Koštunica veruje u nepristrasnost i podršku SB UN

Mala_Zvezdica · Interceptorov Kikiriki

Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je u četvrtak u Njujorku da Srbija „s punom verom u nepristrasnost i odgovornost” Saveta bezbednosti UN očekuje da to telo podrži njene argumente u prilog ostanka Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu, Koštunica je naglasio da Srbija dosledno ispoljava spremnost da prihvati kompromis i postigne sporazum, ali i da odlučno odbacuje svaki pokušaj nametnutog rešenja kojim bi joj se oduzelo skoro 15 procenata njene teritorije. Navodeći argumente u prilog ostanka Kosova i Metohije unutar granica Srbije, srpski premijer je posebno naglasio da se trajno rešenje može postići samo uz poštovanje osnovnih principa međunarodnog pravnog poretka, koji su, kako je naveo, izričiti u smislu da su suverenitet i teritorijalni integritet demokratskih država neprikosnoveni.
Time što odbacuje nametnuta rešenja i zahteva bezbednost i opstanak za srpsku i druge nealbanske zajednice, rekao je on, Srbija zapravo traži ostvarenje principa multietničnosti, prava na slobodu kretanja, veroispovesti i obrazovanja.

„Ona traži da se zaštite i sačuvaju verski i kulturni spomenici koji nisu samo njeno nego svetsko kulturno nasleđe, ali isto tako da se na Kosovo i Metohiju vrate prognani koji su bili proterani iz svojih domova, i da se na taj način stane na kraj posledicama ogoljenog etničkog čišćenja”, dodao je Koštunica.

Podsetivši na odredbe platforme Srbije o suštinskoj autonomiji za Kosovo, Koštunica je ukazao da evropsko iskustvo beleži brojna odgovarajuća rešenja sa različitim stepenima autonomije, „koji dopuštaju različitim nacionalnostima da u miru i ravnopravnosti razvijaju sopstvene i poštuju tuđe privredne, kulturne i tradicionalne vrednosti”.

U osvrtu na poziciju kosovskih Albanaca, on je ukazao da ta zajednica ultimativno zahteva da dobije nezavisnost, međunarodno priznanje i pun suverenitet nad delom teritorije koja pripada Srbiji.

„Kažem ultimativno, jer je očigledno da se argumentacija za nezavisnost Kosova svodi na nasilje i neprestanu pretnju pukom silom. Činjenice nemilosrdno svedoče da je od 1999. godine na delu bila zapravo politika nasilja i bezobzirnog etničkog čišćenja”, rekao je srpski premijer.

Koštunica je takođe kritikovao odnos međunarodne zajednice prema ispunjavanju standarda u Pokrajini, ocenivši da je status sada postao jedini predmet razgovora i da se o standardima, kako je rekao, „bez mnogo ubeđenja, govori kao o nečemu što će, pretpostavlja se, valjda samo po sebi biti rešeno”.

SEDNICI NISU PRISUSTVOVALI AHTISARI I SEJDIJU

Sednici nisu prisustvovali izaslanik generalnog sekretara za pregovore o Kosovu Marti Ahtisari, ni predsednik Kosova Fatmir Sejdiju. Ahtisarija očekuju konsultacije sa ambasadorima zemalja članica SB UN, ali ne u sali u kojoj se održavaju sednice. Sejdiju će u zgradi UN imati neformalne konsultacije, kojima bi trebalo da prisustvuju oni ambasadori Saveta bezbednosti UN koji to žele.

AHTISARI OBAVESTIO SB O NAPRETKU U PREGOVORIMA

Marti Ahtisari obavestio je Savet bezbednosti UN o napretku u bečkim pregovorima o Kosovu i izneo plan rada za naredni period, izjavila je agenciji Beta Ahtisarijeva portparolka Hua Đijang. Ahtisari je, kako je Hua rekla, „obavestio Savet bezbednosti o napretku razgovora” u Beču, kao i o „nastavku tehničkih razgovora i nameri da organizuje politički sastanak na visokom nivou tokom jula, na kojem će dve strane moći da iznesu svoje stavove o budućem statusu Kosova”.

RUSIJA ZA POŠTOVANJE TERITORIJALNOG INTEGRITETA

Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin ocenio je u Njujorku da bi bilo pogrešno nametati rešenje za Kosovo, zato što bi „to destabilizovalo situaciju i bilo vrlo loš presedan u međunarodnoj praksi”, javlja Glas Amerike. „U postojećoj političkoj konfiguraciji, mi možemo ovde, u Savetu bezbednosti, stotinu puta ponoviti da nezavisnost (Kosova) neće biti primer za druge, ali ćemo teško objasniti drugima da je drugačije rešenje od nezavisnosti za njih bolje”, rekao je Čurkin novinarima u Njujorku gde je održana sednica SB UN posvećena Kosovu. Čurkin je istakao da se Rusija zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta i da je to „princip koji se ne može promeniti u dva dana”.

„PSIHOLOŠKI POEN ZA BEOGRAD”

Urednica lista Politika Ljilja Smajlović kaže za B92 da ne veruje da je Koštunica imao uspeha u pridobijanju zvaničnika SAD, ali da se pokazalo da ruska podrška ima uticaj. „Mislim da se pokazalo da ruska podrška, odnosno kombinovana rusko-kineska aktivnost u Savetu bezbednosti - Srbiji ipak može da donese neku malu prednost. Ovde se pokazalo da suverene države ipak imaju prednost u odnosu na nepriznate i odmetnute teritorije, pa makar njima upravljale Ujedinjene nacije. Činjenica da su Rusi u poslednje vreme malo digli glas i ponavljaju da rešenje ne mora biti postignuto do kraja godine i da ne može biti nametnuto - jesu signali koji govore u prilog Beogradu, naravno ako govorimo o tome da nam je interes da Kosovo ne stekne nezavisnost, ili barem ne tokom ove godine”, kaže ona.

„Izgleda je Koštuničino insistiranje na tome da demokratska Srbija ne može da prihvati nezavisnost u Savetu bezbednosti naišlo na pozitivan odjek. U Savetu bezbednosti zemlje će uvek biti pomalo na strani priznatih i suverenih država. Jasno je da Vašington od početka preferira nezavisnost, ali treba reći da Vašington to nikada nije hteo da zvanično kaže. Dakle, u Savetu bezbednosti naklonost je uvek na strani suverenih država, a protiv nas u ovom času rade neke zemlje koje za sada ne žele da javno saopšte svoju poziciju. Mislim da je u psihološkom smislu to bio poen za Beograd”, kaže Ljiljana Smajlović. (Beta, B92)