Drevne civilizacije

rain-man · * EXITovac *

Egipat se veoma rano pojavio u istoriji civilizacije.U IV milenijumu podjeljen je na dve kraljevine: Donji Egipat ,na severu ,i Gornji Egipat ,na jugu.

Egipat faraona

U Egiptu se smenjuju tri carstava i mnogobrojne dinastije. U Tintinskoj epohi dolazi do ujedinjenja Egipta od strane Menesa ( ili Namera) oko 3200- 2778 g.p.n.e. Prestonica tada vec ujedinjenog Egipta je Menfis. S tim pocinje staro carstvo, koje je trajalao od 2778-2260. .g.p.n.e.U tom perodu kraljevi cetvrte dinnastije (Keops,Kefren i Mikerin) grade piramide u Gizi. Pod faraonima, sinovima sinovima boga sunca Ra, Egipat dozivljava procvat, koji podstice razvoj umetnosti. Pose staraog carstva, dolazi prelazni period, oko 2260-2160. g.p.n.e. Srednje carstvo ili prvo Tebansko carstvo nastaje u 2160-1750.g. Utom periodu faraoni {ire svoju dominaciju do Nubije i u pravcu Sirije.XII dinastija faforizuje kult boga Amona.Drugi prelazni period nastaje od 1750-1580, kada se dogodila invazija Hiksa koji su dosli iz Palestine. Izgnali su vladari Tebe. Novo carstvo ili drugo Tebansko carstvo traje od 1580 do 1085. Pod XVIII dinastijom Egipat je jedna od velikih sila na istoku.Tutmes I i Tutmes II osvajaju oblasti u gornjem toku Nila i Sirije. Amenofis IV zamenjuje kult boga Amona kultom Atona,jedinog boga.Ramzes II u kasnijem perodu, odbija ponovnu invaziju Hitita.1085.g.p.n.e. poceo je kraj Egipatskog jedinstva.Strane i domace dinastije se smenjuju na vlasti.525. Egipat prestaje da postoji, zemlju osvajaju Persijanci, koji postavljaju svoje kraljeve.

Helenisticki i rimski Egipat

332.g.p.n.e. Egipat osvaja Aleksandar Veliki. Grcka dinastija Lagida vlada zemljom. Egipatska civilizacija je pod Grckim uticajem, narocito posle osnivanja Aleksandrije, koja postaje napredan intelektualni centar. 30.g.p.n.e. Egipat anektira Rim. Egipat snabdeva rimski svet zitom .Razvija se hriscanstvo, koje hvata duboke korene u tecem veku. Posle Teodosijeve smrti Egipat ulazi u Vizantijsku zonu uticaja, a Egipatski hriscani osnivaju Koptsku crkvu.

rain-man · * EXITovac *

Pismo - Hijeroglifi

Najstarija pisma su nastala u Egiptu i Vaviloniji, iako njihov razvoj nije bio istovjetan. U Egiptu se iz slika razvio sistem pisma koji se zvao hijeroflifsko pismo. Rijec "hijeroglif" potice iz grckog jezika i znaci izdupsti, vezati. Hijeroglifsko pismo je pismo sa vrlo mnogo znakova, jos uvijek u osnovi na bazi slika, iako sasvim pojednostavljenih i povezanih u jedan sistem izlaganja. Hijeroglifsko kao i klinasto pismo nisu glasovna pisma, gdje glasovi imaju svoje simbole, kao sto je danasnje pismo.

rain-man · * EXITovac *

Astronomija

Egipcani su imali velikih dostignuca u oblasti astronomije, geometrije i matematike.Danas se divimo starim Egipcanima koji su s potpunom preciznoscu izracunali suncanu godinu od 364 dana i 6 casova, suncanu godinu koja se i danas primjenjuje. Oni su godinu podijelili na 12 mjeseci, na vremenski period koji smo do danas zadrzali. Stari narodi su imali i prilicno precizne casovnike, u pocetku uglavnom vodene, a kasnije i suncane. Vodeni casovnici se smatraju najstarijim poznatim oblikom preciznog casovnika.

rain-man · * EXITovac *

Poceci

U paleolitskom periodu (700.000-11.000 pren.e.) kao {to je i uobicajeno, prelazi se sa upotrebe oblutaka na pravljenje seciva, a kasnije, na kraju tog perioda, i na izradu citavog niza razlicitih manjih predmeta od kamena. Epipaleolitski period (11.000-8.000 pren.e.) odgovara periodu veoma vlazne klime i o njemu se vrlo malo zna. U neolitu, pocev od IV milenijuma, razvija se privreda koja se zasniva na stocarstvu. Razvoj Donjeg i Gornjeg Egipta postepeno krece razlicitim putevima. Kad je rec o kulturama na jugu, kultura Nagade, koja se razvijala tokom celog IV milenijuma, najavila je po mnogim svojim aspektima, tinitski period.

Tinitska epoha

Ona pocinje sa cuvenom Narmerovom plocom (oko 3.200 pre n.e.), koja govori o ujedinjenju kraljevstva i predstavlja svedocanstvo o postojanju pisma i navodnjavanja. Osnovni arhitektonski materijali (drvo,trska,rogoz) sacuvani su samo u tragovima. Prve tinitske palate i grobovi poznati su samo na osnovu crteza. cak i u vreme kada je kamen vec bio u sirokoj upotrebi, jos uvek se koriste elementi biljnog porekla.Vec u ta davna vremena prisutne su osnovne karakteristike egipatske umetnosti, koja je u potpunosti usredsre|ena na svet bogova, zagrobni zivot i slavljenje vladara.

Staro carstvo

Klasicna egipatska umetnost dozivljava vrhunac u vreme Starog carstva. Upotreba kamena postaje cesca. Grobnica je vecna kuca u kojoj pokojnik nalazi dekor koji mu je poznat iz ovozemaljskog zivota. Mastabe (privatne grobnice) mogu da dostignu velike dimenzije. Joser i njegov genijalni arhitekta-dvorski upravitelj Imhotep stvaraju monumentalnu arhitekturu sa stepenastom piramidom i velikim kompleksom grobnica u Sakri. Svi stubovi su inspirisani biljnim svetom, tako da kapiteli podsecaju na palmino lisce, lotos ili papirus. Savrseno uspele piramide cetvorougaone osnove u Gazi, iz vremena IV dinastije, predstavljaju, isto kao one u Sakri, jedan od elemenata grobljanskog kompleksa, koji se sastoji od dvorista, zgrada u kojima su prinosene zrtve i pogrebnog hrama, opasanog bedemom sa pogrebnim barkama. Iako verno prikazuju model, dvorsko vajarstvo idealizuje vladara i naglasava njegovu uzvisenost.Vajar mora da ovekovecI pokojnika.

Srednje carstvo

Posle mracnog prelaznog perioda nastupa umetnicka obnova. Nubijska tvrdjava i radovi u Fajumu svedoce o moci faraona. Izgradjene su impresivne gradjevine, poput Mentu-Hotepovog hrama u Deir el-Bahariju.Izdvajaju se dve vajarske skole: ona na severu, idealisticka, inspirise se delima Starog carstva: ona na jugu praktikuje grubi realizam, o cemu svedoci serija portreta faraona Sezostrisa III (Luvr i Kairski muzej) Humanizuje se i vajarstvo u privatnim radionicama, iako ostaje blisko delima nastalim za vreme Starog carstva, ali njegova funkcija nije vise iskljucivo pogrebna. Reljef dostize savrsenstvo u beloj kapeli Seyostrisa i u Karnaku. Intenzivna sloboda, osecaj za slikovite detalje i suptilne boje karakteristicni su za slike u grobnicama u stenama (Beni-Hasan).

Novo carstvo

Arhitektura dozivljava grandiozan zamah. Boziji hram poprima kolosalne proporcije i iza pilona se smenjuju tri osnovna dela: dvoriste cesto opasano hodnicima sa stubama, jedna, a ponekad i dve velike hipostilne dvorane i svetiliste u pravom smislu te reci, sa salom sa sun~evom barkom i statusom boga. Egipatski hram, bo`ja ku~a na Zemlji, nije otvoren za stanovnistvo. Teba postaje prestonica i lokaliteti u Kornaku i Luksoru omogucavaju da se zamisli poboznost i sjaj faraona, cija se arhiktetonska delatnost siri do Abu-Simbela. Nacin sahranjivanja kraljeva se menja: hram i pogrebna dvorana se razdvajaju, da bi tacan polozaj groba ostao tajna. Kraljevi Novog carstva kopaju grobove zapadno od Tebe, u Dolini kraljeva, Dolini kraljica ili Dolini plemica, u dolinama u kojim dominira vrh u obliku prirodne piramide. Nastaju remek-dela pogrebne arhitekture: hram kraljice Hatsepsut u Deir-el Bahariju. pogrebni hram Ramzesa II(Rameseum) i hram Ramzesa III u Medinet Habuu.

Skulptura I slikarstvo

Egipatska skulptura i slikarstvo bili su namjenjeni hramovima i grobnicama, ali ne kao njihova dekoracija, vec da izraze bozansku prirodu faraona i da osiguraju blagostanje njegovoj dusi. Zato se egipatskoj umjetnosti nametnula konvencionalnost, zbog koje se cini da se ona u svom dugom trajanju od tri hilajde godina skoro i nije razvijala. Statue su stavljene u grobnice kao zamjene za tijelo, one su bile garancija besmrtnosti umrlog i zato, kao i arhitektura, imaju kubicne oblike, masivnost i stabilnost. Klesane u jednom bloku kamena, one cuvaju njegov oblik. Iako je trebalo da budu portreti odre|enih licnosti, statue su vise predstave vjecnog i neprolaznog zivota u onostranom, predstave covjeka izvan prostora i vremena. Sve sto je slucajno, prolazno i pojedinacno, na njima je ustuknulo pred izrazom opsteg, vjecnog i trajnog.

U vreme Amenofisa IV vajar raskida sa tradicijom, buni se i proteruje krajnju ljupkost. Opisuje realnost, prvo sa preterivanjem, a zatim istice zavodljivost svog modela (portreti Nefretiti, mladih princeza, ali i Ahnatonovi kolosi: muzeji u Kairu, Berlinu i Luvr). U ramesidskoj epohi umetnost tezi da postane dosadna i troma.Saisko vajarstvo, koje tezi arhaicnosti, okleva izmedju realizma i idealizma, a prvenstvo daje bronzi. Reljef,koji se vrlo brizljivo radi (dekoracija u finom krecnjaku u Ramozovom grobu u nekropoli u Tebi) sledi razvojni put kojim ide vajarstvo.Umnozavanje grobnica i los kvalitet kamenih zidova dovode do sve cesce upotrebe bojene dekoracije. Mitovi i simboli ostaju obavezni u kraljevskim grobnicama, dok sloboda vlada u privatnim grobnicama, u kojima obiluju scene iz svakodnevnog zivota.

rain-man · * EXITovac *

Hramovi

Hramovi kao kuce bogova gradjeni su u periodu Novog carstva na desnoj obali Nila, u Karnaku, Luksoru i Edfu. Uobicajen prilaz hramu cinila su dva reda sfingi i dva obeliska ispred samog ulaza u hram. Velikih dimenzija sa vise pokrivenih i nepokrivenih prostorija, egipatski hram se, kao i piramida, odlikuje pravim linijama: uspravnim nosacima i vodoravnim gredama. Inspirisan biljkom i drvetom, egipatski stub u obradi kapitela pokazuje list palme, papirusa i lotosa.

Hatsepsutin hram

rain-man · * EXITovac *

Piramide

Piramide su jedino sto je preostalo od "sedam svjetskih cuda".
Piramide se nalaze u Gizi kraj Kaira.Matemetickim izracunavanjem arhitekata stvoren je kod ovih piramida racionalan sistem neprekinutih povrsina i linija. Masivne, monumentalne i stabilne, one su rezultat umjetnicke sinteze. To su piramide faraona Keopsa, Kefrena i Mikerina.Oni su mrtvi balzamovani, a mumije skrivane u unutrasnjost ogromnih kamenih zdanja - piramida. Smatra se da je 100,000 ljudi gradilo Keopsovu piramidu, punih dvadeset godina.Svaki kameni blok je visok 2 metra. Neki su dugi i po 5 metara. Blokovi krecnjaka i granita su vađeni u kamenolomima na drugoj obali Nila i dopremanisu camcima niz rijeku. To se moglo raditi jedino u proljeće, kada se Nil izlivao,pa je zato trebalo 20 godina i nekih 500,000 ovakvih plovidbi. Zatim je grupa ljudi vukla blokove, od kojih je svaki tezio oko 2 tone na saonicama uz put. Procjenjeno je da se Keopsova piramida sastoji od 2,300,000 blokova. U unutrasnjosti piramide se nalaze tri prostorije povezane hodnicima.

Mapa izrade piramida

Pogled na Gizu

Keopsova piramida

Kefrenova piramida

Yasmin · Prijatelj foruma

Istorija Egipta

Pre oko 5 000 godina na obalama reke Nil u severnoj Africi razvijala se po mnogo čemu neverovatna civilizacija starog Egipta. Njen razvoj je trajao preko 3 000 godina - duže nego ijedne druge civilizacije u svetskoj istoriji! Danas je Egipat jedna od najrazvijenijih i najuticajnijih arapskih država i nalazi se između Afrike i Bliskog istoka. Egipat ima istoriju dugu 6 000 godina i mnoge turističke atrakcije - pre svega piramide kao jedino preostalo od sedam svetskih čuda, zatim ogromni kip Sfinge, grobnicu kralja Tutankamona i mnoge druge.

Stvaranje države
Istorija Egipta, koliko znamo iz pronađenih spisa, počinje oko 3300-te godine pre nove ere, kada su Egipćani osmislili simbole kojima su počeli da opisuju i beleže događaje svog vremena. U to doba kralj Menes je stvorio državu Egipat spajajući dve velike oblasti - Gornji i Donji Egipat - u jedinstveno kraljevstvo. Grad Memfis na severu i grad Abidos na jugu postali su glavni gradovi novonastale države, a grupa snažnih i sposobnih vladara ustanovila je dobro organizovanu vladu. U to vreme pojavio se kalendar kao sistem merenja vremena, kočije sa konjima kao prevozno sredstvo, a bog Sunca - Ra bio je vrhovni bog u egipatskoj religiji. Kasnije je autoritet ove grupe vladara počeo da opada, a Egiptom je zatim zavladala princeza koju su kasnije nasledili brojni vladari i dinastije.

Prikaz vladara i njegove moći (crtež na papirusu)

Yasmin · Prijatelj foruma

Egipatski vladari

Nakon mnogo propalih dinastija i preminulih velikih vladara tokom perioda od oko 400 godina, upravljanje i vlast nad Egiptom prešli su u ruke sveštenika i carstvo je počelo da propada, postajući toliko slabo da ga je Aleksandar Veliki preuzeo bez ikakvog otpora Egipćana. Iako nije proveo mnogo vremena u Egiptu, Aleksandrija - novoustanovljeni glavni grad Egipta pod vlašću Aleksandra Velikog - bio je i ostao velelepan i izuzetno razvijen. Svoje carstvo je Aleksandar Veliki kasnije podelio i predao vlast svojim generalima, a nešto kasnije vlast ove grčke dinastije nad Egiptom okončana je sa vlašću Kleopatre VII. Ona je vladala zajedno sa svojim sinom iz palate u Aleksandriji, u Donjem Egiptu, koja je nedugo zatim postala svetski centar grčke kulture. Nakon Kleopatre još preko 300 godina su faraoni grčkog porekla vladali Egiptom, a zatim je Egipat postao provincija Rimskog carstva. Mnoge strane države su tada preuzimale Egipat na kraće vreme. Nakon mnogo godina ratovanja i stradanja u svojoj dugoj istoriji, Egipat je konačno postao samostalna država u 20. veku.

Vladari sa svojom vojskom (crtež na papirusu)

Pripreme za boj (crtež na papirusu)

Yasmin · Prijatelj foruma

Reka Nil
Nijedna druga civilizacija u vreme egipatskih faraona nije se mogla takmičiti sa drevnim Egiptom - moćnom državom poznatom po velelepnim građevinama, izuzetnim bogatstvom i, uprkos svemu, dugim periodima mira i stabilnosti u oko 6000 godina dugoj istoriji. Osnovni razlog nadmoći Egipta u to doba bila je velika geografska prednost koju nijedna druga država nije imala, oličena u velikoj i moćnoj reci Nil. Desetinama hiljada godina centar života i razvoja u Egiptu bila je reka Nil. Za Egipat se i danas sa pravom kaže da je dar reke Nil, jer su dve najvažnije oblasti u Egiptu velika delta (ušće) Nila i dolina Nila. Delta Nila je bila i ostala srce Egipta - drevni Egipćani verovali su da se vode reke Nil slivaju sa "neba obilja", jer su svake godine u određeno vreme plavile obale reke i sušno pustinjsko tle stvarajući od njega veoma plodno zemljište zahvaljujući kojem je u Egiptu uvek bilo dovoljno hrane. Ceo Egipat zavisio je od ove reke - sva voda, hrana, transport. Potreba da se stvaraju i održavaju irigacioni kanali (za navodnjavanje polja) i održava stalni transport rekom bili su neki od osnovnih razloga što je Egipat formirao svoju nacionalnu vladu i time postao prva uređena država u istoriji. Mogućnost neograničenog snabdevanja vodom rezultovala je razvojem države i društva koje je stvorilo velika čuda drevnog Egipta.

Plodna dolina reke Nil

Yasmin · Prijatelj foruma

Faraoni

Reč "faraon" znači "onaj koji živi u palati". Egipćani su se odnosili prema svojim faraonima kao prema bogovima oličenim u različitim oblicima - predstavnicima na Zemlji. Smatrali su ih "višim bićima" - svojevrsnim "nadljudima" i obraćali su im se imenima koja bi u prevodu značila "sin boga Ra" ili "davalac života kao bog Ra", verujući da nijedno obično ime ne može izraziti veličanstvo određenog vladara. Oni su takođe verovali da zahvaljujući njihovom služenju vladar uspeva da svako jutro podigne Sunce na nebo i natera Nil da naplavi široka područja plodnim muljem krajem svakog leta. Takođe su verovali da ponude u hrani i vodi koje su svakodnevno činili faraonu obezbeđuju da bogovi hrane duše preminulih Egipćana u zagrobnom životu. Faraon je bio svemoćan, a njegova moć apsolutno neosporna. Osnovna dužnost faraona bila je da gradi i održava hramove bogova. Dodirivanje faraonove krune ili skiptara, čak i slučajno, donosilo je smrtnu kaznu za počinioca.

Maska faraona Tutankamona

Statua Ramzesa II

Yasmin · Prijatelj foruma

Piramide

Najimpresivnije građevine Egipta svakako su piramide koje su građene kao grobnice faraona. Do sada je pronađeno ukupno 46 piramida, a pretpostavlja se da ima i još neotkrivenih pod nepreglednim peskom pustinja. U 27. veku pre nove ere izgrađena je prva piramida i od tada su one postale osnovni način sahranjivanja vladara. Jedan od razloga što su piramide toliko fascinantne je taj što su to bile prve građevine ikada sagrađene samo slaganjem precizno isečenih ogromnih kamenih blokova jednih na druge. U razvoju građevinarstva Egipat je tako bio neprikosnoveno carstvo više od 2 000 godina. Egipćani su verovali da je preminulom i dalje potrebno njegovo telo i razne stvari koje su sahranjivane uz telo kako bi preživeo u zagrobnom životu. Oni su znali da se u suvim pustinjama stvari veoma dobro čuvaju i birali su posebna mesta za sahranjivanje koja su i danas izuzetno dobro očuvana. Uvaženi stanovnici Egipta tog doba bili su dovoljno bogati da izgrade velelepne grobnice i bogato ih opreme zlatom, dragim kamenjem, zapisima na papirusu, slikovnim prikazima i statuama. Jedna od najpoznatijih piramida je Velika piramida faraona Kufua - sagrađena je od 2 miliona i 300 hiljada kamenih blokova, a svaki blok teži oko 2,5 tone.

Piramide u Gizi

Yasmin · Prijatelj foruma

Hijeroglifi

Egipćani nisu slikali stvarne predstave iz života, već su njihove slike bile vrsta dijagrama za koje se verovalo da imaju magičnu moć. Kako bi sačuvali magičnu moć svoje umetnosti, umetnici su precizno kopirali likovni stil svojih predaka, pa su tako svi umetnici drevnog Egipta slikali na isti način stvarajući veoma slične slikovne prikaze. Ovi prikazi u grobnicama usko su vezani za egipatsko slikovno pismo ili hijeroglife za koje se veruje da su nastali još pre oko 5 000 godina. Egipćani su magične moći pripisivali i hijeroglifima i uglavnom su ih korisili u hramovima i grobnicama. Hijeroglifski simboli, odnosno slikovno pismo, zapravo predstavljaju cele reči povezane posebnim znacima kojima su umetnici obično opisivali život i verovanja preminulog koji je sahranjen u toj grobnici.

Detalj sa zida grobnice - slikovni prikaz

Detalj sa zida grobnice - hijeroglifi