Napoleonski ratovi-1.Deo

Charmed · Malo ~ mače ~

Rajnska konfederacija

Rajnska konfederacija ili Rajnski savez je savez nemačkih država, koji je stvorio Napoleon. Savez je postojao od 1806. do 1813. Konfederaciju je od 16 nemačkih država Napoleon stvorio prvo 1806., nakon što je u bici kod Austerlica pobedio Svetog rimskog cara Franju II i ruskog cara Aleksandra I Romanova. Posle sporazumom u Presburgu nastala je Rajnska konfederacija. Formalno članovi konfederacije nisu države, nego nemački kneževi. Kasnije je u konfederaciju udruženo još 19 država, tako da je konfederacija imala 15 miliona podanika i predstavljala je značajnu stratešku prednost za Napoleonovu Francusku.

Stvaranje

Pod Napoleonovim pokroviteljstvom je 12. jula 1806. 16 nemačkih država formalno napustilo Sveto Rimsko Carstvo i udružilo se u Rajnsku konfederaciju. Napoleon je bio zaštitnik toga sporazuma. Pod Napoleonovim ultimatumom 6. avgusta 1806. zadnji car Svetog Rimskog Carstva Franjo II predao je svoju krunu i proglasio Sveto Rimsko Carstvo raspuštenim. Habsburška dinastija je nastavila vladati Austrijskim carstvom. Od Svetog Rimskog Carstva osim Austrije su Pruska, Holštajn i Pomeranija ostali van okvira konfederacija, a zapadnu stranu Rajne je anektirala Francuska.

Prema sporazumu o konfederaciji postojati će zajedničko telo, ali pojedinačne države su želele neograničeni suverenitet. U Svetom Rimskom Carstvu postojao je feudalni, iako nominalni šef države, a to je bio car. U konfederaciji najvažniju funkciju zauzima Karl Teodor fon Dalberg, koji je bio veliki vojvoda Frankfurta na Majni i Napoleonov najbliži saveznik. Nazivao se i prvi knez konfederacije. Skupština konfederacije nikada nije sazvana.

Članovi Rajnske konfederacije su bili dužni da snabdevaju Francusku velikim brojem vojnika. Kao protuuslugu za saradnju pojedini vladari su dobili viši status. Baden, Hesen, Klev i Berg su proglašeni velikim vojvodstvima, a Virtemberg i Bavarska su postali kraljevstva. Kada je Pruska 1806. izgubila rat protiv Francuske tada se mnoštvo srednjih i manjih država priključilo Rajnskoj konfederaciji. Tako je 1808. savez imao 4 kraljevstava, 5 velikih vojvodstava, 13 vojvodstava, 17 kneževina i 3 slobodna Hanza grada (Hamburg, Libek i Bremen). Veliki delovi severozapadne Nemačke su 1810. postali deo Francuske da bi se bolje nadzirao embargo u trgovini sa Britanijom, zvan kontinentalni sistem. Nakon neuspešne Napoleonove invazije Rusije , neki članovi Rajnske konfederacije su 1813. počeli menjati strane, pa je Rajnska konfederacija raspuštena.

Posle

Posle raspuštanja Rajnske konfederacije 21. oktobra 1813. stvorena je Nemačka konfederacija. Nemačke države postale su nezavisne Pariskim sporazumom 30. maja 1814. Bečki kongres je 1815. ponovo iscrtao novu političku mapu Evrope. Napravljene su samo manje promene međunemačkih granica. Nemačka konfederacija se sastojala od približno istih država kao Rajnska konfederacija.

Charmed · Malo ~ mače ~

Helvetska Republika

Helvetska Republika je Napoleonska vazalna država, koja je postojala od 1798. do 1803.

Za vreme borbi protiv Austrije u Francuskim revolucionarnim ratovima revolucionarne vojske su okruživale Švajcarsku. Francuzi su zauzeli Švajcarsku konfederaciju 5. marta 1798. i tada je konfederacija prestala postojati. Helvetska Republika je proglašena 12. aprila 1798. i osim toga donesene su sledeće odluke:

* ukinuta su feudalna prava
* ukinut je suverenitet kantona
* uspostavljena je centralizovana država po uzoru na Francusku.

Tim navodnim "progresivnim" idejama Švajcarci su se suprostavljali, posebno u centralnim delovima konfederacije. Francuzi su slomili ustanak u Nidvaldenu. Unutar konfederacije nije bilo jedinstva o budućnosti Švajcarske. Bilo je više pokušaja državnog udara, ali Francuzi su ostali na vlasti. Okupatorska vojska je pljačkala mnoge gradove i naselja. Helvetska Republika je zbog lokalnog otpora, ali i zbog finansijskih teškoća postala primer propale države. Nestabilnost države dostigla je vrhunac od 1802. do 1803. Napoleon je 1802. već pokušao da ublaži centralistički poredak. U Švajcarsku je 1803. došlo još francuskih vojnika. Napoleon je 19. februara 1803. doneo Posrednički ukaz. U suštini radilo se o kompromisu između staroga i novoga poretka. Ukinuo je centralizovanu državu. Uveo je federalno uređenje sa nekim konfederativnim elementima. Takvo stanje je trajalo do Bečkog kongresa 1815. kada Švajcarska dobija ponovo konfederalno uređenje. U modernoj Švajcarskoj postoje ostaci Helvetske Republike i pojedinim aspektima nekih kantona i ustava.

Administrativna podela

Prijašnji suvereni kantoni postali su obične administrativne jedinice, a da bi se oslabio stari poredak za pojedine kantone su stvorene nove granice. Ukazom iz 1798. stvoreno je 19 kantona

* Argau (bez Badena i Friktala)
* Kanton Baden
* Kanton Bazel
* Kanton Belinzona
* Kanton Bern
* Kanton Friburg
* Kanton Lema
* Kanton Lint
* Kanton Lugano
* Kanton Lucern
* Kanton Oberland
* Kanton Recija
* Kanton Sentis
* Kanton Šafhauzen
* Kanton Soloturn
* Turgau
* Valdšteten
* Vale
* Kanton Cirih

Charmed · Malo ~ mače ~

Cisalpinska Republika

Cisalpinska Republika je bila Napoleonova vazalna država u severnoj Italiji, a postojala je od 1797. do 1802.

Posle bitke kod Lodija maja 1796. Napoleon je organizovao dve države, jednu južno od reke Po Cispadansku Republiku i jednu severni Transpadansku Republiku. Te dve države su zajedno sa Novarom spojene 29. juna 1797. u jednu državu Cisalpinsku Republiku sa sedištem u Milanu. Austrija je priznala novu državu Kampoformijskim mirom od 17. oktobra 1797.

Opseg

Cisalpinska Republika sastojala se od:

* bivšeg Milanskog vojvodstva
* delova mletačke republike zapadno od reke Adiđo
* vojvodstva Modena
* Papski legati
* pijemontska regija Novara

Republika je imala više od 42.500 km i 3.240.000 stanovnika. Glavni grad je bio Milano, koji je 1764. imao 124.000 stanovnika. Republika je bila prosperitetna iako je često bila na udaru stranih osvajača. Ekonomija se zasnivala na poljoprivredi, prvenstveno žitaricama. Osim toga postojala je i mala industrija u usponu. Isticala se proizvodnja svile.

Odnosi sa Švajcarskom

Nova vlada je težila da ujedini Italiju. To je stvaralo loše odnose sa Švajcarskom u kojoj su postojala područja u kojima se govori italijanski. Uz pomoć Francuza potakli su revolt u Valtelinu, koji se pridružio republici. Sličan pokušaj u Luganu završio je neuspehom.

Institucionalni oblik

Institucije nove republike su ličile francuskim. Teritorija je bila podeljena u departmane. Imao je dva saveta: savet starijih i savet mlađih. Savet starijih imao je 40 do 60 članova i odobravao je zakone i izmene ustavne povelje. Drugi savet je imao 80 do 120 članova i predlagao je zakone. Oba saveta su diskutovala o sporazumima, izboru direktorata. U zakonodavnom telu su se nalazili i ljudi poput Pjetra Verija i Aleksandra Volte. Direktorat je predstavljao izvršnu vlast i imao je 5 ministara. Ipak najviši autoritet države je bio komandant francuske vojske. Republika je usvojila novi francuski kalendar. Po uzoru na francuski ustav usvojen je 7. jula 1797. novi ustav republike.

Sporazum o savezu

Formalno republika je bila nezavisna država u savezu sa Francuskom. Ali sporazum o savezu sadržavao je odredbu po kojoj je nova republika efektivno potčinjena svom savezniku Francuskoj. Francuzi su kontrolisali lokalnu policiju i ostavili su vojsku od 25.000 Francuza, koju je republika trebala plaćati. Cisalpinska Republika je osnovala i svoju vojsku od još 35.000 vojnika, sa ciljem da učestvuju u ratovima, koje Francuska vodi sa drugima.

Direktorat je 4. marta 1798. predao Savetu mlađih sporazum o savezu na ratifikaciju. Savet mlađih se nije složio sa sporazumom. Francuski general Luj Bertje je prisiljavao članove veća da ga izglasaju. Savet starijih je odbio da prihvati sporazum, jer nova republika nije imala novca da zadovolji uslove sporazuma sa Francuzima. Luj Bertje je najpre pretio vojnom upravom, ali onda je došao novi francuski general Brin. On je smenio pojedine članove Saveta starijih i članove Saveta mlađih i na kraju je sporazum potpisan 8. juna 1798.

Druga Republika

Republika je raspuštena posle poraza Francuske u borbi protiv Druge koalicije u avgustu 1799. Republiku je okupirala austrijska vojska. Posle Napoleonove pobede u bici kod Marenja austrijska vojska je posle 2. juna 1800. otišla iz Cisalpinske Republike. Republika je reformisana Sporazumom iz Lunevila 9. februara 1801. Teritorija je proširena austrijskim teritorijama Venecije i dela papskih teritorija. Cisalpinska Republika je januara 1802. promenila ime i zvala se tada Italijanska Republika (1802.-1805.) Napoleon je 24. januara 1802. sebe proglasio predsednikom Italijanske Republike. Kasnije je Republika postala Kraljevina Italija (1805.-1814.).

Charmed · Malo ~ mače ~

Ličnosti Napoleonskih ratova

"Наполеонови маршали"

Luj Aleksandr Bertje

Luj Aleksandr Bertje (20. februar 1753. - 1. jun 1815.) je bio francuski maršal i načelnik generalštaba u doba Napoleonskih ratova. Bertjeova slava je u tome što je razumeo i znao da sprovede Napoleonove odluke do najsitnijih detalja.

Rani život

Rođen je u Versaju. Još kao dečaka otac oficir ga je podučavao vojnim veštinama. Sa sadamnaest godina pridružuje se vojsci. Uspešno je služio u štabu, inženjeriji i konjici. Otišao je u Severnu Ameriku 1780. sa Žanom de Rošamboom. Po povratku U Francusku zauzimao je različite položaje u štabu i bio je u vojnoj misiji u Prusiji. Za vreme francuske revolucije bio je načelnik štaba Versajske garde i štitio je tetke Luja XVI od narodnog gnjeva. Pomogao im je da pobegnu 1791.

Napoleonov najvredniji pomoćnik

Za vreme rata 1792. bio je načelnik štaba generala Liknera i istakao se u Argonskom pohodu Dumorijea i Kelermana. Istakao se i u Vandejskom ratu 1793.-1795. Unapređen je 1796. u generala divizije i načelnika štaba francuske armije u Italiji, gde je Napoleon nešto pre toga bio imenovan za komandanta. Bio je od velike vrednosti Napoleonu. Posebno zbog marljivosti, tačnosti i sposobnosti da brzo shvati. Sve te osobine su bile kombinovane sa dugim i različitim iskustvom i sposobnosti da vlada i detaljima. Bio je idealni načelnik štaba velikom vojskovođi, kakav je bio Napoleon. Bio je Napoleonov najvredniji pomoćnik. Razumeo je i znao da sprovede Napoleonove odluke do najmanjih detaljlja

Pratio je Napoleona za vreme briljantnog pohoda u Italiji 1796. Posle Kampoformijskog mira postao je komandant francuske vojske u Italiji. Osvojio je Rim i utamničio je 20. februara 1797. papu Pija VI. Papa je u tamnici umro od bolesti. Organizovao je Rimsku republiku, pa se pridružio Napoleonu u Egipatskom pohodu. Tu je služio sve do Napoleonovoga povratka. Pomogao je Napoleonu prilikom državnog udara 9. novembra 1799, kojim je Napoleon došao na vlast i uspostavio Konzulat. Bio je jedno vreme ministar rata (1800.-1807.). U vreme bitke kod Marenja bio je nominalni komandant Rezervne armije, ali kad je Napoleon pratio Rezervnu armiju, opet je Bertije postao kao i uvek Napoleonov načelnik štaba.

Učestvovanje u Napoleonovim pohodima

Kada je Napoleon 1804. postao car, Bertije je odmah postao maršal. Učestvovao je u bici kod Austerlica, kod Jene i kod Fridlanda. Unapređen je u vojvodu od Valinžena i kneza od Nojšatela. U ratu u Španiju učestvovao je 1808. Učestvuje u ratu u Austriji 1809., posle čega je dobio titulu knez od Vagrama. Oženio se nećakom kralja Bavarske. Pratio je Napoleona i u pohodu na Rusiju 1812., Nemačku 1813. i u Francuskoj 1814.

Poslednje godine

Napustio je Napoleona i pomirio se 1814. sa kraljem Lujem XVIII i pratio je kralja prilikom njegova svečanoga ulaska u Pariz. Tokom Napoleonova zatočeništva na Elbi nije verovao ni Napoleonu ni kralju i povukao se. Kad se Napoleon vratio 1815. na vlast Bertje se povukao u Bamberg, gde je kasnije umro. Kako je tačno umro nije poznato. Jedni smatraju da ga je usmrtilo tajno društvo. Drugi kažu da je poludio jer je video rusku vojsku kako maršira kroz Francusku pa se bacio kroz prozor. Bertje nije bio veliki komandant. Kada je on 1809. privremeno preuzeo komandu francuske vojske u Bavarskoj doživeo je seriju neuspeha. Bertjeova slava je u tome što je razumeo i znao da sprovede Napoleonove odluke do najmanjih detalja.

Charmed · Malo ~ mače ~

Luj Nikola Davu

Luj Nikola Davu (10. maj 1770.-1. jun 1823.) je bio francuski maršal u vreme Napoleonskih ratova. Do 1815. bio je jedini maršal, kojega niko nije pobedio.

Rani život

Pridružio se francuskoj vojsci kao potporučnik 1788. Kada je izbila francuska revolucija prihvatio je njene principe. Bio je komandant bataljona dobrovoljaca za vreme 1792 i istakao se u bici kod Nervindena 1793. Bio je unapređen u brigadnog generala, pa je uklonjen sa aktivne liste zbog plemićkog porekla. Ipak je učestvovao u pohodima 1794.-1795. na Rajni i pratio je Desoa tokom Napoleonovog egipatskog pohoda.

Nepobedivi general i maršal

Po povratku iz Egipta učestvovao je u bici kod Marenja pod Napoleonovim zapovedništvom. Napoleon je imao veliko poverenje u njegove sposobnosti. Ubrzo posle bitke kod Morenja unapređen je u generala divizije, a 1801. postaje komandant konzularne garde. Kada je Napoleon postao car Davu je unapređen u francuskog maršala. Bio je komandant 3. korpusa velike francuske armije. U bici kod Austerlica 3. korpus je nakon marša od 48 sati izdržao glavni saveznički udar. Kod Aueršteta u bici kod Jene Davu je sa jednim jedinim korpusom od 28.000 vojnika pobedio glavninu pruske vojske od preko 63.000 vojnika. Briljantnu pobedu kod Aueršteta istoričar Fransoa-Gi Urtul je opisao "Kod Jene Napoleon je dobio bitku, koju nije mogao izgubiti. U Auerštetu, Davu je dobio bitku, u kojoj nije mogao pobediti".

Učestvovao je u bici kod Ejlaua i bici kod Fridlanda. Kada je potpisan Tilzitski mir 1807. Napoleon ga je postavio kao guvernera u Varšavskom vojvodstvu. Napoleon ga je 1808. imenovao vojvodom od Aueršteta. Za vreme rata 1809. Davu je učestvovao u akcijama, koje su kulminirale u bici kod Ekmila, a istakao se i u bici kod Vagrama. Napoleon ga je imenovao knezom od Ekmila.

Invazija Rusije i odbrana Hamburga

Napoleon mu je dao zadatak da organizuje veliku armiju, sa kojom je Napoleon izvršio invaziju Rusije 1812. Tokom invazije Rusije Davu je komandovao 1. korpusom od 70.000 vojnika. Pobedio je Ruse kod Mohileva pre nego što se priključio glavnini velike francuske invazione armije. Tokom 1813. komandovao je vojnim okrugom Hamburga i uspeo je da obrani Hamburg, koji je tada bio loše utvrđen i loše opskrbljen grad. Hamburg nije predavao ni nakon duge opsade. Predao je Hamburg tek 1814. po direktnom naređenju Luja XVIII nakon pada Napoleona.
Маршал даву у манастиру Чудов у Кремљу, рад Василија Верешчагина
Maršal davu u manastiru Čudov u Kremlju, rad Vasilija Vereščagina

Davuov vojni karakter opisuje se kao okrutan. Mnogi su ga napadali zbog njegovog načina vođenja obrane Hamburga. Zahtevao je striktnu disciplinu i krutu i preciznu poslušnost, mnogo veću nego drugi. Zbog toga je njegova vojska bila tačnija u izvođenju svojih dužnosti od drugih. Naprimer, Davu je zabranio svojoj vojsci da pljačkaju neprijateljsko selo. Tu politiku je sprovodio smrtnim kaznama. Za vreme ranijeg perioda Velike armije trećem korpusu su se mogli davati najteži poslovi.

Odanost Napoleonu

Njegova odanost i lojalnost Napoleonu bila je apsolutna. Za vreme prve restauracije Burbona otvoreno je pokazao neprijateljstvo prema Burbonima i povukao se u privatan život. Kada se Napoleon vratio sa Elbe Davu mu se odmah priključio. Postao je ministar rata i reorganizovao je francusku vojsku. Toliko je bio bitan za ministarstvo rata, da ga je Napoleon tu ostavio tokom Bitke kod Vaterloa. Pošto je bio vojno vešt može se samo zamisliti koliko bi njegova uloga promenila bitku kod Vaterloa. Napoleon nije tako upotrebio najboljeg generala, kojega je imao. Posle bitke kod Vaterloa Davu je dirigovao beznadežnom obranom Pariza. Kada su Burboni ponovo restaurirani izgubio je i maršalsku i druge titule. Kada bi se kažnjavali neki od njegovih potčinjenih generala zahtevao je da on bude odgovoran, jer su oni dejstvovali po njegovim naređenjima. Tako je dao sve od sebe da spreči osudu maršala Mišela Neja. Kasnije se pomirio sa monarhijom, pa mu je vraćen 1817. čin maršala i titule.

Lični život

Bio je metodičan i u vojnom i ličnom životu. Nije bio omiljen, a slobodno vreme je provodio sa porodicom. Tbog tvrdoglave ličnosti i loših socijalnih veština imao je mnogo neprijatelja i protivnika. Najznačajniji su bili maršal Bernadot , maršal Žoašen Mira i maršal Bertje. Sa Mirom se sukobio tokom 1812. Od maršala najbolje se slagao sa Mišelom Nejom i Nikolom Udinoom.

Charmed · Malo ~ mače ~

Žan-Batist Žurdan

Žan-Batist Žurdan (29. april 1762.- 23. novembar 1833.) je bio Napoleonov maršal.

Rani život

Rođen je u Limožu u Francuskoj. Šegrtovao je kod trgovca svilom u Lionu. Regrutovan je 1776. da služi u francuskom puku za vreme Američkog rata za nezavisnost. Oženio se i osnovao je radnju u Limožu.

Brzo napredovanje

Kada je izbila Francuska revolucija prijavio se kao dobrovoljac. Sudelovao je u prvim pohodima na severu Francuske. Do 1793. postao je general divizije, a Lazar Karno ga je odabrao da bude glavnokomandujući armije severa. Briljantno je pobedio 15.oktobra-16. oktobra 1793. u značajnoj bici kod Vatinjija. Ubrzo posle toga postao je sumnjiv. Komitetu javne bezbednosti se nisu sviđala njegova politička mišljenja kao i njegovo mišljenje o budućem vođenju rata. Na vreme su ga upozorili prijatelj Lazar Karno i Bertran Barer, pa je izbegao hapšenje. Napustio je vojsku i ponovo se bavio poslovima sa svilom. Ubrzo je ponovo postavljen i unapređen u glavnokomandujućeg armije na Sambri i Mezi. Više puta nije uspevao da pređe Sambr, pa je opao moral u njegovoj vojsci. Međutim Karno je inzistirao da se dalje trudi, pa je postigao veliki uspeh. Ne samo da je prešao reku Sambr, nego je i ostvario 26. juna 1794. briljantnu pobedu kod Flerija. Posledica pobede je bilo proširenje francuske zone uticaja do reke Rajne. Tu je vodio neodlučnu bitku kod Majnca 1795.

Žrtveno janje

Cela francuska armija je dobila 1796. naređenje da krene prema Beču. Žurdan je bio na levom krilu i napredovao je kroz Bavarsku. Moro je bio u centru i napredovao je dolinom Dunava, a Napoleon je bio na desnom krilu i napredovao je kroz Italiju i Štajersku. Taj francuski pohod je počeo sjajno za Francuze. Moro i Žurdan su potisnuli do granice austrijsku vojsku pod komandom nadvojvode Karla od Austrije. Međutim nadvojvoda je izmakao Morou i punom snagom se obrušio na Žurdana i pobedio ga je kod Amberga i Vircburga i proterao preko Rajne. U to doba Napoleon je ostvarivao velike pobede u Italiji, ali zbog poraza u Nemačkoj ukupni francuski pohod je bio neuspešan. Glavni razlog neuspeha je bio plana pohoda, koji je generalima nametnut od strane vlade. Žurdan je bio žrtveno janje zbog grešaka francuske vlade, pa dve godine nisu bio potreban francuskoj vojsci. Tih godina Žurdan se istakao u politici, a iznad svega po nacrtu čuvenog zakona o regrutovanju iz 1798.

Maršal

Ponovo je učestvovao u ratnom pohodu 1799. i predvodio je armiju na Rajni. Međutim ponovo ga je porazio Nadvojvoda Karlo u Štokahu 25. marta 1799. Žurdan je bio razočaran, razbolio se i predao komandu Andre Maseni. Ponovo je učestvovao u politici i protivio se Napoleonovom državnom udaru, pa je zbog toga proteran iz skupštine. Ubrzo se pomirio sa novim režimom i prihvatio je nove vojne i civilne dužnosti od Napoleona. Bio je 1800. generalni inspektor konjice i pešadije i predstavnik francuskih interesa u Cisalpinskoj Republici. Maršal Francuske je postao 1804. Ostao je u kraljevini Italiji do 1806. Nakon toga Žozef Bonaparta kao kralj Napulja odabrao ga je kao vojnog savetnika. Pratio je Žozefa u ratu u Španiji 1808. Međutim drugi maršali nisu obraćali mnogo pažnje na Žozefa i na Žurdana. Posle poraza od Velingtona u bici kod Vitorije nije više dobijao značajniju poziciju, odnosno nije više komandovao značajnim jedinicama. Žurdan je 1814. priznao novu burbonsku vlast, a 1815. se ponovo pridružio Napoleonu. Posle bitke kod Vateloa ponovo se pokorio Burbonima. Ipak odbio je da bude na dvoru. postao je grof i plemić 1819. Učestvovao je u politici. Bio je gradonačelnik Grenobla. Podržao je revoluciju 1830. Nekoliko dana je bio ministar spoljnjih poslova.

Charmed · Malo ~ mače ~

Karl XIV Johan

Karl XIV Johan od Švedske i Norveške (Žan Batist Bernadot; 26. januar 1763. - 8. mart 1844.), kralj Švedske i kralj Norveške u periodu 1818-1844. Osnivač dinastije Bernadota koja je i sada na vlasti u Švedskoj.

Njegovo rođeno ime je Žan Batist Bernadot. Bio je francuski revolucionarski general koji se, nakon francuskog osvajanja Belgije, Holandije i oblasti levo od Rajne, borio u italijanskoj armiji pod Napoleonom Bonapartom. Kao kratkotrajni ministar rata i uvaženi vojnik bio je konkurencija Napoleonu i jedan od malobrojnih koji su ustanak Korzike mogli da spreče. Njegova žena, Dezire Klari, nekadašnja Napoleonova verenica, bila je svastika Žozefa Bonaparte. Između Napoleona i Žan Batista vladao je neki vid ljubavi i mržnje.

Titule i zvanja

U doba carevine Bernadot je bio jedan od četrnaest maršala od 19. maja 1804. godine, sa kojima je Napoleon vodio ratne pohode. Učestvovao je u bitkama kod Austerlica i Vagrama i zauzeo je Libek.
U njegovo vreme do 1810. bio je guverner kneževine Hanover, Ansbaha i trgovačkih gradova. Od cara je dobio titulu princa od Ponte Korva i ostala visoka zvanja. Posle bitke kod Vagrama posvađao se sa carem, ali je vodio uspešnu odbranu Francuske kada su Englezi ušli u Holandiju.
1810. ga je švedski narod izabrao za prestolonaslednika, i kralj Švedske, koji nije imao dece, ga je usvojio. Bernadot je postao Karl Johan Šveđanin.

Sukob sa Napoleonom

U narednim francuskim pohodima Švedska se postavila kao njen protivnik i sve više joj se protivila, a Karl Johan je počeo da štiti Napoleonove neprijatelje. Tako je ruskom caru Aleksandru I savetovao taktiku povlačenja koja je francuski pohod na Rusiju dovela do katastrofe. 1813. postavio se sa švedskim trupama protiv Napoleona i bio je komandant jedne od tri armije koalicije, takozvane Severne armije, koja se sastojala od Prusa, Rusa i Šveđana. Pod njegovom komandom pobedili su kod Bilova i imali uspeh u bitkama kod Grosberena i Denevica. Kada je došlo do bitke kod Lajpciga, u kojoj je oklevajući učestvovao, odneo je pobedu. U daljim ratnim pohodima je odbijao da se bori na francuskom tlu da bi je uništio, iako je car Aleksandar u njemu video Napoleonovog sledbenika. Umesto toga sproveo je ujedinjenje Švedske i Norveške.

Kralj Švedske i Norveške

Nakon toga vodio je neutralnu politiku Švedske i nije učestvovao u koaliciji protiv Napoleona za vreme njegove vladavine od sto dana, ali je zato Dezire Klari na neki način pomogla da se Napoleon preda i spreči razaranje Pariza. 1818. godine je Bernadot postao kralj Švedske Karl XIV Johan i kralj Norveške Karl III Johan.

Charmed · Malo ~ mače ~

Žan Lan

Žan Lan (11. april 1769. -31. maj 1809.) je bio francuski maršal u vreme Napoleonskih ratova. Bio je jedan od Napoleonovih najsmelijih i najtalentovanijih generala.

Pohodi u Italiji i Egiptu

Rođen je u Lekuru u Gaskonji. Rodio se u porodici konjušara. Bio je slabo obrazovan, ali njegova velika snaga i sposobnost za skoro sve sportove omogućila mu je da postane narednik u bataljonu dobrovoljaca, kojima se pridružio 1792. kada je izbio rat Francuske i Španije. Istakao se u ratnim pohodima na Pirinejima tokom 1793. i 1794., pa je postao komandant brigade. Kada je 1795. uvedena reforma vojske izgubio je čin. Ponovo se pridružuje vojnom pohodu u Italiji, kao obični dobrovoljac. Počeo se isticati u velikim bitkama tokom 1796., pa je brzo napredovao i dobijao sve veće činove. Po Napoleonovom naređenju postao je brigadni general. Isticao se u svim bitkama. Ranjen je u bici kod Arkole, kada je pomagao Napoleonu da pobegne Austrijancima. Odabran je da sa Napoleonom krene u invaziju Egipta, kao komandant jedne od brigada Žana Klebera. Ponovo se isticao, a posebno pri povlačenju iz Sirije. Sa Napoleonom se vratio u Francusku, gde je učestvovao u Napoleonovom državnom udaru 18. brumera. Posle Napoleovog državnog udara Lan je unapređen u generala divizije. Postao je komandant konzularne garde. Zapovedao je gardom prethodnicom pri prelasku Alpa 1800. Zaslužan je za pobedu u bici kod Montebela, pa postaje vojvoda od Montebela. Postao je 1801. ambasador u Portugalu.

Unapređen u maršala

Kada je Napoleon postao 1804. car unapredio je Žana Lana u maršala. U bici kod Austerlica komandovao je gardom prethodnicom. U toj bici bio je na levoj strani. Za vreme pohoda od 1806. do 1807. pokazao se u najboljem svetlu. Komandovao je korpusom u tirinškoj šumi, u bici kod Salfilda i u bici kod Jene. Jako je značajno i njegovo vodstvo garde u bici kod Fridlanda.

Učestvovao je u bitkama u Španiji i to kao komandant odvojenih delova armije. Pobedio je 22. novembra 1808. u bici kod Tudela. U januaru 1809. Napoleon mu je dao zadatak da zauzme Saragosu. Posle veoma žestoke obrane uspeo je do 21. februara 1809. da zauzme Saragosu. Napoleon ga je tada imenovao vojvodom od Montebela. Ponovo komanduje gardom prethodnicom. Sudelovao je u sukobima oko Ekmila i napredovanjima prema Beču. On je sa svojim korpusom poveo francusku armiju preko Dunava.

Smrt Žana Lana

Zajedno sa Andre Masenom sudelovao je u bici kod Ašperna iz koje su se 22. maja morali povlačiti. Za vreme povlačenja Žan Lan je kao i obično bio izložen jakoj vatri. Tada je smrtno ranjen. Granata je eksplodirala kraj Lanea i obe noge su mu bile teško stradale, pa su amputirane. Podlegao je ranama 31. maja 1809. u Beču.

Lan je bio uz Luja Davua i Andrea Masenu najsposobniji Napoleonov maršal. Svesno ili nesvesno bio je najbolji eksponent Napoleonovih metoda vođenja rata. Zbog toga je stalno učestvovao u pothvatima, koji su zahtevali odlučnost i smelost, a posebno kad su kombinacije zavisle od požrtvovanja dela vojske. Lanea je Napoleon iskoristio kod Fridlanda, a Davua kod Austerlica i Auerštata, jer je znao za njihove sposobnosti i zahvaljujući njima mogao je računato na odlučne proboje. Rutinske generale je Napoleon držao pod svojom komandom za krajnji napad.

Charmed · Malo ~ mače ~

Žoašen Mira

Žoašen Mira 25. mart 1767. - 13. oktobar 1815., je bio maršal Francuske u doba Napoleona. Napoleon ga je postavio da bude kralj Napulja od 1808. do 1815. Bio je oženjen Napoleonovom najmlađom sestrom.

Život

Sa dvadeset godina regrutovan je u konjicu. Priključio se kraljevoj gardi 1791, ali brzo ju je napustio i prešao u regularnu vojsku. Oficir je postao 1792. Podržavao je revolucionara jakobinca Žan Pol Mara i verovao je u republikanski oblik vladavine. Rojalisti i kontrarevolucionari su 1795. organizovali oružanu pobunu. Napoleon Bonaparta je 3. oktobra 1795. imenovan komadantom obrambenih snaga Francuskog nacionalnog konventa. Kapetan Mira je dobio zadatak od Napoleona da prikupi nešto artiljerije u predgrađima van kontrole vlasti. Napoleon je 4. oktobra pomoću topova spasio Nacionalni Konvent. Mira je uspeo da nađe i da prokrijumčari topove do srca Pariza pored pobunjenika. Time je osigurao republikansku vlast. Zbog svojih uspeha Mira je postao pukovnik a kasnije postaje jedan od najboljih Napoleonovih oficira.

Učešće u revolucionarnim ratovima i pohodu na Egipat

Napoleon je sakupljao vojsku da bi osigurao Francusku revoluciju od invazije stranih monarhističkih vojski. Mira je zajedno sa Napoleonom ratovao u severnoj Italiji protiv Austrijanaca i njihovih saveznika. Postao je komadant konjice u borbi protiv Austrijanaca, koji su nastojali da ponovo uspostave monarhiju u Francuskoj. Njegova vrednost i smelost koju je pokazivao predvodeći napade konjice bili su od izuzetne važnosti za Napoleona. Mira je bio važan jer je Napoleon stalno koristio brze manevre da bi se obranio i pobedio mnogo jaču protivničku vojsku. Miraova veština je pomogla da Napoleon postane slavan, a i Mira je postao slavan kao general slavnoga generala.

Napoleonova loše opremljena vojska je uspela da ostane nepobeđena od 1796. do 1798. protiv mnogo jačih monarhističkih vojski. Kada je konačno napao Austriju sa juga, prisilio je Austriju na potpisivanje mira pomoću kojega je Francuska dobila deo Belgije. Napoleon je 1798. preduzeo pohod protiv Egipta, sa namerom da preseče vezu Engleske sa Indijom. Mira je komandovao konjicom na slavnoj invaziji Egipta. Zbog poraza francuske flote u bici kod Nila francuska vojska se našla pred logističkim problemima. Posle toga Napoleon je kopnenim putem kroz Palestinu i Otomansko carstvo krenuo prema Evropi. Direktorat je pozvao Napoleona da se hitno vrati morskim putem, jer je pretila opasnost od engleske invazije.

Titule

Mira je igrao bitnu ulogu u Napoleonovom državnom udaru 1799. Napoleon je proglasio Konzulat. Mira se oženio Napoleonovom sestrom Karolinom Bonaparta 1800. Napoleon ga je 18. maja 1804. proglasio maršalom Francuske. Dobio je titulu "Prvi konjanik Evrope". Napoleon ga je postavio da bude kralj Napulja 1. avgusta 1808. Sudelovao je u Napoleonovoj invaziji Rusije 1812.

Kraj

Sudelovao je i u bitki kod Lajpciga 1813. Posle bitke kod Lajpciga Mira je postigao sporazum sa Austrijom da bi sačuvao svoj tron. Tokom razdoblja Sto dana zaključio je da su evropske sile na Bečkom kongresu imale nameru da mu oduzmu kraljevinu Napulj i predaju je prijašnjim vladarima. Zbog toga je izdao proklamaciju italijanskim patriotima, pozivajući ih u rat protiv Austrije. Mira je bio poražen od Austrijanaca u bici kod Tolentina 2.-3. maja 1815. Pobegao je na Korziku nakon Napoleonovoga pada. Poticao je pobunu u Kalabriji sa namerom da ponovo postane kralj Napulja. Uhapsio ga je Ferdinand IV Napuljski . Streljan je pred streljačkim strojem.

Charmed · Malo ~ mače ~

Andre Masena

Andre Masena (6. maj 1758. -4. april 1817.) je bio istaknuti maršal i francusko-italijanski komandant za vreme francuskih revolucionarnih i Napoleonovih ratova. Doprineo je Napoleonovom uspehu u italijanskom pohodu, posebno kod Rivolija.

Rani život

Prvobitno prezime mu je Menasa. Rođen je u Nici kao sin jevrejskog trgovca. Otac mu je umro 1764., pa mu se majka preudala, a njega je poslala da živi sa rođacima. Kada je imao trinaest godina zaposlio se pomoćnik na trgovačkom brodu. Jedrio je po Mediteranu i dva puta do francuske Gvajane. Posle četiri godine službe na moru 1775. vratio se u Nicu, gde se prijavio u francusku vojsku u kraljevskom italijanskom puku. Do 1789. stalno je unapređivan i došao je do najvišeg čina, koji su mogli dobiti oni, koji nisu plemićkog porekla. Jedno kratko vreme bavio se krijumčarenjem, pa se ponovo javlja u vojsku 1791. Unapređen je u pukovnika 1792.

Revolucionarni ratovi

Kada su izbili revolucionarni ratovi u aprilu 1792. Masena i njegov dobrovoljački bataljon su bili raspoređeni na granici sa Pijemontom. Masena je nastavio sa uvežbavanjem svoga bataljona pripremajući ga za bitku, nadajući se da će bataljon postati deo regularne vojske. Mesec dana nakon zauzimanja Nice u oktobru 1792. njegov bataljon je bio jedan od četiri dobrovoljačka bataljona, koji su postali deo vojske u Italiji. Isticao se u ratu i bio je brzo unapređen. Postao je brigadni general avgusta 1793., a general divizije u decembru 1793. Prvu pobedu je ostvario kod Saorđija avgusta 1794, a prvi veći uspeh je bio u bici kod Lonata u avgustu 1795. protiv austrijske vojske. Kod Lonata se borio zajedno sa Napoleonom i njih dvojica su ostali u istoj komandi do 1796., ostvarujući seriju pobeda u Italiji. Andre Mesena postaje 1799. komandant nad francuskom vojskom u Švajcarskoj. Pobedio je Ruse pod komandom Aleksandra Korsakova u drugoj bici kod Ciriha, pa su Rusi bili prinuđeni da izađu iz druge koalicije. To je bio vrhunac njegovog uspeha.

Posle toga Masena se vratio u Italiju i predvodio je veoma uspešno snage oko Đenove. Sudelovao je i u veoma teškoj bici kod Marenja 14. juna 1800. Posle toga postao jer komandant francuskih snaga u Italiji, ali brzo su ga smenili zbog pljački.

Napoleonski ratovi i posle

Postao je maršal u maju 1804. Predvodio je vojsku u zauzimanju Verone i u kasnijim borbama sa Austrijancima u bici kod Kaldijera 30. oktobra 1805. Komandovao je operacijama protiv Napuljskog kraljevstva i bio je odgovoran za pljačke i masakre, uključujući i masakr u Lauriji. U avgustu 1806. uništili su grad i pobili sve stanovništvo Laurije kao kaznu jer su podržavali burbonske kraljeve. Zbog zločina i pljački Andre Masena je smenjen. Ipak je 1808. dobio titulu vojvode Rivolija. U rat se ponovo uključuje 1809. protiv snaga pete koalicije. Kada je francuska prethodnica bila odsečena i izolovana na Dunavu, Masena je bio deo komande i predvodio je 4. korpus u spasavanju prethodnice. Spasili su ih posle duge i teške bitke oko Ašperna. Ponovo je 1810. nagrađen titulom kneza od Eslinga zbog njegove uloge u bici kod Vagrama.

Za vreme Napoleonovog španskog pohoda predvodio je invaziju na Portugal 1810. Zapovedao je u prvoj bici kod Busakua i prisilio je saveznike na povlačenje do linije Tores-Vedras. Linija fronta se ustalila sve do dolaska britanskih pojačanja 1811. Posle bitaka kod Barosa i Fuentos de Onora Masena je zamenjen maršalom Ogistom Marmonom i više nije služio, nego je bio lokalni komandant u Marseju. Zadržao se na tom položaju i kad je Napoleon bio interniran na Elbu. Kad se Napoleon vratio sa Elbe Masena nije prišao nijednoj strani.

Charmed · Malo ~ mače ~

Etjen MekDonald

Etjen MekDonald ili Etjen-Žak-Žozef-Aleksandr Mekdonald (17. novembar 1765.-7. septembar 1840.) je bio Napoleonov maršal.

Poreklo

Rođen je u Sedanu u Francuskoj. Otac mu je poticao iz stare jakobitske (ne treba mešati sa jakobincima ) porodice sa jednog ostrva u Spoljnjim Hebridima u Škotskoj. Bio je blizak rođak slavne Flore Mekdonald, koja je igrala ključnu ulogu u begu Čarlsa Edvarda Stjuarta posle neuspele jakobitske pobune 1745., kojom se nastojalo ponovo povratiti na tron dinastiju Stjuart.

Vojni život

Pridružio se legiji, koja je stvorena 1785. da bi se pomogla revolucionarna partija u Holandiji protiv Prusa. Kada je ta jedinica raspuštena služio je u regimenti u Dižonu. Po izbijanju francuske revolucije regimenta u Dižonu je ostala lojalna kralju. Međutim Mekdonald nije bio lojalan. Postao je ađutant revolucionarnog generala Dumurijea. Istakao se 1792. u bici kod Žemapa u Belgiji, pa je unapređen 1793. u pukovnika. Kada je general Dumurije odlučio da prebegne Austrijancima Mekdonald je odbio i za nagradu je postao brigadni general. Komandovao je vodećom brigadom prilikom Pišegruove invazije Holandije. Pokazalo se da je njegovo poznavanje Holandije od velike važnosti i pomoću francuskih husaea uspeo je da zarobi holandsku flotu. Kao general divizije 1797. ratovao je na Rajni, pa u Italiji. Kada je došao u Italiju bio je potpisan Kampoformijski mir, a Napoleon se vratio u Francusku. Po naređenju Luja Bertjea zauzeo je Rim, gde je postao guverner. Uz pomoć generala Žana Šampionea pobedio je general Karla Maka fon Lajberiha i zauzeo je Napuljsku kraljevinu, koja je tada nazvana Partenopanska republika.

Suvorov je izvršio invaziju severne Italije i vraćao je mnoge teritorije koje je ranije Napoleon osvojio. Mekdonald je sakupio svu vojsku na apeninskom poluostrvu i krenuo je na sever. Sa samo 30.000 vojnika napao je u bici kod Trebije Suvorova sa 50.000 vojnika. Borbe su trajale tri dana, što je bilo dovoljno vremena da stigne Žan Moro uz čiju pomoć se povukao do Đenove u dobrom poretku. Preuzeo je 1800. komandu nad armijom u Švajcarskoj, gde je trebalo održavati linije komunikacije između Nemačke i Italije. Tokom zime 1800.-1801. prelazili su preko Špligenskog prelaza. Bio je francuski opunomoćeni ambasador u Danskoj, a po povratku 1805. navukao je Napoleonovu netrpeljivost, jer se povezivao sa Moroom. Nije postao maršal u prvoj podeli maršalskih palica.

Pod Napoleonom

Ostao je bez zaposlenja sve do 1809. Tada mu je Napoleon dao komandu nad korpusom i obaveze vojnog savetnika mladog Ežena de Boarnea, vicekralja Napoleonske kraljevine Italije. Predvodio je armiju u Italiji. U bici kod Vagrama komandovao je slavnom kolonom, koja se probila kroz austrijski centar i odlučila bitku. Napoleon ga je proglasio maršalom na bojnom polju. Imenovao ga je i vojvodom od Taranta.

Mekdonald je 1810. služio u Španiji, a 1812. je predvodio levo krilo velike armije, koja je izvela invaziju Rusije. Posle učestvovanja 1813. U bitkama kod Licena i Baucena dobio je naređenje da izvede invaziju Šlezije, ali fon Bliher ga je porazio u bici kod Kacbaha. Posle teške bitke kod Lajpciga on je sa Jozefom Ponijatovskim pokrivao povlačenje vojske nakon bitke. Nakon rušenja mosta, uspeo je preplivati Elster, a Jozef Ponijatovski se udavio. Za vreme obrambene kampanje 1814. Mekdonald se isticao. Kada su svi napustili Napoleona Mekdonald mu je ostao veran. Napoleon ga je uputio da se pokloni novoj vlasti.

Pod Burbonima

Prilikom burbonske restauracije dobio je odlikovanja i postao je plemić. Ostao je veran novom poretku, kada se Napoleon vratio sa Elbe.

Charmed · Malo ~ mače ~

Mišel Nej

Mišel Nej (10. januar 1769. - 7. decembar 1815.), najčuveniji Napoleonov maršal. Za zasluge u odbrani Francuske, u vreme restauracije Luja XVIII dobio je titulu pera (1814). Po povratku Napoleona u martu 1815. (Napoleonovih Sto dana) vratio se u njegovu službu i komandovao gardom u bici kod Vaterloa. Za vreme druge restauracije uhvaćen je u begu, optužen za izdaju i osuđen na smrt.