www.domaci.de Forum Indeks Home
Portal • Forum • Novi upisi • Pretraga • Link do nas • Domaći filmovi • Lista korisnika • Tim sajta • Proverite privatne poruke • Prijava • Registracija
Pravilnik • FAQ • Profil • Favorites • Galerija slika • Top lista • Download MP3 • MP3 razno • Spotovi • Noviteti 2013 • Muzički noviteti 2014

Novi Sad
Strana 1, 2, 3 ... 17, 18, 19  sledeća
Pređite na stranu broj:  
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Svet i putovanja ~ -> ~ Znam za jedan grad ~
::  
Autor Poruka
SrebrnaTresnjica011
Banovan!

Prijatelj foruma
Prijatelj foruma



Godine: 34

Datum registracije: 14 Jul 2004
Poruke: 4277

blank.gif
PorukaPostavljena: Pon Avg 02, 2004 11:13 pm    Naslov poruke: Novi Sad Na vrh strane Na dno strane



Dobrodosli

Ovaj topik otvaramo za sve Novosadjane.

Ko su Novosadjani?
Svi oni koji vole ovaj grad, bez obzira da li su i njegovi zitelji.
Svi oni koji ovaj grad nose u svom srcu, pa bilo to kroz Djoletove pesme, Mikine stihove, Zagorkinu prozu...
Svi oni koje i Novi Sad nosi u svom srcu... zato sto su bas takvi kakvi su

Za vas tamo, za nas ovde...



Sta je Novosadski?

Nedelja oko podne.
Miris recne smole, kuvanog kukuruza, pecenog kestenja i vanil secera.
Biti kod kuce pre mraka.
Crveneti od stida, a ne od besa.
Ne stajati na tudju senku i muku.
Voziti bicikl.
Kupovati cvece.
Ulagati vise u cerke nego u sinove.
Ponositi se svojima kada postanu slavni. Dotle ih vise kuditi nego hvaliti.
Ne gubiti iz vida da su Beograd, Budimpesta i Bec malo zabaceni.
Praviti se kao da Venecija nema golubove.
Obozavati akvamarin, boju Panonskog pra-mora.
Pamtiti da su najvece poplave bile 1770. i 1965. a najbolje berbe 1900. i 1969. godine.
Kladiti se da je osamdeset metara nadmorske visine prava mera za pogled na svet, a dve stotine metara najpogodnija daljina izmedju obala.
Sanjati mostove.
Pricati o vremenu.
Ici u bioskop.
Setati se.
Ocenas govoriti u sebi, bez obzira na jezik molitve.
Biti bezobziran samo kad to pristojnost nalaze.
Ne zaboraviti nikad ono sto se nekom dalo, ali ni ne iskati nazad.
Podeliti hladovinu sa drugima.
Posle dobrog gutljaja obrisati se rukavom kao sto to rade oni dole, na jugu.
Ne dolaziti nenajavljen u tudju kucu kao sto to ne rade ni gore, na severu.
Imati instinkt za ponavljanje istorije.
Ljubiti u ruke, a ne u obraz.
Bol u grudima drzati za zubima.
Biti spor iz otmenosti.
I blago uobrazen zbog tradicije.
Depresiju negovati, melanholiju prenositi u nasledje.
Ne smejati se grohotom, vec pogledom.
Otezati s vokalima.
Odugovlaciti s odlukama, ali ih se pridrzavati.
Drzati ruke cesce na ledjima, nego u dzepu.
Ne znati za kletvu, zavicajni kompleks i nezeljene goste.

P.S. Novosadizam nije zarazan i ne prenosi se kontaktom.

Zagorka Radovic


 
SrebrnaTresnjica011
Banovan!

Prijatelj foruma
Prijatelj foruma



Godine: 34

Datum registracije: 14 Jul 2004
Poruke: 4277

blank.gif
PorukaPostavljena: Uto Avg 03, 2004 7:34 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Zahvaljujem se Dudi legendi na ovom pismu sto ga je napisala, i sto mogu ovde da ga postavim, jos jednom hvala.

Novi Sad

Gradovi su nemi ali reciti svedoci istorije, svakog vremenskog razdoblja. Reciti su reljefom lica, reciti svojim duhom, svojim folklorom. Svaka civilizacija, cak svaka generacija graditelja, utisne na grad svoj prepoznatljiv pecat, obelezi svoje postojanje, ostavi tragove svoje kulture ili nekulture, svog znanja ili neznanja. Gradovi neodoljivo lice na ljude u njima, raduju se njihovim radostima, boluju njihove bolesti, dosezu koliko i ljudi vrede, privlacni su onoliko koliko su im i ljudi lepi. Svaki grad je slika ali razlicita, poput ljudskih lica. Takvi su po stasu i rastu, dosezu tamo gde ih vode potrebe, htenja i zelje.
Glavni grad Vojvodine, Novi Sad, imao je tu privilegiju da su ga graditelji voleli i to ljubavlju zdravom: da bude i za druge drag, za sve dobronamernike otvoren i krotak.

Novi Sad jedinstven je po mnogo cemu, satkan od suprotnosti, raznolikosti, stvorio je cvrstu jezgru u onome sto bi druge razjedinilo.Taj panonski Babilon potice iz druge polovine 17. veka, kada na stenovitom grebenu Fruske Gore, na desnoj obali Dunava, zapocinje gradnja Petrovaradinske tvrdjave. Dok se gradilo to najvece vojno utvrdjenje u austrijskoj carevini, na suprotnoj strani Dunava, rastao je mostobran, utvrdjeno naselje vojnika. I kada je konacno bila zavrsena gradnja "Gibraltara na Dunavu" kako su zvali Petrovaradinsku trvrdjavu, iz sanca razvio se grad, od 1748 godine "slobodna varos" nazvana Neoplanta, Ujvidek, Neusaz - Novi Sad. Grad zanatlija, trgovaca, ratara, ladjara, ribara pristiglih iz svih krajeva, vezanih potrebom da zive u zajednici i Srbi i Madjari i Nemci i Hrvati, Jevreju, Jermeni. Slovaci, Rusini, Ukrajinci, Grci... Cudesan je spoj tolikih kultura, mentaliteta i navika, a urodio je pitomim, vrednim i mirnim ljudima koji znaju izvuci najbolje od onog sto im se pruza. Oplodili su i obradili nepreglednu Backu ravnicu, oteli od Dunava sevare i mocvare i stvorili grad sebi za uzivanje. A kuce, usorene, velike, lepe, prostrane s negovanom bastom i s klupom ispred kapije i danas izgledaju impoznatno, a raskosne baste skresane na okucnicu; tek vile u Cara Dusana i Futoskoj ulici podsecaju na ona vremena kada se "otmeno zivelo u varosi" i kada se znalo ko je ko. Ne treba ni sada mnogo vremena, mozda dvadesetak minuta brzog hoda od centra, pa da se zakoraci bar tridesetak godina unazad. Tamo i dalje zive te male, belo okrecene kuce pred kojima sede zene i "divane s komsijama" nakon sto su s pumpe iz dvorista za'vatile vodu i polile po sokaku da se ne dize prasina.

Mozda nije potrebno ni toliko ici, po nekad je dovoljno zaviriti iza nebodera ili blokova velikih stambenih zgrada na sirokim bulevarima da bi se ugledalo drugo lice ovog kontraverznog grada. Volimo mi Novosadjani svoje nove cetvrti, jer se u njima mnogo udobnije zivi. Zgrade nisu nabijene jedna uz drugu, mnogo je zelenila i cveca izmedju njih. Strand - cuveno novosadsko kupaliste, na cijem su uzarenom pesku poskakivale generacije mladih narastaja, vec pedeset godina cuva svoj ugled. Danas uredjen, moderno opremljen i zaklonjen zelenilom, Strand je nezaobilazni deo grada ciji je zivot vezan uz reku. Na Dunavu su i dva predivna parka: Kamenicki na desnoj obali Dunava i Dunavski, u samom centru grada.

Dovoljno je iz parka krenuti u Dunavsku ulicu i da ti srce zaigra. I tu se sareni ali ne od cveca iz parka, vec od raznobojnih stolica, stolnjaka, suncobrana sto su preplavili ulicu i bezbrizne mladezi koja uziva uz casicu razgovora. A oko njih predivno obnovljene fasade starog grada, kao kulise pozornice na kojoj su scene iz nekog idilicnog komada.

Svaki gost koji drzi do sebe, ne moze zaobici Petrovaradinsku tvrdjavu jer, ne popeti se na jednu od njenih terasa i ne baciti pogled na grad s druge strane Dunava, isto je i kao i ne videti Novi Sad. Ali i tvrdjavu treba videti - "Djavu" kako je mladi zovu - jer je srediste brojnih drustvenih zbivanja. U njoj su podzemne galerije, setalista, muzeji, restorani i umetnicki ateljei, najbolji hotel "Varadin" i restoran "Tvrdjava". Ima nesto u tom restoranu. Obican kao i drugi, ali sve do onog momenta kad zasviraju tamburasi. Tada se sve preobrazi, a prostor postaje manji, intimniji jer "Osam tamburasa s petrovaradina", orkestar koji je jos svirao kada sam poslednji put bila tamo, svirao je samo za vasu dusu. Da, cesto se u Novom Sadu misli na dusu jer taj grad je ima. Da li u sokacima periferije, da li na prostranim trgovima ili na dunavskom keju, tesko je reci. A mozda je njegova dusa na Fruskoj Gori, nekadasnjem ostrvu Panonskog mora, cije se padine, obrasle lipovim sumama, vinogradima i vocnjacima, spustaju sve do Dunava.

Mnostvo starih i kulturnih vrednosti Novog Sada cesto su jedinstveni primerci u kulturnoj bastini. U nekoliko crkava, posebno su vredni umetnicki izradjeni ikonostasi, dela domacih slikara i rezbara, klasika Srpskog likovnog strvaralastva,. Galerija Matice Srpske, osnovana 1847 godine jedna je od najznacajnijih u Jugoslaviji.

Matica Srpska ima i biblioteku sa preko 300.000 knjiga. U galeriji Pavla Beljanskog su odabrana dela Srpskog slikarstva 20. veka; u Vojvodjanskom muzeju dragoceni arheoloski, etnografski, numizmaticki i drugi eksponati; u Gradskom muzeju mnogi predmeti vezani za davnasnju i skoriju proslost.

Savremeni Novi Sad poznat je po nekoliko velikih i stalnih manifestacija. Domacin je najveceg Evropskog Medjunarodnog Poljoprivrednog Sajma. Svakog proleca na Sterijinom pozorju, smotri dramskog stvaralastva, nadju se najbolja pozorisna ostvarenja i glumacki ansambi.

To je Novi sad. Vreme mu je ostavilo lepotu patine, bogatstvo nudi sirina ravnice, sadasnjost zahuktalo gradi napred, a Dunav kao da sve vezuje u jedno, u - Novi Sad.

(Preuzeto od Badija)
 
SrebrnaTresnjica011
Banovan!

Prijatelj foruma
Prijatelj foruma



Godine: 34

Datum registracije: 14 Jul 2004
Poruke: 4277

blank.gif
PorukaPostavljena: Uto Avg 03, 2004 7:35 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

NEZAPISANA SANSONA ZA NOVI SAD



Tu nedavno opet sam sreo onu ridju jesen na keju pod mojim prozorima, duz dugih pepeljastih plocnika zatrpanim liscem. Prva pomisao mi je bila da izvadim kartu za "Panonija ekspres"i - pobegnem. U jesen uvek nestanem iz Novog Sada. Cinim to sto se svakog novembra kao po nekom smusenom pravilu zaljubljujem u stari most pod Tvrdjavom, u lavirint krivudavih sokacica oko Matice srpske i Temerinske pijace, u dva prozebla labuda koji kasljucaju u jezeru u Dunavskom parku, u jednu violinu kod "Marosa" ili dve violine kod "Stolca" - i sto bespomocnije prirastam za ove ulice, za ovu
uzurbanost prolaznika, za leprsanje jutarnjih i vecernjih izdanja na
bulevaru i za sarenilo izloga koji krupnim cetvrtastim ocima zure u
izmaglicu i monotono sivilo prosute kise.
Jednom su me pitali: zasto sam tako gimnazijalski zaljubljen u Novi Sad.
Nisam umeo da odgovorim. Jer sa najdrazim gradom jekao isa najdrazom zenom: nikad necemo uspeti da objasnimo ni sebi ni drugima sta nas je tako zavelo.
Kazu vam svet je ovde zatvoren u svoje sobe.Kazu vam: svet je ovde prizeman.
I vi danima i godinama pokusavate da odete, a ne primecujete kako se
penjete iz prizemlja i ulazite pod nepoznate krovove. Od prvog trenutka pokusavate da odete. Rode vam se deca, ravrse se neki ratovi u svetu, svemirski brodovi opisu hiljade kilometara zutih puteva po tamnim nebeskim prostranstvima, a vi pijete svoje pivo na terasi hotela "Putnik" i ponavljate svoje napamet nauceno: Ove jeseni moram svakako otici... svakako moram otici...
Jednom su me pitali zasto volim svoj grad. I danas na to ne mogu da
odgovorim. Samo ponekad, kad je ovakva novembarska jesen, sa mnogo lisca duz pepeljastih trotoara na keju, cini mi se da je sa najdrazim gradom kao i sa najdrazom zenom: hteli smo da pobegnemo da ne bi smo jos vise, ko zna po koji put, dodali nesto vrtoglavo na vec vrtoglavu gradjevinu svojih najtoplijih intimnosti.

Mika Antic
 
SrebrnaTresnjica011
Banovan!

Prijatelj foruma
Prijatelj foruma



Godine: 34

Datum registracije: 14 Jul 2004
Poruke: 4277

blank.gif
PorukaPostavljena: Pet Avg 06, 2004 11:29 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane



MOSTOVI

Most je najvaznija rec u Novom Sadu.

Sta kazemo kad kazemo 'most'?

Nesto obicno, kao 'Dobar dan'.
Nesto jednostavno, kao otici i vratiti se istim putem.
Nesto carobno, kao hodati po vodi.
Nesto cuveno, kao 'Ne diraj u moje krugove'.
Nesto neprolazno, kao ta rec.

Kako kazemo rec 'most'?

Tako sto spustimo pogled na Liman,
pa ga dignemo ka Majuru,
tiho da se ne pomere jablanovi kraj Djackog,
ni platani kojih vise nema u maloj Futoskoj.
Sto se setimo onog koji nas je prvi preveo preko,
kad je jedini put ispod bilo plavo.
Sto uzdahnemo kao kad nas zaboli,
pa odahnemo, kao kad bol prodje.

Kome nikad ne kazemo rec 'most'?

Onima koji nikad nisu zaspali na jednoj,
a probudili se na drugoj obali.
Onima koji ga nisu pravili od vrbovog pruta,
igrali se 'laste-prolaste' izmedju Telepa i Ribnjaka.
Onima koji nemaju nikoga koga vise nema.

Sta se krije ispod mosta?

Potonule imperije i trule carevine,
usnuli zaledjeni sa blagoslovom na celu,
skoljke u kojima se jos cuje kako Bic Bozji siba Panonsko more.

Ciji je most?

Onih koji su rodjeni na obalama,
svejedno kojim...
Pod jednim uslovom.
Da su bar jednom presli preko mosta.
Bilo kojeg...

Kako se pravi most?

Od sna.
Ko ne veruje,
neka proba.

 
SrebrnaTresnjica011
Banovan!

Prijatelj foruma
Prijatelj foruma



Godine: 34

Datum registracije: 14 Jul 2004
Poruke: 4277

blank.gif
PorukaPostavljena: Ned Avg 08, 2004 2:03 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane



Dones'te mi rujna vina,
hocu price da se setim,
bas na ovom divnom mestu,
gde ugledah njene oci.
Zaustavite Dunav
i skazaljke stare,
to je pesma moja
i pesma moje drage.
Nek me svuda prate
s pesmom rujna vina
osam tamburasa
s Petrovaradina.

Tamburasi, svirajte mi
divne pesme od davnina.
Ja cu ljubit' kose njene
i polako piti vina.

....I onda na uvce ponovo ono

Zaustavite Dunav
i skazaljke stare,
to je pesma moja
i pesma moje drage.
Nek me svuda prate
s pesmom rujna vina
osam tamburasa
s Petrovaradina.

 
SrebrnaTresnjica011
Banovan!

Prijatelj foruma
Prijatelj foruma



Godine: 34

Datum registracije: 14 Jul 2004
Poruke: 4277

blank.gif
PorukaPostavljena: Ned Avg 08, 2004 2:04 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane



Imala sam srecu u zivotu,
susresti se na tvrdjavi s noci,
vrele usplamsaje utapala u vinu,
skapavala od lepote, u rajskom vidiku.

Bas si lep grade, Novi Sade,
prostranstva tvoja, bogatstvo su nade,
eh,jos jedan suton,na tvrdjavi,plavi,
nestala bih s noci, pijana od ljubavi..


Da li znate kako se voli Novi Sad?
Novi Sad se voli celim srcem, maksimalno. Voli se sa svim njegovim plusevima i minusima, ako se uopste neki minusi mogu naci.
Volis ga, jer u njemu sreces nesto, sto ne mozes sresti u nekom drugom mestu. Sretnes ljubav ljudi, koji te sacekaju otvorenih ruku i pozele ti dobrodoslicu i to na nekoliko razlicitih jezika. I niko ti ne kaze: "Ne razumem", jer takvu rec Novosadjani ne znaju. Vec se nasmese i polako i kulturno, onako kako te sam grad i roditelji uce, te pozovu da ostanes u njihovoj kuci, jer Novi Sad nije nista drugo, no jedna velika kuca, sa malo vecim brojem ukucana )
I svako ko je nekada dosao u "ovu" varos je iz nje odlazio sa suzama u ocima, jer je rastanak sa dragom osobom zaista tezak. Kazem osobom, jer Novi Sad za mene nije nista drugo, no jedan od mojih )
A onima, koji ipak u njemu ostaju, mogu samo da zavidim i da ih zamolim da ga cuvaju, onakvog kakvog sam ga zapamtila...
Ne dozvolite onima (jednima i drugima), da uniste ono s cim se NS dici i po cemu je veliki...
 
sanjica_021
*Doktorovo~slculence*
*Doktorovo~slculence*



Godine: 39

Datum registracije: 12 Feb 2003
Poruke: 13486
Mesto: Izrael / Novi Sad / Uskoro i Vojvoda Stepa

blank.gif
PorukaPostavljena: Ned Avg 22, 2004 11:02 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Prvi stanovnici sadasnjeg Novog Sada bill su u najvecem broju, Srbi, koji su naseljavali oceditu, suvu gredu, danas poznatu kao Dunavska ulica. Pored ovih stanovnika, tu su u prvo vreme samo boravili, a kas-nije i ostajali za stalno, vlasnici brojnih kafana, trgovina, gostionica i krcmi. Na uglu Dunavske i Zmaj Jovine ulice nalazi se, prema postoje-cim podacima, najstarija kuca u Novom Sadu, poznata kao ,,Beli lav". Sagradena je 1720. godine, ali je deo kuce srusen za vreme bombardo-vanja grada 1849. godine. Nakon toga kuca je obnovljena i dozidan joj je sprat. Do polovine XX veka prva kuca sa neparne strane bila je tzv. ,,Diogenova kuca", vlasnistvo nekada poznatog nemackog trgovca me-talnom galanterijom Diogena. Srusena je za potrebe narodnih parada i nosilaca stafete.
Tokom prva dva veka postojanja naselja, Dunavska ulica je odslikava-la nacionalni karakter grada: bila je u orijentalnom stilu, sa mnostvom bogato snabdevenih trgovina. Tada je to bila ulica sa blatnjavim kolovo-zom, te sirokim drvenim doksatima i tremovima. Za vreme bombardo-vanja 1849. godine ulica je pretrpela velika razaranja, o cemu danas svedoci djule uzidano u fasadi zgrade br. 2. Ulica je nanovo izgradjena i to u stilu srednjo-evropskih gradjevina tadasnjeg vremena. U Dunav-skoj ulici zivele su mnoge znacajne i interesantne licnosti koje su obo-gatile kulturu i istoriju grada. Svetozar Miletic - politicki vodja srpskog naroda u Ugarskoj, te njegov zet Jasa Tomic - lider radikala, ziveli su u kuci na broju 14, u kojoj je jedno vreme bila smestena i Matica srpska. Arsa Pajevic - izdavac i knjizar, ostavio je kucu u kojoj je danas Gra-dska biblioteka. Na kraju ove ulice nekada je postojala prodavnica cr-kvenih stvari Nikole Ivkovica i poznati hotel Petera Fabria.

-------------------------------------------------------------------------------------

Pocetkom dvadesetih godina ovog veka vojna vlast je prepustila utvr-djenje Mostobran, civilnim gradskim organima, cime je posle vise od dva veka postojanja grada, omogucena izgradnja i na obali Dunava. Nakon rusenja Mostobrana formira se deo grada nazvan Mali liman, po brojnim dunavskim rukavcima - limanima, a sto je predstavljalo je-dan od najvecih graditeljskih poduhvata u dotadasnjoj istoriji Novog Sa-da. U sklopu izgradnje Malog limana doslo je do nastanka i prvog bule-vara u gradu, nazvanog po tadasnjoj jugoslovenskoj kraljici Mariji Ka-radjordevic. Ukupnom tadasnjom duzinom od 777 metara, on se prost-irao od Trga oslobodenja (danas Trg slobode) do nasipa na Dunavu, gde je kasnije, 1928. godine, podignut most ,,Kraljevica Tomislava". Bulevar je svojim sirokim kolovozom, bogatim drvoredima i nizom re-prezentativnih objekata predstavljao tada jednu od najlepsih, a sigurno najmodernijih gradskih slika.

-------------------------------------------------------------------------------------

Jedan od najstarijih pravaca NovogSada je Temerinska ulica. I pre na-stanka grada bio je to put koji je Budim povezivao sa Beogradom, i da-lje na jug, sa Carigradom. Zbog toga je i nazivan Carski drum ill Carska dzada. Dugo vremena kroz Temerinsku ulicu se prostirala pijaca, od koje je danas sacuvan samo jedan mali deo. Stanovnici ulice bili su trg-ovci, zanatlije i vlasnici niza kafana i prenocista. U njoj se nalazila prva posta u gradu, a na uglu sa Kisackom ulicom Cuvena kafana ,,Kod tri krune".


-------------------------------------------------------------------------------------

Futoska ulica je jedan od nastarijih pravaca u Novom Sadu. Ona je, jos od najranijih dana, povezivala naselje sa Futogom, u XVII i XVIII veku veoma vaznim trgovacikim sredistem, u kome su se odrzavali vasari po-znati sirom tadasnje Evrope. U ovoj ulici je 1860. godine otvoreno Kato-licko groblje, a nesto kasnije sagradena je kasarna preko puta njega. U tom momentu bile su to dve poslednje odrednice na ovom pravcu u gra-du.

-------------------------------------------------------------------------------------

Njegoseva ulica je, najverovatnije, fomirana 1793 godine. Duze vremena nosila je ime ime,,Bele ladje", nadaleko cuvene kafane koja se u njoj nalazila, a u kojoj su se, u dru-goj polovini XIX veka i pocetkom XX veka, okupljala najveca imena srpske politike i kulture: Svetozar Miletic, Jovan Jovanovic Zmaj, Laza Kostic, Dura Jaksic, Milos Cr-njanski i drugi. Preko puta kafane nalazilo se prvo sprsko vatrogasno drustvo u gra-du, a na obliznjem Trifkovicevom trgu bila je 1872. godine podignuta prva pozorisna zgrada.


--------------------------------------------------------------------------------

Mileticeva ulica je dugo vremena nosila naziv Lebarski sokak po brojnim pekarskim radnjama u njoj. Na kraju ove ulice nalazila se nadaleko poznata kafana ,,Kod kamile", u koju su dolazila najpoznatija imena srpske inteligencije. Ova kuca je srusena dvade-setih godina XX veka. Preko puta ,,Kamile" nalazila se Grkokatolicka crkva, duhovni centar rusinske zajednice u Novom Sadu koja i danas postoji. U ovoj ulici zivelo je mno-go znacajnih licnosti, kao sto su: Sava Vukovic, osnivac prve srpske gimnazije u gradu, Marija Trandafll, najveda novosadska zaduzbinarka i dobrotvorka, i drugi.


--------------------------------------------------------------------------------

Javna ulica (danas Zmaj Jovina) oduvek je bila sredisnja gradska arterija, povezujuci najznacajnije ulice: Dunavsku, Curcijsku i Lebarsku, sa centralnim gradskim trgom. Kroz promene naziva ove ulice najbolje se moze, u najkracem obliku, sagledati istorija Novog Sada: Glavna (prvo na nemackom, a posle na madarskom jeziku), zatim Kosut Lajosa, pa opet Glavna, potom Kralja Petra I, Musolinijeva, Marsala Tita i poslednjih decenija Zmaj Jovina. Medutim zbog svog izrazitog trgovackog karaktera, u narodu je bila poznata i kao Magazinski sokak.Celom duzinom glavne ulice prostirala se pijaca, koja se otvarala u pet ujutro, all je zivost na njoj zapocnjala jos puno ranije, kadaje do-vozena roba i iznosena na tezge. Ulica je uvek bila puna guzve i larme, ljudi i zivotinja i lupnjave kola. Dugo nije imala kaldrmu, tako da je za kisnih dana sve plivalo u blatu i vodi. Nakon rusenja u Buni 1849. godine, ulica je gotovo nanovo izgradena brojnim bo-gato ukrasenim, reprezentativnim objektima. U prizemlju ovih zgrada postojali su kao i danas brojni ducani sa ukusno uredenim izlozima. Ulica je oduvek bila i omiljeno mesto okupljanja gradana kao i setaliste ,,korzo". Sve je to uticalo da su kuce u ovoj ulici ima-le najvisu cenu i bila je prava jagnma za njima.Stanovnici ove ulice su, u najvecem bro-ju, bill trgovci, all je u njoj ziveo ill izvesno vreme boravio i ne mail broj znamenitih ljudi. Na uglu sa Dunavskom ulicom i danas stoji kuca u kojoj je 1790. godine otvorena prva knjizara i stamparija Emanuila Jankovica. Danas je cela ulica pretvorena u pesacku zo-nu i predstavlja jedno od najprijatnijih mesta u gradu.


--------------------------------------------------------------------------------

Za razliku od centralnih gradskih arterija: Zmaj Jovine, Kralja Aleksandra i Jevrejske ulice, gde se uglavnom trgovalo, nekadasnji Curcijski sokak je bio tipicna zanatska uli-ca, sa nizom malih zanatskih objekata u cijim dvoristima su bile radionice, a sa ulice du-cani. U njima su vlasnici prodavali robu koju su proizveli. Dugo vremena, cak i na pla-novima Grada, ulica je nosila naziv po curcijskom zanatu koji je u njoj preovladavao. Danas ima dva naziva: Ulica Svetozara Markovica i Pasiceva ulica. Zavrsava se siro-kim Trgom Toze Markovida, koji se u proslosti zvao Brasnarski trg, jer se od 1850. do 1918. godine, na njemu trgovalo brasnom i zitaricama.


--------------------------------------------------------------------------------


Saborna crkva Svetog Dordja gradena je 1734. godine, ali tokom dugog postojanja nije bas sasvim sacuvala svoj prvobitni izgled. Prvi graditelj crkve nije poznat. Velikim ob-novama koje su preduzete (1851-1853. i 1902-1905.) dobijen je hram masivnog korpusa sa dominantnim tornjem nad zapadnim proceljem. Sredinom XIX veka obnova crkve je radena po nacrtima danas zaboravljenog Gustava Saibe, a sa pocetka XX veka po pro-jektu Mihajla Harminca, arhitekte iz Budimpeste. Zidne kompozicije slikao je Stevan Aleksic, a ikone na ikonostasu Paja Jovanovic, koje se smatraju njegovim najboljim de-lima iz oblasti crkvenog slikarstva.


--------------------------------------------------------------------------------

Katolicka crkva Ime Marijino, na glavnom gradskom trgu, nekadasnjoj Pijaci, gradena je 1893. do 1895. godine, posle rusenja hrama iz prve polovine XVIII veka, koji se na-lazio na istom mestu. Projekat je uradio Georg Molnar, novosadski graditelj, ciji se lik, zabelezen u kamenu, nalazi u priprati. Crkva je klasicno neogoticko delo sa primenje-nim svim elementima koji odlikuju ovaj stil - visoki siljati toranj stremi ka nebu, krov nadvisuju tornjici, zidovi su poduprti kontraforima, a u konstrukciji su dosledno prime-njeni krstasti svodovi i prelomi na potrbusnim lucima i prozorskim otvorima. Posebnu dragocenost na ovom hramu predstavljaju vitrazi ceskih i madarskih radionica, umet-nost tirolskih rezbara na mobilijaru i zolnai keramika upotrebljena za krovni pokrivac.

-------------------------------------------------------------------------------------

Trgslobode predstavlja danas sam centar grada, medutim do izgradnje Gradske kuce na njemu, 1894. godine, Novi Sad je bio policentricni grad. Vecinsko, pravoslavno stanovni-stvo okupljalo se oko Vladicanskog dvora, Saborne crkve i Gimnazije, u tzv. srpskom kraju, dok su se katolici okupljali ispred stare katolicke crkve iz 1742. godine, namesto koje je 1895. godine podignuta ova danasnja na Trgu slobode. Sam trg se moze uociti jos na prvim planovima grada, a na njemu se dugo vremena nalazila pijaca. Kada su se na novosadskim ulicama 1845. godine pojavili fijakeri, na trgu je napravljeno i njihovo sta-jaliste. U bombardovanju grada 1849. godine, trg je veoma mnogo stradao, pa izgled koji danas ima potice s kraja XIX i pocetka XX veka. Pocetkom XX veka Novi Sad dobija tramvaj sa konjskom vucom, a 1911. godine on je zamenjen elektricnim tramvajem. Uvo-djenjem tramvaja, a kasnije i autobuskog saobracaja, 1930. godine, trg postaje saobra-cajno cvoriste, narocito znacajno po probijanju Bulevara kraljice Marije. Danas je ovaj trg pesacka zona.
--------------------------------------------------------------------------------
Magistrat je posle vise selidbi konacno dobio svoju zgradu (Gradska kuca) na glavnom Gradskom trgu krajem 1894. godine. Prva skupstinska sednica odrzanaje 3. januara 1895. godine. Dogovor oko pocetka gradnje trajao je dugo, jer su vodjene rasprave oko odredivanja lokacije. Mileticeve pristalice bile su uporne u zahtevu da se gradi na Han-skom placu, dok su njihovi protivnici zeleli gradnju na Pijaci preko puta katolicke crkve, sto su i postigli 1893. godine, kada je poceta gradnja. Projektant je bio graditelj Georg Molnar, a izvodaci radova Karl Lerer i Jozef Cocek. Dvospratna, zgrada, monumenta-lna, neorenesansna, izgradena je na jugozapadnoj strani Trga i svojim gabaritima zatva-ra blok kuca iz ulica Gospodske (Kralja Aleksandra) i Jevrejske (Pozorisni trg). Glavna fasada postavljena je na Trgu i na njoj je dominantan rizalit sa snaznim stubovima na sp-ratovima i arkadom u prizemlju. Eksterijer ,, Magistrata" karakterisu i alegorijske fig-ure, grb Novog Sada i visoki toranj na koji je 1907. godine postavljeno zvono sv. Flori-jana. Enterijer je projektovan za potrebe javne sluzbe. Ulazni hol je pod dubokom svo-dnom konstrukcijom, a na svim etazama su prostrani hodnici sa prostorijama u nizu. Iz-dvaja se bogato dekorisana svecana sala na prvom spratu. Tu je u stuko-floralnim med-aljonima zidne kompozicije sa predstavom ljudskih delataosti, naslikao 1911. godine Pa-vle Ruzicka. Autori svih vajarskih radova na "Magistratu" bili su Jozef Kistner i njegov ucenik Julije Anika. Gradonacelnik za cijeg mandata je sagradjena zgrada bio je advo-kat Stevan Popovic - Pecija.
--------------------------------------------------------------------------------
Srpsko narodno pozoriste osnovano je u Novom Sadu 1861. godine na inicijativu Srpske citaonice i njenih rodoljubivih clanova, na celu sa Svetozarom Mileticem, politickim vodj-om Srba u Ugarskoj. Tek 1895. godine ono ce dobiti svoj pravi dom. Zidace ga o svom trosku veliki narodni dobrotvor Lazar Dundjerski, industrijalac i veleposednik, rodom iz Srbobrana. Kada je u centru porusena Gradska dvorana, Dundjerski je otkupio svu ciglu i gradju, pa je u dvoristu svog hotela ,,Kraljica Jelisaveta" sagradio zgradu nacionalnog teatra. i kulturna ustanova podignuta je u stilu istorizma, a po projektu Vladimira Niko-lica, tada najpoznatijeg srpskog arhitekte. Sa fasadom se nije smelo izici na ulicu, jer madjarske vlasti to nisu volele - na taj nacin bi im ovo zdanje jos vise smetalo. Tako je tzv. Gospodski sokak ostao bez ae impozantne gradevine, koja je mnogo podsecala na somborsko pozoriste, narocito enterijer. Po sredini partera bio je prolaz za publiku, a oko sale nalazile su se loze iznad kojih su bile dve galerije. Pozoriste je jedne januarske noci 1928. godine, posle jakog zimskog nevremena, potpuno izgorelo i tada su i sva do-kumenta i rekviziti otisli u nepovrat.
--------------------------------------------------------------------------------
Matica srpska je najstarija kulturna ustanova kod Srba. Osnovali su je 1826. godine u Pesti rodoljibivi nacionalni trgovci i obrazovani ljudi. U Novi Sad je preseljena 1864. go-dine i tu je, onda, smestana po raznim kucama. Njeno pretposlednje sediste, od 1888-1928. godine, nalazilo se u samom centra grada, na pocetku nekadasnje Gospodske uli-ce. Danas ova zgrada ne postoji, srusena je posle II svetskog rata radi prosirenja prilaza centru grada.
--------------------------------------------------------------------------------
Ulice Novog Sada su isprva bile bez naziva, odnosno svaka kuca je imala samo svoj broj. Od polovine XIX veka ulice dobijaju nazive po svojim najznacajnijim obelezjima. Tako se Ulica kralja Aleksandra naziva Herngase, sto u prevodu sa nemackog znaci Gospodska ulica, jer su u njoj, uglavnom, zivela gradska gospoda. Austrougarskom nagodbom, koja u ovim krajevima znaci naglu i nasilnu madjarizaciju, ulica zadrzava isti naziv samo pre-veden na madarski: Uri uca. Krajem XIX veka madarska drzava daje ulicama imena poznatih licnosti, narocito iz madarske istorije, te tako ova ulica dobija ime Kosuta Lajo-sa. Posle oslobodenja, 1918. godine, ulica dobija naziv po regentu, a kasnije kralju Alek-sandru Karadordevicu. Zatim, od 1941-1944. nosila je ime Adolfa Hitlera, a od 1944. g. imala je nekoliko naziva: Kralja Aleksandra ulica, Generalisimusa Staljina, Aleksandra Rankovica, Narodnih heroja, a od 1992. godine opet Ulica kralja Aleksandra. Sve do 1900. godine u gradu nema asfaltirane ulice, samo trotoar pored kuca, u centralnim so-kacima kaldrma od cetvrtastog kamena, a u vecim pristupnim ulicama turska kaldrma. Do kraja osamdesetih godina XIX veka grad je bio osvetljen fenjerima, a oni su se palili dvadeset dana u mesecu, a deset dana, kada ima mesecine, nisu. Kontrolisao ih je nocni cuvar (,,bokter") koji je, obilazeci sokake od veceri do zore, u odredjene jutarnje sate, duvanjem u rog, najavljivao radjanje novog dana. Elektricno osvetljenje uvedeno je 1910. godine, namesto plinskog svetla.
Sve do osamdesetih godina XIX veka, veze Novog Sada sa centralnim delovima austro-ugarske monarhije odvijale su se iskljuclvo Dunavom (parobrodima) i drumskim sao-bracajem (kocijama), tako da je grad po mnogo cemu ostajao izvan glavnih tokova u dr-zavi. Da bi se ovaj problem prevazisao 1882. godine dovedena je pruga, a kako su novi-vine zabelezile, jednog ponedeljka tacnije 5. marta 1883. godine u 11 sati i 14 minuta, sti-gao je u Novi Sad prvi putnicki voz iz Subotice, time je zvanicno otpoceo zeleznicki sao-bracaj. Iste godine izgraden je i zeleznicki most preko Dunava, a pruga produzena do Zemuna.
 
SrebrnaTresnjica011
Banovan!

Prijatelj foruma
Prijatelj foruma



Godine: 34

Datum registracije: 14 Jul 2004
Poruke: 4277

blank.gif
PorukaPostavljena: Sre Nov 10, 2004 1:25 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane





 
SrebrnaTresnjica011
Banovan!

Prijatelj foruma
Prijatelj foruma



Godine: 34

Datum registracije: 14 Jul 2004
Poruke: 4277

blank.gif
PorukaPostavljena: Sre Nov 10, 2004 1:29 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane





...Nekada se znalo... strafta do devetke, onda ispred kafea. Odatle se krece: oni koji se nisu ubacili u neki auto idu na Masinac ili u Piping, ostali kod Filipovica u Jarak, obidje se Cokica, Indjija, kasnije i Tocak. Neko svrati i do bara na Djavu, da uz zvuke gitare popije poslednje pice, ali gotovo svi se negde oko tri izjutra pronadju kod Violete u Temerinskoj na masnim pogacicama i bureku. Najuporniji skoce do keja da sacekaju izlazak sunca pre spavanja. Svako je svakog znao, bar iz vidjenja, a neke su svi znali.
(pozajmljeno sa NS-sajta)


Poslednja prepravka: SrebrnaTresnjica011 datum Pet Jan 14, 2005 7:46 pm; ukupno izmenjena 1 put
 
SrebrnaTresnjica011
Banovan!

Prijatelj foruma
Prijatelj foruma



Godine: 34

Datum registracije: 14 Jul 2004
Poruke: 4277

blank.gif
PorukaPostavljena: Sre Nov 10, 2004 1:29 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

"Novi Sad je, uz duzno preterivanje, najlepsi grad na svetu..."
Kaze nam to gospodja Zagorka Radovic... bez preterivanja.
A ona zbilja ima sta da kaze o svom gradu, i to radi toliko poeticno i strasno, da ja ovog puta odustajem od dalje price i rec prepustam njoj:

"Novi Sad imenom kazuje najvažnije o sebi. Svoje vreme i svoje mesto.

Uprkos legendama po kojima su ovuda lutali rimski legionari, gonici stoke sa rogom na celu, tajanstveno pleme koje je sahranjivano zajedno sa pticama, uprkos dokazima o neproklijalom zrnu zita u zemunicama iz vremena kada su ovuda zvizdali samo vetrovi i o kaludjerima-cistercitima koji su ovamo preseljeni iz francuskog Srednjeg veka - ovaj grad je Nov.
Ovo Mesto nije nastalo upadom u njegov prethodni zivot, niti je pokoreno, ni opsadom ni prevarom zauzeto. Niklo je iz leja koje su vojnici i zanatlije gajili iza svojih kuca od blata i trske, dok su opsluzivali mostobran koji je opsluzivao Tvrdjavu, podignutu da posluzi poslednjoj odbrani Krsta od vojske koja se klanjala Polumesecu, do koje nikada nije doslo.

Srdzba "deus ex machina" nije stedela ovaj grad. Trebalo je da prodju vekovi i protekne mnogo vode Dunavom da bi se od prvog pontonskog mosta, onog iz 1688. godine, stiglo do drugog, porinutog u varljivo leto 1999. godine. U meuvremenu su mostovi ruseni i podizani, jer uvek ima neceg naseg na drugoj obali, sve dok nije, na kraju veka i razuma, Sila izmakla reku i svi mostovi pali u vodu. Jedna granata koja je u bombardovanju 1849. godine sa Tvrdjave doletela ovamo, ne izbija iz zida kuce u centru grada, kao sto ce se i kad se podignu novi, u vodi ogledati mostovi kojih vise nema.
Povodom jednog putovanja dvorskog savetnika iz Beca za Carigrad, pre vise od dva veka, carske vlasti su naredile Novosadskom magistratu da sa obale Dunava uklone vodenice da ne bi bile prepreka za carsku ladju. Novi Sad je i pre i posle toga bio smetnja na carskom drumu, jer se bez velike namere i izbirljivosti nasao bas tamo gde, mutan a plav, Dunav deli dva sveta, i, cesto, i dva pogleda na svet. Tu, gde na karti majstora Lazarusa iz 1528. godine stoji ime Bistritz, i unaokolo, gde je u leto 1716. godine pao sneg na smrznute Osmanlije i jos dalje, protezala se i zatezala linija izmedju Dvora i Porte i uvek suprostavljenih mocnika, njihovih dalekih poseda i nemirnih podanika, koji su se s vremena na vreme zanosili hirovima svojih gospodara.

Uprkos tome sto sve tragove ruznog nije oduvala kosava, pokrila mahovina i zasuo pesak, osveta ovde nije pustila korena i nije pobrkala uzrok i posledicu.

Ovde se ubirao "porez trpljivosti" na izazov razlicitosti kojem je Novi Sad izlozen od pamtiveka i koji je raison d'etre njegovog zivljenja. Svako, ko je pljunuo u sake i latio se da nesto zasadi, ko je odoleo mesetarima raznih vrsta, kovacima laznog novca, zavodljivosti tudjih perjanica i razmetljivosti njihovih racunica - naucio je da stvari vidi onakvim kakve jesu, ma kakve bile.

Novi Sad je, uz duzno preterivanje, najlepsi na svetu. Kao svaki grad odabran da bude "novi sad". Ova lepota nije ni prelazna ni zarazna, ne opcinjava, nije nametljiva, ne obavezuje na laskanja, ne namece se na prvi i nekoliko narednih pogleda. Novi Sad ima cudesno gravitaciono polje koje privlaci one koji iz pozicije rubnog podrucja za velike dogme, kao sto su Istok, Zapad, Sever i Jug, mogu da ostvare identitet bas tu, gde se ugodno mesaju stepske zime sa mediteranskim mirisima, a histerija i melanholija ne gube ravnotezu. Novi Sad je uspevao da pripitomi one koji su se pred njima i u njemu nadimali od zestine i preke vaznosti i da "caru carevo" i ostale zablude stavi na svoje mesto. Jedna od njih je da je do slobode dosao kupujui carsku Povelju. Tako je stekao status slobodnog kraljevskog grada, a slobodu je osvajao i osvaja.
Sve o ovom gradu stoji na satu kule na Tvravi koji pokazuje vreme sa kazaljkama postavljenim natraske: mala na mestu velike i obrnuto. Koga zanima koliko je sati, neka se potrudi.
Uprkos tome sto je podignut na jednoj losoj proceni, Novi Sad se dobro drzi."
 
carpe diem
Dobro upućeni član
Dobro upućeni član



Godine: 33

Datum registracije: 09 Jan 2005
Poruke: 719
Mesto: Novi Sad

blank.gif
PorukaPostavljena: Sre Jan 12, 2005 10:25 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Sve je to divno i krasno... Takodje obozavam svoj NS, ali vec mi je dosadilo da slusam stereotipe, koji na zalost, vise ne vaze (tipa- Novi Sad-grad kulture)... Da li primecujete u sta se ovaj grad pretvorio? Broj kulturnih dogadjaja je strahovito mali. Jednom godisnje dobijemo exit i treba da smo srecni narednih godinu dana. Eventualno, ako niste radi da potrosite puno para, imamo gradiliste gde mozete maximum da se zadrzite sat vremena. U suprotnom vam preti ozbiljna upala pluca.Nedostaje klubova. Ovi na klisi pred bozic okrecu vola na raznju i pevaju o f...ing haskim optuzenicima. Zao mi je ako nekog uvredim ali dovraga, radikali su na vlasti... Sugradjani moji, da li mislite da jos sto sta nedostaje ovde?

_________________
Put do zvezda je samo etapa kruznog puta do sebe, i ako znas precicu nema potrebe da se puno lomatas po bespucima.Ne bato... Stigao si cim krenes...Cilj nosis skriven pod kaputom, istetovoran na grudima kao metu...
 
Ktantonet
Upućeni član
Upućeni član



Godine: 41

Datum registracije: 06 Sep 2004
Poruke: 285
Mesto: Israel/Srbija

blank.gif
PorukaPostavljena: Sre Jan 12, 2005 1:45 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Evo i od mene nesto Smile

Tvrdjava

Fruska Gora je sama po sebi zauzimala jos u istoriji veoma znacajan polozaj
jer kako se procenjuje nju su nastanjivali ljudi i pre punih, sest milenijuma.
U pocetku je to bivalo samo zbog vode, hrane i sklonista ali kasnije su ljudi
shvatili da ona poseduje i veoma dobar strateski polozaj. Prvi su to iskoristili
najveci ratnici tog vremena Rimljani, koji su podigli prvo utvrdenje nazvano Kusum.
Utvrdenje Kusum je bilo u sastavu panonskog dela dunavskog limesa. Kao i vecina
utvrdenja na limesu iI Kusum je bio cetvorougaone osnove, velicine koja je dovoljna
da se stacionira jedna kohorta ; vojna jedinica od 500-600 vojnika. Mocna reka Danubius,
kako su ga Rimljani zvali, bila je mnogo sira nego danas, a na levoj obali prostirale su
se guste sume iza kojih su se prostirale mocvare. Desetak kolometara u dubini teritorije
sa suprotne strane tvrdave nalazilo se istureno odeljenje, jedna ceta koja je osmatrala
I signalima (vatrom ili ogledalima) obavestavala vojsku u Kusumu o kretanjima varvarskih
plemena. Ispod stene na kojoj se nalazilo glavno utvrdenje, namestu na kojem reka pravi
okuku I useca obalu, nalazila se manja tvrdava, u kojoj su bile smestene i prostorije za
glasnike, iz koje je prolazio put prema zapadu. To utvrdenje je u narednim vekovima
razruseno, a ostaci su kasnije potopljeni.
Medutim ova prvobitna tvrdava I njena okolina je u vise navrata rusena i osvajana da
bi je na kraju zauzelo veliko Osmanlijsko carstvo. Ali veci pomak u istoriji gradenja
tvrdave je 1687.godina, kada je Austrijska vojska zauzima i obnavlja, da bi pet godina
nakon toga udarila prve temelje tvrdavi kakvu je mi danas poznajemo. Idejno resenje
Petrovaradinske tvrdave potice iz Francuske (delo markiza Sebastijana Vobana), koji je
nikad nije video. Sama tvrdava se gradila oko sto godina, a za to vreme su se promenili
mnogobrojni vladari tadasnje Austrije kao sto su: Leopold I, Josif I, Karlo VI, Marija
Terezija i Josif II. Sa izvesnim prekidima izgradnja je privedena kraju 1780. godine a
uz tvrdjavu izgradeno je i prvobitno urbanizovano podgrade (danasnji Petrovaradin),
koje je vremenom napredovalo.
Sama tvrdava i splet podzemnih hodnika predstavlja pravi lavirint cak i za poznavaoce
ove fortifikacije, jer izrazena apsorcija svetlosnih i zvucnih talasa stvara jos vecu
mistiku u desifrovanju podzemnih galerija. Pomenute galerije su, u cetiri nivoa ispod
zemlje, gradjene izmedu 1768. i 1776.godine, i u sebi sadrze preko 12000 puskarnica,
u hodnicima koji su duzine oko 16 kilometara, sa mogucim kapacitetom od oko 30000 ljudi
I sve to je postignuto na 112 hektara. Ova fortifikacija cuvena po velicini
(I neosvojivosti) zauzima drugo mesto u Evropi.
Naime utvrdeni grad Petrovaradin ( Petrov grad) pocinje da se gradi 1241. godine
u samoj okolini tvrdjave, njega su gradili monasi (cisterciti iz Francuske) i lokalno
stanovnistvo, verovatno zbog lakse odbrane od Mongola. Cisterciti, koji podizu tvrdjavu
daju joj ime Petrovaradin, a citava oblast dobija naziv Petrovaradinska opatija.Vazniji
pisani dokumenti o tvrdjavi datiraju jos iz 1252, 1256. i 1334. godine a ona ponovo,
postaje jedno od znacajnijih mesta odbrane polovinom 15. veka kada Turci haraju po
istocnom delu Balkana i osvajanjem srpske despotovine stizu sve do Save i Dunava.
U to vreme Ugarski kralj Matija Korvin na vreme uvida opasnost od Turaka (Osmanlija)
i pocinje da obnavlja i izgradjuje nova utvrdenja. Kralj Matija cesto boravi u
Petrovaradinu gde i sklopa savez sa Mletackom o zajednickoj borbi protiv Turaka 1463.
godine. Posle smrti kralja Matije, Ugarska slabi, a Turski sultan Sulejman 2
Velicanstveni krece u osvajanja srednjeg podunavlja i Panonije pocetkom 16. veka.
Posle pada beogradske tvrdjave 1521. Turci se krecu uz Dunav i spremaju se da zauzmu
Petrovaradinsku fortifikaciju. U to vreme u tvrdjavi se nalazi oko 1000 konjanika
i 500 pesaka. U julu 1526. godine veliki vezir Ibrahim stize do perovaradina sa preko
40000 vojnika. U zestokom okrsaju gotovo svi branioci Tvrdave su izginuli, a Turci
zauzimaju grad i tvrdjavu 27. jula. iste godine. Fortifikacija i okolno podrucje se
narednih 163. godine nalazi pod kontrolom turske imperije, a za to vreme oni obnavljaju
utvrdjenje i utvrduju spoljasnji i unutrasnji deo. Spoljasnji deo je bio opasan
velikim kamenim zidom i okruzen rovom. Vazno je napomenuti da je tvrdjava u to vreme
bila mnogo manjih dimenzija nego danas.
Posle neuspeha Turske vojske prilikom opsade Beca, ona se povlaci, a Austrijanci
zauzimaju deo po deo Panonije i 1688. godine stizu do Petrovaradina. Osvajaju Tursko
utvrdjenje i napreduju prema Beogradu ( Kalemegdanu). Tokom devedesetih godina 17. veka
rat se rasplamsava i austrijski vojni savet donosi odluku o izgradnji jednog velikog
utvrdjenja na steni iznad Dunava, na mestu stare fortifikacije iz kog bi vojska mogla
da kontrolise citav region. Tada pocinje izgradnja Petrovaradinske tvrdave kakvu je mi
danas poznajemo, radovi pocinju 18. oktobra 1692. godine, polaganjem kamena temeljca,
koga postavlja knez Kroj izaslanik Cara Leopolda I, po kome je i nazvan taj deo tvrdave-
Leopoldov bastion. Kao sto je vec pomenuto sam idejni tvorac Voban nikad nije video
tvrdavu niti je prisutvovao gradjenju, zato su nju nadgledali najpoznatiji austrijski
vojni strucnjaci kao sto su: Bamberg, Kajzerfeld, Sreder, Marsili...
Tvrdjavu su gradili zatvorenici, ratni zarobljenici, vojnici, najamni radnici i
kulucari. Uslovi za rad su bili veoma teski a harale su i razne zarazne bolesti, tako
da je u pojedinim periodima umiralo i vise desetina ljudi dnevno. Tako da je gradiliste
u narodu popularno dobilo naziv groblje stranaca, koji su sahranjivani oko tvrdave.
Razlog vise za umiranje radnika bio je i gradevinski materijal. Osnovni gradjevinski
materijal bio je cigla i zivi krec ( krec u trenutku gasenja), od zivog kreca se umiralo
na najgori moguci nacin i uz najgore, nezamislive muke. Materijal se proizvodio uz gradiliste
i to bez prestanka rada cetiri ciglane i osam krecana. Posto je gradenje pocelo sa juzne
strane, 1694. godine upadi od strane Turaka ugrozavaju samo gradenje ali ih austrijska
vojska odbija sve do Save. Posle sklapanja Karlovackog mira 1699.godine ratne operacije
prestaju i izgradnja se ubrzava,ali ne zadugo jer se 1716 obnavljaju sukobi, u kojima
veliki vezir Damad-Ali pasa prodire iz pravca Beograda sa oko 200 000 vojnika.
Turska vojska se zaustavlja na samo tri kilometra od tvrdjave. Izgradnju je u to vreme
nadgledao predsednik ratnog saveta Eugen Savojski, komadant Ausrijske vojske koji se vec
proslavio u ratovanju protiv Turaka. On je u to vreme imao na raspolaganju oko 76 000 vojnika,
koji su bili stacionirani sa druge strane Dunava kod danasnjeg naselja Futoga. Po
predanju postoji legenda koja govori o tome da se Savojskom u snu javila Bogorodica Marija,
kojoj se Savojski molio za pobedu, i da mu je ukazala da ce pobediti ako iznenada napadne.
Iako je bio Avgust mesec to jutro je poceo da pada sneg, takode dar Bogorodice.
U rano jutro 5. avgusta 1716 . godine Savojski iznenada dize vojsku, prebacuje je preko
Dunava i napada Turke. Usnuli Turci smrznuti od zime napad docekuju u rasulu, konjica Aleksandra
Virtenberskog potukla je janicare oko zidina, a potom je uz pomoc pesadije udarila na glavnivcu
izmedju brda Vizirac i Karlovaca. Iznenadenje je bilo neverovatno, a trijumf potpun.
U povlacenju turska vojska ostavlja svo tesko naoruzanje i vojnu blagajnu sa velikom kolicinom zlata,
a zarobljen je i sator velikog vezira Damad-Ali pase. Prilikom samog povlacenja tesko je ranjen
i sam vezir Damad-Ali pasa, koji dan kasnije umire i sahranjuju ga na Kalemegdanu (Beograd).
Ovim katasrofalnim porazom Turci su definitivno proterani juzno od Save i Dunava, a ovu bitku
mnogi smartraju najznacajnijom u austrijsko-turskim ratovima. U slavu pobede na ovom mestu
Austrijanci podizu crkvu na kojoj se nalazi krst iznad polumeseca. U daljim borbama Turci
gube Beograd i severnu Srbiju a Austrijanci se ucvrscuju na Kalemegdanu. Petrovaradinska
tvrdava time gubi prvorazredni znacaj ali se njena izgradnja nastavlja. Zavrsava se dvoredno
a ujedno i najvece utvrdenje prema jugu Hornverk. Gradi se donji grad ; Vaserstat, gde se
delom danas nalazi kasarna i vojna bolnica, ureduje se i gornji grad pored Leopoldovog bastiona,
grade se jos; cetiri: Inocentijev bastion (nazvan po papi),Josifov, Ludvigov i bastion Marije Terezije.
Na gornjem platou izgradene su kasarne, topovnjaca zgrada u kojoj se vrsio remont naoruzanja i
oficirski paviljon. Iskopan je i ratni bunar precnika 3 i dubine 39 metara (4 x 60 m), iz kog
se vadila voda putem vodovoda direktno iz Dunava. U gornjem gradu izgradjena je i sat kula,
koja se vidi i sa druge strane obale reke. Sat je tvrdavi poklonila Carica Marija Terezija,
izradjen je u Alzasu, a specifican je po tome sto velika skazaljka pokazuje sate a mala minute,
kako bi se iz daljine ili sa brodova moglo uociti koliko ima casova. Zanimljivo je da su
stanovnici oko tvrdave godinama placali satarinu, porez na gledanje sata. Do kraja 18. veka
zavrsena je izgradnja laguma, podzemnih galerija u cetiri nivoa, sa puskarnicama, prostorijama
za smestaj vojske, magacinima i dobro regulisanom ventilacijom. Mreza podzemnih tunela dostigla
je 16 kilometara, namenjena pre svega kao dodatna pomoc prilikom opsade.
Ispod gornjeg grada nalazilo se predgrade, naselje u kojem su zivele porodice oficira,
lekari, cinovnici pri vojsci i zanatlije koje grade garnizon. Tu se nalazila prva apoteka,
krcme i gostionice iskljucivo za vojsku, kao i prva javna kuca na ovim prostorima.
Prvi stalni pontonski most izgraden je 1778.pre svega za potrebe vojske, a kasnije i civila.
Poslednjih godina izgradnje na gradilistu u ulozi nadzornika boravio je i sam
prestolonaslednik Josip II, sin Marije Terezije. Kasnije tvrdjavu obilaze i carevi kao sto su:
Franc I i Franja Josip. Tokom 18. veka u tvrdjavi je stacioniran veliki garnizon od 4000 vojnika
i jakom artiljerijom, tako da je Petrovaradinska fortifikacija bila jedna od najjacih utvrda
Habsburske monarhije, i jedan od najboljih organizovano-odbrambenih sistema na ovim predelima.
U to vreme tvrdava dobija i grb koji je bio sastavljen od vise delova. U sredini je oklopljena
ruka koja drzi krivu sablju- simbol granice, u prvom i cetvrtom polju su dvoglavi crni orlovi ;
simbol ausrijske carevine, u drugom polju je Sveti Petar sa kljucem simbol zastitnika tvrdjave.
Trece polje je sa simbolom mira, golubovima, koje predstavlja krajnji cilj tvrdjave odbranu i
ocuvanje mira. Garnizon iz tvrdjave ucestvuje u ratovima protiv Turaka, a ucestvuje i u
poslednjem ratu protiv Osmanlijskog carstva (1788-1791) gde se granica definitivno ucvrscuje
na Savi i Dunavu. Posto se verovalo da je tvrdjava sama po sebi neosvojiva 1812. godine kada
Ausriji preti opasnost od Francuske i Napoleona, u tvrdjavu su sklonjene carske znamenitosti
iz Beca, simbol Austrijske imperije zezla, mac, kruna i kraljevski plast. Samo godinu dana
posle toga vozd Karadjordje i nekoliko njegovih vojvoda bili su zatvoreni u karantinu u
tvrdjavi pre nego sto udju u Austriju. 1848. i 1849. u Austriji dolazi do komesanja i
Madjari traze odvajanje od Beca. Kako im to nije dozvoljeno, krecu u sukob sa Austrijom.
U Petrovaradinskoj tvrdjavi vecina vojnika su bili Madari i oni otkazuju poslusnost Caru.
1849.godine ban Jelacic, sa Srbima i Hrvatima koji su bili u sklopu carske vojske dolazi
u Novi Sad, sa namerom da zauzme tvrdjavu. Znajuci da su vojnici bili izolovani u tvrdavi
proteklih nekoliko meseci ban se odlucio na sukob prsa u prsa, medjutim u tvrdjavi je bila
smestena jaka artiljerija, koja na prvu pojavu carske vojske na obali Dunava, otvara zestoku paljbu.
Tako jaku artiljerijsku vatru Jelaciceva vojska nije mogla da izdrzi pa se oni povlace u rasulu
na sever, Madjari iz tvrdjave nastavljaju da tuku po Novom Sadu i potpuno ga unistavaju.
To je bilo najvece razaranje koje je Novi Sad pretrpeo u istoriji. Od 2812 kuca ostalo je oko 800,
a od 20000 stanovnika jedva 6000. U jesen te godine Madjarska vojska je definitivno potucena i
tek tada Austrijska vojska ponovo zauzima fortifikaciju. U drugoj polovini 19. veka tvrdjava
je sluzila iskljucivo za obuku vojske, kao vojno skladiste i kao veliki zatvor za vojne i
politicke zatvorenike.
Petrovaradinska tvrdjava kao vojni objekat ponovo postaje znacajna u prvom svetskom ratu 1914.
Na tvrdjavi je smesten jak garnizon i sediste komande Balkanske armije, i sam komadant balkanskog
fronta general Oskar Pocorek jedno vreme boravi na Petrovaradinskoj tvrdjavi, za vreme rata na
lokalnom stanovnisvu je vrsen genocid velikih razmera koji se jos uvek obelezava danima zalosti.
Pocetkom novembra 1918. godina nakon proboja solunaskog fronta i priblizavanjem srpske vojske
Austrijanci se povlace i ostavljaju tvrdjavu. Jedinice srpske vojske na celu sa majorom Vojislavim
Bugarskim, prelaze Dunav i ulaze u Novi Sad 8. Novembra 1918. godine. Istog dana vojna
komanda preuzima tvrdjavu. Pocetkom sledece 1919. tvrdjavu posecuju proslavljenji komadant
francuske vojske na solunskom frontu general Franc Depere i tada Regent Aleksandar,
buduci kralj kraljevine Jugoslavije. Na tvrdjavi je osnovana prva strucna vazduhoplovna
skola kraljevine. U donjem gradu izgradena je vojna bolnica i garnizonska crkva.
Prvog dana napada na Jugoslaviju 6. aprila 1941 nemacki avioni gadjaju i tvrdjavu.
Vojska kraljevine Jugoslavije u povlacenju rusi oba mosta na Dunavu 11.aprila, a istog dana
nemacka i madjarska vojska ulazi u grad i tvrdjavu. U tom periodu Petrovaradin i tvrdjava ulaze u
sastav novoformirane nezavisne drzave Hrvatske i zaposedaju ih ustaske i domobranske jedinice.
Tokom rata u njoj se nalaze pesadijske i artiljerijske jedinice, koje su u vise navrata zajedno
sa Nemackom vojskom intevenisale protiv partizana na Fruskoj gori, uglavnom bez uspeha. Ustaske
jedinice iz tvrdjave ucestvovale su u ratnim zlocinima nad stanovnistvom Ledinaca, Jazka i Remete.
Za to vreme saveznici bombarduju Petrovaradin i tvrdjavu pet puta, a najteze 6. septembra 1944. godine
posle oslobadjanja Beograda. Okupatori Novi Sad napustaju u panici u Oktobru mesecu iste godine tako
sto Partizani 7. vojvodanske brigade 22. oktobra jedan cas pre ponoci ulaze u grad i Petrovaradinsku
tvrdavu. Sledeceg dana oslobodjen je Novi Sad...
Pocetkom 1948. godine posle vise vekova vojska napusta tvrdavu i koristi jos samo
kasarne na trandzamentu i u podgradu.
Tvrdjava je proglasena za istorijski spomenik i zvanicno stavljena pod zastitu
drzave 1951. godine. Medjutim malo je radjeno na odrzavanju i adaptaciji ovog znacajnog objekta.
U drugoj kasarni otvoren je studentski dom, a posle 1977. godine u lagumima se otvaraju umetnicki
ateljei... Kasnije se duga kasarna delom adaptira i postaje hotel Varadin. U drugom delu nalazi se
arhiv Novog Sada, a u zgradi Topovnjace smesten je muzej grada Novog sada.
Danas je tvrdava zastitni znak Novog Sada i njegova najznacajnija znamenitost.


autori:
Goran Jovicic
Veljko Miljkovic
 
Prikaz poruka:   
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Svet i putovanja ~ -> ~ Znam za jedan grad ~ -> Novi Sad Vreme je podešeno za GMT + 1 sat
Strana 1, 2, 3 ... 17, 18, 19  sledeća
Strana 1 od 19

 
Pređite u:  
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma





- Burek Forum - Doček Nove 2018. godine - Venčanja, svadbe - Proslave - TipoTravel - Kuda večeras -

Bookmark to: Twitter Bookmark to: Facebook Bookmark to: Digg Bookmark to: Del.icio.us Bookmark to: StumbleUpon