Novi Sad

Ktantonet · Upućeni član

Moj omiljeni most Sad

Ktantonet · Upućeni član

Novi Sad

Nas grad istoricari ubrajaju u mladje gradove,
jer je utemeljen pre 300 godina, tacnije 1694. godine,
mada prva arheoloska nalazista otkrivaju tragove naseobina
jos od pre 3000 godina pre nase ere. Prvi zitelji bili su 12 vojnika
sa sluzbom u Petrovaradinskoj tvrdjavi i 20 pekara, mesara i drugih zanatlija,
koji su sluzili za potrebe tadasnjeg garnizona.

Citanka istorije Novog Sada mozda nije,
u poredjenju sa drugim evropskim gradovima, debela knjiga,
ali je - od 1694. godine kada je izgradjen mostobran nasuprot Petrovaradinskoj tvrdjavi,
a oko njega uz obalu Dunava gde je reka najuza nicalo i naselje civila
koga u to vreme nazivaju Petrovaradiniense ili Rascianica civitas trans Danubium situata,
Predgradje Petrovaradina ili Racka varos prekodunavska - ispisana stalnom
borbom i teznjama za naprednim, korisnim, dobrim i mirnim zajednickim zivotom
na polzu svih svojih stanovnika, u prvo vreme Srba, Nemaca, Jevreja, Grka,
Madjara i Cincara

Otet od bara i ritova s pocetka nastajanja,
malo naselje oko Petrovaradinskog sanca,
vec 1720 je, uz zemunice, imalo i prvu kucu na sprat!
Sedam godina kasnije komandant Petrovaradina pise u
Bec da je Racka varos dobro naseljena
i imucna. Godine 1731. u Sancu se otvara skola,
a prema mapi iz 1745. naselje vec ima konture danasnjeg grada....

Komorsko granicarska uprava gusila je nastojanja zitelja
Sanca da se njihova varos razvije i to je bio osnovni razlog
zbog koga se zacela ideja o elibertaciji.

Uporni u svom nastojanju, uz zaledje svojih imanja,
sigurni u sopstvene sposobnosti, gradjani su prvo sa nesrpskim
delom svojih sugradjana 1747. godine sklopili sporazum na cijim osnovama ce,
dugo godina nakon toga, pocivati sklad i uredjeni zivot. Sporazumeli
su se da ce u Magistratu buduceg oslobodjenog grada imati jednak broj predstavnika,
ista prava u biranju senatora i cinovnistva, slobodno ispovedati svoju veru,
dizati crkve i skole

Delegacija sanackih gradjana - Rackovic, Vujic, Bogdanovic,
Raskovic, Hajl i Anderle - putuje u Bec i pozajmljuje novac
za placanje elibertacione diplome. Uplativsi 80.000 rajnskih forinti u srebru,
nasi preci, valjani trgovci i zanatlije, kupili su samostalnost i
slobodu i sirom otvorili vrata svom i napretku svojih potomaka.
Pozajmica je otplacena livadama i pustarama, koje je grad prodao svojim stanovnicima.

Prvog februara godine 1748. carica Marija Terezija
donosi odluku da grad postane slobodna kraljevska varos i daje joj ime:
latinski - Neoplanta, madjarski - �j-vid�gh, nemacki Ney-Satz, srpski Novi Sad.

U prolece 1748. Novi Sad pocinje da zivi po uzoru na ostale slobodne gradove tog vremena.

Od 1748. do kraja XVIII veka povecava se broj stanovnika, umnozavaju se imanja,
deca se skoluju. Sedamdesetih godina grad ima svoju svilaru, pivaru,
mlin za preradu duvana u burmut... Zivot karakterisu trgovina, molitva i zabava:
trguje se s mnogim zemljama Evrope i Azije, a grad krajem stoleca postaje najjaci
ekonomski centar na jugu Ugarske

Zivot na raskrscu i zelja da se zivi u saglasnosti sa duhom ovog grada,
imao je svoju cenu u burnim vremenima i Novi Sad je 1849. godine doziveo
prvo veliko razaranje bombardovanjem. Od 2812 zgrada, ostalo je samo 808.

S polovine XIX veka grad se opet ubrzano podize i izgradjuje,
iz kog vremena vecinom i potice danasnja arhitektura starog jezgra grada.
Od tada do Prvog svetskog rata podizu se Gradska kuca, Vladicanski dvor i
katolicka crkva u centru grada, sadasnja Gimnazija ”Jovan Jovanovic Zmaj�,
Jodna banja, Matica srpska...

Poslednjih godina XIX veka i pocetkom XX, gradi se zeleznicka stanica,
most, klanica, plinara, elektricna centrala, uvodi se tramvaj...

Sredinom XIX, pod austro-ugarskom vlascu, na granici prema Turskoj carevini,
Novi Sad je izrastao u znacajno privredno sediste, kulturni,
nacionalni i politicki centar svih Srba, pa su ga poete prozvale Srpskom Atinom.
U nasem gradu je u to vreme izlazilo 56 listova i casopisa na srpskom jeziku,
1864. godine u njega je preseljena Matica srpska,
najstarija naucno-kulturna institucija kod Srba, a 1861. godine
osnovano je Srpsko narodno pozoriste-najstariji profesionalni teatar u nasoj zemlji.
U Novom Sadu je sagradjena i prva Srpska narodna skola 1703. godine, gimnazija 1791.
u Sremskim Karlovcima, a prva bolnica 1746. godine

Posle Prvog svetskog rata srpska vojska usla je u Novi Sad 8. novembra 1918. godine,
a Velika narodna skupstina Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena 25. novembra
donela je odluku o prisajedinjenju Banata, Backe i Baranje Kraljevini Srbiji.
Dan ranije to je ucinila i Skupstina Srema u Rumi.

U Kraljevini Jugoslaviji Novi Sad postaje centar Dunavske banovine.
U to vreme dobija svoj prvi bulevar, Banovinu i novi most. Godine 1936.
ima vec 69 000 stanovnika.

Drugi svetski rat doneo je strasnu raciju Hortijeve fasisticke vojske,
kada za tri dana Novi Sad gubi 1 500 svojih zitelja, najvise Srba i Jevreja.
Za vreme Drugog svetskog rata poginulo je nekoliko hiljada Novosadjana.

Novosadski partizanski odred oslobodio je Novi Sad 23. oktobra 1944. godine.

Oslobodjen fasisticke okupacije Novi Sad, glavni grad Autonomne Pokrajine Vojvodine,
dozivljava veliki uspon kao ekonomski, kulturni, naucni, politicki,
administrativni i svaki drugi centar Pokrajine

Takozvanom antibirokratskom revolucijom 1988. godine menjaju se politicki odnosi u zemlji,
a Novom Sadu se smanjuju nadleznosti. Nekoliko godina kasnije kosi ga inflacija,
njegove stanovnike pogadja siromastvo, a u ratovima na teritoriji nekadasnje
Jugoslavije gine sedamdeset dvoje Novosadjana, grad napustaju mnogi mladi i
obrazovani ljudi, a u njega se sklanjaju na desetine hiljada izbeglih i prognanih.

Taj posleratni period i 1996 - 1997. godinu obelezavaju studentske gradjanske
demonstracije protiv rezima, a na celo grada, izbornom voljom gradjana,
dolaze opozicione politicke stranke.

NATO bombardovanje ostavlja Novi Sad bez mostova, komunikacije, vode...

Po prestanku bombardovanja, vec prilicno iscrpljen grad se uzurbano obnavlja,
podizu se novi mostovi, pontonski, privremeni, montazno-demontazni...
U nedefinisanoj atmosferi nade i krajnjih granica izdrzljivosti gradjani docekuju
i slave pobedu opozicije na septembarskim izborima 2000

pinkie · Prijatelj foruma

jedan od retkih gradova koji zaista ima dusu...koji dise lepotom..mirom..nekom unutrasnjomm jacinom..necim cime ce te vezati za sebe...U novom sadu sam provela neke divne trenutke svog zivota...trenutke koji mi dan danas jako puno znace..ma volim ga sta cu...

carpe diem · Dobro upućeni član

zasto niko nece da prica o tamnim stranama ovog grada? time sto se priznaje problem vec ste korak blize njegovom resenju. ja ne sporim da ns je sve ono sto ste vec napisali ali postoji tolko stvari koje se mogu uciniti boljim. da li mislite da u ovom gradu nesto treba poboljsati? zar nikome ne smeta manjak mesta za parking?

Mjesecarka · Iskusni član

Sokakom Zlatne Grede
k'o macor sumrak prede
Ljulja se nad kanalom klisanski bus
Tvrdava pusta mesec kao zmaja
nad Varadinom
Aveti tera sa trga Miletic vecito prgav

Salajka drema brale, krovovi lule pale
Liman uz Dunav tece, dobar su par
Kroz senku bloka pristizu decaci
Detelinarci
Dok buket zvezda prelep
laticom srebri Telep

Novi Sad, podseti se, da je grad
kad mu se sa ulica bitange sklone
Novi Sad, jos zablista ponekad
kad sest raznih crkava uglas zazvone

Dobro vece Novi Sade moj
Ono sto je ostalo... Dobro vece, deco.
U raznim gradovima sam govorio "Dobro vece, zemljaci"
...Dobro vece, moji.

Bio sam, kud sve nisam, vise ni ne znam 'di sam
vid'o sam sve kojesta, bedu i sjaj
Varosi ima, sto da gresim dusu,
boljih i lepsih
al' samo jedna je, shvac'as,
varos u koju se vracas...

Sta god da kazete,i sta god da mislite,ovaj grad zauvek ostaje moj...Lazem,ne moj,nego NAS...Verujem da jos uvek ima onih ljudi koji poenkad,makar na neki praznik,ako ne i nekom drugom prilikom posmile na Ovaj Grad,i...uzdahnu...Jer mislim da u njemu ima dovoljno "onog neceg" sto ce vam mamiti osmehe dok ste tu,a kad odete,uzdahe...One setne,kao kad vam je neko drag daleko,ali znate da nikad ne moze biti toliko daleko da ga vi prestanete voleti,a i on vas...