ako se što i trudismo podobiti se njemu, to sa mukom i izvan krotosti, od taštine. Jer "tiha davaoca ljubi Bog", kao što reče božastveni apostol.

A sada skrovišta velika blagosti Božije otvoriše se nama, i smirismo se i počinusmo, i oblaci tamni raziđoše se i zasija nam sunce. I recimo sa apostolom: "Evo vremena blagoprijatnog, evo sada dana spasenja!"

I obnoviše se ostrva, i novo nebo i nova zemlja meni, po Isaiji.

A ja blagodaran Bogu i bih i biću, uz pomoć blagodati Svetoga Duha, jer samodržac i vladika otačaskom žrebu i širinama Srpske Zemlje, verovan od Boga, venčah se.

I otačaskim vrlinama revnujući, u ovakvom stanju i uređenju budući, u to vreme dođoše ka meni od časnoga mi manastira najčasniji među inocima, starac kir Joan, i najčasniji među sveštenoinocima, pop kir Teodor, i pomenuše ovobrdskoga dohotka, koji priloži i ispunjavaše se radošću manastiru roditelj i gospodin, sveti knez.

I ovo carstvo mi razmotriv, ne blagoizvoleh da lišen bude moj sveti manastir Novobrdskoga obilja, koje carstvu mi zemlja božastvenom zapovešću bogato daronosi, i izvoleh da uzima manastir na godište sto litara srebra u slavu i u čast prečiste Vladičice naše Bogorodice Hilandarske i prepodobnih i bogonosnih otaca naših, Simeona i svetitelja Save, čijim zastupanjem i molitvama svetih otaca koji žive u Svetoj Gori Atonskoj sveblagi Bog da smiri i uteši nas utešenjem neoskudnim. Amin!

No i ono što je uobičajeno hrisovuljama da kažemo, i sa molbom i sa zapovešću. Onaj koga izvoli Bog da carstvuje Srpskom Zemljom, ili brat, ili sin, ili unuk, ili ko od roda našega, bližnji ili daljni, ili pak, grehova radi naših, i tuđ našem plemenu, ove sve molim imenom Gospoda našega Isusa Hrista da ne razaraju ovo, nama zapisano i priloženo, nego šta više da ispunjavaju, očekujući istu nagradu kao i mi od nagradodavca Boga.

Ako li se ko drzne razoriti ovo, da razori Gospod Bog sve njegove dobre početke, i ovde i u budućem veku, i da mu je prečista Mati Božja osvetnica u dan strašnoga ispitivanja, da nema učešće sa velikim našim svetilnicima i ktitorima, mirotočcem Simeonom i arhijerejem Savom, na kojima je naše nadanje, no da ima udela sa svima koji razoriše božastvena i apostolska i otačaska predanja. Amin!

Milošću Božjom gospodin svim Srbljima i Pomorju, despot Stefan

Charmed · Malo ~ mače ~

Povelja Hilandaru o poklonu gospođe Jevpraksije

Povelja Hilandaru o poklonu gospođe Evpraksije iz 1405. god. Ova povelja je sačuvana u manastiru Hilandaru pod br. 75. Pisana je ustavom (43 x 30,5 cm), crnim mastilom. Počinje znakom krsta, a potpis je crvenožućkast. Izd. A. Solovjev, Odabrani spomenici srpskog prava, Beograd, 1926, 190-191.

Po neizmernome milosrđu i milosti Vladike mojega, slatkoga mi Hrista, i po neizrečenom i svemilostivom prizrenju njegovom na carstvo mi, kao što i blagodat presvetoga Duha na carstvo mi izli i postavi me gospodina Zemlji Srpskoj.

Stoga i ja, u Hrista Boga blagoverni i hristoljubivi gospodin despot Stefan, i blagočastiva i hristoljubiva gospođa i majka mi kira Jevgenija, i prevazljubljeni brat carstva mi Vuk, gde god se nađe u ovo vreme, pomoćnika imajući i saradnika Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista i njegovu prečistu Vladičicu gospođu Bogorodicu i uvek djevu Mariju.

I kako spomenu carstvu mi gospođa i majka mi despotica kira Jevpraksija, tražeći od carstva mi da priloži, svoje radi duše, selo neko domu prečiste Bogomatere, obitelji carskoga i velikoga manastira Hilandara, koji leži u Svetoj Gori Atona, i videv carstvo mi njenu blagu želju za svoju dušu, savećah sa gospođom i majkom mi kira Jevgenijom i sa vlastelom carstva mi da se ne prezru njene molbe, no šta piše sa radošću i usrđem ispune, zbog njene velike ljubavi i usrđa ka nama.

Blagoizvoli carstvo mi i darovah joj selo Jabučje u župi Uljevačkoj, što je držao u proniju Mladen Pasisin pri gospodinu i roditelju mi svetome knezu. I tako-zi joj darova carstvo mi selo ovo, i sa zaseokom, i što im su bile međe i hatari i prava svaka pri gospodinu mi i roditelju svetome knezu. I tako-zi joj darova carstvo mi sela ta-zi, da si ih ima koliko suštu svoju baštinu ili kupljenicu, da si ih priloži manastiru prečiste Bogorodice Hilandarske, kao što više rekosmo, da su ona-zi Hilandarske, kao što više rekosmo, da su ona-zi sela u oblasti carskoga i velikoga manastira Hilandara, kao i druge metohije koje su priložila sveta moja gospoda i ktitori, carevi i kraljevi i gospoda srpska (...)

U leto 6913, indiktion trinaesti.

U Hrista Boga blagoverni hristoljubivi gospodin Srbljem, despot Stefan

Charmed · Malo ~ mače ~

Predgovor i pogovor Zakona o rudnicima i Zakona Novog Brda

Predgovor i pogovor Zakona o rudnicima i Zakona Novoga Brda iz 1412. godine. Zakonik o rudnicima nije sačuvan u originalu, ali postoji prepis iz druge polovine XVI veka. Posle Drugog svetskog rata na aukciji u Beču kupila ga je supruga našeg ambasadora dr Franca Hočevara i poklonila ga Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu. Danas se nalazi u Arhivu SANU u Beogradu. Izd. Nikola Radojčić, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića, SANU, Beograd, 1962.

Zakon blagočastivog i hristoljubivog među carevima Stefana despota o cehovima i o baštinama i o veri i o kolima i o svakim potrebnim sudovima.

Po neizrečenome čovekoljublju Gospoda našega Isusa Hrista, i njegove sveneporočne Matere, Vladičice naše i Bogorodice i uvek deve Marije, i molitvama svetoga gospodina roditelja mojega, kneza Lazara, gospodovah po smrti njegovoj ja, njegov izdanak, despot Stefan, u zemlji otačastva mi. Tada bi izlazak inoplemenika na Hrišćane. Videvši toliku pobedu nad zemljom otačastva mi i primih savet od patrijarha, kir Spiridona, i od drugih arhijereja, i od majke mi, kneginje Milice, inočki nazvane monahinja Jevgenija, i od svega sabora, pođoh na istočnu stranu, u Veliku Sevastiju, ka velikom amiru Pajazitu, koji je vladao istočnom stranom i zapadnom.

I pomoću Božjom i prečiste Bogomatere, i svetoga Simeona i Save i svetopočivšeg mi roditelja kneza Lazara molitvama, oslobodih ovu zemlju i gradove otačastva mi od velikoga amira Pajazita. I povratih se u zemlju svoju, i dođoh u svoj grad Novo Brdo, i sabra se sav sabor gradski, i poiskaše od gospodstva mi da im učinim zakon o rudnicima, što su imali za prve gospode i svetopočivšeg mi gospodina roditelja, kneza Lazara. I gospodstvo mi se savetova sa vlastelom, i zapovedih da se nađu 24 dobra čoveka od drugih mesta koja rudu imaju, - da im učinim zakon kako je i ranije bilo -, koji su vešti o rudnicima, i što učine da donesu gospodstvu mi da im gospodstvo mi potvrdi da se i napred drže. Tako i oni nađoše višerečene ljude, 24 (...)

(...)

Ovo sve višepisano o zakonima Novoga Brda, pouzdano pronašav gospodstvo mi, što je pre mene bilo i za pređašnje svete gospode i kraljeva srpskih, ujedno i za života gospodstva mi i roditelja mi, svetoga kneza Lazara, blagoizvole gospodstvo mi tako obnoviti i potvrditi da bude tvrdo i nepokolebivo sve dane života mojega i nepredloženih mojega gospodstva, po zapovesti Božjoj.

Molim onoga koji će, ako izvoli Bog, naslednik biti posle nas prestolu gospodstva mojega, da nepromenjen bude ovaj moj zlatopečatnik, kao što i ja ne promenih no i potvrdih zapise i naredbe pre mene bivših careva i gospode. Toga radi ukrepih ova pisanija ovim zlatopečatnikom gospodstva mi radi utvrđenja.

U mestu Nekudimu.

U leto, 1920, indiktion 13, meseca genuarija 29.

Charmed · Malo ~ mače ~

Zapis na spomen-kamenu na mestu smrti despota Stefana Lazarevića

Zapis na spomen-kamenu na mestu smrti despota Stefana Lazarevića, 1427. godine. Između Markovca, Stojnika i Međulužja danas se nalazi zaselak Crkvine. Na tom mestu i danas postoji spomenik sa natpisom o smrti despota Stefana Lazarevića koji je tu umro dok je bio u lovu. Na belom mermernom stubu postoji zapis autobiografskog karaktera.
Pored toga drugi zapis na stubu govori o žalosti i tuzi zbog despotove smrti i o tome da je spomenik podigao Grgur Zubrović, a da Bog prosti i popa Vlkšu koji se tu svakako najviše našao oko tragičnog završetka despota Stefana. Izd. MS 335-336 (CCXCIV).

Ja, despot Stefan, sin svetoga kneza Lazara, i po njegovom prestavljenju milošću Božjom bih gospodin svim Srbljima i Podunavlju, i Posavlju, i česti Ugarske Zemlje i Bosanske, i još i Primorju Zetskome.

I u bogodanoj mi vlasti provodih žitija mojega vreme, koliko blagome izvoli se Bogu, leta 38.

I tako dođe ka meni zapovest opšta od svih cara i Boga, govoreći poslani ka meni anđeo: "Gredi!"

I tako duša moja od ubogoga mi razluči se tela, na mestu po imenu Glava, a tada je teklo leto 1935-o, indiktion 5, suncu krug 19 i luni 19, meseca julija 19. dan.

Charmed · Malo ~ mače ~

Jelena Balšić

Testament Jelene Balšić
Testament Jelene Balšić od 25.11.1442. Dokumenat je sačuvan u Zvezdićevom prepisu u knjizi testamenata. Danas se čuva u Historijskom arhivu u Dubrovniku.

Va ime Oca i Sina i Svetago Duha, u Svetuju Trojicu, amin!

Mi, gospođa Jelena, kći svetopočivšago gospodina kneza Lazara, da je va svidenje vsakomu komu se podoba i pred koga se sej pisanje iznese ogledati, kako po milosti Božjej i sina mi gospodina vojevode Stepana, satvori mi milost i da mi svoju riječ kadi se sa mnoju staja u Gorčaneh, štogode bih kude odlučila od imanja mojego, da mi je tvrdo i nepokolebimo od njega i njegove dečice.

Sade, ja, rečena gospođa Jelena, činju riječ za života, mojej dobrej svijesti u moći.

Ako bi mi se prilučila samrt, da uzme gospodin vojevoda Stepan one dve svite u Nikše Tamarića, i što je kuntuš zlatom figuran, da je gospodinu vojevodi Stepanu, i krijegla velja, i pet cat dukat koji su u Lukše Palutinovića, takoj z dobitjem kako gredu.

I plašt z biserom, ako je milost gospodina vojevode, da se da gospođe Jelene vojevodine, i jošte oglavje moje s kamenjem i sa biserom, i obotci velici.

I Vladisavu da se da romenča srebrna pozlaćena, i prsten s očcem zmajevem, i mošti svete to su pri mni.

I gospodične Katalene obotci mali i lutca zlata.

I Todore, moje unučice, da se da pojasac na plavetnoj tkanice, i prsten u kom je kami safin, i jedan bilčužac.

I ostali prstenci i krugla mala knezu Vlatku.

A srebrni sudi koji su u komunu, zdele i pehari, i što je crkve Svetago Georgija i novej crkve Presvetej Bogorodici, da se odluči, a ino da uzme gospodin vojevoda, da im ih plati što bude pravo, da mi se pokrije crkva koju sam činila za moj grob.

A ikona zlatna, koja je u komunu, kako sam zapisala s vlasteli, takoj i da bude sestre mi gospođe, Despine. Ako li bi se Despine samrt prilučila, da bude ta-zi ikona gospođe Jele vojevodine.

A što se tisuća dukat u komunu, molju i zaklinjem gospodina mi i sina vojevodu, da mi ih da gospođe Jelene, da ona s mojem duhovnikom podeli za moju dušu.

Najprvo od njih da se da gospođe Despine 200 dukat, da mi se poju leturđije i da se razdeli milostinja. I mojemu grbu, gde mi se priluči leći, da se da 200 dukat da mi se poju leturđije inostano i da se dijeli milostinja. I crkve Svetago Georgija u Gorice dadoh olovo, kupiv za 60 dukat, da se pokrije crkva, i jošte da im se da za majstore 30 dukat.

I ovaj čeljad koja je sada pri mni, koji bi se prilučili na samrti moje, da se dast duhovniku mojemu, starcu Jerozolimskomu Nikandru, 50 dukat, i kaluđeru Jovanu 40 dukat, i Vokosavu Tamariću 40 dukat, i popu Teodosiju 20 dukat, i Duce 12 dukat. I vladikam - Ruže i sinu joj 30 dukat, i Kataleni, kćeri Nikolenoj 30 dukat. I Dobrko ako bi se tada primeril na samrti mojej, da mu se da dukat 30. I koje se zgode na samrti mojej devojke, da im se da prićija koliko se može z govorom kako da se udome. A ostala čeljad da se pomiluje z dogovorom koliko se uzmože.

A što je postaljeno u trg, u Lavra Šigovića u Baru še-sat dukat, ti-zi dukati da stoje crkvi novoj u Gorici, što sam učinila Presvetoj Bogorodici moj greb, i po meni i da ima dobit od tijehej dukat čim se okrmljati. I vinogradi koji su u Bjeseh, što sam kupila i s crkvom Svetago Georgija zamenila i utakmila, vinogradi i njive i maslice u Baru, i solila, toj da mi gospodin vojevoda potvrdi crkvi rečenoj. I po mojej samrti da bude tomuj ktitor i okrmitelj moja unuka, gospođa Jelena vojevodina i njih knez Vladislav - ili bi njih gospoctvo ili čije ino, oni o tome popečenje da imut.

I na moje samrti ako se bi koji sudi obreli srebrni, da uzme gospođa Jelena i Vladisav. I što im se svidi od njih da postave u crkvu novu. Na njih rasuždenje da bude, što bi koji nedostatak crkvi, a oni tijem da naprave. A što bi koje pokućje bilo, ili knjige ili što ljubo ino, da se priloži u obe crkve, gde što prestoji.

A što si mi rekal, Vojo, po starcu Radinu u Sveto-Troice crkvi Korčanske, što ću gospostvu vi dati, što li komu inomu, da pišu i obimenju, - da, ovo, što mi moj samisao prinese, Boga moleće i Prečistu Bogorodicu, uimenih i upisah sa rukom duhovnjago mi otca, starca Nikandra Jeruzalimca, što će biti gospostvu vi i inem tvojem, i duše našoj. A jednako je vse Božje i tvoje, i u tvoju kuću prehodi, i na službu duše našoj!

Da zaklinjem tebe, gospodina mi i sina bez greha, vojevodu Stepana, va Svetuju Trojicu jedinosuštnuju i nerazdelimuju, i va strašni sud vatorago prešestevija Sina Božja, jegda pridet vazdati komuždo po delom jego, takožde i moju unuku gospođu Jelu zaklinjem, kako ovoj moje pisanje ne potriti niže paki na manje prinesti, no vse da vršite i isplunite za života našega i po samrti našoj.

I jošte - ašte bi koji nedostatci naši bili, što bi podobalo popeći se o nas i o našoj duši, da vi svojem blagom pobolete i siplnite o nas i o našoj duše, jer mi samrt i život u vaše ruke prilagamo, a pred Bogom.

Pisa se sej pisanje v leto 6950, rožastva Hristova 1442. leto, meseca noemvrija 25. dan, u Gorčaneh.

Charmed · Malo ~ mače ~

Jelenine poslanice monahu Nikonu Jerusalimcu

Jelena Balšić, treća ćerka kneginje Milice i kneza Lazara udala se oko 1386. godine za Đurđa II Stracimirovića Balšića, koji je vladao Gornjom Zetom. Posle njegove smrti 1403. godine prihvatila se da upravlja zemljom umesto svoga sina, mladog Balše III. Za bosanskog vojvodu Sandalja Hranića udala se 1411. godine. Kada je on umro 1435, vratila se da živi u svome dvoru na Skadarskom jezeru. Dopisivala se s monahom Nikonom i ta su pisma ostala u Zborniku koji je monah Nikon priredio za Jelenu 1441/42. godine. Tu se nalaze i pisma koja je Jelena pisala svome duhovniku Nikonu. Taj Zbornik pod naslovom Gorički zbornik danas se čuva u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.

Druga Jelenina poslanica Nikonu Jerusalimcu

Otpisanje bogoljubno

Svečasnomu ocu, učitelju svetoga Jevanđelja, a nama u Gospodu duhovnome vođi, smerna Jelena.

Nek zna tvoja svetinja da otkako se udostojih s Bogom poznati te, poradovah se veseljem duhovnim. No, za malo i za kratko bi nam viđenje, kao kada bi neko rekao kako u zrcalu lik ugledasmo ili u neki san laki da bejah snesena. I zbog brzine ne primi moja bednost što željah. Ali što tada slušasmo od tvoga prepodobija reči duhovne i što mogosmo postići, posred moje duše ljubazno i svesrdno, pa štaviše i najvernije primismo. I od tih božastvenih reči koje slušasmo u to vreme, imali smo hranu duhovnu sve do danas. I slušah tvoje duše bogoljubivu narav i bestelesno anđeosko prebivanje, pa još i od nas konačno udaljenje.

I veoma tvoje videti zaželeh prepodobije i tvojih medotočnih nasladiti se govorenja - ne mala od tvoga gledanja da mi se umnoži korist. No, dalekog li nam rastojanja, pa more i gaj. Zbog ovoga uzroka nije nam mogućno videti tvoju svetinju.

Tako nas željenje bogatstva i sujetna slava, zajedno i slasti, ne ostavlja da među uskolebanima u moru ovoga sujetnoga života proniknemo ka svetlosti časnoga i bestelesnoga prebivanja. Jer pomračiše se duševne oči mukom i metežom koji je u svetu. I gle, sada kao od nekakva sna trgnuvši se, zaželeh tvoju svetost videti.

Poslanicu tvoga rukopisanja primismo i velikolepno i ljubazno od sve moje duše izljubismo celivajući, što je lako dostižno. I često ovu pročitavamo. I veoma se uteših i nasladih srce oje, a skupa i dušu. I tako, smatramo je kao neku riznicu carsku veoma bogatu i u njoj neprocenjivosti većma od tisuće tisuća zlata i srebra.

I opet se molim tvome prepodobiju da nam neko olakšanje utešenja pošalje i prohladi žeđ tuge. Jer za tvoje prepodobije kolike bure i meteži i oblaci navikoše uzburkivati samovoljna srca.

Uz ovo spominjemo tvome trudoljublju da je među nama bila prepirka o tome kako neki hvale milostinju prema potrebitim, jer milost je iznad drugih svih vrlina. Drugi, pak, istinski inočki život i čin više veličaju. I, opet, neki govore kako sveti Vasilije Veliki hvali opštežiće i u mnoštvu prebivanje da bude. Ovi i usamljeništvo i negovorenje smatraju kao bogougodni život i staranje o samome sebi. I molimo da saznamo najtačnije i metež prepirke od nas da odagnamo i ka svetlosti razuma da se uputimo. I još molimo tvoje dobronaravlje i trudoljubivo ti srce i ka Bogu nam nelicemernu ljubav, prosvetli se mišlju i drugo koliko zna tvoja svetlost - da se naša lenjost probudi i grubost promeni.

Da, časni oče, udvostruči talente. Znam da si navikao držati se smernim u svemu, no izgovorom smernosti da ne zatvoriš jezik, koji kazuje mnogo i dobro, čiji su plodovi mnogi i mnogi porodi pravde. I ne liši nas željenog, jer ćeš se u dobroj nagradi oštetiti. No, podržavaj Vladiki Hristu tvojemu, čiji si učenik i podržavalac stradanjima njegovim. I moli mu se da se i mi kao zajedničari nađemo u onom danu u kome će doći Hristos sa slavom i silom mnogom i molitvama vašim, amin.

Da, tajniče Božiji, poslušaj me. U svemu više rečenom ne zapovedam, već se molim trudoljubivo i poklanjam lice sve do zemlje. I dvostruko da si zdravo u Gospodu i ne prezri naše moljenje.

Treća Jelenina poslanica Nikonu Jerusalimcu

Svečasnome ocu i učitelju, u Gospodu neka se raduje, smerena Jelena.

Neka zna tvoje prepodobije uistinu da primismo trudoljubivog ti srca bogonadahnuti instrumenat i smatramo ga tako kao neki carski ukras i skupocenu riznicu ili kao samo bogopisanje na tablicama, koje primi negda bogovidac onaj. I tako primivši, prinesosmo dar hramu presvete Vladičice naše Bogorodice - Blagoveštenju, koji je u Gorici, da joj bude.

O časni oče, neka i tvoja nagrada (dugo) nadežna bude (...) tvoje svete molitve (neka napre)duju da bismo imali stup kreposti od lica neprijatelja i da se izbavimo mnoštva grehova i obretemo milost na dan strašnoga ispita. Da, budi mi, Gospode, amin.