Egzorcizam i demoni

pinkie · Prijatelj foruma

Evo nesto pomalo o emonima i tumacenjima demona krzo knjizevnost narocito Wink

U knjizi Demonologija v drevnerusskoj literature (1915) Rjazanovski naslovima glava Besi-mučiteli, Besi-iskusiteli ističe dva tipa demonskih bića i njihovih aktivnosti koje se, naravno, sreću i u književnostima drugih naroda. Demoni kao bića koja ulaze u telo čoveka imaju vlast nad njim sve dok ne budu isterani. Sveta lica iz žitija, kao Lavrentije zatvornik pečerski, poput Hrista u Jevanđeljima, na čudesan način isceljuju opsednute demonima. Kasnije se te moći proširuju i na čudotvorne zemne ostatke, tako da mošti svetaca u srpskim srednjevekovnim žitijima Simeona mirotočivog i svetog Save isteruju besne.

Uzorni obrazac provere privrženosti veri navođenjem čoveka od strane demona da odustane od svog boga i spasenja, predstavljaju kušanje Hrista, zmijino iskušavanje Eve (Rjazanovskij: 73), kao i vizantijski i latinski tekstovi o demonskim opsedanjima svetaca. Iskušenja Hrista u pustinji od strane demona opisana u Jevanđeljima, i Život Svetog Antonija, delo Afanasija Aleksandrijskog predstavljaju i u slovenskom svetu osnovu srednjevekovnih priča o besovima koja iskušavaju pustinjake. U žitijima svetaca i patericima - zbornicima poučnih priča o životu podvižnika i monaha, demoni najčešće u iskušenja dovode ljude od najviše vere i vrline. Epizode o žitijima isposnika, pustinjaka razvijene su u brojnim motivima podleganja demonu i konačnom prevladavanju i pobedi nad njegovim lažnim likovima ili ponudama. U priči o Nikiti Zatvorniku iz Kijevsko-pečerskog paterika demon anđelskim glasom i čudesnim blagim mirisom opseni vernog, a đavoli prevare prepodobnog pojavom u Hristovom obličju u Žitiju Isakija Pečerskog (Rjazanovskij: 53). U staroruskoj književnosti poznata su i iskušavanja protopopa Avakuma (Gusev), Joana pečerskog zatvornika, Serafima sarovskog. U Teodosijevom Žitiju Petra Koriškog pustinjaka iskušavaju besovi u vidu zmije, vojske demona i glasa sestre koju je ostavio, ali ih on odagnava dugim postom, molitvama i pevanjem psalama, a uz pomoć Arhanđela Mihaila i istera iz svoje pećine. U žitiju Ivana Rilskog Evtimija Trnovskog, i žitijima Jovana Osogovskog i Gavrila Lesnovskog takođe su predstavljena besovska iskušenja. Demoni ne ostavljaju na miru ni braću u manastirima i navode ih na san tokom božje službe. Moć svetaca potvrđuje i isterivanje bludnih besova koji u vidu žena navode na greh. Kasni odjeci ove teme sreću se u priči Otac Varnava Milorada Šapčanina u kojoj pripovedač unosi sumnju u istinitost Varnavine priče o odupiranju privlačnoj devojci, i u priči Otac Sergije Lava Tolstoja nastale prema žitijnom obrascu. Vampira Borčila, junaka romana Legioni svetog Adofonisa, Slavka Janevskog iskušavaju demonske žene.

Tema odricanja Hrista i prodaje duše đavolu sa kojim grešni junak sklapa ugovor tražeći zauzvrat moć, bogatstvo, slavu, ispunjenje ljubavi ili ostvarenje svih želja bila je veoma popularna i raširena poučna priča, koja se najčešće završava pokajanjem otpadnika od vere i njegovim spasom.

Da li verujem u demone?hm..ko veruje u Boga, mora verovati i u ostale neciste sile koje pokusavaju da obuzmu coveka i skrenu ga na pogresni put..verujem valjda...evo sta biblija kaze o njima
Најпре ћемо нешто рећи о томе шта о човеку зна и објављује предањска наука светих Отаца. Послушавши демона, Адам и Ева, а за њима и њихово потомство, потпали су под власт ђавола, и уместо првобитне бестрасне природе, задобили су, по сопственом избору, страсне, пале природе. Свети Макарије Египатски каже: „Од времена Адамовог пада, душевне помисли су се, одвојивши се од љубави Божје, расејале по овом веку и помешале са вештаственим и земаљским помислима. И као што је Адам, који је преступио заповест, у себе примио квасац штетних страсти, тако и они који се родише од њега и читав род његов, по наследству имају удела у истом квасцу.

UleD · Početnik Domaćeg.de

istina ko vjeruje u boga mora da vjeruje u neciste stvare to je 100% istina

Belphegor · Cute Blondie's devil

~Kad bi postojala bica koja ljudima ispunjavaju sve želje, to ne bi bili bogovi nego demoni.~

pa verujem i u boga a i u demone, mada ne toliko koliko u boga....

Olympias · Početnik Domaćeg.de

Iskreno, mislim da zli stvorovi ne postoje. Zlo je ipak produkt nase nesavrsenosti i nicega vise. Tog zla kojeg smo se nakupili za zivota oslobadjamo se pre nove inkarnacije (zato su novorodjencad tako cista i nevina, da je sam boravak sa njima u prostoriji blagotvoran). Ne mogu da objasnim kako se desava posednutost, ako se uopste desava.
Nazalost, to mi najvise lici na jos jedan pokusaj da se crkva obracuna sa neistomisljenicima i utera strah u kosti svima kojima moze.

pinkie · Prijatelj foruma

slazem se sa prethodnikom..ljudi jesu zli..veliki broj ljudi..ali ne bas toliko da bi im zelje ispunjavali demoni...

venom · Iskusni član

covek je demon....samo sto to krije u sebi...

zlo je nesto sto je covek izmislio..tj ono sto je njegova druga polovina..e sada pitanje je koja ce poovna preovladati...naravno postoji i zlatna sredina.....

ENIGMAS · Početnik Domaćeg.de

ja vjerujem u to,u Zagrebu cak ima jedna crkva koja svaki tjedan,odredjenim danom, radi te seanse egzorcizma. Nikad nisam bila tamo ni ne namjeravam. Moj frend je bio tamo tek toliko da vidi i bio je totalno u soku

venom · Iskusni član

mora da je video nesto sto mu se svidelo nije...

pinkie · Prijatelj foruma

verovatno..samo me zanima sta je to toliko skonatno i na sta se svode te njihove seanse,mada sam doduse citala jos neke nove podatek o samoj pojavi te ne bi me iznenadilo i daje taj li prisustvovao nekom dogadjaju slicnom onom koji cu navesti u sledecem postu
Korupcija đavolovo delo

Predstavljajuæi 1999. godine novi obrednik za egzorcizam, kardinal Jorge Arturo Medina Estevez je naglasio nedosmisleno verovanje katolièke crkve u postojanje demona:

- Današnje društvo sve manje prièa o demonu, o ðavolu, ali sve èešæe govori o spiritistièkim seansama, o magiji, crnim misama, dok je za katolièku veru postojanje demona neupitno. Sile zla nisu nešto apstraktno, veæ osoba, koja je ðavo i njegovi sledbenici. Stoga smatram da je potrebno biti oprezan kako se ne bi palo pod njegov uticaj. Dve su vrste delovanja demona. Prvo je spektakularnije, a to su opsednutost, ðavolsko posedovanje. Nije baš èest sluèaj. No, s druge strane, svakodnevni je ðavolski uticaj preko laži, korupcije, nasilja, razuzdanog erotizma...
Shocked

pinkie · Prijatelj foruma

Zagreb: Egzorcizam u 21. veku

Isterivali ðavola iz 13-godišnje devojèice!

Na zidu deèje sobe jedne novozagrebaèke porodice nedavno je osvanula crnim mastilom ispisana poruka zlokobnog sadržaja “Neæete me uništiti - istruliæete u paklu”. Bili su tu i sotonini simboli: èetiri pentagrama, šestice i izokrenuti krstovi... Svi verski simboli- slike, kasete, knjige bili su ošteæeni i razbacani po podu. Crni tuš bio je proliven, a na zidu špenadlama napravljen još jedan pentagram. Od prizora na koji niko ne bi mogao da ostane ravnodušan, porodici se sledila krv u žilama.

Prema prièanju majke, koja svakako nije želela da otkrije porodièni identitet, zateèeni prizor otkrio je maksimalnu opsednutost sotonom njene 13-godišnje æerke. Želeæi da je oslobodi ðavola, zajedno sa svojom kumom i prijateljicom, povela je æerku na misu za ozdravljenje. Takve mise svakog poslednjeg utorka u mesecu u novozagrebaèkoj Crkvi Sv. Križa organizuje molitvena organizacija “Milosrdni Isus”, pod voðstvom fra Smiljana Kožula.

I dok se fra Kožul molio za progon zlih duhova, devojèica je ispuštala neartikulisane krike, bacala se po podu, povreðujuæi sve koji su se našli u njenoj blizini. Najgore je ipak usledilo posle mise, kad su svi napustili crkvu, i fra Kožul poèeo da izgovara molitve za oslobaðanje devojèice od zla. Molitva je trajala gotovo sat i po, dok se devojèica bacala, otimala, urlala.

Majka, koja je svoje svedoèenje veæ stavila na papir, prièa da je sve poèelo posle odluke da svoju 13-godišnju æerku krsti u katolièkoj crkvi, pošto je porodica prethodnih godina zapustila verski život. Ona svedoèi da se njena æerka pre godinu dana, posle jednomeseène posete ocu u Nemaèkoj, vratila kao potpuno izmenjena osoba.

- ... Tek sam kasnije saznala da je tamo ušla u društvo koje je takoreæi 24 sata dnevno slušalo tehno muziku i organizovalo satonistièke skupove. Sve je poèelo jednog jutra, posle njenog povratka, kad se probudila s velikim crnim podlivima po licu, rukama i nogama i s teškim grèevima u trbuhu, kao da je neko bode noževima. Veæ godinu dana oseæa slabost u nogama, nemoæ, ruši se, na trenutke gubi svest.

Zabrinuta majka, i sama medicinski radnik, pokušala je da naðe razumno medicinsko objašnjenje, ali nije uspela. Kad

je na ruci devojèice primetila crni podliv u obliku zvezde, æerka joj je objasnila da je te noæi imala noæne more i da se borila sa zlim silama.

- Priznala je da je nekoliko puta povraæala neku zelenu masu, te da je nepoznata sila baca s kreveta, lupa je glavom o njegove rubove, pa je ponovo baca nazad na krevet. I njena prijateljica mi je rekla da je letos na moru iz nje progovarao neki duboki glas sa zlim namerama. Toga se moja æerka ne seæa, jer je u tim trenucima u transu i nije pri svesti.

Na poèetku mise za isceljenje porodiènog stabla, fra Smiljan Kožul tumaèi da se mole za mrtve u porodici sve do èetvrtog kolena, kako bi se živi oslobodili zla, koje možda otuda izvire. Vernici se posebno priseæaju onih koji su imali težak i nesreæan život ili su završili ubistvom, samoubistvom, ili u pobaèaju. Vernik moli za žive, ali za buduæe generacije, odrièe se svih grehova i skrušeno se kaje, a krajnji cilj je “ukorenjenje u Isusovoj žrtvi da više ništa negativno na nas ne može doæi”.

venom · Iskusni član

pa to je sasvim normalna pojava...sada deca obožajavu satanu i djavole i njima se mole...i slušaju rok...i imaju te čudne ideje...
imaće popovi dosta posla...

pinkie · Prijatelj foruma

Imam smrt za stoku,
i ne bojim se da je upotrebim...1

by Nikerym, Formerly-Known-As-Bosie

Arapi je zovu Đavoljom jabukom, Jevreji jabukom ljubavi, a njeno ime nastalo je od dve grčke reči koje znače „smrt za stoku“. Ima u tome neke simbolike, zar ne? Legenda kaže da njen koren ispušta tako strašan vrisak kada se čupa iz tla da se od tog zvuka može poludeti. Govorimo, naravno, o mandragori.

Koren zla ili jabuka ljubavi?
I jedno i drugo. U Knjizi postanja, za mandragoru se tvrdi da je moćan afrodizijak, kao i da podstiče plodnost (kao što se iz navedenog može videti, svaka dobra stvar ima i svoje loše posledice – otud poslovica „Posle j, nema k“).2 Zato su je Jevreji zvali jabukom ljubavi. Postoji „muška“ i „ženska“ mandragora. Ona je bila omiljena kod „veštica“, ali i kod lekara.
Koren mandragore nosio se oko vrata kao amulet u cilju donošenja dobre sreće i prosperiteta. Predrasude vezane za nju išle su toliko daleko da se čak verovalo da mandragora raste ispod vešala i vrišti tako stravično kada je čupate da od toga možete poludeti ili umreti. Zbog toga je mandragora ponekad smatrana životinjom, a ne biljkom! U ovome se donekle može videti sholastička logika, po kojoj je čovek riba, samo zato što pliva.3

Dete je k'o zmaj – ima tri glave…
Mandragora (Mandragora officinarum), što bi trebalo da znači čovek-zmaj, član je porodice Solanaceae (što vam verovatno ništa ne govori), i često je korištena tokom Srednjeg veka kao sredstvo protiv bolova.
„Dajte koren mandragore“, reče Anonimni Dušebrižnik, „dajte koren mandragore, pa da zagolicamo ovog nesrećnika po tabanima. Možda tako zaboravi na muke na koje ga je iz Najbolje Namere, Brige & Svete Obaveze metnula Božanska Inkvizicija, Mudra i Milostiva. Zagolicajte ga, dakle, i neka se Gospod smiluje na njegovu grešnu dušu.“
„Bojimo se, o Neznani Gospodine“, rekoše, „da su mu stopala već u plamenu. Sledeći put moraćete brže da govorite.“
Tako je to, dakle, bilo.
Mandragora je višegodišnja biljka koja nastanjuje Mediteran i Himalaje, a za nju je vezano više predrasuda nego za bilo koju drugu biljku. Njenom dugačkom i ponešto neobičnom korenu, koji ponekad oblikom podseća na ljudsko telo (pošto se račva u dva ili tri kraka), od davnina se pripisuje magična moć da povećava telesnu jačinu, materijalno bogatstvo i plodnost.

„Moć“ mandragore
Prava „moć“ mandragore, koja sadrži nekoliko alkaloida zanimljivih sa medicinske tačke gledišta, učinila je ovu biljku jednom od najčešće spominjanih u književnosti.4
„Ah, ponovo Piščeva Blokada“, zavapi Šekspir (ako je postojao) praznoj flaši nekog nama nepoznatog, ali izuzetno smrdljivog pića. „Može me spasiti samo jedna stvar: mandragora. A ako ubacim i neke trooke veštice... ne, to bi ipak bilo previše. Mogle bi da dele samo jedno oko. Ali, ne! Ovo je već iskorišteno. Prokleti grčki mitovi i njihova bolesna imaginacija! Sigurno su inspiraciju tražili u boljim stvarima od ove brljetine. Pa, to je to. Moraću da se zadovoljim samo mandragorom, i nekim običnim vešticama.“
Listovi mandragore nekad su korišteni za previjanje rana i sličnu spoljnu upotrebu. Od njih je pravljena mast za rane, a skuvani u mleku su u vidu obloga upotrebljavani pri tretmanu čireva. Sveži koren mandragore izuzetno je snažan purgativ. Mandragoru su stari narodi uopšte veoma često koristili u svrhe ublažavanja različitih tegoba, kao što je ublažavanje bolova, grčeva, reumatskih simptoma i lečenje nesanice. Oni su verovali da je mandragora odličan lek protiv depresije i opšte potištenosti, ali da u većim dozama može dovesti do delirijuma i ludila. U Plinijevo vreme korištena je kao anestetik pri operaciji, tako što je pacijentu davan komad korena mandragore da ga sažvaće.5 U nekim slučajevima je na isti način davana pacijentima obolelim od histerije, jer činjenica je da ova biljka deluje kao jak narkotik.

Istina i mit
Mandragora se tradicionalno vezuje za Merkura. Anglosaksonci su smatrali da je obdarena magičnim moćima koje pomažu kod opsednutosti demonom, jer „ demoni ne mogu podneti njen miris“. Moramo dodati da demoni nisu jedini koji su imali pritužbe na „ slatku aromu” mandragore.6 Onaj ko traži mandragoru mora da obrati pažnju na to kako duvaju vetrovi i kopa koren „isključivo na svetlosti meseca“. Ako mandragoru skuvate sa komadom slonovače, kaže legenda, slonovača će „postati tako meka da joj možete dati oblik kakav god želite“. U određenim slučajevima, sam dodir ove biljke može izazvati smrt, jer je njen koren „izvorište moći mračnih podzemnih duhova“. Zato ljudske ruke ne smeju da dođu u kontakt sa biljkom, pa je iz zemlje mora iščupati pas vezan uzicom.7 Međutim, kada se mandragora jednom iščupa iz zemlje, ona navodno postaje lišena loših uticaja i postaje stecište dobroćudnih delovanja.
Mandragoru pominje i Šekspir: „Vrisak poput onog što ispusti / mandragora iz tla kada se čupa / što smrtna duša kad začuje / poludeti mora“. Poreklo ovog verovanja je nepoznato, ali svakako vrlo maštovito.
Otkud ovoliko predrasuda vezanih za ovu biljku? Razlog je, čini se, prilično jednostavan: njen koren oblikom i strukturom neodoljivo podseća na beladonu, kojoj je inače srodna. Naime, neki savremeni botaničari obe biljke smatraju pripadnicima iste vrste, pošto je alkaloid koji mandragora sadrži identičan atropinu – sastojku beladone , otrovne biljke čije ime simbolično znači lepa žena.

Muahahahaha!
Moderna nauka, šta god to značilo, utvrdila je da koren mandragore ima narkotičko dejstvo kao i lišće koke. Njen sastojak, mandragorin, poseduje hipnotička, halucinogena svojstva. Pošto izaziva grčeve, nije čudno što se verovalo da pomaže pri porođaju. Direktna konzumacija korena se ne preporučuje, pošto je vrlo otrovan i njegovo dejstvo je nepredvidivo. Dakle, da rezimiramo:
1. Ne čupajte mandragoru pri dnevnoj svetlosti.
2. Niti u noći bez meseca.
3. Najbolje je, ipak, da prepustite vašem Šarovu da ovo odradi za vas.
4. Ili da uopšte i ne čupate mandragoru. Koji će vam k*rac?
5. Ako je već čupate, potražite vešala. Ignorišite smrad (koji verovatno ne dopire toliko od mandragore, koliko od leša u raspadanju).
6. Takođe je dobra fora da navučete rukavice. Nemojte mi reći da se niko ovog nije setio.8
7. Sada vam je samo preostalo da pronađete slona, ubedite ga da vam prepusti jednu svoju kljovu i skuvate istu sa korenom mandragore. Oblikujte kljovu u oblik koji želite, na primer, u oblik kljove.
8. Isterajte demone iz korena, pa ga konzumirajte u nekom vidu. Ako vam to ne priušti dobar trip, barem nećete imati problema sa olakšavanjem. A ni sa porođajem, ako ste trudnica. Ako niste, ovu informaciju možete smatrati potpuno beskorisnom. Kao i ceo ovaj tekst.

Napomene:
1 Ovaj tekst nema nameru ni da vas zabavi, niti da vas pouči. On služi tome da straćite još nekoliko minuta/dana (zavisno od brzine čitanja i nivoa pismenosti) svog života na potpuno beskorisnu stvar, koja se ipak razlikuje od ostalih beskorisnih stvari po pitanju opšte pismenosti i stila, koji svakako govore u njenu korist. A?
2 Što je potpuno neshvatljivo, recimo, lingvistima, i uopšte svim ljudima koji su, u određenom trenutku svog života, uz svesrdnu pomoć batine naterani da nauče abecedu napamet.
3 O čemu i danas postoje podeljena mišljenja.
4 Pri čemu je ova misao, naravno, potpuno besmislena. Ali šta biste vi uradili sa dve polovine rečenice?
5 Da prostite, ali jebeš ti takvu anesteziju.
6 Ja i dalje tvrdim da to ima neke veze sa tim što raste podno vešala.
7 Izvinite, ali za šta?
7 Očigledno nije. Ne potcenjujte stoga nikad Moć Bezgranične Gluposti (da prostite na pleonazmu).