Jezero brine Valjevce

Baraba · Džentlmen

Valjevo – Posle podužeg ćutanja, ponovo je ovih dana aktuelizovana priča o „mračnoj” strani buduće vodene akumulacije Rovni na reci Jablanici, sedam i po kilometara uzvodno od Valjeva. Za razliku od prethodnih čaršijskih priča, ovog puta ulje na vatru „dolio” je ugledni valjevski geolog Dragan Petrović, vlasnik firme „Paštrićanac”. Uz konstataciju da se radi o promašenoj investiciji, Petrović upozorava za „Politiku” i na druge njene štetne posledice po okolinu kao i na potencijalnu opasnost, sa nepredvidivim razmerama, u slučaju da brana popusti.

Prema nekim ranijim procenama, u slučaju pucanja brane projektovane visine 74,5 metara, potencijalni udarni vodeni talas u Valjevu dosezao bi do četvrtog sprata stambenih zgrada, uništavajući sve pred sobom u dužini od 30 kilometara nizvodno! Geolog Petrović kaže da je akumulacija, čija izgradnja traje više od 20 godina, nastala kao rezultat negdašnjeg hidrograđevinskog lobija koji je pobeđivao sva mišljenja struke.

„U buduće akumulaciono jezero slivaće se razni štetni elementi iz okoline, mulj, lišće i sredstva sa kojima se tretiraju poljoprivredne kulture tako da će upotrebljivost takve vode za piće biti pod velikim znakom pitanja. Takva voda će, kroz krečnjačke pukotine, zagađivati podzemne vode koje su naše najveće bogatstvo. Istovremeno, postoji realna opasnost da ogromna vodena masa iz akumulacija aktivira nova klizišta, da utiče na promenu mikroklime i ono što ostaje kao stalan strah za građane jeste oštećenje objekta. Zbog toga odgovorno tvrdim da je neophodno preispitati predviđenu visinu brane i smanjiti je na pola”, kaže geolog Dragan Petrović.

Ljubomir Mucić, direktor JP „Kolubara” za korišćenje vodoprivrednog sistema Rovni, osvrćući se na upozorenja geologa Petrovića, odgovara za naš list da nema osnove za dramatizovanje situacije. Podseća da se radi o nasutoj zemljanoj brani, koje spadaju u najstabilnije i najbezbednije objekte ove vrste, koji su testirani na najugroženijim predelima planete i da su praktično neuništivi.

Da bi se sprečilo eventualno curenje na bokovima brane, vrši se inektiranje specijalnom masom u dubini od 30 do 50 metara kao i zapušavanje svih karsnih pukotina. Telo brane na akumulaciji Rovni u osnovi ima površinu od tri hektara i u nju će biti ugrađeno oko dva miliona kubika materijala od gline, peska, kamena dolomita do takozvanih rip-rap kamenih gromada.

– Što se tiče smanjivanja visine brane, za tako nešto ne postoji nikakva mogućnost. Trenutno je izgrađeno oko 65 odsto objekta, vodozahvatna kula sa pristupnim mostom šahtnog preliva završena je do kote 364, odnosno do projektovane visine brane od 74,5 metara. Uza sve ovo, radovi na telu brane prešli su polovinu i uslova za bilo kakvu korekciju praktično nema – veli Mucić, uz napomenu da će u sklopu brane biti montirani svi predviđeni uređaji i merno-regulaciona oprema za proveravanje kvaliteta vode kao i da radove izvodi beogradska „Hidrotehnika-Energoprojekt”, kompanija na svetskom glasu za ovakve vrste objekata.

Inače, akumulacija Rovni, čiji je završetak planiran za narednu godinu, biće najveći „bokal” vode za piće u Srbiji. U njemu će u svakom momentu biti 50 miliona kubika vode izvanrednog kvaliteta namenjene za snabdevanje: Valjeva, Lajkovca, Mionice, Uba, Lazarevca i Termoelektrane-Toplane u Kaleniću. Zanimljivo je da će se voda do Kalenića otpremati prirodnim putem, odnosno koritom reke Kolubare koja će se ponovo uvrstiti u red najčistijih u Srbiji.

(Политика)