Babice zamenile bebe radi šale

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

U selu Kazaklija, na jugu Moldavije, žive porodice Kior i Kel čija su deca, Ivan i Aleksandar, zamenjena u porodilištu, a tajnu o tome je otkrila jedna babica, tek posle četiri decenije. Babica je priznala svoj greh na samrti, a njeno priznanje je otvorilo novi lavirint u sudbinama porodica čija su deca zamenjena. U zabitom selu u kome žive pripadnici narodnosti Gagauzi, u Budzaskoj stepi sa sprženom travom i vrelim vetrom, gde nema izgrađenih puteva, a gde stanovnici večito kubure s vodom, traje sudbina dva deteta, objavio je ruski dnevnik „Komsomolskaja pravda”. Domaćinstvo bračnog para Nikolaja i Marije Kior je jedno od najbogatijih u selu. Imaju kuću na kojoj su vrata s aluminijumskim profilima, na prozorima žaluzine, na krovu satelitska antena. U kući namoderniji nameštaj, a oko kuće visoka skupa ograda. Luksuz je nezamisliv za zabit u kojoj žive. Događaja pre 39 godina seća se domaćin Nikolaj Vasiljevič, koji govori jezičkom mešavinom ruskog i gagauskog.
Bile su dve babice i kada su novorođene dečake merile, zamenile su ih iz šale. Skinule su im obeležja i razmenile ih, kako je ispričala, ispovedajući se, jedna babica - priča Nikolaj.

Majke zamenjenih dečaka, Marija Kior i Praskovija Kel, nisu bile prvorotkinje. U porodici Kior bilo je dvoje dece, muško i žensko, a posle pometnutog Ivana, Marija je rodila još sina i kćerku. Praskovja Afanasjevna imala je u to vreme osmoro dece.

Obe su se porodile u istom porodilištu 8. septembra 1967. u razmaku od pola sata.

„Bila sam bez svesti posle porođaja i jedva sam se oporavila”, kaže Marija. „Kada su mi doneli da podojim dete, nisam ni slutila da nije moje”.

Dečaci su rasli, pohađali istu školu, igrali se. I niko nije slutio da ne žive sa svojim pravim roditeljima. Istina jedan od dečaka je podsećao na Vasiljeviča. Na osnovu toga prve glasine počele su da kolaju po selu. Tada su Saša (Aleksandar) i Vanja (Ivan) još bili u osnovnoj školi.

„Žene ne umeju da ćute nego tračare”, kaže Nikolaj Vasiljevič.

Onda je jednog dana došao Petar Kel i izneo Nikolaju Vasiljeviču čaršijske priče.

„Predložio je da se zamenimo. Kako sam mogao da dam dete koje vaspitavam. To nije jagnje niti životinja da se seli iz jednog u drugi dom. Ne možeš biti danas jednome otac, a sutra drugom”, zaključuje Nikolaj.

Zatim je svako nastavio da živi po svome. Selo se još bavilo nagađanjima ko na koga liči, a majke zamenjene dece često su krišom plakale. A dečaci su se nastavili družiti.

Porodilište je iz finansijskih razloga zatvoreno i babica „šaljivdžija”, vinovnik tragičnog događaja, ostala je bez posla. Priče o zamenjenoj deci babica je potvrdila kada je procenila da su joj dani odbrojani.

Pozvala je bračni par Kior, jer su Kelovi umrli pre 20 godina, jedno za drugim. I priznala je svoju krivicu. Ivan Kior i Aleksandar Kel se ponašaju kao braća.

Ivan ima troje dece i u šali kaže da su sva njegova, da je proverio.

Aleksandar se iz Kazaklije odselio u drugo selo. No, često posećuje braću i sestre. Da uspostavi odnose s pravom majkom i ocem nije uspeo.

„Saša je dolazio kada su mu umrli roditelji”, seća se Nikolaj Vasiljevič, ali ističe da „ima sina i da mu drugi ne treba”.

Iako je podizao tuđe, a ne svoje dete, Nikolaj podvlači da „nema tuđe dece, a da Ivana nikome ne bi dao jer je u njegovom srcu”. (Tanjug)

kacagica · Dobro upućeni član

prosto izgleda kao da je rec o nekoj sapunici sa TV. Pa dobro ostali su super i posle toga sto su saznali da su braca.

dobra_devojka · Fan Dragane Mirkovic

Strasno! Kako neka sporedna osoba moze da ti promeni zivot skroz!!!!