Ucimo padezi

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Pre nego što počnete sa čitanjem da vas malo posavetujem:
B E Z P A N I K E ! ! ! ! ! !

Drugo, nabrojao sam (valda) sve svetske padeže. Nemojte ih porediti sa našim izrazima – nema smisla. Sve podatke sam našao u Wikipediji (pod "gramatical case").
Treće: mađarski ima 17 padeža, finski 15, a estonski 16. U svetu ih ima oko 65. Da li vam se sad čini da naš jezik ima mnogo padeža?
Četvrto: mali leksikon lingvističkih termina:
prefiks – dodatak na početku reči
infiks – dodatak u sredini reči
sufiks – dodatak na kraju reči
vokal – samoglasnik
konsonant – suglasnik
Peto… sve mi se čini da bi bilo bolje da sam ih samo nabrojao. Veliki su izgledi da ovo niko živi neće čitati do kraja. Ne računajući, naravno, one sa nesanicom.

1, 2 i 3. Abesiv, Karitiv i Privativ
U lingvistici, abesiv, karitiv i privative su imena za padeže koji označavaju nedostatak ili manjak označene imenice. U engleskom, ta funkcija je izražena sa predlogom "without" ili sa sufiksom "-less". U srpskom u tu svrhu služi prefiks "bez-"

4. Ablativ
Ablativ je padež koji se koristi u raznim jezicima čija je funkcija da označi da se nešto kreće, udaljava od nečega. U zavisnosti od detalja, može imati različito značenje u različitim jezicima. Ime potiče od latinskog "ablatus" – nepravilni particip prošlog vremena od "auferre" – odneti.

5. Absolutiv
U ergativno-absolutivnim jezicima, absolutiv je gramatički padež koji označava istovremen i subjekt neprelaznog glagola i objekat prelaznog glagola. U kontrastu je sa padežom ergativ, koji označava subjekat prelaznih glagola.
Na primer, baskijska imenica "mutil" (dečko) uzima u absolutivu jednine sufiks –a i kao subjekat u neprelaznoj rečenici "mutila etorri da" (dečko je došao) i kao objekat prelazne rečenice "Irakasleak mutila ikusi du" (učitelj je video dečaka), u kojoj subjekat nosi ergativni nastavak –ak.

6. Akuzativ
Akuzativ (imenice označava direktan objekat prelaznog glagola. Isti padež se koristi u mnogim jezicima za objekat prepozicije.
Akuzativ postoji (ili je postojao) u svim Indo-evropskim, Ugro-finskim i Semitskim jezicima. Treba naglasiti da Baltičko-Finski (finski i estonski) imaju dva padeža da označe objekat – akuzativ i partitiv. Oba imaju funkciju akuzativa.
Moderni engleski još uvek ima posebno naznačen akuzativ u nekim rečima (kao ostatak staro-engleskog). "Whom" je akuzativ od "who", "him" od "he" i obe reči imaju sufiks –m koji se može pratiti sve do prvobitnog Indoevropskog; "her" je akuzativ od "she". Ove reči istovremeno služe kao dativ engleskog i može isto biti klasifikovan kao padež "oblique".

7. Adesiv
U Ugro-finskim jezicima adesiv (lat. adesse – biti prisutan) je četvrti lokativni padež sa osnovnim značenjem "na". Na primer, estonski "laud" (sto, astal) i "laual" (na stolu), mađarski "asztál" i "asztálon" (na stolu). U finskom se koristi kao instrumental.
U finskom, sufiks je –lla ili –llä. Npr. "pöytä" (sto) i "pöydällä (na stolu). Da dodamo, može isto i da znači "biti okolo nečega", kao u "koululla" ("u školi", uključujući i školsko dvorište), kao kontrast inesivu "koulussa" ("u školi", u objektu). Značenje se odnosi i na vreme: "na pauzi za ručak" je "ruokatunnilla" gde je "ruokatunnissa" – "u pauzi za ručak".
U estonskom, sufiks –l se dodaje i za genitiv. Npr. "laud" (sto, astal) postaje "laual" (na stolu). Pored značenja "na", ovaj padež se koristi i za označavanje vlasništva. Npr. "mehel on auto" znači "čovek ima auto"

8. Adverbial
Adverbial je imenični padež u abhaskom i gruzijskom koji ima funkciju sličnu translativu i esivu.

9. Alativ
U finskom, Alativ je peti od lokativnih padeža sa osnovnim značenjem "prema", "ka". Njegof sufiks je –lle. Npr.: "pöytä" postaje "pöydälle" (na stolu). Usput, to je logični dodatak adesiva koji označava "biti oko određenog mesta". Npr. "koululle" znači "u okolini škole". Vremenom, način upotrebe je isti: "ruokatunti" = "pauza za ručak"; i "…lähti ruokatunnille" = "…otišao na pauzu za ručak.
Termin "alativ" se najviše koristi za lativ u većini jezika koji ne prave veću razliku.

10. Aversiv
Averziv ili evitativ je padež iz australijskih aboridžinskih (domorodačkih) jezika koji označava da imenica izbegava nešto ili se nečega boji.

11. Benefaktiv
Benefaktiv je padež gde bi se u engleskom koristila reč "for", "for the benefit of" ili "intended for". Dakle: "za", "u korist" ili "namenjeno…"
Ovo značenje je često spojeno sa dativom. U latinskom, taj tip se zove "dativus commodi".
Primer jezika sa benefaktivom je baskijski, koji ima benefaktivan sufiks – entzat. Kvečua je drugi primer gde je sufiks –paq. Tangkhul-Naga (tibeto-burmanska grupa jezika) ima sufiks –wivaŋ.

12. Kazual
Kazual označava da je ta imenica razlog ili uzrok nečega.

13. Kazual–final
Ovaj padež u mađarskom kombinuje dva padeža: kazual i final. Označava razlog ili uzrok emocija ili cilj neke akcije.

14. Komitativ
Komitativ je padež koji označava da je imenica u društvu sa nečim. U srpskom bi se koristilo "zajedno sa" ili "u društvu". Postoji u finskom, mađarskom i estonskom, kao i u australijskim aboridžinskom jezicima gde se veoma često koristi za formiranje toponima i jezika.
U estonskom se formira tako što se genitivu doda sufiks "-ga" u jednini (za množinu su sufiksi "-de" i "-ga"):
- koer – koera – koeraga (pas – psa – sa psom; bukvalan prevod: sa psa)
U estonskom, komitativ se koristi i kada je nešto korišćeno kao instrument ili oruđe: "kirvega" (sa sekirom, koristeći sekiru) ili u značenju transporta: "Laevaga" (brodom).
Ne koristi u govornom finskom već u literaturi označava samo posedovanje ili dovođenje u vezu i ne zamenjuje predlog "od". Ima samo množinu koja je, paradoksalno, korišćena da označi istovremeno i jedninu i množinu. Npr:
tyttö koirineen = devojka sa njenim psom (psima).
U poređenju sa estonskim, može se koristiti adesiv (npr.: lehdillä = sa lišćem, laivalla = brodom). Društvo sa nekim ili nečim se označava sa genitivom + kanssa (tyttö koiran kanssa = devojka sa psom).

15. Dativ
Dativ označava imenicu kojoj je nešto dato. Kod nas se dobija pitanjem "kome, čemu".
Stvar koja se daje može biti opipljiv i neopipljiv objekat. Uglavnom označava indirektan objekat glagola, a u nekim slučajevima i direktan objekat. U ruskom, glagol "zvati" (telefonom) je uvek praćen imenicom u dativu.
U nekim jezicima dativ je asimilovao funkcije ostalih izumrlih padeža. Tako on označava vlasnistvo u klasičnom grčkom, koji je izgubio lokativ i instrumental. U škotskom galskom i irskom, termin "dativ" je pogrešno upotrebljen u tradicionalnim rečnicima da označi padež prepozicional – označavajući imenice koje prate jednostavne predloge i određene članove. U gruzijskom, dativ takođe označava subjekat rečenice u nekim glagolima i nekim vremenima. Ovo se zove "dativna konstrukcija".
Pod uticajem engleskog, koji koristi predlog "to" za oba indirektna objekta (give to) i cilj kretanja (go to), termin "dativ" se ponekad koristi za označavanje padeža koji bi se u ostalim jezicima zvali pravim imenom – lativ.

16. Delativ
Delativ (lat. deferre – nositi, odneti ili spustiti) u mađarskom označava kretanje sa površine nečega ("sa stola"), ali i u nekim drugim značenjima ("o ljudima"), neki od njih su povezani sa originalom ("iz pošte"). U finskom se koristi sa određenim zamenicama i označava kretanje od nekog mesta.

17. Direct
U indo-iranskim jezicima, direkt je gramatički padež sa tri osnovne relacije: "agent" i "pacijent" u prelaznim glagolima i u neprelaznim glagolima "onaj koji stiče iskustvo".
Ovakav padež se lako može nazvati nominativom, ali neki lingvisti koriste taj termin za padeže koji pokrivaju ostale uloge ili kombinaciju uloga.

18. Distributiv
Ovaj padež u mađarskom označava način kada se nešto desi svakoj imenici u rečenici, jednoj po jednoj (npr. "po glavi", "u svakom slučaju"); ili kada se nešto ponavlja u vremenu ("jednom u nedelji", "svakih pet minuta").
U finskom se retko javlja, a najređe u jednini. Sufiks je –ttain ili – ttäin. Osnovno značenje je "odvojeno za svakog". Na primer: "maa" (država) postaje "maittain u rečenici kao: "Laki raifioidaan maittain" ("Zakon je usvojen odvojeno u svakoj državi"). Isto označava akciju u određenom periodu vremena kao i u mađarskom: "päivä" (dan) ima distributiv u množini "päivittäin" što znači "svakog dana".
Isto može da znači "sa poštovanjem iz perspektive (kulture)" kada je kombinovan sa rečju koja se odnosi da domaćina (-lais-). Uglavnom Finci (suomalaiset) kažu: "suomalaisittain tuntuu uodolta, että…" što u prevodu znači: "Sa tačke gledišta Finaca, čudno je da…"

19. Distributiv-temporal
U mađarskom označava koliko često se nešto dešava (mesečno, dnevno). Menja se sa distributivom u rečima sa trajnim značenjem.
U finskom isto označava ("Nedeljom" je "sunnuntaisin"), ali i poreklo ("rođen u" je "syntyisin"). Ograničen je na mali broj priloških osnova i imenica, najviše na one sa množinom koja se formira sa infiksom -i-. Sufiks je –sin. Na primer:
päivä (dan) – množina päivi- – distributiv: päivisin ["dnevno" ili "tokom (više) dana]
Temporal-distributiv označava kada je nešto dovršeno, u kontrastu sa distributivom, koji označava koliko često je nešto dovršavano. Dobar primer je:
Siivoan päivisin (temp. dist.) = "čistim tokom dana" (posao je urađen tokom dana)
Siivoan päivittäin (dist.) = "čistim dnevno" (svaki dan)

20. Elativ
Lokativni padež sa značenjem "iz nečega". Latinski "efferre" znači "izneti" ili "izvući iz nečega".
U finskom elativ se gradi dodavanjem sufiksa –sta ili –stä, u estonskom dodavanjem –st na genitivnu osnovu. U mađarskom se koristi sufiks "ból/ből".
"talosta" - "iz kuće" (finski "talo" = "kuća")
"majast" - "iz kuće" (estonski "maja" = "kuća")
"házból" - "iz kuće" (mađarski "haz" = "kuća")

21. Esiv
Esiv označava trajno stanje imenica i često je ekvivalent srpskom "kao…"
U finskom se ovaj padež gradi tako što se doda sufiks –na ili –nä. Na primer: "lapsi" (dete) postaje "lapsena" (kao dete). Kao što je u rečenici "kada sam bio dete"
Ovaj padež postoji i u ruskom jeziku, gde se pojavljuje kao instrumental. Npr:
"Я работаю переводчиком" (Ja rabotaju perevodčikom) znači "Radim kao prevodilac".
Da bolje pojasnim razliku: "я - переводчик" (Ja perevodčik) znači "Ja sam prevodilac".
Što se tiče logike, profesija je razlog zbog čega se osoba bavi tim poslom i zbog toga je to označeno instrumentalom.
U finskom se koristi isto za preciziranje vremena kada se nešto dešava. Npr.: "maanantaina" (ponedeljkom), "kuudentena joulukuuta" (šestog decembra). Neki izrazi koriste esiv u arhaičnom lokativnom značenju. "(u) kući" se kaže "kotona".
- Luen lehtiä kotona = Kući čitam novine. Ako koristite inesiv "kodissani", to bi značilo da ovog momenta čitate novine bilo gde u kući (garaža, ostava, orman, plafon…)

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

22. Esiv – formal
U mađarskom ovaj padež kombinuje esiv sa formalom i označava poziciju, zadatak, stanje, ili način (npr.: "kao progonjena zver"). Status sufiksa – ként u deklinaciji je sporan iz više razloga (dozvoljava dodavanje još sufiksa, ne šiša nimalo harmoniju vokala i ne može da se kombinuje u posesivu).

23. Esiv–modal
Ovaj padež u mađarskom označava stanje, kapacitet, zadatak u kome se nalazi imenica ili koji imenica ima ("kao nagrada", "kao primer"), ili način u kojem je akcija izvedena ("neočekivano") ili jezik koji neko zna.

24. Ekvativ
Ekvativ je padež sa značenjem sličnosti ili simpatije prema nečemu.
U osetskom jeziku se formira dodavanjem sufiksa –ay (čita se kao "aw"):
- фæт = strela, фæтау = kao strela
- Ницы фенæгау йæхи акодта = pravio/la se da ništa ne vidi (bukvalno: "videti-kao", ili narodski govoreći: "šatro-videti")

25. Eksesiv
Gramatički padež koji označava prelaz iz nekog stanja. Pojavljuje se u nekim dijalektima baltičko-finskih jezika. Sa translativom i esivom čini seriju padeža tipa "u/prema/od + neko stanje".

26. Genitiv
U gramatici, padež genitiv ili posesiv (poznat i kao "drugi padež") je padež koji označava imenicu kao vlasnika druge imenice. Genitiv ima i drugačije načine korišćenja koji se razlikuje od jezika do jezika: obično označava različite relacije, a ne samo vlasništvo. Moderni engleski obično morfoloski (tj. promenom imenice) ne označava imenice u genitivnom padežu već koristi 's ili "of" ("cat's" ili "of cat"). Kod nas nema značenje vlasništva, osim u dijalektima: "Oči u mačke".
U zavisnosti od jezika, specifične varijante genitiva mogu biti: grupe objekata, vlasništvo, učestvovanje u akcijama, poreklo, opis, u složenicama (škotski galski "ball coise" znači "fudbal" gde je "coise" genitiv od "cas" – "stopalo") itd.
U nekim jezicima, imenice u genitivu isto mogu da se "slože" sa u padežu sa imenicom koju menjaju (ako je označen sa dva padeža). Ovaj fenomen se zove "sufiksaufname" (suffixaufnahme).

27. Ilativ
Ilativ (od latinskog inferre – uneti) u finskom, estonskom i mađarskom je treći od lokativnih padeža sa osnovnim značenjem "uneti" ili "ubaciti nešto" ("u nečemu").
Mađarski: "a házba" = u kući ("ház" – kuća, a "a" je samo član)
Estonski: "majasse" i "majja" = u kući (maja = kuća)
Finski: "taloon" = u kući (talo = kuća)
U finskom se ilativ formira dodavanjem –h*n, gde je "*" poslednji samoglasnik korena reči, i onda se uklanja "h" ako bi smo tako dobili dugi vokal (duplirani vokali u finskom označavaju da se taj vokal čita dugo, a jedan se čita kratko). Npr.:
talo+h*n -> talohon -> ("h" se gubi) taloon.
Ali "maa" postaje "maahan" bez gubitka glasa "h" jer već postoji dugi vokal.

28. Inesiv
Inesiv (latinski: inesse = biti "u" ili "na") je lokativni gramatički padež i nosi osnovno značenje "u" ("u kući") je na finskom "talo-ssa", na estonskom "maja-s", na baskijskom "etxea-n", na litvanskom "nam-e" i na mađarskom "ház-ban".
Vidite već koji su sufiksi u inesivu, ali u mađarskom se mogu dodati još –ben, -on, -en, ön, naročito u imenima gradova.

29. Instruktiv
U finskom, instruktiv ima osnovno značenje "sa…" Kod nas se za to koristi instrumental. Koristi se retko, samo u nekim ustaljenim rečenicama:
omin silmin = (sa) rođenim očima

30. Instrumental
Gramatički padež koji označava imenicu kao instrument kojim subjekat vrši neku radnju. Imenica može biti i fizička i apstraktna.

31. Lativ
Lativ označava pomeranje prema lokaciji. U srpskom se to određuje rečima "ka" i "prema" + dativ. Lativ spada u kategoriju glavnih lokativnih padeža zajedno sa lokativom i separativom.
Još uvek postoji u mnogim uralskim jezicima (Finski, erzja, mokša i mari) i isto se može naći i u severoistočnim kavkaskim jezicima (Cez, bežta i hvarši), i u nekim keltskim (velški, škotski galski).

32. Lokativ
Padež koji označava lokaciju. Uglavnom se vezuje za reči: u, na, pri i pored.

33. Nominativ
Osnovni oblik imenice (najčešće, ali neću da plašim čitaoce).

34. Oblik (ili 35. Objektiv)
Padež "oblik" (oblique) se najviše koristi kada je imenica objekat rečenice ili predloga. Bugarski isto ima "oblik" padež.
● Akuzativ:
"Poljubi me!": целувай ме! (celuvaj me!)
"Poljubi mene! (ne njega)" целувай мен! (celuvaj men!)
● Dativ:
"Daj mi tu loptu": дай ми тaзи топка (daj mi tazi topka)
"Daj meni tu loptu" дай тaзи топка на мен (daj tazi topka na men)

36. Partitiv
Partitiv je gramatički padež koji označava da je imenica deo nečega, bez rezultata ili bez posebnog identiteta.

37. Posesiv
Posesiv je gramatički padež koji označava odnos vlasništva. Nije isto što i genitiv, koji izražava širi spektar odnosa, iako oba padeža imaju slično značenje u mnogim jezicima.

38. Prepositional
Gramatički padež koji označava objekat predloga. Kod nas se zove "lokativ".

39. Prolativ i 40. Vialis
Prolativ (isto i padež vialis) je deklinacija imenice sa osnovnim značenjem kao u engleskom "by way of". Često se koristi u estonskom.
U finskom ima jako ograničeno značenje medijuma, tj. instrumenta: postitse, puhelimitse, meritse, nenitse (poštom, telefonom, morem, internetom).
Vialis u eskimsko-aleutskim jezicima ima sličnu namenu, ali se koristi da označi kretanje koristeći površinu ili put. Npr. "putem", "prugom" ili "kroz kuću".

41. Prosekutiv
Prosekutiv je deklinacija u jeziku nenec i u starom baskijskom. Skoro je isto kao vialis.

42. Separativ
Nema podataka na "Wikipediji", ali se to pojavljuje posle reči "i" (engleski "and"). Pojavljuje se u keltskim jezicima. Npr.:
Lloegr a Chymru = Engleska i Vels
Gde je nominativ imenice "Vels" – Cymru (tamo se menja samo prvo slovo imenice)

43. Sociativ
Ovaj padež u mađarskom označava osobu u čijem je društvu radnja izvedena ili lične stvari osobe u toj radnji (zajedno sa vlasnicima). Više se ne koristi, već se koristi instrumental-komitativ umesto njega.

44. Subesiv
Gramatički padež koji označava lokaciju iznad ili ispod.

45. Sublativ
U mađarskom označava cilj kretanja. Tačnije, prema površini nečega (sesti na zemlju, popeti se na drvo), ali i u figurativnim značenjima (na univerzitet, na dve noći).

46. Superesiv
Deklinacija koja označava lokaciju na vrhu ili po površini nečega.
Dok mnogi jezici koriste ovaj koncept kroz predloge, postoje neki koji koriste padeže za ovu gramatičku strukturu.
U mađarskom "a könyveken" znači "na knjigama" (bukvalno na engl.: "the books-on").
Na finskom "kaikkialla" znači "svuda" (bukvalno: "sve-na").

47. Superlativ
Gramatički, imenice u superlativu označavaju objekat preko kojeg ili na vrhu kojeg se drugi objekat kreće (ovde je bitno kretanje).
Npr. u srpskom bi u rečenici "Bacio sam loptu na vrh kuće", sintagma "na vrh kuće" bila sabijena u jednu reč u superlativu.

48. Temporal
Temporal se u morfologiji koristi da označi vreme. U mađarskom je sufiks –kor:
- hétkor – u sedam [hetkor]
- hét órakor – u sedam sati [het oråkor]
- éjfélkor – u ponoć [ejfelkor]
- karáchonykor – na Božić [kåračonjkor]

49. Terminativ
Terminativ u morfologiji označava do koje tačke nešto završava. Postoje primeri u estonskom je je sufiks –ni:
- jõeni = do reke [õ = ö]
- kella kuueni = do šest sati

50. Translativ
Translativ označava promenu stanja, sa značenjem "postaje" ili "menja se u".
U finskom, ovo je kopija esiva, sa osnovnim značenjem promene. Sufiks je –ksi.
Primeri:
- pitkä "dugo", venyi pitkäksi "odužilo se nadugačko"
- englanti "engleski", englanniksi "na engleskom"

51. Vokativ
Padež obraćanja, dozivanja itd…

52. Ergative
Ergativ je gramatički padež koji određuje subjekat prelaznog glagola u ergativno-absolutivnim jezicima.
U takvim jezicima, ergativni padež je tipično markiran, dok absolutiv nije.
U grenlandskom (kalaallisut), ergativ se takođe koristi da obeleži subjekat prelaznog glagola, ali i vlasnike imenica.
Ostali jezici koji koriste ovaj padež su: gruzijski i ostali kavkaski jezici, majanski jezici, Mixe-Zoque jezici, Pama-Njungan jezici, kao i baskijski i burušaski.

53. Instrumental-komitativ
Ovaj padež u mađarskom kombinuje instrumental i komitativ. Slično je našoj kombinaciji "sa+instrumental". Može imati značenje radnje [sa nožem, (sa) tramvajem] i može se odnositi na osobu u čijem društvu se radnja vrši (sa porodicom), kao i ostala značenja.

54. Intranzitiv
Intranzitiv je gramatički padež koji se u nekim jezicima koristi da označi subjekat neprelaznog glagola, ali se ne koristi sa prelaznim glagolima. Uglavnom postoji u nekim jezicima gde je kontrast nominativu i absolutivnim padežima.

55. Pegative
Pegativ je imenički padež koji označava agenta radnje sa argumentom sličnom dativu. Tačnije, označava agenta prelaznog glagola koji ima samo delimičan uticaj na argument.
Ovaj padež je uočio Seren Vihman (Søren Wichmann) u Azojú dijalektu jezika Tlapanek koji, izgleda, jedini ima takav padež.
56-65. Padeži za koje nisam našao objašnjenje na "Wikipediji": antesiv, distantitiv, dubitiv, final, formal, medial, modal, multiplikativ, perlativ, postesiv, proksimativ

vrnica · Početnik Domaćeg.de

Презерватив?

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista