Italijanima titula, Zidan isključenjem u penziju

Mr. Bond · **IntruderSRB™**

Fudbalska reprezentacija Italije osvojila je titulu svetskog šampiona, pošto je na penale pobedila Francusku. Francuzi su poveli u petom minutu golom Zinedina Zidana iz penala, a izjednačio je Marko Materaci u 17. minutu, pa je meč završen rezultatom 1:1. Odlučujući penal za Azure pogodio je Fabio Groso, a presudio je pogodak Trezegea u prečku u drugoj seriji. U 110. minutu Zinedin Zidan je karijeru okončao crvenim kartonom, jer je namerno glavom udario Marka Materacija u grudi.

Početak utakmice nagovestio je mnogo bolji, otvoreniji i uzbudljiviji meč od onog kojem smo prisustvovali. Već posle pet minuta Maluda je ušao u šesnaesterac, gde je posle starta Materacija pao, a Orasio Elisondo pokazao je na belu tačku.

Zidan se odlučio za atraktivan pokušaj u stilu Panjenke, udario je loptu nešto jače nego obično, a ona se od prečke odbila malo preko linije, nazad u prečku i pala na liniju. Ipak, linijski sudija je dobro uočio da je lopta ušla u gol.

Samo 12 minuta kasnije Italija je izjednačila posle kornera, kada je najviši pre Bartezovim golom bio Marko Materaci, čime je produžio na tri seriju mečeva u kojima prvi gol za „Azure” daju odbrambeni igrači.

Ekipe su se smenjivale u kontroli na sredini terena – posle brzog vođstva Francuza u napade su krenuli Italijani, posle izjednačujućeg gola „Azuri” su i dalje delovali ozbiljnije sve do kraja poluvremena.

Po povratku iz svlačionice francuska selekcija izvršila je petnaestominutni pritisak, koji nije rezultirao pogotkom, a sve se promenilo kada je Vijera istegao ložu, pa ga je zamenio Diara.

Luka Toni je veoma brzo zatim zatresao Bartezovu mrežu, ali posle ofsajda u kojem se nalazailo nekoliko Italijana. Lipijeva ekipa bila je nešto bolja i u sledećih desetak minuta, a u poslednjih 20 minuta regularnog vremena obe ekipe više su vodile računa o zaštiti svog gola. U finišu je bilo mnogo pokušaja da se pobednik odluči, ali uz obazrivo ostavljanje nekolicine igrača u odbrani.

U prvom produžetku Francuzi su bili nešto bolji tim, a dramatični događaji usledili su na startu drugog 15-minutnog perioda.

Isprovociran Materacijevim komentarima daleko od lopte Zinedin Zidan se okrenuo, vratio nekoliko metara i udario ga glavom u prsa. Nekoliko trenutaka ranije Anri je ustupio mesto Viltoru, pa Francuska izvođenje penala dočekuje bez tri najveće zvezde.

Seriju je otvorio Andrea Pirlo, zvanično najbolji igač finala, izjednačio je Viltor, a ključni čovek meča Marko Materaci vratio je prednost „Azurima”. Tada je David Trezege pogodio prečku, a lopta se odbila dvadesetak centimetara ispred crte, što će kasnije presuditi.

Do kraja pogodili su Danijele de Rosi i Alesandro del Pjero za Italiju, a bekovi Erik Abidal i Vili Sanjol za Francusku, pa je u poslednju seriju Italija ušla sa golom prednosti.

Odluku je, prikladno, doneo Fabio Groso, koji je Italijane i doveo do finala golom u 119. minutu meča sa Nemačkom.

Italija je tako osvojila četvrtu titulu šampiona sveta, posle 1934, 1938. i 1982. godine. Francuska je prvi put izgubila veliko finale, posle dve evropske, jedne svetske i jedne olimpijske titule. (B92)

alhemicar · Prijatelj foruma

nazalost - izgubio je bolji tim. Za 20 godina sve ce biti zaboravljeno osim Zidana i Materacija. Zidan ce u istoriju kao jedan od najboljih igraca svih vremena. Materaci ce u istoriju kao kreten, rasista, prostak itd.