Jovan Jovanović Zmaj

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Pačija škola

¨Jeste l' čuli, kumo,
- Verujte, bez šale -
Otvara se škola
Za pačiće male.¨

Tako je i bilo,
- Verujte, bez šale -
Otvorila s' škola
Za pačiće male.

Svi pačići došli,
Na skamijam' stoje;
Stari patak metno
Naočare svoje.

Sve ih je upiso
U katalog male,
Pa ih je prozivo,
- Verujte, bez šale.

Pa se onda šeto
S ozbiljnošću krutom;
Učio ih, učio
I knjigom i prutom.

Učio ih, učio
Od srede do petka,
Al' se nisu odmakli
Dalje od početka.

Nije bilo uspeha
Učiteljskom trudu,
Cela muka njegova
Ostade zaludu.

Ništa više ne nauči
Pačurlija ta,
Nego što je i pre znala:
Ga, ga, gaga, ga!

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Mali konjanik

Điha, điha, četir noge,
Sve četiri krute!
Điha, điha, mi idemo
Na daleke pute!

Sedlo mi je od marame,
Uzda od kanapa,
A bič mi je od očina
Prebijena štapa.

Rago jedna, baš si lena -
Zar te nije sram?
Al' kad nećeš ti da skačeš,
Ja ću cupkat sam.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Ciganin hvali svoga konja

Gledaš, je li, moga konja,
Gospodaru stari?
Ne znaš je li konj il' ptica
Lastavica?
Skidaj naočari -
Ne možeš se nagledati,
Već hajde pazari!
Ti još pitaš za Putalja
Da li valja!
Nemaj brige!
Da ne valja, ne bi bio
On kod Cige,
Ne možeš ga u carevoj
Naći štali -
Samo Ciga što ne ume
Da ga hvali.

Da ga pospe suvim zlatom
Ko ne štedi,
Još i onda jedan dukat
Više vredi.

Ako imaš, jede seno,
zob i slamu,
Ako nemaš, on ne ište,
Ne treba mu.
Nemoj da mu gledaš zube,
Moj golube,
Ni ja mu ih nisam gledo,
Nemoj ni ti -
Taj ne može ostariti.
- Što ga duže teraš, kume,
Sve je mlađi,
Pa de sad mu
Para nađi!

A što pitaš: hoće l' moći
Kakav jendek da preskoči,
Jendek, jendek - kakav jendek!
Taj se nije još rodio
Koj' on nije preskočio -
Preskoči ga tako lako
Kao da je pile neko,
I to uzduž, ne popreko.

Ja ga jašem bez sedla -
Sedlasta mu leđa.
- Za pasoš ga ne pitaj,
Jer - to njega vređa.

Idi, kume, idi, idi -
Još me pitaš: kako vidi?
To je da se pripoveda:

Vidi ostrag ko i spreda,
Vidi noću ko na danu,
A na danu ko u noći -
Takve su mu oči.

A što pitaš, moj prijane,
Ima l' mane -
pa zato ga i prodajem,
Moj prijane,
Jerbo nema mane -
Takvi konji nisu za nas,
za Cigane.

A brzina kakva mu je?
Malko j' brži od oluje.
Sad ćeš čuti,
Kazaću ti:
Jednom sam se iz Erduta
Vraćo s puta.
Mada nas je pljusak vijo,
On se nije umorio.
Munja sevne, a on rže -
Pljusak brzo, a on brže;
Pljusak pišman na mog hata,
Pa ga hvata,
A Putalj ga preko gleda,
Pa se ne da.
Pljusak leti da polije -
Tek što nije!
Kad stigosmo pod šatora,
U ciganski dvorac lep,
Na mom konju sve je suvo,
Pokiso mu samo
- Rep.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Kad bi...

Kad bi jelen imo krila,
To bi brza ptica bila.

Kad bi lutka znala šiti,
Mogla bi mi švalja biti.

Kad bi lebac pado s neba,
Svak bi imo kol'ko treba.

Kad bi mlekom tekla Sava,
Sir bi bio zabadava.

Kad bi uvek bio maj,
Pećima bi bio kraj.

Kad bi Dunav bio vreo,
Svak bi riblje čorbe jeo.

Kad bi... al' što ne mož' biti,
O tom nemoj govoriti!

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Materina maza

Ima dete u selu,
Ime mu je Laza,
Al' ga zovu drukčije -
Materina maza.

Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kažu: Ustani!
Njega ¨boli g'ava¨.

Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Ne sme da se umije,
Ište vode vruće.

Kad ga žulja cipela,
On cipelu tuče,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauče.

Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo šljiva,
Kad mu pruže pogaču,
Onda bi koljiva.

Kad se malo ogrebe,
Plače i zapeva:
¨Jao, jao, pomagaj,
Izić će mi c'eva!¨

Kad je suvo, zamesi
Blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.

Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se ribe najede,
Tad ga ¨boli tiba¨.

Pa zato ga ne zovu
Po imenu: Laza,
Većem jadno, žalosno:
materina maza!

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Pera kao doktor

¨Gospodine doktore,
Zvala sam vas amo,
Lutka mi je bolesna,
Gledajte je samo.
Pipnite joj obraze,
Pipnite joj čelo,
Meni se bar čini:
Užasno je vrelo!¨
Doktor sedi ukočen
Sa ozbiljnim mirom,
Pipa bilo lutkino,
Pa drma šeširom:
¨Influenca velika,
Al' umreti neće.
Nemojte je ljubiti
Da na vas ne pređe.
Lek ću joj propisati,
Prašak svakog sata,
Uz to, nek je protrlja
Vaša baba Nata.
Limunadu pravite
U vel'kim čašama,
Ako joj se ne pije,
Vi popijte sama.¨

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Zimska pesma

Zima, zima - e, pa šta je,
Ako j' zima, nije lav!
Zima, zima - pa neka je,
Ne boji se ko je zdrav!

Hajd napolje momak ko je,
Tamo veje krupan sneg,
Vi'š en' onde navejo je
Čitav bedem, čitav breg.

A šta može zima meni,
Šta mi može, šta mi sme?
Nek mi nosić pocrveni,
Eto to je, to je sve!

Seka Zorko, nemoj stati,
Tvoj nek bude prvi red;
Sad ćemo se zagrejati -
Čučni samo na taj led!

Gle sad žive železnice -
To je trka, to je let!
Zbogom, ptice krilatice,
Naš je sada ceo svet!

Iz nosa nam para liže,
- Hajd u goste ko je zvan! -
A Campa nas jedva stiže -
Tika-taka, ¨ajzliban¨!

branka84 · Početnik Domaćeg.de

istina je junak
drži se ko stena
i kad na nju zine ala
i kad misliš da je pala
pobeda je njena :137: :473:

pstricevic · Početnik Domaćeg.de

rastanak

ta ne boli cvece
kad sa grane pane,
vec na tuznoj grani
ostanu tek rane,

cvetak vetric nosi
leta veseloga
zbogom cedo moje,
srce srca moga

ne umire potok
kad otece dalje,
vec korito tuzno
susi se i taje.

potocic ce naci
lepse perivoje,
zbogom duso
zbogom cedo moje!

kad odleti ptica
u visinu s`vine,
ali tuzno gnezdo
u samoci gine.

tica u visini
vecnu ljubav poje
zbogom duso moja,
zbogom cedo moje!

ne ugine sunce
kad za brdo sedne,
al u crnom mraku
nas ostavi bedne.

zraka sebi svuda
topli docek stvara.
zbogom cedo moje,
srce iz nedara.

otkinuti cvete,
potoce neverni
odletela ptico,
zrace moj biserni.

tuznog mog zivota
ti jedino blago
zbogom, moja duso,
zbogom cedo moje drago!

mom prvencetu Jeleni
sunce joj se obradova 13.1.1988 zvezda joj se ugasi 12.1.2000
(tatica)

nastasenjka · **~daydreaming~**

Brankova želja

Ja poznadoh što nesam poznav'o,
Prvi sanak ja sam već odspav'o,
Prvi sanak grobovanja moga,
Prvi sanak mira večitoga.
- Preletela letom vrh meneka
Polovina polovine veka,
A ja ležim u dalekom kraju,
U tuđini, tuđem zavičaju.
Što to trese moje ledne grudi?
- Trošni pep'o lako se ne budi.
Kanda bruje topovi sa strane
Gde sam mlade prozivov'o dane.
Il' se ruši, il' se nešto zida,
Il' baš raja okove raskida?
Sviće l' zora one sreće lepe
Za kom srca i u grobu strepe?
Kliče l' vila iz srbinskih gora?
Je l' već ora koja doći mora?
Jeste, jeste - boj se ljuti zače,
Markov topuz iz mora iskače,
Srbin diže mača plamenoga
Na Turčina, na dušmana svoga.
Skotija se besomučno strvi,
A moj Srbin neće žalit' krvi;
Krv će teći potokom i rekom
Gde se suze roniše lelekom;
Krv će teći preko srpskih strana,
Al' će suza biti ubrisana;
Poleteće veliko i malo,
Da odbrani što se srpsko zvalo;
Zaigraće kolo vitezova,
Divna slika mojih mladih snova,
Što sam negda tako zeljno ček'o, -
- A moj pep'o da je na daleko!
A kad bude, pa ti muka mine,
Kad sloboda kao sunce sine,
Kad se krvca opere studencem,
A junaci ovenčaju vencem,
Srpske zemlje okite se mirom,
Srpska deca ružom i šimširom,
Srpske mome strukom ruzmarina,
Srpska majka kad zagrli sina, -
Kad se sunce na škole osme'ne,
Haj, na škole i darove njene;
Mudre knjige kad polete letom,
Da Srbina izjednače s svetom;
Kad zapeva Ravijojla vila:
"Sad je java što sam nekad snila!"
- Zar ni onda, kad se meti stiže,
Kosti moje da ne dođu bliže!
Tuđa raka ledena je raka,
Tuđa zemlja nikad nije laka,
U daljini mučno li se leska,
Tuđina je i mrtvacu teška.
Haj, Srbine, a moj živi brate,
Zadrkćem se kad pomislim na te!
Srpska momo, sele moja mila,
Ti mi nesi groba ni vidila,
Ta ni groba, ni na grobu cveta -
Tuđa noga po njemu se šeta.
Srpski doli, puni rajska cara,
Srpske gore, željo moja stara,
I potoci što žubore tudi,
mrtvo srce još za vama žudi, -
Za potokom , za zelenim lugom,
Za slavujem, mojim starim drugom,
I za poljem rasnim i zelenim,
I za lipom, za mirisom njenim,
Za pesmama što se tuda ore,
Što se ore od gore do gore!
Stražilovo, divno Stražilovo,
Ja sam tebe u zvezdice kov'o,
Tebi pev'o, o tebi sam snev'o,
Al' od tebe nešto i zahtev'o:
Kad me smrtca otrgne od ljudi,
Da me primiš ti u tvoje grudi!
Zar ti nikad nije na um palo
Što si negda Branku obećalo?
Srbe brate, i Srpkinje sele,
Kojima se jošte danče bele,
Rastav'te me sa ovom daljinom,
Moje kosti operite vinom,
Pa ih nos'te našem zavičaju,
Zavičaju, mom negdašnjem raju.
Prenes'te ih, braćo moja mila,
Pored onog ubavog Belila,
Kroz Karlovce, gde sam mladost prov'o,
Pa na ono mirno Stražilovo;
Tu još jednu staru otpevajte,
Tu mi, braćo, kosti zakopajte,
Tu bih mrtav prava mira dost'o -
- Srbadijo, ne bilo ti prosto!

nastasenjka · **~daydreaming~**

ČIGRA I DECA

Naša čigra
lepo igra,
sitno veze,
pravo stoji,-
jer se boji.
U nje nije
božja duša,
ona samo
bič naš slusa.
Al' mi deca
bolje znamo,
jer mi biča
ne trebamo;
naša duša
reči sluša.
Recite nam:
to je dobro,
recite nam:
to je zdravo,-
ići ćemo
uvek lepo,
stajaćemo
uvek pravo.

nastasenjka · **~daydreaming~**

DED I UNUK

Uzo deda svog unuka,
metn'o ga na krilo,
Pa uz gusle pevao mu
Što je negda bilo.
Pevao mu srpsku slavu -
I srpske junake -
Pevao mu ljute bitke -
Muke svakojake.
Dedi oko zablistalo,
Pa suzu proliva,
I unuku svome reče
Da gusle celiva.
Dete gusle celivalo;
P' onda pita živo:
"Je li, deda, zašto sam ja
Te gusle celiv'o?"
"Ti ne shvataš, Srpče malo!
Mi stariji znamo!
Kad dorasteš, kad razmisliš,
Kaz'će ti se samo!"