Dosje Džona Lenona - sramota za Vladu SAD

PlavaRuzica · Odomaćeni član

Američki Federalni istražni biro (FBI) pristao je da objavi poslednjih 10 dokumenata o praćenju aktivnosti Džona Lenona, pošto se punih četvrt veka pravdao tvrdnjom da bi obelodanjivanje te arhive moglo dovesti do „vojne odmazde protiv SAD”, piše danas „Los Anđeles tajms”. List navodi da se ti dokumenti, mada se oko njih vodila ogorčena borba između vlade i boraca za ljudska prava, teško mogu smatrati šokantnim, sa svega nekoliko novih detalja o Lenonovoj vezi sa liderima Nove levice i antiratnim grupama u Londonu ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Tako je nekadašnji direktor CIA Džej Edgar Huver napisao Ejč Ar Hadelmanu, šefu kabineta tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona, da se „Lenon zanima za aktivnosti krajnje levice u Britaniji i poznati je simpatizer trockista u Engleskoj”.
Takođe, navodi se da su dvojica tada značajnih engleskih levičara Tarik Ali i Robin Blekbern „obigravali” oko Lenona, nadajući se da će finansirati levičarsku knjižaru i čitaonicu u Londonu, što se, na kraju, nije dogodilo.

Sledeći izveštaj o praćenju jasno stavlja do znanja da „nema sigurnih dokaza” da je Lenon finansirao subverzivne aktivnosti, dok se u jednom čak navodi da nema dokaza o njegovoj formalnoj vezi sa bilo kojom grupom levičara.

Ipak, u jednom izveštaju analizira se Lenonov intervju tada naprednim novinama „Red moul” 1971. godine, gde je muzičar „isticao da potiče iz proleterske sredine i iskazivao simpatije prema ugnjetavanim i obespravljenim stanovnicima Velike Britanije i čitavog sveta”.

Istoričar Džon Viner i njegovi advokati iz Američkog udruženja za ljudska prava smatraju da su tek objavljeni dokumenti, suštinski, „sramota” za Vladu SAD, jer je njihov značaj decenijama mistifikovan, isključivo zbog odlučnog odbijanja da se javno objave.

„Sumnjam da će vlada Tonija Blera pokrenuti vazdušne udare na SAD, u znak osvete zbog objavljivanja ovih dokumenata. Danas možemo videti da je četvrt veka dugo pozivanje FBI-ja na nacionalnu sigurnost od samog početka bio apsurd”, rekao je Viner.

U dokumentima o praćenju aktivnosti Lenona navodi se i njegovo učešće u maršu podrške pevaču Džonu Sinkleru, koji je bio osuđen na 10 godina zatvora, jer je policija kod njega pronašla dva džointa.

Saga o sudskom natezanju Vinera i FBI-ja počela je još 1983. godine, kada je istoričar zatražio objavljivanje svih dokumenata, ali je FBI odgovorio da neki od njih „sadrže bezbednosne informacije dobijene od strane države uz obećanje da će ostati tajna”, što navodi na zaključak da bi njihovo pojavljivanje pred očima javnosti „logično vodilo do strane diplomatske, ekonomske i vojne osvete protiv SAD”.

FBI je, takođe, zastupao stav da bi objavljivanje ovih dokumenata dovelo do „izvrgavanja agenata poruzi”, ili čak bilo opasnost po njihovu bezbednost.

„Objavljivanje ovih dokumenata, koji su skrivani od očiju javnosti skoro četvrt veka, pokazuje paranoju vlade i patološku želju da se zaštite izvršni organi u slučajevima povrede građanskih sloboda, pod plaštom brige za nacionalnu bezbednost”, rekao je Mark Rozenblaum iz Američkog udruženja za ljudska prava.

Jedini ustupak koji je Viner morao da napravi da bi se dokumenti pojavili u javnosti jeste pristajanje da ime strane zemlje koja je pružala informacije od bezbednosno-informativnog značaja SAD bude precrtano tamnim markerom, piše „Los Anđeles tajms”, dodajući da je teško verovati da se radi o bilo kome drugom do o Velikoj Britaniji. (Tanjug)

rizmal · Lanin Sicilijanac

ovo je definitivno sramota za vladu SAD-a mora da su ga oni ubili kad su mislili da covek radi sve sto je ovde navedeno,...