Kamioni mimo Srbije

Baraba · Džentlmen

ranzitni saobraćaj tokom januara kroz Srbiju na potesu od Batrovaca do Gradine i Preševa manji je u odnosu na isti period prošle godine za čak 20 odsto.
Ovo dramatično upozorenje izneo je juče u Privrednoj komori Srbije Dušan Mladenović, sekretar Odbora za saobraćaj i telekomunikacije PKS uz napomenu da još niko nije u mogućnosti da tačno ukaže šta je dovelo da ovakvog neuobičajenog pada tranzita kroz Srbiju.

Zvono za uzbunu upaljeno je i u Upravi carina koja je zadužena da utvrdi koji su razlozi uticali da inostrani špediteri tokom januara i prvih februarskih dana počnu da zaobilaze dugo hvaljenu srpsku deonicu Koridora 10. Iako se zvanično niko ne upušta u procenu stanja u ovom trenutku, skoro da je izvesno da je Koridor 10 trenutno izgubio primat u odnosu na drugi evropski saobraćajni pravac – Koridor 4. Ovaj drugi koridor prelazi i preko zemalja koje su od 1. januara postale punopravne članice Evropske unije – Rumuniju i Bugarsku.

Prema sadašnjoj proceduri i pravilima EU, vozači drumskih krstarica će moći da Koridorom 4 bez zaustavljanja voze, na primer, od Istanbula do Pariza. Upravo ovakva saobraćajna procedura u potpunosti je izjednačila vreme putovanja Koridorom 10 koji je znatno kraći od konkurentnog Koridora 4, što je trenutno dovelo do toga da je Srbija izgubila veoma značajne prihode.

– Nema razloga za paniku, ovo je samo upozorenje nadležnih institucija koje prate statistička kretanja – izjavio je juče Mladenović.

O kakvim koristima od tranzitnog saobraćaja za Srbiju se radi možda se najbolje vidi po broju vozila koja su „prošpartala” ovim koridorom. U tranzitnom saobraćaju registrovano je tokom prošle godine 500.000 kamiona sa TIR oznakom, koji su bili u tranzitu. Ukoliko bi se nastavio sadašnji trend, moglo bi se dogoditi da tokom ove godine čak i do 100.000 inostranih kamiona manje prođe srpskim drumovima nego godinu dana ranije.

O kakvom gubitku je reč najbolje se vidi po tome što samo putarine za jednu „drumsku krstaricu” od Šida preko Beograda i Niša do Leskovca iznose oko 150 evra. Kada se taj broj pomnoži sa potencijalnim gubitkom u broju kamiona koji bi išli „zaobilazno” Koridorom 4, dolazi se i do sume od 15 miliona evra.

Direktor javnog preduzeća „Putevi Srbije” Branko Jocić početkom ove godine izjavio je da je ovo preduzeće tokom prošle godine naplatilo od putarina 180 miliona evra. Tako bi eventualni gubitak samo po osnovu teretnog saobraćaja dostizao deset odsto prošlogodišnjih prihoda.

Da cela stvar dugoročnije bude gora po Srbiju vidi se i po nedavnom potpisivanju ugovora o gradnji mosta na Dunavu koji treba da spoji Rumuniju i Bugarsku. Most će se nalaziti između bugarskog Vidina i rumunskog grada Kalafata. Prilikom potpisivanja ugovora 30. januara bugarski ministar za saobraćaj Petar Mutafčijev najavio je da će most biti u saobraćaju 2010. godine. Na 610 kilometara granice dve nove članice EU sada ima samo jedan most koji spaja Ruse u Bugarskoj i Đurđu u Rumuniji, pa je to predstavljalo veliki transportni problem u ovom delu Evrope. Kada bude izgrađen most Vidin–Kalafat obezbediće se nesmetani saobraćaj na veoma važnom evropskom koridoru koji od Drezdena vodi do Istanbula.

U celoj priči oko mosta na Dunavu najinteresantnije za Srbiju je što je pobednik tendera firma „Fomento de konstruksiones i kontratas”, poznatija kao FCC koja je inače pobednik i na tenderu za gradnju autoputa od Horgoša do Požege. Vlada Srbije odobrila je početkom novembra koncesiju koja je trebalo da bude potpisana 18. januara u Beogradu. Španci su se, navodno, uplašili poruka koje su im upućivane oko potpisivanja koncesije i „privremeno odustali”, ali im to nije smetalo da samo 12 dana kasnije potpišu ugovor sa Bugarskom.

(Политика)

Koncesionari dolaze u petak

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić najavio je juče da će prvorangirani na tenderu za dobijanje koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, predstavnici austrijske kompanije „Alpina Majreder” i španskog FSS-a, u petak doputovati u Beograd. Ugovor o davanju koncesije za izgradnju puta tim preduzećima je trebalo da bude potpisan dan pre početka predizbornog ćutanja u januaru, i predstavnici „Alpine Majreder” su došli na potpisivanje, dok se predstavnici FSS-a nisu pojavili, rekao je ministar Ilić.

Ugovor su, kako je naveo, parafirali advokati te dve kompanije, ali je FSS tražio odlaganje potpisivanja ugovora zbog problema oko formiranja vlade u Srbiji.

Drugoplasirani kandidat za dobijanje koncesije za izgradnju puta Horgoš-Požega, konzorcijum koji predvodi „Por”), svakodnevno se, u skladu sa zakonom, interesuje da li su „Alpina Majreder” i FSS odustali od izgradnje tog autoputa, kazao je Ilić.

(Beta)

shavranac · Početnik Domaćeg.de

de ce kroz rumuniju??? pa nema 100 km auto-puta... 8)