Biljka koja proizvodi insulin i otkriva mine

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

Zahvaljujući genetskom inženjeringu, lečenje dijabetesa uskoro bi moglo da bude znatno lakše nego do sada. Kanadska farmaceutska kompanija Semi-Bio-Sis je genetički modifikovala biljku šafraniku tako da sama proizvodi insulin.

Šafranika ima zelene bodljikave listove i žute cvetove i uglavnom se gaji da bi se od nje proizvodilo ulje. Visine je prosečnog čoveka.

U šafraniku je nedavno ubačen ljudski gen kako bi mogla da proizvodi ljudski insulin. Ukoliko ispitivanja pokažu da takav insulin zaista može da se koristi u lečenju dijabetesa, biće to prvi put da se na tržištu našao lek koji je proizvela biljka.

Endrju Baum, direktor kompanije Semi-Bio-Sis koja je proizvela genetski modifikovanu šafraniku, kaže za BBC da se broj dijabetičara u svetu povećava i da će potražnja za insulinom biti sve veća.

"Verujemo da na šest do sedam hiljada hektara možemo da zadovoljimo ukupnu potražnju za insulinom u svetu. To vam je jedna farma srednje veličine na zapadu Sjedinjenih Američkih Država, ili nekoliko farmi u preriji", kaže Baum.

Kanadska firma se nada da će se pokazati da je insulin koji proizvodi genetski modifikovana šafranika isti kao i standardni insulin i da će, zahvaljujući tome, vrlo brzo biti u stanju da ga izbaci na tržište. Taj insulin bio bi znatno jeftiniji od onoga koji se danas nudi na tržištu.

Medjutim, nisu baš svi oduševljeni novim smerom istraživanja.

Neke organizacije za zaštitu životne sredine strahuju da će, zahvaljujući oprašivanju, gen koji proizvodi insulin sa genetički modifikovane šafranike preći na običnu šafraniku.

Kada bi se tako nešto dogodilo, onda bi i obična šafranika proizvodila insulin, pa bi on ušao u ljudsku ishranu i mogao da napravi probleme onima koji nisu oboleli od dijabetesa.

Uprkos tome nastavljaju se eksperimenti u kojima se genetski modifikovane biljke ne koriste za ishranu, već u druge svrhe. Danska kompanija po imenu Aresa proizvela je genetski modifikovanu verziju biljke potočarke, koja treba da pomaže pri uklanjanju mina.

Koren te genetski modifikovane biljke reaguje na prisustvo eksploziva u zemlji tako što menja boju cveta.

"Korišćenjem jedne vrste vodenog topa možemo seme ove biljke da razbacamo po dosta širokom prostoru. Kada bi biljka procvetala, videli bi se njeni cvetovi koji bi varirali od crvene do zelene boje, i time nam ukazivali na položaj mina. U teoriji, to bi trebalo da omogući da se utvrdi gde su mine i da se one bezbedno uklone", kaže Jarne Eleholm, direktor Arese, za BBC.

Ekološke organizacije, medjutim, ukazuju na to da sa genetski modifikovanim biljkama treba biti jako pažljiv, jer još ne znamo dovoljno o njihovom uticaju na životnu sredinu.

(mondo)