Koliko boluju radnici u EU

Baraba · Džentlmen

Svaki zaposleni građanin Hrvatske ima 9,2 dana bolovanja godišnje, pokazuje najnovije istraživanje. Slede ih Slovenci, 8,6 dana, a treći su Holanđani, 8,5 dana izostajanja sa posla zbog bolesti, pokazuju rezultati opsežnog istraživanja koje je Evropska fondacija za poboljšanje životnih i radnih uslova nedavno sprovela u 31 zemlji Evrope. Prema rezultatima, prosek u 27 zemalja Evropske unije je 4,5 dana bolovanja godišnje, a najmanje bolovanja imaju Rumuni, prosečno dva dana. Hrvatski radnici koji idu na bolovanje, a čiji broj je oko evropskog proseka, s posla prosečno izostaju skoro 50 dana. Duže od njih na bolovanju ostaju samo Portugalci, 65 dana, a prosek 27 zemalja EU je 24% radnika na bolovanju u prosečnom trajanju od dvadesetak dana. Kako kažu u Hrvatskom zavodu za medicinu rada, u situaciji sa skoro 300.000 nezaposlenih i zabrinutosti velikog dela radnika za plate i radna mesta, hrvatski radnici do poslednjeg časa odlažu odlazak na bolovanje, pa je lečenje, a onda i bolovanje, često dugo.

Istraživanje pokazuje da u Hrvatskoj svaki drugi radnik smatra da je posao uzrok njegovih zdravstvenih problema.

Dve trećine radnika u Grčkoj, Poljskoj i Sloveniji zdravstvene probleme povezuje s poslom, dok takvo mišljenje ima svaki peti radnik u Velikoj Britaniji i svaki četvrti u Nemačkoj, Irskoj ili Francuskoj.

Na zdravstvene probleme uzrokovane uslovima rada najviše se žale radnici iz istočnoevropskih zemalja, a prema istraživanju, riziku od bolesti zbog posla koji rade najviše su izloženi zaposleni u poljoprivredi, građevinarstvu, proizvodnji, saobraćaju, zdravstvu i obrazovanju.

Radnici se najčešće žale na bolove u leđima i mišićima, umor, stres, glavobolje, razdražljivost, povrede na radu, probleme sa spavanjem i probleme s vidom i sluhom.

(Tanjug)