Slucajna trudnoca, sledi udaja ili abortus?

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

^Za koji korak? Confused

Pitanje je udaja ili abortus, ne razumem odgovor "sto da ne" Rolling Eyes

andrejica · Tico & Ada

korak = radjanje (udaja) sta ti nije jasno? Rolling Eyes

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Pa to moze i da se napise, ako procitas svoj prethodni odgovor videces da i nije bas tako zvucalo, moze biti i da si spremna na korak - abortus Wink

andrejica · Tico & Ada

pa cim sam napisala "ako se vole i ako su spremni za sledeci korak" sigurno nisam mislila na abortus Rolling Eyes

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Nikad se ne zna, ima nas raznih Wink

a nije tesko ni napisati, ipak je ovo forum Very Happy

♥ QueeN ♥ · **[°mama 3 anđela°]**

Prvo, ne može se desiti ništa slučajno. A i svoje telo bih dala samo nekome koga volim, i sa kim bih poželela provesti svoj život. Postoje tabletice i zaštita kako do toga ne bi došlo. A naravno, kao što rekoh, ne bi mi se moglo desiti sličajno, već sa voljenom osobom u braku, s' toga između ova 2 naravno udaja. A devojke koje to urade sa dečkom ili u vezi, ako smatraju da ta osoba nije za njih, pametnije abortus. Ne vidim se ni u jednoj situaciji. Wink

Dete je nešto što se nikako ne treba desiti, već ga treba želeti i biti siguran u tu odluku, jer nije mala stvar postati roditelj.

MaikoDoll · Početnik Domaćeg.de

Razmisljala sam puno o tome, i koliko god da sam nezrela i nespremna za tako nesto (imam 22 godine Mr. Green

) ne bih abortirala, jer postoji toliko rizika, a i abortus je po meni ubistvo... Deca su svrha zivota svakog coveka (barem ja tako mislim), pa ako se i desilo, nista strasno... snasla bih se, sa ili bez pomoci oca...

hetaira · Dobro upućeni član

Dijete je velika odgovornost i samim njegovim dolaskom na svijet sve se mijenja. pitanje je da li je cura spremna da prihvati te promjene?Ukoliko je mlada i sa milion planova u glavi,bez obzira sa kakvom osobom bila ne preostaje joj drugi izbor. Ja sam za abortus.

Tvoj_neko · Početnik Domaćeg.de

moja mama je imala 17 kada je zatrudnela, 18 kada me je rodila. nije abortirala. da je mislila samo na sebe i svoj zivot, ja se nikada ne bih rodila. ipak, ona mi je poklonila neshto najvrednije- zivot. to je neshto najlepshe shto osoba moze da uradi. ona je moj zivot stvorila- ja njen ulepshala. i zato, da zatrudnim sada, bez razmishljanja bih rodila to dete.

napisala sam jednu pesmu, mislim da odgovara ovoj temi, pa cu da je ispishem

MAMI

Nemoj, mama, ne chini to
ja volim te iako nikada
tvoje lice nisam video
Molim te, mama, pruzi mi
taj veliki trenutak presveti
svu tu lepotu pokazi mi
dete sam tvoje...
Obecavam, obecavam
bicu najbolji dechko na svetu
uchinicu sve!
Mama, ne ubijaj me
Zar ne zelish da chujesh moj glas
kad prvi put izgovorim
"mama"
dozvoli mi da te vidim...

Kada me spuste na tvoje grudi
oseticesh ljubav svu
i mozda tek tad shvatish
da tvoj deo je tu,
u mojim ochima, u pogledu

Dal' te je sramota mene?
Ja sam tvoja sreca,
a ne suza!
Tvoja ljubav najveca!

Moze li iko ishta loshe reci
i naci tugu u chistoj sreci?
Od Boga sam, ne od Djavola,
zato chuvaj me
zemlji ne spushaj me
nebu ne pushtaj me
Mesto mi je u tvom naruchju,
u pogledu neznom tvom
mesto mi je, mama,
na svetu ovom

Tvoj sam deo, tvoja sreca,
tvoja dusha, tvoj zivot,
tvoja radost najveca,
dete ni za shta krivo,
tvoj sam sin...
Pokloni mi svoje pesme,
zagrljaje dobre majke,
poljupce pred spavanje,
prichaj mi bajke
Vodi me po mesechini,
da letimo zajedno
mama, tvoj sam sin!
Ti i ja smo jedno!
Mama, ja zelim svetlost da ugledam
plashim se, mama, mraka jezivog
zagrli me, mama,
ne pevaj uspavanku,
ne uspavljuj sina nerodjenog

Ne zelim da spavam vechno,
a probudio se nisam josh
mama, zeljan sam
onog shto osetio nisam
ne zelim ostati sam
izgubljen u tvom kajanju
nedozivljen...
mama, ne chini to,
ne ubijaj me
bicu dobar
Mama, rodi me!

[Edit by škorpijica: Pisanje poruke jedne za drugom, u istoj temi, gde to nije neophodno (SPAM-ovanje), strogo je zabranjeno Pravilnik-om.]

Idealno_losha · **Опасница ©**

Pobacila bi.
Jer šta će mi dite ako mu ne mogu pružit stambenu, financijsku sigurnost... Rolling Eyes

filicka · *hoppípolla*

Pa da mi se sada to desi,sa nepunih 17 godina(punim novembra),abortirala bih...mislim da tu nema nista nejasno.
Sta cu ja,maltene se ni ja nisam,sto se kaze,odbila od sise...
mogla bih ja sve to,volim decu vise nego ista na svetu i jedva ih cekam,najvise od svih stvari u zivotu,ali sada,ne.

Anđela · **inso umjetnica**

Pokušat ću odgovoriti a da ne zvučim surovo i egoistički, te da me ne skužite kak ne treba. A fakat me i ne dotiče, netko je već jednom rekao da je ljubav za mene kao poslovni ugovor Mr. Green

bah, bah

Elem, jako volim djecu, igrat se s njima, pomatrati ih i pomagati. Pogotovu otkad sam radila jedan projekat za UNICEF etc.. Ali kad bih došla u ovu situaciju, abortirala bih, voljela ja tog tipa ili ne, htio on to ili ne. Surovo jest, ali samo je jedan razlog tomu - niti sam spremna, financijski čak i jesam, ali svakako drugačije nisam. A mislim da nikad neću ni bit, jer smatram da ( evo ga sad će surovi dio ) svomu tom djetetu ne mogu upuhavat život samo ljubavlju... Dakako da mogu, to je ono najbitnije i najpotrebnije, ali ne bih si dozvolila da ga odgajam izmedju tisuću sastanaka za tjedan, večera i partija vikendom do jutra, zatim izmedju putovanja s jednog djela svijeta na drugi dio te.. bla, bla,bla. Znači, potrebno je ono neko vrijeme koje ja nemam.
Jednostavno nemam, sama sam to htjela i tak mi sad paše.
To mi je odgovor. Wink