Čarls Bukovski

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Ponešto za prevarante, opatice, piljare i tebe

Mi imamo sve i mi nemamo ništa

A neki ljudi to rade u crkvi

A neki ljudi to rade kidajući leptire na pola

A neki ljudi to rade u Palm Springsu

Uvaljujući ga nespretnim plavušama sa “kadilak"-dušama

"Kadilaci" i leptiri

ništa i sve

to lice koje se rastapa do poslednjeg daha u podrumu u

Korpus Kristiju

Ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe…

Nešto u 8 izjutra

Nešto u biblioteci

Nešto u reci

Sve i ništaa

U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki

I ti ga njišeš

Jedan

Dva

Tri

I onda ga imaš

Mrtvo meso u vrednosti od 200$

Njegove kosti uz tvoje kosti

Nešto i ništa

Uvek je isuviše rano da se umre i uvek je isuviše kasno

Brazda krvi u bazenskom belilu, to baš nista ne govori

A grobari igraju poker nad kafom u 5 izjutra

Čekajući na gras da bi se spasli od mraza…

Oni ti ništa ne govore

Mi imamo sve i nemamo ništa

Dani sa staklenim ivicama i nepodnošljivim smradom

Rečne mahovine

Gorim od onog od govana

Dani poput šahovske table sačinjeni od pokreta i

Protiv pokreta

Nabubana interesovanja u porazu kao i pobedi

Dani spori poput mazge koja vuče teret na leđima

Ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem

Putem na kome neki ludak sedi čekajući

Među plavim sojkama i carićima upetljanim u mreže

I nagutanim ljuskavog sivila

Dani vina i vikanja

Tuča po sokacima

Debelih nogu žena koje se takmiče oko tvojih creva

Pokopanih u jaucima

Znakova u arenama za borbu s bikovima poput dijamanata

Koji urlaju od bola

Majko Kapri!

Ljubičica koja izlazi iz zemlje govoreći ti da zaboraviš

Mrtve armije i svoje ljubavi koje su te opljačkale

Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari

Poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku kroz

Svoja tela

Dok su im tela još dovoljno živa da prenose i

Osećaju, i trče gore-dole

Bez katanca, i plata, i ideala, i imovine, i

Bubama-nalik-uverenja

Dani kada možeš po ceo dan da plačeš u nekoj zelenoj sobi

Sa zaključanim vratima

Kada možeš da se smeješ svom pekaru jer su mu noge

Isuviše duge

Dani posmatranja žive ograde…

I ništa, i nista

Dani šefova, žutih ljudi sa zadahom iz usta i velikim

Stopalima

Ljudi koji liče na žabe, hijene

Ljudi koji hodaju kao da meldija nije nikada izmišljena

Ljudi koji smatraju da je mudro unajmljivati i otpuštati i

Profitirati

Ljudi sa skupim ženama koje poseduju po 60 jutara zemlje

Koju treba izbušiti ili se njome razmetati

Ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih

Ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi

I onda to opravdali jer je takav zakon

Ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara i ništa ne

Vide

Ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta

A ipak ne izlaze iz džepova na svojoj odeći

Ljudi nalik puževima, ljudi nalik jeguljama, ljudi nalik

Puževima balavcima

I još gori

I ništa

Dobijanje poslednje plate u luci, u bolnici, u fabrici

Aviona,

U zabavnom salonu, u berbernici, na poslu koji ionako nisi

Želeo

Porez na prihod, bolest, servilnost, slomljene ruke,

Slomljene glave

Sav nadev ispada napolje poput perja iz starog jastuka

Mi imamo sve i nemamo ništa

Neki to rade dobro jedno vreme a onda popuštaju

Slava ih dokrajčuje ili gađenja ili starost ili nedostatak

Odgovarajuće ishrane

Ili crnilo preko očiju ili deca u koledžu ili novi

Automobili ili kičma slomljena na skijanju u

Švajcarskoj

Ili nova politika ili nove žene ili same prirodne

Promene i raspadanje

Čovek koga si do juše poznavao

S kojim si zajedno rasturio 10. turu

Ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut

Koji je sada samo nešto pod carsavom ili krstom ili kamenom

Kako samo odlaze

Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći

Dani kao ovaj

Kao tvoj tadašnji dan

Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije

Do tebe?

Šta vidis danas?

Šta je to?

Gde se nalaziš?

Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji,

A nekad čak i oni poslednji

Prazni komadi zemlje nisu loši

Crkve u Evropi na razglednicama nisu loše

Ljudi u muzejima voštanih figura zamrznuti u svojoj

Najboljoj sterilnosti nisu loši

Užasni su ali nisu loši

Karambol u bilijaru, razmisli o karambolu u bilijaru

I tostu za doručkom, i kafi koja je dovoljno vrela da znaš

Da ti je jezik još uvek tu

Tri germanijuma ispred prozora pokušavaju da budu crveni

I pokušavaju da budu ružičasti

I pokušavaju da budu germanijumi

Nije čudo da žene ponekad plaču

Nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo

Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu tragaš za

Cigaretom?

Još jedan dobar dan

Jedan njegov mali deo

I dok bolničarke izlaze sa različitim imenima i različitim

Mestima na koja idu – prelaze preko travnjaka

Neke od njih žele kakao i novine

Neke od njih žele topao tuš

Neke od njih žele muškarca

Neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju

Dovoljno i nedovoljno

Svodovi i hodočasnici, pomorandže, slivnici, paprat

Anti-tela, kutije s maramicama…

U najčednijem negdašnjem suncu postoji osećaj nežnog

Dima iz urni

I konzervisanog zvuka starih ratnih aviona

I ako uđeš unutra i pređeš prstom preko nadboja prozora

Pronaći ćeš prljavštinu

Možda čak i zemlju

A ako pogledaš koz prozor

Biće opet neki dan

I kako stariš i dalje ćeš gledati

I gledati

Usisavajući pomalo svoj jezik

Aaa-aaa

Nee-nee

Možda

Neki to rade prirodno

Neki opcesno

SVUDA.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Smrt puši moje cigare

Znaš: Ponovo sam ovde

I pijan

I slušam Čajkovskog na radiju .

Isuse , čuo sam ga pre 47 godina

Kada sam bio izgladneli pisac

I sada evo ga

Ponovo

Sada kada sam stekao delimičnu slavu

Kao pisac

I smrt šeta ovom sobom

Gore-dole

Pušeči moje cigare

Cirkajući moje vino

Dok Čajk uporno odrađuje

Svoju Pathetique ,

Kakav je to samo put bio

I sva sreća koja me je zadesila bila je

Samo zato što sam kockice bacio

Kako treba:

Ginuo sam za svoju umetnost,

Ginuo sam da se dokopam

5 prokletih minuta, 5 sati

5 dana -

Sve što sam želeo bilo je da izbacim

Reč iz sebe

Slava, novac nisu bili važni:

Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe

A oni su me želeli za štanc-presom ,

Fabričkom trakom

Želeli su da budem magacioner u

Robnoj kući .

Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,

Svejedno ću te ščepati

Ma šta bio:

Pisac, taksista, svodnik, kasapin,

Padobranac, ščepaću te .

Važi srce, kažem joj .

I sada pijemo zajedno

Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva

Po ponoći i

Samo ona zna pravi trenutak

Ali sam je ipak zajebao:

Izvukao sam svojih

5 prokletih minuta

i još mnogo

preko toga.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Za staru krnjavu

Poznajem ženu

Koja stalno kupuje slagalice

Kineske

Slagalice

Pločice

Žice

Deliće koji se na kraju sklope

U neku celinu.

Ona matematički

Rešava sve svoje

Slagalice

Živi pored mora

Iznosi šećer za mrave

I veruje

Iz dna duše

U bolji svet.

Njena kosa je seda,

Retko se češlja.

Zubi su joj krnjavi.

I nosi široke, bezoblične, radne

kombinezone na telu koje bi

Većina žena volela da ima.

Godinama me nervirala

Onim što sam smatrao njenim

Hirovima

Kao što je potapanje ljuski od jaja

u vodu (da njom zaliva biljke

kako bi dobile kalcijum)

Ali, kad na kraju razmislim o njenom

Životu

I poredim ga sa drugim životima

Blještavijim, originalnijimi

Lepšim

Shvatim da je povredila

Manje ljudi nego iko koga znam

(a pod povredila mislim samo to,

ništa više.)

Prošla je kroz teške periode

Kada je možda trebalo

Više da joj pomognem

Jer ona je majka mog jedinog deteta

I nekad smo se mnogo voleli

Ali prošla je kroz to,

Kao što sam rekao,

Povredila je manje ljudi

Nego iko koga znam

I ako se tako gleda,

Eto,

Stvorila je bolji svet.

Pobedila je!

Frensis, ova pesma je za tebe.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Povest jedne žilave mrcine

Došao je na vrata jedne noci
mokar prašnjav izubijan i
isprepadan
beli zrikavi macor
pustio sam ga unutra i nahranio ga i ostao je
stekao poverenje u mene a onda je
jedan prijatelj naišao kolima i
pregazio ga.
Poneo sam ono što je ostalo kod veterinara
koji je rekao: "Nema šanse... dajte mu ove
tablete... kicma mu je slomljena, ali
i ranije mu je lomljena pa je srasla, ako
preživi nikada nece hodati, gledajte
ovaj snimak, pucano je u njega, gledajte, sacma
je još tu... nekada je imao i rep, neko mu ga
odsekao..."

Vratio sam macora kuci, bilo je vrelo leto,
jedno od najtoplijih u stolecu, stavio sam ga
na pod u kupatilu, davao mu vodu i tablete.
Nije hteo da jede, nije hteo da pije, umakao sam
prst u vodu i vlažio mu njušku i pricao mu, nikud
nisam išao. Provodio sam dosta vremena u
kupatilu i pricao mu i pažljivo ga dodirivao a on
gledao u mene tim bledoplavim zrikavim ocima i
kako su dani prolazili nacino je prvi pokret
dovukao se prednjim nogama
( stražnje nisu radile )
do kutije za nuždu,
bilo je to kao truba moguce pobede
iz tog kupatila ka citavom gradu,
vezan sam bio za tog macora - teško mi je bilo,
ne kao njemu, ali dovoljno teško...

Jednog se jutra digao, stao na sve cetiri,
zatim pao i samo me gledao.
"Možeš ti to", rekao sam mu.
Pokušavao je dalje, dizao se i padao, na kraju
hodao je dva-tri koraka, kao pijan
stražnje ga noge nisu slušale i ponovo je pao,
odmarao, zatim se digao...

Ostalo vec znate: sad je bolje nego ikad, zrikav,
gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj ga
pogled u ocima nikada nije napustio.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Za starog druga

Bio je samo
macor
zrikav,
prljavo-bele boje
i bledo plavih ociju.

Necu da vas zamaram pricom o
njemu
tek da kažem
da je imao mnogo malera
i bio dobar stari
druškan
i umro je
kao što ljudi umiru
kao što slonovi umiru
kao što pacovi umiru
kao što cvetovi umiru
kao što voda isparava i
vetar
prestaje da duva.

Pluca su mu otkazala
prošlog ponedeljka.
Sad je pod ružama u
bašti
i cuo sam
pocasni marš
kako svira za njega
u meni
što znam da
ne mnogi
ali neki od vas
možda
žele da
znaju.
To je
sve.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Noseći ogrlicu

živim s jednom damom i četiri mačke
i nekih se dana svi
slažemo.

nekih dana imam problema sa
jednom od
mačaka.

nekih dana imam problema sa dve
mačke.

nekih dana
sa tri.

nekih dana imam problema sa
sve četiri
mačke

i sa
damom:

deset očiju gleda u mene
kao da sam pas.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Otkud ja u imeniku?

muškarci zovu i pitaju me.
zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,
pisac?

ponekad sam pisac, kažem,
najčešće ništa ne radim.

čujte, pitaju, sviđa mi se to
što pišete - imate li nešto protiv
da dođem sa destak piva?

možete ih doneti, kažem,
pod uslovom da vi ne ulazite...

kada me pozovu žene, ja kažem:
o, da - pišem, ja sam pisac,
osim što baš sada ne pišem.

glupo se osećam što vas zovem,
kažu, i bila sam iznenađena
kad sam vas pronašla u imeniku.

ima razloga za to, kažem,
nego, što ne svratite
na pivo?

neće vam smetati?

i one stižu
zgodne žene
uzornog uma, tela i oka.

često ne bude seksa
ali navikao sam na to
jer dobro je
jako je dobro samo ih gledati -
a ponekad me čak
posluži i neočekivana
sreća.

za čoveka od 55 koji nije spavao sa ženom
do svoje 23
i ne baš često do svojih 50
mislim da bi trebalo da ostanem
u telefonskom imeniku
sve dok ne dobijem onoliko
koliko i svaki prosečan muškarac.

naravno, moram da i dalje
pišem besmrtne pesme
ali inspiracija je tu.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

O bolu

moja prva i jedina supruga
slikala je
i govorila mi
o tome:
"sve je to tako bolno,
svaki potez je
bol...
jedna greška i
čitava je slika
upropašćena...
ti nikad nećeš razumeti taj bol... "

"slušaj, dušo",
rekao sam joj,
"što ne šljakaš nešto lakše -
nešto što će da ti
godi"

samo me pogledala
i mislim da je to bila prva njena
spoznaja
tragedije što nas dvoje živimo
zajedno.

takve stvari obično
započnu
negde.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Za malecku

ona dole peva, svira na svojoj
gitari, mislim da je srećnija nego
obično i drago mi je, ponekad malo
poludim i surov sam prema njoj.
teška je četres’pet kila
ima tanušne zglobove a njene su oči
često istinski tužne.

ponekad me moje potrebe
čine sebičnim
sve mi to preplavi
razum
a nikad nisam bio
vešt
u izvinjanjavanju.

čujem je kako peva
sada je
već duboka noć
i odavde
vidim
svetlosti velegrada
prijatne kao
zrelo voće iz bašte
i ova je soba
spokojna
tako čudno
kao da je čarolija postala
nešto sasvim
normalno.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Plava ptica

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja sam isuvise opasan za nju,
kazem joj ,ostani unutra,necu da te bilo ko vidi.
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja je nalivam viskijem i udisem
dim od cigareta
tako da BiiiiP i barmeni
i bakalini
nikad ne saznaju
da je unutra.
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja sam isuvise opasan za nju,
kazem joj
miruj,jel' hoces nesto da zabrljas?
Hoces da zajebes stvar?
Hosec da mi urnises prodaju knjiga u Evropi?
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja sam pametan covjek,pustim je napolje
samo ponekad nocu
kad svi zivi spavaju
kazem joj,znam da si tu
i zato ne budi tuzna.
Onda je vratim nazad
ali ona pomalo pjevusi unutra,
nisam je bas pustio da umre
i onda tako spavamo
zajedno,
sa nasim
tajnim paktom
i sve je dovoljno lijepo da
bi covjek mogao
da zaplace,ali ja ne placem,
a vi?

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Bukowski: Poetry and Motion

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Bukowski reads "The Secret of My Endurance"