Privatne škole osvajaju Srbiju

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Da li su privatne škole leglo snobizma i način za izdvajanje iz prosečnosti ili način da se uz odlične uslove za rad i posvećenost nastavnika učeniku postižu bolji rezultati, istražuju „Večernje novosti”. Mentorska nastava, rad u malim grupama, izleti, posete i ekskurzije u zemlji i inostranstvu, rekreativna nastava, samo su neke od pogodnosti kojima se hvale privatne škole. I dok direktori državnih škola muku muče s manjkom đaka i zatvaranjem odeljenja, u Beogradu se otvaraju nove privatne škole. Za čiju decu? Ko danas u Srbiji može svom detetu da priušti školovanje po ceni od 12.000 evra po godini, u najskupljoj gimnaziji „Crnjanski”? Naravno, ni u jednoj privatnoj školi na teritoriji Beograda ne može da se dobije odgovor na ovo pitanje. Kažu, to je privatna stvar svakog roditelja, a sve što vredi - ima i svoju cenu.
„Maksimalna bezbednost dece i podsticanje u otkrivanju talenata osnovni su ciljevi rada u školama privatnog sektora. Ono što nudimo u potpunosti opravdava cenu. Za 400 evra mesečno ili 4.500 evra za školsku godinu, naši učenici dobijaju prevoz od kuće do škole i nazad, izlete, obroke, odlazak u pozorišta i bioskope, plus, naravno, nastavu i učenje”, kažu u OŠ „Crnjanski”.

„Idealni uslovi za rad” u ovoj školi podrazumevaju i odeljenja od po 18 đaka, koji će u nastavi koristiti i savremene računare. Za školovanje u OŠ „Vladimir Petković Dis” roditelji će morati da izdvoje nešto više novca - 5.000 evra. Međutim, pitanje koje će postaviti svaki roditelj đaka koji ide u „normalnu” školu jeste da li će i „bukvari” po toj ceni učiti prva slova umesto samih prvaka.

Ako se prostom računicom saberu cene kompleta udžbenika za prvi razred od oko 2.500 dinara, pribora, rekreativne nastave (oko 10.000 dinara za sedam dana), povremeni izleti i sve ono što očekuje đaka prvaka, dobija se cifra od oko 400 evra ili jednomesečna školarina u privatnoj školi. U ovu računicu namerno nije uračunat prevoz od kuće do škole i nazad, s obzirom na to da većina roditelja upisuje decu u najbližu školu do koje oni mogu da odu i peške.

Ako na 40.000 evra, koliko košta osam školskih godina u OŠ „Vladimir Petković Dis”, dodamo i 48.000 četvorogodišnjeg obrazovanja u Gimnaziji „Crnjanski”, pa još 25.000 evra za diplomu Medicinske akademije, dobija se fantastičnih 113.000 evra za potpuno obrazovanje deteta!

Poređenja radi, školovanje u osnovnim i srednjim školama mnogo je skuplje nego na privatnim fakultetima. Na primer, najjeftinije studije su na nekim visokoškolskim ustanovama „Megatrenda” - po hiljadu evra godišnje, dok u osnovnim školama mesečno školovanje košta 400 evra. U „Crnjanskom” školarinu od 12.000 evra pravdaju objašnjenjem da za tu sumu učenici stiču međunarodno priznatu diplomu i da jedini iz Srbije mogu da konkurišu na bilo koji univerzitet u inostranstvu. Doduše, za istu cifru mogu da se školuju i u Americi.

U ostalim privatnim školama ističu da za 10.500 evra, koliko je školovanje u beogradskom Košarkaškom koledžu, osim nastave, ishrane i smeštaja u internatu, đaci mogu da koriste čak i usluge pranja i peglanja veša! Za časove u Evropskoj poslovnoj školi „Milutin Milanković” roditelji treba da izdvoje 2.200 evra, a za celodnevnu nastavu 3.000, na više rata. Ova ustanova će na jesen upisati treću generaciju đaka na smerove ekonomski i finansijski tehničar. Još jedna od prednosti njihovih maturanata jeste pravo direktnog upisa na odgovarajuće fakultete u Evropi. Tako đaci koji srednjoškolsku diplomu dobiju ovde mogu upisati Univerzitet Šefild u Solunu bez polaganja prijemnog ispita.

„Pogodnost” koju nude privatne škole je i mogućnost da sami biraju predmete, pa umesto 13 ili 15 imaju samo šest. Tu je i više praktične nastave i mali broj učenika u odeljenjima. Međutim, sve dodatne „pogodnosti” se dodatno i plaćaju. I tako u beskraj. (Večernje novosti)

kacagica · Dobro upućeni član

I ja bih isla u privatnu skolu da imam pare