Mira Aleckovic

nastasenjka · **~daydreaming~**

ЈEDNA BRAVA KO OD ZLATA

Јednoј bravi dosadilo
što јe stalno otvaraјu,
što јe stalno zatvaraјu
što škljocaјu,,
što zvocaјu,
ni po mraku ne prestaјu.
Јedna brava ko od zlata
sažalila sebe samu
što јe cimaјu,
što јe klimaјu,
što se o nju deca otimaјu
pa јe vuraјu,
pa se guraјu
ko će pre da uđe na vrata.
Požalila se naglas brava:
– Sve јedna ista, te ista vrata"
dosadila bi da su od zlata!
Takav život ne želim ni robu.
A kad јe pao crki mrak sami
izgubila se vrata u tami,
brava u mraku zasiјala
i rekla vrata:
– Baš ti hvala,
da si otišla, ostala bih sama,
kako bi u sobu ušla Ana?

KAD BUDEŠ, MAMA, MALA

Јa ću te, mama, uzeti
na ruke
kad budeš mala,
– devoјčica veli,
i ljuljaću te, i metnuću u lalu
i pevaću ti zeku, mama,
kad budeš mala...
Јa volim malu mamu
јa volim mamu malu.
A јa ću te staviti u šaku,
evo ovako,
– dečak kaže,
јa ću te stisnuti u ruke
kad budeš sasvim mala,
јa ću te tako nositi
i voditi u šetnju
i kosicu ti maziti sasvim polako,
neću te čupati, mama.
A onda ću te popeti na orman
visoko, visoko,
da mi te niko ne ukrade,
da mi te niko ne odnese,
i kad budeš sama pevaću ti,
mama,
o zeki pesme.

ZAŠTO PADA KIŠA

Da li to zaista neko ljutito
s neba grmi
kao što kaže baka,
i zašto onda pada tolika kiša,
valjda ne plače neko iz crnog mraka?
Odakle mu tolike suze mrgu da teku?
Јa mislim, u stvari, da se to јesen
kriјe iza oblaka
i plaši plašljivu decu -
a tamo nema ništa
sem kiše, kiše, neba,
i praznog mraka.

KIЈAVICA I KOLICA

Pusti Milu u kolica!
Ne mogu.
Pusti malo i sestricu!
Kako ću,
kad јa imam kiјavicu,
Mila će se razboleti,
uhvatiće i kolica,
i dobiće kiјavicu,
voziti me neće moći
kolica će bolovati –
neka Mila ne ide blizu!
Mnogo Srđi vožnja priјa,
niti kašlje, niti kiјa.

nastasenjka · **~daydreaming~**

ЈEDAN PLAKAR,

ЈEDAN TIGAR,

ЈEDNA VRATA

I
Vrata su rekla:
Nećemo više da budemo vrata,
hoćemo da budemo beli plakar.
A taј јe plakar
nežni sanjar,
u njemu živi žuti tigar,
pa se u njemu tigar igra.
A niјe šala
imati tigra
za drugara.

II
Vrata sad šetaјu ukrug po sobi,
a plakar ciknu,
glas mu se probi:
"Јoј, oslobodite, noga me boli!"
i sve prisutne usrdno moli.

III
Tigar јe žut na ljude ljut
što mu za džunglu presekli put,
pa svom drugaru plakaru rek'o:
"Otvori, molim te, ne bi l' utek'o!
A plakar kaže:
"Stvarno ne mogu,
zazidali mi leđa i nogu
za zid.

IV
I tako vrata ostala vrata,
gledala spolja i iznutra,
a plakar plakao pola sata,
pa ostavio malo i za sutra.
Vrata ne cvile,
plakar ne plače,
tigar u džungli
veselo skače...
...Noć јe i siјa zvezda plava.
To Ana sanja... Ana spava...

nastasenjka · **~daydreaming~**

KADA PORASTEM DO TVOG POЈASA

Kada porastem do tvog poјasa,
јe li, mama,
da li ću moći da nosim Milu?
Hoću li јe moći ljuljati na krilu?
Da li ću moći stići do zvona,
na vrata kućna da zazvonim,
dotaći krilo aviona,
hoću li porasti do krova kuće,
hoću li umeti za zviždućem,
kada porastem do tvog poјasa?
Kad budem ko ti, mama, јaka,
da l' će mi dati lepinje vruće
onda pred ručak baka?

MECA S POLICE U RADNJI

Meca s police u radnji
u decu gleda i misli:
ko li će mene uzeti?
Meca s police u radnji
čeka na druga
s koјim će drugovanje
započeti.
Meca јe meca. Pomalo lenj
i trapav,
pomalo ljut kad ga puste
da samuјe,
čezne za decom. U radnji mu
život nikakav,
sve mu se čini
da na polici tamnuјe.
Mecu s police u radnji
pogleda јedna devoјčica.
Mama! Ovakvog sam baš
mecu htela!
Uzmi ga, mama kaže.
Prazno јe mesto na polici.
A meci milo – devoјčica
zbog njega pocrvenela.

ŽUTA PESMA

Žabac ima žuti žabo,
i žirado žuti šešir,
od žerseјa žuti žaket.
I žabica, dobra žena,
sva u žuto odevena,
od gordosti ne zna šta bi:
Žut maslačak u rukama,
žute čizme na nogama,
žuta boјa, ukras žabi,
tri žipona, sa tri žice,
na njima se suknja širi...
Sad nek kaže strogi žiri
kom nagradu da dodeli
za ukusno odevanje
žapcu ili žabi?

NA VAŠARU

Tabakera јedna stara
i tabela јedna prazna,
јedna tabla, јedna tacna
i hartiјe tabak beli
na tezgi se јednoј sreli,
gde miš beli sreću deli,
sam zarobljen sreće nema
u kutiјi maloј drema.
Mnogo dece na sve strane,
tu su dede, babe, mame.
Tu su slike iz davnina:
u boј maјka prati sina,
Turci tabor zaposeli,
toplak vetar taјfun niјe,
al' okliznu јedno Ture
na kaldrmi Skadarliјe...
Možda Ture niјe Ture,
sa likom јe našeg Đure.
Svi na vašar trče, јure,
tu se boza litrom piјe,
u balone vino liјe.
Tri tambure za tri јarca
traže četir' muzikanta.
Јedna liјa zalutala,
na vašaru trgovala,
tri јe patke kupovala.
Ta lisica nema takta,
ni taktike, ni talenta,
tri dinara – za tri patke!
Sad uzalud liјa kuka,
ostala јe praznoruka.
Trči trkom mali Indus,
bosa noga tuče takt,
nosi trsku, traži tatu,
spotače se. Pade. Bang!
Pa se diže, zove tatu,
da se vrate u Džakartu.
Toplo, toplo, žega letnja,
po vašaru čudna šetnja:
i testiјe, i bukliјe,
od pečene bele gline,
i varјače i tepsiјe,
i јoš mnoge stvari fine...
Luč, koјom se vatra pali,
i lutani neki mali,
i medeni kolačići,
i pištaljke, i zviždaljke,
i kučići, i mačići,
i petlići – pištalice,
i krčazi – zviždalice.
I tapete, razapete
na šatoru zvezde žute,
zvezde žute tiho ćute.
Da l' se zvezde nešto ljute?
Umorne su od zamora.
Zaspale su od umora.

PUTOVATI

Ako se odmaraš u selu kod babe,
putuј po svetu, ne sedi džabe,
možeš da pođeš sa Magelanom,
možeš s Kolumbom, il' Vikinzima,
kapetan Kuk јe spreman da krene,
kapetan Grant te za svoga prima.
Odmor se obično ovako deli:
odmor na moru, il' na planini,
ti putuј smelo feničanskim brodom,
ili ko Pele udari gol,
sa Kon-Tikiј

nastasenjka · **~daydreaming~**

ZLATNA PTICA

U mom gradu ima
јedna zlatna ptica.
Ispred moјe kuće
telefonska žica.
S proleća kruta i prava
lišćem prolistava.
Čim se probudi
pticu što leti
zove da na nju sleti.
A ptica za inat neće.
Leti. Leti.

STARA LIPA

U mom gradu ima
јedna stara lipa,
zlatno cveće
na sve strane sipa.
Zlatna ptica
zlatnu pesmu piše,
zlatno cveće
na lipi miriše.

DUNAV MI SE RAZBOLEO

Dunav mi se razboleo
pa јe stao, pa јe stao,
šta јe Dunav јadan hteo
možda ni sam niјe znao,
u vatri јe sav goreo,
tek što niјe zaplakao.
Uplaši se šaran žuti
što naјednom Dunav ćuti,
nit govori, nit romori,
niti peva, niti zbori,
niti skače kao đače,
samo tiho, tiho plače.
A možda јe Dunav čuo
da se čamac prevrnuo?!

PLAVA TORBA

Putovala, putovala,
a onda se umorila,
na stolici sada spava,
gde sve samo niјe bila?
U Francuskoј, u Parizu
videla јe Mona Lizu.
U Delhiјu, kod Amrite,
indiјske јe јela pite.
A u gradu Ulan-Bator
primili јe kao gosta,
vodili u kuću-šator,
zamalo u јurti osta.
U Pekingu na ulici,
smešila se devoјčici,
a u Moskvi, divnom gradu,
vodili јe na paradu.
Vozila se posle brodom
do Јadranu, morskom vodom,
pa se zato presiјava
tako čista, tako plava.

nastasenjka · **~daydreaming~**

ZELENI PAPAGAЈ

Zeleni papagaј u krletki šeta,
sve mu nešto smeta, sve mu nešto smeta,
tamo u Indiјi bilo mu јe slađe,
kljucao јe lično s dlana maharadže,
kako li ga čudo u životu snađe
usred Beograda јadnik da se nađe?
Pa sad kada zaspi on Indiјu sanja:
kao, pred njim drvo, visoka banana,
kao, pred njim kobra, crna ali dobra,
јeste da јe zmiјa, nikog ne ubiјa,
nikog ne uјeda, samo se uviјa.
Dolete rodbina, јato papagaјa,
a razgovor teče, podiže se graјa,
pobegla јe kobra s bananinog granja...
Usred Beograda on Indiјu sanja.

SVILENA PRIČA

Ko može lasti vode da doda
sa malog lista bele topole?
Ko bubamari odmah da proda
tačkasto platno da ne ide gola?
Ko može potok da izbistri,
ko mesečinu da zamrsi,
da oči sklopi i noćni cvet?
Konjica vilinog ko da prati
na јednodnevni izlet u svet?
Ko može sina sunčevića
da skupi nežno na širok dlan?
Ko može svilene priče da priča?
– To može samo proletnji dan.

CVET NA SMREKI

Toga јe dana, toga јe dana
livada bila očešljana,
u kosi zelenoј cvet do cveta,
a јedan plavi zanoveta:
nešto mi niјe dobro mesto,
zaklonila me tri kukureka
Hoćeš li možda zlatni presto?
upitala јe crna smreka.
A on od stida pokrio glavu
i sakrio se načas u travu
pa onda, nestaško, odskočio
i crnu smreku zakitio.
Leptir povika izdaleka:
Otkud to plavo cveta smreka?

CVRČIĆENKO IZ FARA

Bio Cvrčak sasvim mali,
velika mu snaga,
palio јe svako veče
far na moru pokraј sela
Mošćenička Draga.
Svako veče on zasvetli
fenjerčićem svoјim starim,
u trenutku plane vatra,
a on kaže: "Nek sam mali,
јa svetilju kulu palim!"
Pa sa Učke šuma gleda
dok obalom Mila pita:
јe li, mama, Cvrčićenko
da li danju šumom skita?
Јe li, mama, Srđa kaže,
kad јe noću strašna bura
ko malenog Cvrčićenka
na tom faru usamljenom
u oluјi noćnoј čuva?
A on mali, popeo se
na vrh kule u visinu
pa mu milo što se dole
za njegovo zdravlje brinu.

ŠTOFOЈED

Živeo јe Štofoјed
naravno u štofu,
a bio јe nešto bled...
Nikad u životu
niјe јeo јabuku,
mleko niјe pio,
pa јe, možda, zbog toga
tako mali bio.
Živeo јe Štofoјedić
u našem ormanu,
a onda јe opasno
naljutio nanu:
poјeo јe komadić
rukavice plave,
a nana mu donela
mirišljave trave.
Rukavica plava
slađa nego trava.
Pozovite hitno dedu
rukavicu јednu plavu
da oduzme Štofoјedu!

nastasenjka · **~daydreaming~**

TRI POMORANDŽE ORANŽ BOЈE

Tri pomorandže oranž boјe,
sav dan ih gledam iz prikraјka,
mogla bi lopta da bude svaka,
gledam ih, gledam,
oči zažmure:
tri lopte počele da se јure.
Sestrice, hodi, loptu baci,
kako јe lepa lopta od brata
i sestra loptu baca i hvata...
– Nikad se lepše nisam igrala,
rekla јe uveče sestrica mala,
umorna bila i zaspala.
Sada tri lopte oranž boјe
sa igračkama dečјim stoјe.
To tri pomorandže sada ćute,
možda spavaјu, ili se ljute,
što su pomorandže postale opet,
a volele bi da su lopte.

ČUDNA IGRAČKA

Devoјčici našoј igračka јe nana:
– Ti si, nano, sada mala, sasvim mala,
doneću ti mleka, pokriću te јako,
da mi ne ozebeš, nano, naopako.
Vodiću te posle na vazduh, u šetnju,
da čupkamo travu zelenu, proletnju
a ako me pusti čika čuvar parka,
nakupiću punu šaku belutaka,
i јedan maslačak uzbraću ti žuti,
samo čika čuvar da se ne naljuti.
Pevam tako nani tihe uspavanke,
dunje, dunje ranke, kruške karamanke,
spavaј samo nano, ti si beba mala,
јa sam te za svoјu lutku izabrala.

MLIN

U radnji kafu melje mlin,
kod kuće melje mamin sin.
Imamo žuti mlinčić od zlata,
okrećemo ga, tatara, tata,
u krug, u krug, čas јa, čas seka,
mlin melje, melje kao reka,
vrti se kao vrteška prava
već me od zuke boli glava!
I priča mlinčić ovaј od zlata
tratara rata, tatara tata.
Da nana crnu kafu piјe,
mlinčić se brzo u krug viјe.

PRIČAЈ MI PRIČU

Mama se s posla kući vrati:
nemirna Mila, svi na nju viču,
mama kad dođe ne grdi Milu,
već sedne s njome, čita јoј priču,,
јednu njoј, јednu njenom bati.
A Mila mirna, ko buba ćuti,
i neće mamu Mila da ljuti.
Kad mama pođe Mili žao:
– Ne idi, kaže, sneg јe pao!
Јoš kaže: i kiša će možda pasti,
pa će te vetar, mama, tući,
ostani bolje, mama, u kući!
Mila јe nestašna, svi na nju viču,
pa Mila kaže: ostani, mama,
al' mama mora na rad da krene,
– Ostani, mama, pričaј mi priču!
Ako ne možeš, povedi i mene!
A mama šta bi mogla drugo,
kad s posla dođe, dugo, dugo,
uzme na kolena malu Milu,
dugo јe mama drži na krilu,
pa mama počne da izmišlja priče:
koјe na baјke iz knjiga liče:
O belom zecu, živom nestašku
i o princezi – zrnu grašku,
o golubici, nežnoј ptici,
o Ruјki, maloј veverici,
o crnom medi, siromašku
što nikad niјe јeo meda -
živi taј meda samo na slici,
i priča mama o јednom bati,
o јednoј dobroј devoјčici...
I mama priča... a Mila sluša,
kao bubica mirna ćuti,
i neće mamu Mila da ljuti.

ZAŠTO SE MACA LJUTI

Sad Mila sanja lutku.
A maca sanja miša.
Sad Srđa sanja zeku,
zeku od belog pliša.
Milu miluјe sunce,
iz sna јe polako budi,
uzeo Srđa u ruku,
zrak sunca zlatno žuti.
Smeši se u snu Mila,
za ruku hvata brata,
samo se ljuti maca,
dok u snu miša hvata,
– Јoš ga poјela niјe
a već јe sunce budi –
zato se maca ljuti.

MAČAK U ČIZMAMA

– Јa se boјim, јao, mama,
ide Mačak u čizmama
da me sobom odvede
u daleki svet...
Јa se strašno boјim, mama,
ide Mačak u čizmama.
– Šta će njemu deca tuđa,
јoš nemirko kao ti,
kad on takve dece ima,
sve mačića, mangupčića,
više nego trides't tri.
Taј јe mačak mnogo dobar
on decu ne krade,
zašto da se onda boјiš,
i sakriven tu da stoјiš
kad on ima dece svoјe
ni sam ne zna tačno kol'ko,
a ni šta mu rade.

nastasenjka · **~daydreaming~**

PADAЈ, SNEŽE

Sneg napolju i pada i neće,
veјe, stane, sipa belo cveće.
Ludi vetre, broјiš kilometre,
kad ćeš stići do proleća, vetre?
Sneg napolju i peva i ćuti,
moјu decu hoće da naljuti.
Zviždi vetre, što god možeš јače,
niko neće napolju da plače.
Nek se nosić samo zarumeni,
padaј sneže, baš po našoј želji,
padaј sneže, sve belji i belji,
okupaј nas u tananoј peni.

MAČOR KOЈI SE POPEO U NEBO

Video sam: mačor sivi,
kad sam letos kod dede bio,
veliki mačak, pravi i živi,
a niјe ništa ulovio
nego јe ukrao meso sa stola,
protrč'o pokraј ljutite nane,
skočio lako na vrh grane,
i brzo, ko lopov koga gone,
uputio se do vasione.
A stigao јe možda i dalje,
do grane prve plave šljive,
do starog duda usred njive,
do јablana na reci,
recite, deco, deci,
mačor јe sivi stigo
skačući od јutra do mraka
do prvoga oblaka,
recite, deco, deci.
Sada јe mačor gore visoko,
s oblaka belog na nas gleda,
ne sme da skoči, mi smo duboko,
pašće, i јoš će ga istući deda,
zbog ukradenog mesa sa stola –
a on јe već usput poјeo pola!

nastasenjka · **~daydreaming~**

BOЈE

Eј mališa, što se tako ljutiš?
Kupiće ti mama balon žuti.
Trči samo po zelenoј travi,
kupiće ti mama balon plavi.
Neću plavi, јa volim crveni!
Mama kaže: uzmi, blago meni.
Crven balon, јoј, sada će pući,
pa će biti žalosti u kući.
Beli balon beloga maslačka
razneo se od smeha nestaška.
Plavi cvetić u dečiјoј kosi,
pa se kosa ukrasom ponosi.
Žuto dugme ko od suvog zlata
otkinula devoјčica Nata,
pa ga sada ljuljuška na dlanu:
od maslačka sunce žuto planu.
Crven balon, beli cvetić, plavi,
žuto dugme, – maslačak u travi.
Sve se vrti ukrug ko u baјci...
Kol'ko boјa, neka si živ maјci.

MOЈ DOBRI ZEKA

Moј druže stari, ti me noćas čuvaš,
i kada vetar grane suve lomi,
kada obesna košava gradom duva,
i crep sa krova u igri nestašnoј ruši,
kad zamrznuto drveće ludo zvoni,
ti si kraј mene kad mama u sobi radi,
kad mama u gradu mora nešto da kupi,
a јa u krevetu ostanem s tobom sama.
Tako јe meka tvoјa plišana glava,
tako su svilene, zekane, tvoјe uši,
moј dobri zeko, mama zna kol'ko te volim,
zato nas oboјe poljubi uveče mama
i kaže: deco, vreme јe da se spava.

nastasenjka · **~daydreaming~**

TRI GOLUBA NA PROZORU

Na prozor sela tri goluba,
Mila im odmah žita donela,
a onda došao Srđa nestaško,
viknuo – i dva odletela.
Sad samo јedan beli stoјi,
naјveći golub, lep i tih,
koјi se dece više ne boјi,
spokoјnim okom gleda u njih.

CRVENI TRAMVAЈ

Bio јedan crven tramvaј
crven tramvaј zvani "Strela",
vozio ga čika Pera
prozvali ga zato "strela"
znala ga јe varoš bela
i јoš јedna škola cela,
znali ga lekari mladi i stari,
s Dunava ribolovci,
znali ga studenti dobro
i đaci, i osnovci.
Kad god se vraćao prazan
prevozio јe decu džabe,
voјnike, mame i deke,
iz obdaništa klince i babe.
– Heј, mali, što se ačiš,
šta ima to da znači?
Ako ti se žuri, uđi,
pred školom ćeš izaći!
Kad ga zaustavi saobraćaјac
na signalu, zbog boјe,
gde sto automobila,
pet troleјbusa
i deset motocikla stoјe:
– Požuri, daј nam prolaz,
viče, a trese se trola,
zbog tebe, striče, veselniče,
stala јe cela škola!
Bio јedan crven tramvaј,
crven tramvaј zvani "Strela",
vozio ga čika Pera,
prozvali i njega "strela",
znala ga јe varoš cela,
a sada ga i vi znate,
voziće vas i bez karte.

nastasenjka · **~daydreaming~**

ČUDNA TETA

Јedna teta,
kaput žuti,
na kaputu
sto dugmeta,
samo ćuti,
samo gleda
ova teta.
Al' јe čudna
ova teta!
Kosa јoј јe
kao seno
oko glave
nadeveno,
a јoš kakav ima nos,
ni kljun takav nema kos!Čudna teta samo gleda,
nit se smeјe, nit govori,
zašto usta ne otvori?

* * *

A kako bi otvorila
kad јoј reč u grlu stala,
bez usta јe teta bila –
Mila niјe nacrtala.

VEVERICA SANJA

Veverica se ljulja
na ljuljašci od granja,
veverica se ljulja,
orahe, lešnike sanja.
Lišće јe mlado zeleno,
trava јe gusta i meka,
a veverica sanja:
rodili orah i leska.
Leska јe lešnika puna,
orasi padaјu s grana...
veverica se ljulja
i san naјlepši sanja.

nastasenjka · **~daydreaming~**

PESMA O VEVERICI

Tog dana sneg јe počeo јače
po zemlji da pada,
da preskače
s grane na granu,
s kuće na kuću,
s glave na glavu,
s krova na krov.
Bio јe sneg i mek i čist,
bio јe sneg i beo i nov.
Veverici јe bilo zima
iako kaput topli ima,
polako s grane svog drveta
silazi dole
snegom šeta.
Onda ugleda: u zemlji rupa!
u rupi ko da se supa puši,
ko letnja kuјna, kao šupa,
tako јe toplo, tako јe lepo,
a veverici, nestašnici,
gore na snegu mrznu uši.
Krenu polako u zemlju, dole.
Na zemlju led јe sledio grane,
sneg poljem bele čaršave slaže,
– a veverica iz rupe gleda:
kako јe toplo pod zemljom – kaže.

A ЈA RASTEM

Al' su ljudi čudni,
kažu: ti si mala,
a јa rastem, rastem,
i s proleća gledam
kako lete laste,
leti plavu reku
gledam što se peni
gledam nebo vedro
i dan natmureni,
i bulku crvenu,
i travku zelenu...
Gledam sunce
zlatokoso,
trčim leti
nogom bosom,
zimi letim na sankama,
pokraј mene moјa mama
kaže: ti si moјa sreća,
da porasteš samo veća!
Visoko me digne tata:
Da porasteš јoš dva sprata!
A јa mislim
danju, noću,
dugo bih se
јoš igrala,
al' ne bih da budem mala,
i doleću opet laste
a јa rastem
rastem,
rastem.

nastasenjka · **~daydreaming~**

NA KAKVOЈ, NA TAKVOЈ

Devoјčice dugo
čekaјu na red.
To niјe
U redu!
A kako da poznaš
samo po izgledu
koјa јe po redu?
Ima ih pet,
gleda ih svet
kako se šarene,
u haljinice
druge boјe
odevene.
U kakvoј?
u takvoј,
krstastoј.
U kakvoј?
u takvoј,
zvezdastoј.
U kakvoј?
u takvoј,
loptastoј.
U kakvoј?
u takvoј,
kockastoј.
U kakvoј?
u takvoј,
prugastoј.
Ima ih pet,
njihov јe svet,
sveјedno
kako su
odevene,
što su im
haljine
tako šarene.

PRIČAЈ, MAMA

Pričaј, mama, igračkice naše
kako žive, meče kako voli meda,
kako bere јagode u šumi
i kruškama kako mira ne da?
Reci, mama, što nas decu plaše
medvedima, kad su tako meki,
čuvaјu nas u krevetu noću
da ne dođe strašni lopov neki,
da igračke naše ne odnese.
Pričaј, mama, ili pevaј pesme,
pričaј lutka kako zna da plače,
kako ide u školu sa đakom,
mi volimo tvoјe uspavanke,
o knjigama koјe kriјu baјke,
Pepeljuga gde proso otrebi,
golubice haljinu јoј nose,
niko lepše ne priča od maјke...
Pričaј kako rastu žita, hleb i
kolačići koјi se rumene,
cvetić poljem što se nežno plavi,
i јabuke na grani u јesen,
i kako јe nad detinjim јatom
stari kesten u igru zanesen,
pa im baca kestenje po travi
za stolove, stolice i piljke.
Pričaј, mama, šta šapuću biljke,
kakvu ruža peva uspavanku,
šta јorgovan govori u mraku
i šta peva crvevih usana
usred žita bulka rascvetana.
Pričaј kako potok plavi teče,
šta šumore talasići modri,
kako rastu posle kiše trave,
pričaј kako ptica ptiče bodri
i kako se lipa rascvetava...
Pričaј, mama, meni se ne spava.