Zlatibor -Jedno zlatno mesto

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Zlatibor popularan tokom vrelih dana

Na Zlatiboru trenutno boravi 15.000 turista, čime su smeštajni kapaciteti u mnogobrojnim hotelima, odmaralištima i privatnom sektoru popunjeni sa oko 90 odsto, potvrdio je Tanjugu Darko Đurović, savetnik u Turističkoj organizaciji tog planinskog turističkog centra.

Pored mnogobrojnih sadržaja koje ta planina pruža za odmor u ovim vrelim letnjim danima posebno dobro su posećeni bazen hotela "Olimp", kao i kupališta u Semegnjevu, Mušvetama, Ljubišu i Šljivovici.

Da i seoski turizam postaje sve značajniji faktor u kompletnoj turističkoj ponudi Zlatibora svedoči i podatak koji je saopštio Đurović da se u domaćinstvima Rožanstva, Rudina, Gostilja, Tripkove, Jablanice, Ljubiša i Semegnjeva ovog leta našao veliki broj turista, otkrivajući različite turističke atrakcije tog kraja.

"Ovog leta izuzetno dobro je posećena Stopića pećina, koju je od njenog otvaranja, pre tri meseca, posetilo oko 10.000 turista, tako da je u toku letnje sezone produžena poseta do 20 časova, gde turisti, uz cenu od 150 dinara za odrasle i 100 dinara za decu, u pratnji vodiča, upoznaju jednu od najlepših pećina u Srbiji", tvrdi Đurović.

Zlatiborci ovoga leta nisu štedeli novac za organizaciju bogatih kulturno-zabavnih sadržaja na rekonstruisanoj letnjoj pozornici preuređenog Kraljevog trga, a pored održane Smotre narodnog stvaralaštva i Sabora trubača, smenjuju se koncerti poznatih zvezda naše estrade, tako da je za subotu najavljen solo koncert Dejana Cukića, dok će se naredne sedmice održati izbor za najlepšu devojku Zlatibora.

Znatiželji gostiju da upoznaju i druge lepote užičkog regiona udovoljava se svakodnevnom organizacijom jednodnevnih izleta do Uvca, Tare, Perućca, Bajine Bašte, Mokre Gore i Drvengrada, kaže Đurović.

(Tanjug)

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Nov turistički kompleks uskoro na Zlatiboru

Jula 2010. godine Zlatibor će dobiti nov turistički kompleks - "Ruža vetrova" koji gradi kompanija za proizvodnju organske hrane i kozmetičkih preparata "Hemel" iz Jagodine.

"Reč je o hotelsko-apartmanskom kompleksu vrednom 12 miliona evra, koji će imati hotel sa pet zvezdica, apartmane, nekoliko bazena, fitnes centar, teretane, golf terene, a prostiraće se na više od četiri hektara", rekla je predstavnica za odnose sa javnošću "Hemela" Slavica Bogdanović.

Smeštajni kapacitet tog turističkog kompleksa biće 270 ležajeva, od čega će hotel imati 50 ležajeva.
Deo od 120 apartmana namenjen je prodaji, dok će će se ostali koristiti za dopunske sadržaje.

"Osnovna namena 'Ruže vetrova' je detoksikacija organizma i korekcja telesne težine, kao i relaksacija", rekla je predstavnica "Hemela" i navela da će centar biti jedinstven u Evropi, jer će se u njemu služiti isključivo organski proizvedena hrana.

Bogdanović je dodala da se sledeće godine planira i podizanje etno sela sa drvenim kućicama na prostoru od oko dva hektara, koje će, uz prateću infrastrukturu, biti ponuđene na prodaju po ceni od 1.300 do 1.500 evra po objektu.

(Beta)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Zlatibor spremno dočekuje turiste

Zlatibor, sa tridesetak centimetara snega, spremno dočekuje narednu zimsku turističku sezonu koja zvanično počinje 21. decembra, izjavio je u sredu Tanjugu Darko Đurović, savetnik u Turističkoj organizaciji tog mesta.

Uprkos iznenadnom početku zimske sezone hotelijeri Zlatibora odlučili su da do Nove godine zadrže vansezonske cene koje su od 15 do 30 odsto niže u odnosu na one koje važe u špicu letnje i zimske sezone.

Polupansion u dvokrevetnoj sobi će gosti do novogodišnjih praznika u Palisadu plaćatii 2.100 dinara, u Olimpu 2.800, u Moni 4.100 dinara i Studentskom odmaralištu 1.793 dinara, s tim da će cene tokom januaru biti za tridesetak odsto više.

Prenoćište u privatnim sobama za sada košta 800 dinara, u apartmanima 2.500 dinara, dok će u jeku zimske sezone za te usluge trebati izdvojiti 1.400 dinara za ležaj u sobi ili 5.600 dinara za apartman.

"Ako je suditi prema dosadašnjim rezervacijama za doček Nove godine i zimovanje na Zlatiboru očekujemo dobru zizmsku sezonu, na nivou prošlih godina, s tim da se najveći broj gostiju očekuje tokom novogodišnjih praznika, kada će biti popunjeni svi raspoloživi smeštajni kapcitet", ističe Đurović.

On je najavio da će već od narednog vikenda, s obzirom na dovoljne količine snega, proraditi Ski centar "Tornik" kojim gazduju "Skijališta Srbije, u čijem posedu su pored žičare "šestosed" još dve žičare, među kojima je jedna za najmlađe skijaše.

Prevoz skijaša do Tornika, uz cenu povratne karte od 200 dinara je obezbeđen, dok je u ponudi ovog ski centra i panoramsko razgledanje koje košta 300 dinara.

Na Obudojevici, brdašcu u centru Zlatibora, tokom zime biće u funkciji ski liftovi za početnike i decu, uz mogućnost iznajmljivanja ski opreme i motornih sanki, ali za razliku od prethodnih godina ove zime neće raditi klizalište na otvorenom u centru ovog turističkog mesta..

Turistička organizacija, pored hotelijera i ugostitelja sprema bogat doček Nove godine na Kraljevom trgu gde će Zlatiborci i njhovi gosti uživati u pesmama željka Samardžića.

(Tanjug)

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Kriza zaobišla Zlatibor

U lepotama Zlatibora prošle godine uživalo je oko 250.000 turista koji su ostvarili l.050.000 noćenja, a trenutno na ovoj planini boravi oko 5.000 turista.

"U uslovima ekonomske krize koja se odrazila i na turistički promet, kako u našoj zemlji tako i u svetu, izuzetno smo zadovoljni prošlogodišnjom sezonom u kojoj smo u odnosu na 2008. godinu imali neznatan pad broja noćenja za oko pet odsto", rekao je za Tanjug direktor Turističke organizacije Arsen Đurić.

Dosadašnji tok zimske sezone na Zlatiboru je, prema njegovim rečima, i pored posledica epidemije novog gripa, poremećenosti školsksog raspusta i nedostatka snega, bio veoma uspeštan za ovaj turistički centar.

"Za vreme novogodišnjih praznika kapaciteti Zlatibora, koji raspolaže sa dvadesetak hiljada ležaja, bili su popunjeni više od 90 odsto", istakao je direktor Turističke organizacije.

Nažalost, obnovljeni Ski centar Tornik ni ove godine nije bio u funkciji zbog nedostatka snega, iako su "Skijališta Srbije", koja gazduju tim objektom, obavili sve neophodne pripreme na uređenju ski staza, ski liftova, parking prostora i ugostiteljskih objekata.

"'Skijališta Srbije' su obećala da će u februaru raspisati tender za nabavku opreme za veštačko osnežavanje, dok će opština Čajetina ispuniti svoje obaveze oko izdavanja saglasnosti za korisćenje vode iz akumulacije Ribnica i rešiti imovinsko-pravne odnose na trasi vodovoda, tako da se može očekivati da Tornik naredne zime neće zavisiti od vremenskih prilika", kaže Đurić.

Uz procenu da se na Zlatiboru trenutno odmara oko 5.000 turista, on je rekao da će se tokom januara i februara na ovoj planini održati više kongresa i seminara sa velikim brojem učesnika, a izrazio je nadu da će konačno zaživeti i rekreativna nastava što će doprineti da ožive dečija odmarališta.

"Pored 'pršutijade' koja se u podzlatiborskom selu Mačkatu održava od 15. do 17. januara, koju poseti više od 10.000 gostiju, jedna od najznačajnijih manifestacija na Zlatiboru je i Sabor lovaca Srbije, koji će se održati krajem februara, sa više od 1.000 učesnika iz Srbije, bivših jugoslovenskih republika i inostranstva."

(MONDO

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Slast i mast: Šta se jede na Zlatiboru

Šta vam najviše prija: pršuta, komplet lepinja, šljivovica ili mladi kajmak?

Stalni i strasni konzumenti, lokalci, tvrde da je zlatiborska hrana empirijski lekovita i delotvorna u prevenciji gripa ili uroka, u jačanju krvne slike, ali i oblina. Pojačava purpurnu put, daje snagu i nudi čist hedonizam.

Čak i ako vam nije stalo do nje, kako predlažu lokalci, jedite je nazor (turc. na silu).

U isti koš zajedno sa svežim vazduhom, proplancima, pašnjacima, dobrim hajkingom, šajkačom i vunenim čarapama, ide i zlatiborska domaća kuhinja: ukusna, nezdrava, otvara apetit i zove na još, trenutno gasi glad i pali žeđ.

Prave lokacije za degustiranje seoskih đakonija su Zlatibor sa neizbežnim Zlatiborcem, Užice (Pretop City), selo Šljivovica, i Čajetina.

Slan(i)na
Mesnata bela tvorevina zgusnute masti prošarana ponekom špartom krtine ružičaste nijanse. Podnožje - kožica (vrši funkciju daske za seckanje), vrh - braonkast (bez funkcije).

Naziv je vremenom evoluirao i prilagodio se lokalnom izgovoru. Dakle, lokalci pored toga što gutaju režnjeve ovog delikatesa u neograničenim količinama, gutaju i po neki vokal, te dolazi do gomilanja suglasnika n. Gostoljubivo, rumenih obraza, s očima punim apetita naseckaće vam malo slan'ne.

Može da se jede sirova, najbolje u kombinaciji sa belim lukom. Opcija je i da komade ubacite u zemljani lonac da se prokrčkaju sa pasuljem ili kupusom. Tad omekša i dobije pihtijastu, želatinastu formu.

Alternativnija opcija je da kožicu sa dna iseckate i stavite na vrelu plotnu ili žar. Nakon toga, žvaćite je do iznemoglosti.

kalorijska vrednost: 100g / 780 kcal

Komplet lepinja
Kolevka ovog kalorijskog zla leži u Užicu, urbanoj rupi nadomak Zlatibora. Lepinju rascepiti na pola, sredinu delimično odstraniti i unutrašnjost natopiti kajmakom i jednim jajetom.

Gurnuti u rernu dok se jaje ne zapeče, preliti pretopom (mast koja se skuplja prilikom spremanja pečenja) sa izbalansiranim odnosom crnog i belog, poklopiti, zagristi.

Jede se uz jogurt, koji najbolje gasi eksploziju soli i masti. I naravno, zašto bismo koristili escajg, kad nam je priroda podarila prste. Umoči u moču.

kalorijska vrednost: 1 komplet lepinja / 2.000 kcal

Kajmak
Mladi sir, stari sir, meki sir, tvrdi sir, kao i varijacije: polumeki, polutvrdi i tako redom. Pored ove 'neverovatno bogate' ponude sireva, ipak je kajmak najneodoljiviji zlatiborski mlečni proizvod.

Kajmak je mlečna pikantna smesa koja se skuplja na vrhu kuvanog mleka. Koristi se kao namaz za hleb, uštipke, palačinke. Posebna draž je ako je hleb vruć, pa se kajmak topi i sliva niz prste i grlo. Dobar je u kombinaciji sa ćevapima i pršutom.

Lageruje se u drvene zdele - čanke, i u zavisnosti od toga koliko dugo stoji, varira u nazivima i ukusima: svež (mlad) i onaj malo bajatiji (star).

kalorijska vrednost: 100g / 570 kcal

Pršuta
Široko rasprostranjena, neodoljiva, dimljena, gurmanska poslastica, zagasito purpurne boje, slana, mirišljava. Dostupna je i u vakuum pakovanju, ali je prava stvar ako kupite čitavo parče i tako se opskrbite za duži period.

Pa čak i ako ste u delu pijace sa suvenirima, pletenim Sirogojno džemperima i vunenim čarapama, neodoljivi miris dimljene svinje ili goveda će vas sam dovući do štandova s pršutom.

Pršuta je sama po sebi odličnog ukusa, pa dodatni sastojci nisu čak ni potrebni. Jedino za šta će vas organizam moliti nakon gozbe je voda, da ugasi tonu soli koju ste uneli.

kalorijska vrednost: 100g / 390 kcal

Pite
Lokalne žene retko kupuju gotove kore, već ih prave same. Zatim u debelu koru zamotaju kašu (sir / krompir / zelje), smotaju u stari pleh i gurnu u šporet na drva.

Pita se kida rukama, jede uz šolju toplog mleka po čijem se vrhu uhvatio tanak sloj kajmaka, ili uz čeno belog luka ili turšiju.

kalorijska vrednost: 300g / 900 kcal

Lučena paprika
Naziv ovog jela nastao je tvorbom reči: luk + čeno + paprika.

Pečena, isključivo crvena, mesnata paprika pliva u moru ulja, komadićima belog luka, i seckanog peršuna. Jede se uz sve, najčešće uz predjelo.

Proja i projara
Svaka seoska kuća ima džak kukuruznog brašna, koje vrši dvojaku ulogu. Koristi se u narodnoj medicini tako što se zamesi sa razblaženim sirćetom i kao obloga stavlja na stopala kako bi se skinula visoka temperatura.

U ishrani se koristi za pravljenje hrskave proje: kukuruzno brašno, ulje, so, kisela voda, dobro zapeći i jesti u zamenu za hleb.

Najviše se kombinuje uz kuvani kupus, sarme, salatu od kiselog kupusa, kuvani pasulj i kajmak.

Fensi varijanta proje naziva se projanica i ima bogatije sastojke. U već pomenutu smesu dodaju se i jaja, sir, ili čvarci.

100g projanice / 300 kcal

Slatko od šumskih jagoda
Šumske jagode - voće sa najprimamljivijim mirisom. Koliko god bilo dangubno brati ih, isplati se zbog izuzetnog ukusa.

U podrumima zlatiborskih domaćina uredno stoje poslagane tegle slatkog od najrazličitijeg voća, a prodaju se i na pijaci u centru Zlatibora.

Obično se uzima jedna kašicica i čaša-dve vode, služi se gostima, ili maže na krišku hleba.

Šljivovica
Na kraju, sve to treba nečim dobro zaliti. A lokalci tvrde da je najbolji lek i za zubobolju i glavobolju upravo šljivovica. Na tromeđi Mokre Gore, Zlatibora i Tare nalazi se istoimeno selo čija je rakija proglašena za geografski brend.

Konzumira se i ujutro, i preko dana uz meze, i uveče za bolji san. Grejana ili ne, uvek rumeni lice, greje telo i mrsi jezik. A lokalna dosetka glasi: Prva ko trnje, druga ko slama, treća ide sama.

(B92)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Napokon skijanje i na Zlatiboru

Zahvaljujući novim snežnim padavinama na Zlatiboru, u funkciji su sve staze i liftovi u Ski centru "Tornik".

Ovaj skijaški centar, kojim gazduju "Skijališta Srbije", raspolaže sa čeitri ski-staze, ukupne dužine oko sedam kilometara, u čijoj funkciji su žičara šestosed, kapaciteta 3.000 skijaša na sat, kao i dva ski-lifta tipa "sidro" koji mogu da prevezu 1.200 skijaša na sat.

Tu su i dečje staze za skijanje, kao i snežni tobogan.

Turistička organizacija dva puta dnevno prevozi skijaše i druge zainteresovane turiste od centra Zlatibora do devet kilometara udaljenog Tornika, uz povratnu kartu koja košta 200 dinara, saopšteno je iz Turistička organizacija "Zlatibor".

Turisti koji se opredele za vlastiti prevoz mogu da računaju na očišćen put i parking u podnožju
ski-staza na Torniku, kao i na usluge restorana i bifea smeštenih uz staze.

Dnevni ski-pas košta 1.200 dinara za odrasle i 850 dinara za decu, a za one koji nisu vični skijanju predviđena je mogućnost panoramskog razgledanaja.

Prema podacima Turističke organizacije, veliki broj skijaša - početnika zadovoljava se zimskim čarolijama koje im pruža skijalište Obudojevica, u centru Zlatibora, gde im je na usluzi više mini ski-liftova, a pored mogućnosti iznajmljivanja skijaške opreme, postoji mogućnost pohađaja i škole skijanja, kao i korisćenje klizališta.

(Tanjug)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Žičara i tjubing staza za posetioce Zlatibora

Gosti koji provode odmor na Zlatiboru imaju mogućnost da svake srede i subote idu u panoramsko razgledanje žičarom, dok tjubing staza i dečiji zabavni park rade svakog dana, saopšteno je iz "Skijališta Srbije".

U saopštenju se navodi da tjubing staza, kao i žičara, može da se koristi i u letnjem i u zimskom periodu. Ona pruža jedinstveni doživljaj vožnje na posebnim velikim gumama, koje "vozače" spuštaju sa Tornika krivudavom putanjom do podnožja.

Cena vožnje žičarom je 300 dinara, a tjubing stazom 150.

Ski centar Tornik se nalazi na nadmorskoj visini od 1.100-1.490 metara, a udaljen je devet kilometara od turističkog centra Zlatibora.

Sadrži četiri ski staze i novu modernu šestosednu žičaru, koja tokom leta omogućava panoramsko razgledanje planine i penjanje na sam vrh Tornika, sa koga se pruža pogled na čitavu oblast zapadne Srbije.

(MONDO)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Zlatibor, najposećenija planina

Kvalitet smeštaja na ovoj planini iz godine u godinu napreduje. Grade se sve modernija zdanja, vlasnici ulažu u obnovu postojećih.

Nekadašnje čobane po livadama odavno su smenili „savremeni nomadi”, ljubitelji odmora na planini, zato su tu mnogobrojni hoteli njima namenjeni. A tek Mokra Gora sa vozom „ćirom”, Stopića pećina sa najdubljim bigrenim kadama na Balkanu, „Staro selo” u Sirogojnu, vodopad visok 20 metara u Gostilju, manastir Uvac, Vodice, Šainovci

Na velikoj tabli kraj magistrale ispred ulaza u turistički centar Zlatibora krupna slova privlače pažnju: „Gledaj visoko, diši duboko, ovo je Zlatibor”. I kao po komandi, pogled sa tog prevoja začas odleti širinom zlatiborskih prostranstava, niz zelene livade i proplanke sve do okolnih uzvišenja. Puca vidik duž blagorodne visoravni, nigde mu kraja, zelenilom se mase došljaka odmaraju od sivila betona i asfalta. A vazduh zlatiborski, dubokim udisajem, namah opija. Od tog opijanja se, vele Zlatiborci, nikad ne trezni – jedini lek je da se ponovo dolazi i udiše.

I dolaze turisti ovde masovno, već duže od veka, mame ih čari „zlatne planine”. Ovo je, statistika kaže, najposećenije planinsko turističko mesto u Srbiji. Pohodi ga oko 250.000 posetilaca godišnje, ostvari se milion noćenja. Gostiju ovde, na hiljadu metara iznad mora, ima i leti i zimi, u sezoni i van nje. Nekadašnje čobane po livadama odavno su smenili „savremeni nomadi”, ljubitelji odmora na planini, pa se deo Zlatibora – premrežen putevima, sa mnoštvom modernih hotela, apartmana, kuća za odmor, terena, restorana, prodavnica – pretvorio, turizmom kao vodiljom poveden, u neveliki grad. Negde s ukusom i merom, negde bez njih, ali prebogat sadržajima, a okružen nenarušenom prirodom, bujnim pašnjacima i bistrim vodotokovima, namirisan dahom četinara.

Odvajkada se Zlatibor zove vazdušnom banjom, i to je jedna od najvažnijih ovdašnjih vrednosti. „Ko nije bio na Zlatiboru taj ne zna šta je zdravo mesto”, napisao je pesnik Jovan Dučić. Sunce ovde izdašno greje, gotovo kao na moru, više je od 200 sunčanih dana godišnje. Leta su topla, a zime blage, magla se i ne zadržava. Kažu da blagotvorni zlatiborski vazduh nastaje sudaranjem kontinentalne i mediteranske klime preko ovih prostora. Takva planina, uz to i stalno provetrena, godi obolelim od disajnih oboljenja, pa i anemije, bolesti tiroidne žlezde, malaksalima, umornim. Tako se turizam ovde i začeo, traženjem leka, da bi vremenom produžio u druge, modernije smerove.

– Snaga Zlatibora je u zdravstvenom, ali i rekreativnom, sportskom, kongresnom, dečjem, tranzitnom turizmu – podseća za „Magazin” Darko Đurović iz Turističke organizacije Zlatibor. – Zdravstveni turizam najčešće se prepoznaje po ustanovi „Čigota”, tu su stručan medicinski rad i moderna oprema decenijama u sprezi sa prednostima ovdašnje prirode. Za rekreativni turizam obeleženo je mnoštvo staza koje se koriste za šetnje, planinarenje, vožnje „mauntibajkom” i druge sadržaje u prirodi, a sve je više i zlatiborskih kupališta (Jokino vrelo, Boškova voda, Mušvete, Semegnjevo).

Mnoštvo sportskih ekipa stalno dolazi na pripreme na Zlatibor, gde postoje svi potrebni tereni i ostali uslovi. Tu je, za zimu, pravi raj za skijaše, Ski-centar Tornik sa preko pet kilometara staza i prvom „šestosednom” žičarom u Srbiji, dodaje Đurović. Kongresni turizam je razvijen uglavnom u vansezoni, mnoga udruženja i kompanije svoje godišnje seminare ovde organizuju, a na usluzi odnedavno im je i nova konferencijska sala za 1.100 učesnika. Zlatibor je pogodno mesto i za dečji odmor, idealno za rekreativnu nastavu, sa dobro opremljenim dečjim odmaralištima. Naravno, ovo je i tranzitni centar, sa putevima prema Crnoj Gori i BiH, nezaobilazno svratište za motorizovane goste. A tu su i izletišta: Mokra Gora sa vozom „ćirom”, Stopića pećina sa najdubljim bigrenim kadama na Balkanu, „Staro selo” u Sirogojnu, vodopad visok 20 metara u Gostilju, manastir Uvac, Vodice, Šainovci i druga...

I da se ne zaboravi, mnoštvo je ovde hotela („Palisad”, „Mona”, „Olimp”, „Čigota”, „Vis”, „Satelit” i drugi), sve više sjajno uređenih privatnih apartmana, lepih kuća za izdavanje, primamljivih kafanskih bašta. Nikad u svojoj 117 godina dugoj istoriji organizovanog turizma Zlatibor nije imao bolju ponudu smeštaja, sadržaja, usluga nego sada.

– Kvalitet smeštaja na ovoj planini iz godine u godinu napreduje. Grade se sve modernija zdanja, vlasnici ulažu u obnovu postojećih. A ako tome dodamo da je sve veća ponuda, posebno u privatnoj režiji, dovela poslednjih godina i do pada smeštajnih cena (u ovoj godini od 10 do 15 odsto je jeftinije), jasno je da Zlatibor i ovog leta predstavlja pogodno mesto za odmor – napominje Arsen Đurić, direktor Turističke organizacije Zlatibor.

Turiste, pored svega pomenutog, na „zlatnoj planini” privlači i dobra hrana, čuveni zlatiborski specijaliteti koji su ovde uvek ukusniji nego drugde gde ih kopiraju. Jedna internet-anketa pokazala je da gosti Zlatibora najradije u ovdašnjim restoranima jedu kačamak, „zlatiborsku lepinju”, domaće kiselo mleko, pršutu, sir i kajmak ovog kraja, a kome je do jačeg zalogaja neće mimoići selo Mačkat, erski prozvano „Kad jaganjci utihnu”, gde se peče i jede najukusnija jagnjetina. Upravo u tom selu održava se, uvek tokom januara, i popularna „Pršutijada”, a od ostalih masovno praćenih zlatiborskih manifestacija vredne pomena su tradicionalni Sabor trubača zapadne Srbije (krajem jula), „Rakijada” u Šljivovici (u maju), Izbor za mis Zlatiborskog leta, Moto susreti, Erski kabare u Čajetini, Seoski višeboj u Jablanici, Festival narodne muzike na Zlatiboru i druge. Nedavno renovirani Kraljev trg kraj jezera „u centru planine” postao je svojevrsna pozornica redovnih kulturnih i zabavnih sadržaja.

I sve to na „zlatnoj planini”, u srcu zapadne Srbije, udaljenoj 230 km od Beograda i 300 od Novog Sada, povezanoj magistralom s tim gradovima. Železnička pruga Beograd–Bar prolazi preko Zlatibora, svojevremeno su na ovu visoravan sletali i helikopteri, ali turističkoj ponudi nedostaje veći aerodrom, pa najavljena ulaganja u obnovu obližnje vazdušne luke Ponikve daje nadu za bolje veze Zlatibora sa svetom.

-----------------------------------------------

Rekli su o ovoj planini

Josip Broz Tito (1974. godine): Mi smo zaista ovih dana, posle napornih događaja i napornog rada, našli ovde jedan spokojan i miran boravak u izvanrednim klimatskim uslovima. Sve je to ostavilo takav utisak da čovek poželi da opet dođe u ovaj kraj.

Prestolonaslednik Đorđe Karađorđević (1905. godine): Po svojoj romantičnosti Zlatibor se može s punim pravom nazvati Švajcarskom bez jezera.

Olja Ivanjicki (2007. godine): Zlatibor je prelep. Ovde se preporodim i dobijem inspiraciju za slikanje.

Stanko Bloudek, konstruktor skijaških skakaonica (1957. godine): Prijatelji, prokrstario sam celu moju Sloveniju, obišao pola Evrope, ali nigde nisam video ovakvu lepotu.

Milić od Mačve (1986. godine): Uočio sam zlatiborski plato kao „gnezdo bogova za odmor”, i to značenje sam pokušao da opravdam i potvrdim slikajući božanske pejzaže izgubljenog raja...

------------------------------------------------------------------------------

LJUDI I SIMBOLI

Narodna Bosa i „Staro selo”

„Pa to je naša Bosa”, začuje se po zlatiborskim domovima kad u televizijskim emisijama etnolog Bosa Rosić govori o svom dugogodišnjem radu na proučavanju i zaštiti duhovnog i materijalnog nasleđa Zlatibora i okoline. Znaju ovu vrednu ženu i stari i mladi, osoben pečat utisnula je u narodni život ovog kraja. Rodom iz Branežaca podno Zlatibora, pune četiri decenije Bosa krstari ovim područjem, posećuje sela, istražuje tradiciju i davnašnje vrednosti, običaje, verovanja, sve zapisuje i potom objavljuje u knjigama i mnogobrojnim stručnim radovima. Ima zvanje muzejskog savetnika i ukazanu čast da joj SANU pre nekoliko godina poveri odgovoran posao na projektu „Položaj srpske nacionalne manjine u susednim zemljama”.

Za Bosu Rosić se zna i po njenoj neraskidivoj vezi sa jedinstvenim etnomuzejom „Staro selo” u Sirogojnu. Kao desna ruka poznate Dobrile Smiljanić, ona je dala važan doprinos osnivanju tog muzeja narodnog graditeljstva, koji decenijama pohodi hiljade posetilaca iz celog sveta.

– Radila sam tih sedamdesetih godina kao maneken, lepotu džempera Sirogojna i umeće pletilja pronosila širom sveta. Igrom sudbine, uključila sam se u poduhvat stvaranja „Starog sela”, koje je počelo da se gradi 1979. godine, a zvanje kulturnog dobra od izuzetnog interesa dobilo 1983. Vezala za tradiciju, bogato nasleđe srpskog sela, iskazala veliki entuzijazam, najviše tome posvetila – seća se Bosa, ponosna na stasavanje i prestižno mesto etnomuzeja iz Sirogojna.

Dugo je potom radila u užičkom Narodnom muzeju, a ni sada, u penziji, ne smiruje se. Boravila je nedavno, radeći za SANU na svom projektu, u Rumuniji i Albaniji. Svet je, inače, Bosa proputovala, bila na četiri kontinenta. „Možda sam prema zavičaju subjektivna, ali ovakvih lepota kao na Zlatiboru nema nadaleko”, kaže.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Apoteka biljobera Borivoja

Lek protiv ženskog zvocanja

Znaju ga svi pod nadimkom „Pokretni žbun”. Sav okićen biljem, s naramkom svakojakih trava, promiče zlatiborskim ulicama i puteljcima, nudi i prodaje lekovito bilje ovog podneblja. Odavno je postao zaštitni znak „zlatne planine”. Gotovo da nema boljke za koju kod njega, Borivoja Šišovića(59), nema leka.

– Moje trave leče bolestan želudac, jetru, prostatu, oteknuća, jake prehlade, svašta još. Hoćete li „dragoljuba”, siguran preparat protiv ženskog zvocanja? I to žena mora 30 litara dnevno da popije. Imam i „jutarnji spas života”, za mamurluk. Ali moje trave ne leče neizlečive bolesti i alergije. A imam lek i protiv svinjskog gripa: nemojte gledati televiziju – u šali i zbilji govori prolaznicima „Pokretni žbun”, najpoznatiji biljober Zlatibora.

Svoje bilje, veli, nalazi po zabačenim predelima, kanjonima i dubodolinama ove planine. Tvrdi da je do sada, tako tumarajući, pronašao oko 120 vrsta trava koje se mogu koristiti kao lekovite, za čajeve. Carica svih biljaka je iva, no i ona je ugrožena.

– Bilje sakupljam već četiri decenije, Zlatibor je bogomdan za to. Radio sam nekad u mašinskoj struci, pa odlučio da se potpuno posvetim travama, postanem gospodar svog vremena. Da, može se živeti od ovog posla ako ste uporni, spremni i živite u skladu s prirodom. Zahvaljujući tome, sada sam u stalnoj svađi s lekarima, povremeno i sa ženom, ali sa prirodom nikada – kaže nam Šišović na čijoj vizitkarti piše V.APS.P.G.M. (večiti apsolvent prve godine mašinstva). Branko Pejović

Izvor: Politika

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Apartmani na Zlatiboru od 15 do 30 evra

Sa cenama koje su za desetak odsto niže u odnosu na prošlo leto, kao i značajnim poboljšanjem kvaliteta usluga, Zlatibor je uspeo da obezbedi više od 10.000 gostiju dnevno na početku ovogodišnje letnje sezone, kaže Jovan Pavlović, savetnik u Turističkoj organizaciji "Zlatibor".

Optimizam da će ovaj planinski turistički centar i ove godine uspeti da privuče 250.000 gostiju, sa više od milion noćenja, Pavlović zasniva na novoj poslovnoj politici hotelijera i turističkih poslenika, u čijoj onovi su, pored neospornih prirodnih lepota zlatiborskog kraja, cene i kvalitet usluge.

"Pored luksuznih hotela gde cena pansiona dostiže do 8.000 dinara, kojih je, za sada, na Zlatiboru malo, ali su unapred rezervisani, ovde se može letovati i za 1.800 dinara dnevno. Prenoćište u privatnim sobama može se naći za osam evra, dok iznajmljivanje apartmana i kuća za odmor košta od 15 do 30 evra, zavisno od udaljenosti od centra", ističe Pavlović.

On podseća da Zlatibor raspolaže sa oko 20.000 kreveta, od kojih u hotelima i odmaralištima ima oko 4.000 kreveta, ali je za pohvalu što su, po njegovoj oceni, sobe i apartmani i u privatnom sektoru visokog kvaliteta, treće ili četvrte kategorije.

"Oko 30 odsto naših gostiju ovog leta su stranci, uglavnom iz bivših jugošlovenskih republika, pre svega, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, ali i Makedonije i Slovenije. To je rezultat pojačane marketinške aktivnosti u predsezoni, kada su promocije Zlatibora održane u Skoplju, Poodogorici, Banja Luci i Ljubljani, gde su sklopljeni i konkretni ugovori sa tamošnjim agencijama", rekao je Pavlović.

Zlatiborci su posebno ponosni što su ovoga leta mogli da ugoste i mnogobrojne goste iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke i drugih zemalja Evropske unije.

Turistička ponuda Zlatibora je raznolika, jer gostima, u ovim vrelim letnjim danima, stoje na raspolaganju otvoreni i zatvoreni bazeni, kao i dobro uređena kupališta u okolnim izletištima.

Potpuno je razbijena i dugogdišnja predrasuda da se na Zlatibor ide zbog "prestiža, slikanja ili gurmanluka", jer je toliko lepota na ovoj planini i u njenoj okolini, koje su turistički radnici oplemenili i ponudili gostima, organizujući svakodnevne izlete, po unapred određenom sedmičnom rasporedu.

Od početka leta u funkciji je i novosagrađeni objekat Turističke organizacije, sa informativnim centrom i dvadesetak ležaja, a u restoranu ovog objekta, koji je u fazi opremanja, uskoro će učenici Ugostiteljske škole iz Čajetine sticati i praktična znanja za zanimanja koja su odabrali.

"Sa cenom prenoćišta od 1.200 dinara hteli smo da damo primer i drugima kako se mogu popuniti kapaciteti i obezbediti gosti", rekao je Pavlović, uz obećanje da će od naredne jeseni, kada proradi restoran, usluge ovog objekta biti među najeftinijim na Zlatiboru.

(Tanjug)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Uspomena sa Zlatibora - vijagra

Reporteri MONDA posetili su pijacu u centru srpske planinske lepotice i proverili kakva roba je u ponudi.

Godišnje Zlatibor poseti 250.000 ljudi i gotovo da nema onoga koji makar jednom ne obiđe pijacu u samom centru.

Dođu u nameri da kupe kajmak, sir, pršut, kobasice... i po neki suvenir.

A jedan od najpopularnijih suvenira je "zlatiborska vijagra". Kažu da je "prirodna", a košta od 60 do 300 dinara.

Pojedini zlatiborski trgovci su otišli korak dalje pa su čak štampali i nalepnice za pakovanje ovih "domaćih vijagri".

Na primer, na "seksi salati - Skočko" je nacrtan Supermen uz poruku: "pre upotrebe prozore otvoriti da ne magle".

Dve tezge dalje ista ta teglica sa bademima, lešnicima, orasima, kikirikijem i medom zove se "sexy coctail", a na etiketi jasno piše da je jače od "vijagre" uz obećanje "da se kreće i kad neće".

A kakve su cene ostalih proizvoda i koliko se razlikuju od mesta u kome živite, procenite sami.

Goveđi pršut je 1.600 dinara, svinjski za sto dinara jeftiniji. Kilogram sira je 400, a kantica od dva kilograma turšije 500 dinara. Mladi i stari kajmak u drvenim kanticama od kilogram koštaju po 900 dinara. Ovčije suvo meso je 800 dinara, a kilogram duvan čvaraka 1.000.

Flaša od sedam deci kupinovog vina je 400 dinara, a za sto dinara je jeftiniju voćni sirup. Tegla slatka od kupine, borovnice, jagode, smokve ili dunje je 400 dinara, dok je tegla koprive u medu 700 dinara. Tegla čistog meda je 500 dinara. Kilogram voska 1.200 dinara.

Trgovci su raspoloženi za cenkanje, a kada vide da se nećkate sami vam ponude cenu nižu za deset odsto.

Uglavnom se žale da ne mogu mnogo da zarade. Ali, da vam ne prepričavamo, biće zanimljivije da pogledate...

Razgovarali smo sa Milicom Ćirović čija cela porodica se bavi proizvodnjom kajmaka, sira, zlatiborske pršute, kobasica...

(MONDO - Dragana Todorović i Aleksandra Petrovski)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Skijanje na Zlatiboru tokom cele zime

"Skijališta Srbije" počela su gradnju sistema za veštačko osnežavanje na Zlatiboru, na kompleksu površine 12,3 hektara, što će omogućiti skijanje tokom cele zime.

Na kompleksu se nalaze četiri ski staze, savremena šestoseda žičara, "tubing" i dva ski lifta tipa "sidro".

Očekuje se da će veštački sneg dovesti na Zlatibor veći broj skijaša i povećati prihode turistističkog centra.

Na izgradnji sistema za veštačko osnežavanje radiće austrijska kompanija "Sufag", a veštački sneg će pokrivati sve četiri staze - Zmajevac, Tornik, Ribnica i Čigota - kao i vezne ski puteve i ski poligon. Dužina instalacija veštačkog snega iznosi pet kilometara, dok čitav sistem obuhvata pet fiksnih i 12 mobilnih topova i 16 lansera.

Sve staze mogu da se pokriju snegom debljine 30 santimetara za 100 sati. Voda za proizvodnju veštačkog snega će biti dovedena iz obližnjeg jezera Ribnica, a taj projekat se finansira iz sredstava Nacionalnog investicionog plana i realizuje ga preduzeće "Srbijavode".

Proizvodnja veštačkog snega može početi kada se temperatura vazduha spusti na bar tri stepena ispod nule.

"Skijališta Srbije" su objavila i cene ski karata za nastupajuću sezonu. Skijaši će na Zlatiboru moći da skijaju u jeku sezone uz šestodnevni ski pas po ceni od 5.650 dinara.

(Tanjug)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

I na Zlatiboru će "padati" veštački sneg

Ako volite skijanje ove sezone možete slobodno ići i na Zlatibor - ski centar Tornik će od ove zime imati sistem za veštačko osnežavanje, kojim će biti pokrivene sve četri staze dužine 7.700 metara.

Javno preduzeće Skijališta Srbije i austrijska kompanija "Sufag" potpisali su ugov na osnovu koga će Tornik dobiti sistem za veštačko osnežavanje. Ugovor je vredan 200 miliona dinara, a voda za proizvodnju veštačkog snega dopremaće se iz Ribničkog jezera.

Za postavljanje cevovoda iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) je izdvojeno 53 miliona dinara, dok je još 45 miliona izdvojeno za izgradnju još jednog ski lifta na stazi Krnevo plandište.

Pored objekata infrastrukture ski centar Tornik će ove sezone dobiti i Vizitor centar na izlaznoj stanici šestosedne žicare, čija se izgradnja sa 15 miliona dinara finansira iz NIP-a.

Do kraja godine biće završen i put do vrha Tornik i proširen parking sa još 350 parking mesta.

Zimska sezona zvanično počinje polovinom decembra, a cena dnevnog ski pasa na Torniku kreće se od 750 do 1.250 dinara.

Hotelijeri najavljuju niže cene smeštaja i usluga tokom zimske sezone.

(FoNet)