Arhiv SANU bogatiji za dve vredne knjige

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Rukom pisana istorija

Iako još nisu istražene, nema sumnje da su ove dve bogoslužbene knjige iz šesnaestog i sedamnaestog veka od izuzetnog značaja za proučavanje naše istorije i književnosti Dve crkvene bogoslužbene knjige neprocenjive vrednosti iz šesnaestog i sedamnaestog veka postale su nedavno vlasništvo Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti. U Arhivu ne kriju zadovoljstvo što su vlasnici ovih vrednih knjiga, ali ne žele da kažu kako su do njih došli i koliko su plaćene. Kažu da imaju razloga da ne govore o tome kako su knjige kupljene i koliko su plaćene, kao što imaju i razlog da budu prezadovoljni što je njihov izuzetno bogat fond vredniji za dva kapitalna dela.

„Ne bih da govorim o parama ni o tome kako smo došli do ovih knjiga, za javnost to i nije važno, važno je da su stigle na pravu adresu”, kaže akademik Vasilije Krestić, direktor Arhiva SANU. „Mogu da vam kažem da cena nije mala, ali kada se zna da je njihova kulturna vrednost neprocenjiva, onda je sreća da smo na vreme reagovali i da je bilo razumevanja da se knjige kupe. ”

Vodeni znaci

Stranica kitnjastog Danilovog zbornika

Budući da su knjige tek stigle u Arhiv, njihova detaljna analiza tek predstoji, ali se, bez obzira na to, dosta zna.

„Kada smo dobili ponudu, naravno da smo konsultovali stručnjake, jer nismo hteli da kupujemo bilo šta, odnosno mačku u џaku”, nastavlja profesor Krestić. „Konsultovali smo eksperte, a oni nisu krili iznenađenje i uzbuđenje što su se ovako vredne knjige pojavile u javnosti.”

Reč je, inače, o dva mineja od kojih je jedan odlično sačuvan, dok drugom nedostaju korice.

„Starija knjiga je iz šesnaestog veka i to je minej za decembar”, kaže profesor Krestić. „Njena vrednost je i u tome što ima veoma malo rukopisanih knjiga iz tog vremena. Pisana je dvobojno, crnim i crvenim tušem i nema prepoznatljivih inicijala i ilustracija koje su karakteristične za ove knjige. Međutim, ima nešto što je izuzetno vredno, a to su vodeni znaci kojima treba da se posveti posebna pažnja prilikom izučavanja knjige. ”

Ostaje tajna ko je knjigu pisao, gde je nastala, kome je bila namenjena i ko je bio prvi vlasnik. Verovatno će ostati tajna i koliko je vlasnika promenila, gde je sve boravila u ovih nekoliko vekova. A da je menjala vlasnike i da nije uvek čuvana kako valja, govori i podatak da korica nema i da su joj prve stranice poprilično isprljane. Srećom to je sve, jer su unutrašnje očuvane i lako čitljive.

Očuvane drvene korice

Minej sa sačuvanim koricama

Bez obzira na to, svakako je najznačajnije da su podaci koje sadrži izuzetno dragoceni za sklapanje mozaika o našoj istoriji i književnosti.

„Za razliku od prve, druga knjiga je odlično očuvana, drvene korice presvučene su kožom, a i po sadržaju se razlikuje od prve”,kaže profesor Krestić. „I ona je neka vrsta bogoslužbenog mineja, ali ne za jedan mesec, već za više njih. Pisana je, kao i prva, crnim i crvenim tušem, ni ona nema previše inicijala. Pitanje je da li će i detaljnim ispitivanjima biti utvrđeno da li je nastala krajem šesnaestog ili početkom sedamnaestog veka. No, bez obzira na to, bitno je da je i ona od neprocenjive vrednosti.”

Iako će verovatno zauvek ostati nepoznanica gde su nastale i ko ih je pisao, na osnovu postojećih saznanja o tom vremenu, manastirskim školama, monasima koji su pisali i prepisivali knjige, neke pretpostavke mogu da se donesu. Stručnjaci misle da bi to mogli biti manastiri u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.

„Lepo bi bilo da se doznaju i ti detalji, ali bez obzira na to, to im ne umanjuje vrednost”, dodaje profesor Krestić. „One sada postaju deo Srpske zbirke, jedne od četiri zbirke koliko ih ima u Arhivu, gde su pohranjene mnoge vredne knjige iz naše prošlosti. One su naše blago, kao što je blago svaki rukopis star nekoliko vekova.”

Dečanska povelja

Dugo su zaposleni u Arhivu tragali za početkom čuvene Dečanske povelje, nastale u prvoj polovini četrnaestog veka. Neko je, namerno ili u brzini, otkinuo iz knjige tih nekoliko strana, i to ne celih. To parče knjige, da ga tako nazovemo, nađeno je u Londonu i sada je knjiga kompletirana.

Kako smo učili Turke

U Arhivu SANU posebno su ponosni na „Zakon o rudnicima” despota Stefana Lazarevića. Ta sjajno očuvana knjižica je zakonik koji je nastao 1412. godine, ima posebnu vrednost i jedinstven je u Evropi. Nastala je, zapravo, u vreme kada je rudarstvo u Srbiji dostiglo vrhunac i kada je proizvodnja srebra u Srbiji zadovoljavala potrebe čitave Evrope. Zakonik je regulisao pitanja organizacije rada, prava pojedinih učesnika u proizvodnji i pitanja zaštite interesa rudara u odnosu na vlasnike. On je bio toliko savršen da je postao osnova za potonje turske propise.

Šta je minej

Minej je liturgijska knjiga pravoslavne crkve koja se koristi na bogosluženju. Sadrži službe svetima i praznicima po danima u mesecu. Ako su u knjizi službe za svaki dan meseca, to je službeni minej, a onaj u kojem su samo službe izabranih praznika i svetih naziva se praznični minej. (Ilustrovana Politika)