www.domaci.de Forum Indeks Home
Portal • Forum • Novi upisi • Pretraga • Link do nas • Domaći filmovi • Lista korisnika • Tim sajta • Proverite privatne poruke • Prijava • Registracija
Pravilnik • FAQ • Profil • Favorites • Galerija slika • Top lista • Download MP3 • MP3 razno • Spotovi • Noviteti 2013 • Muzički noviteti 2014

Dogodilo se na danasnji dan.....
Strana prethodna  1, 2, 3 ... , 104, 105, 106  sledeća
Pređite na stranu broj:  
Upišite novu temu   Ova tema je zaključana: ne možete menjati ili upisivati poruke.    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Vesti ~ -> ~ Arhiva - Vesti ~
::  
Autor Poruka
Shiseido
N-SNG-J06
<b>N-SNG-J06</b>





Datum registracije: 26 Apr 2007
Poruke: 10230

serbia.gif
PorukaPostavljena: Sub Feb 02, 2008 12:04 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 2. februar


1509. - Portugalci su pod komandom Fransiska de Almejde uništili muslimansku flotu u bici kod grada Diu u Indijskom okeanu i uspostavili kontrolu u indijskim vodama.

1536. - Španski istraživač Pedro de Mendosa osnovao je na ušću reke La Plata grad Buenos Ajres, glavni grad Argentine od 1880.

1709. - Škotski mornar Aleksander Selkrik izbavljen je s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova priča inspirisala je Danijela Defoa da napiše roman 'Robinson Kruso'.

1808. - Napoleonove trupe okupirale su Rim nakon što je papa Pije VII odbio da prizna Napuljsko kraljevstvo pod francuskom vlašću i da se pridruži alijansi protiv Velike Britanije. Napoleon je potom 1809. odveo papu u zatočeništvo u Fontenblo. Papska država restaurisanaje posle Napoleonovog pada 1814.

1834. - Srpski knez Miloš Obrenović objavio je treći hatišerif turskog sultana Mahmuda II, kojim je uobličen politički status i pravni karakter Kneževine Srbije. Tim dokumentom Srbiji je pripojeno šest nahija, a posebnim beratom knez Miloš je dobio dostojanstvo srpskog i naslednog kneza.

1848. - Mirom u gradu Gvadelupe Idalgo okončan je dvogodišnji rat Meksika i SAD. Poraženi Meksiko ustupio je SAD Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju.

1878. - Grčka je objavila rat Turskoj.

1895. - Umro je srpski pisac Ljubomir Nenadović, koji se ubraja među najčitanije srpske pisce u drugoj polovini 19. veka. Rođen u jednoj od najistaknutijih porodica u Srbiji pripadao je prvoj generaciji srpskih intelektualaca školovanih u inostranstvu. U njegovom književnom opusu najvrednijim se smatraju putopisi ['Pisma iz Nemačke', 'Pisma iz Italije', 'O Crnogorcima'].

1907. - Umro je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, koji se uvrstio među najistaknutije naučnike svoga vremena otkrićem periodičnog sistema hemijskih elemenata [1869], prema kojem svojstva hemijskih elemenata zavise od njihove atomske težine.

1920. - Mirovnim ugovorom u Dorpatu [Tart] Sovjetska Rusija priznala je nezavisnost Estonije, koja je od 1721. bila pod ruskim suverenitetom. Sovjetske trupe zaposele su tu zemlju u junu 1940, posle čega je Estonija postala sastavni deo ŠSR-a.

1924. - Umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama 'Ostajte ovdje', 'Emina', 'Veče na školju'. Pripadao je
mostarskom krugu oko književnog lista 'Zora', koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.

1943. - Kod Staljingrada [Volgograd] sovjetska Crvena armija je posle šestomesečnih borbi prisilila nemačku Šestu armiju na kapitulaciju. Time je završena jedna od ključnih bitaka u Drugom svetskom ratu.

1964. - Umro je srpski pisac, kritičar i prevodilac Milan Bogdanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je list 'Republika' i časopise 'Danas', 'Srpski književni glasnik', 'Književne novine'. Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Celokupna njegova dela objavljena su u pet knjiga pod nazivom 'Stari i novi'.

1970. - U 97. godini umro je engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel, jedan od rodonačelnika analitičke filozofije, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamskom ratu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950.

1978. - Dvojica sovjetskih kosmonauta sa svemirskog broda 'Saljut' su u otvorenom svemiru, prvi put u istoriji kosmičkih letova, obavila operaciju dopune goriva.

1986. - U kneževini Lihtenštajn žene su prvi put glasale na parlamentarnim izborima.

1990. - Južnoafrički predsednik Ferdinand de Klerk je ukinuo zabranu Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele.

1996. - Umro je američki filmski glumac i igrač Džin Keli, zvezda holivudskog mjuzikla ['Amerikanac u Parizu', 'Ples na kiši'].

1997. - U Beogradu, policija je grubom silom, koristeći vodene topove rasterala mirne demonstracije gradjana koji su od novembra 1996. svakodnevno protestovali zbog odbijanja vlasti da prizna pobedu opozicije na lokalnim izborima u Srbiji.

2002. - Holandski princ Wilem-Aleksander, oženio se Maksimom Zoreguietom, Argentinkom, čiji je otac bio pripadnik hunte, i time oživeo tradiciju kontroverznih brakova holandske kraljevske porodice.

2003. - U snažnoj eksploziji u Lagosu uništena je Nigerijska banka, a najmanje 33 osobe su poginule. Nakon toga su izbili veliki neredi, jer se više stotina ljudi potuklo kako bi uzelo novac iz srušene banke.

2004. - U 89. godini umro je britanski istoričar Alan Bulok, autor biografije nacističkog lidera Adolfa Hitlera: 'Hitler: studija tiranije'.

2005. - Umro je Maks Šmeling [99], bokserska legenda i prvi Evropljanin šampion sveta. Bivši nemački bokser je titulu svetskog prvaka osvojio 1930. pobedivši Džeka Šarkija. U istoriju boksa ušao je i njegov čuveni nokaut iz 1936, takođe, legendarnog američkog boksera Džoa Luisa u 12. rundi meča.



_________________
 
Shiseido
N-SNG-J06
<b>N-SNG-J06</b>





Datum registracije: 26 Apr 2007
Poruke: 10230

serbia.gif
PorukaPostavljena: Ned Feb 03, 2008 12:37 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 3. februar


1014. - Umro je danski kralj Svend I koji je 1002, nakon pokolja Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga je sin Knut II Veliki koji je bio kralj Danske, Engleske i od 1028. Norveške.

1194. - Nemački kralj Henrik VI oslobodio je uz veliku otkupninu engleskog kralja Ričarda I [Lavlje Srce], kojeg je na povratku iz Krstaškog rata 1192. zarobio austrijski vojvoda Leopold.

1591. - U nemačkom gradu Torgau osnovana je Nemačka protestantska liga.

1809. - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za 'San letnje noći'.

1830. - Na mirovnoj konferenciji u Londonu Grčkoj je priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u čijem je sastavu bila od 1453.

1867. - Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Meidji. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912, Japan je modernizovan, privredni razvoj je naglo ubrzan i zemlja je od zaostale feudalne preobražena u modernu kapitalističku državu.

1881. - Potpisan je ugovor o izgradnji pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenović je u junu 1881. srebrnim budakom obeležio početak radova, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je beogradske železničke stanice u septembru 1884.

1915. - U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od učesnika u atentatu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

1917. - SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.

1919. - U Parizu je održana prva sednica Lige naroda, devet dana posle osnivanja te svetske organizacije.

1924. - Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson Wilson], predsednik SAD od 1913. do 1921, začetnik ideje o stvaranju Lige naroda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919.

1943. - Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945. - Američki avioni su u Drugom svetskom ratu izbacili 3.000 tona eksploziva na Berlin, a američke trupe na Filipinima preuzele su Manilu od Japanaca.

1958. - Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga.

1969. - Palestinski nacionalni kongres je izabrao Jasera Arafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1973. - U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre.

1977. - Snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu ubile su šefa privremene vojne vlade Etiopije generala Teferi Bentija i njegove najbliže saradnike.

1981. - Gro Harlem Bruntland je posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu premijera Norveške.

1989. - Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis, vodeći predstavnik 'njujorške škole', nezavisne produkcije ['Senke', 'Zakasneli bluz', 'Lica', 'Glorija', 'Dvanaest žigosanih', 'Rozmarina beba'].

1994. - Predsednik SAD Bil Klinton [Bill Clinton] ukinuo je trgovinski embargo Vijetnamu, zaveden po završetku Vijetnamskog rata 1975. To je, nakon decenija neprijatljstva, bio dramatićan preokret u odnosima dve zemlje.

1995. - NATO je održao prvu vojnu vežbu na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke.

1996. - U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više od 300 ljudi.

1998. - Američki vojni avion 'EA-6B' je, leteći prenisko, udario u kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije. U gondoli, koja je pala s visine od 200 metara, poginulo je svih 20 ljudi.

2002. - U snažnom zemljotresu koji je pogodio tursku provinciju Afjon, 43 osobe su poginule, povređeno je 300 ljudi, a više od 600 kuća je oštećeno.

2003. - Legendarni američki rok producent, Fil koji je svojom tehnikom snimanja poznatom pod nazivom 'zvučni zid' napravio revoluciju u pop muzici, uhapsen je zbog ubistva.

_________________
 
Shiseido
N-SNG-J06
<b>N-SNG-J06</b>





Datum registracije: 26 Apr 2007
Poruke: 10230

serbia.gif
PorukaPostavljena: Pon Feb 04, 2008 12:06 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 4. februar


211. - Umro je rimski car Lukije Septimije Sever Pertinaks, osnivač dinastije Severa, koji je ograničio vlast Senata, umesto kojeg je 'Carski savet' počeo da izdaje zakone. Oslanjao se isključivo na armiju i tako utro put tzv. vojničkom despotizmu.

1746. - Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Anžej Bonaventura Košćuško, američki general i učesnik Američkog rata za nezavisnost i ađutant Džordža Vošingtona, kasnije prvog predsednika SAD. Po povratku u Poljsku podigao je ustanak protiv Rusa, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. u bici kod Macjejovica, a on je ranjen i zarobljen. Pušten je na slobodu 1796, pod uslovom da se odrekne akcija protiv Rusije, posle čega je otišao u izbeglištvo i 1917. je umro u Švajcarskoj.

1783. - Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789. - Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vošington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije od 1775. do 1783. komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina [dva mandata], ali se povukao razočaran 1797. i odbio da se treći put kandiduje za šefa države.

1881. - Rođen je sovjetski vojskovođa i političar ruskog porekla Kliment Jefremovič Vorošilov, maršal S S S R-a, učesnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. U građanskom ratu od 1918. do 1920. uspešno je vodio operacije protiv belogardejaca i stranih intervencionističkih trupa, a od 1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U Drugom svetskom ratu komandovao je jedinicama Severozapadnog pravca i Lenjingradskog fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamenik sovjetskog premijera, a potom - posle smrti komunističkog diktatora Josifa Staljina - do 1960. predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta.

1889. - Rođen je srpski istoričar hrvatskog porekla Viktor Novak, profesor Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku paleografiju, diplomatiku i metodologiju nastave istorije. Objavio je veliki broj rasprava i studija iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije književnosti. U kapitalnom delu 'Magnum crimen', objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je zločin genocida ustaškog režima nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Bio je veoma aktivan i u muzičkom životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu.

1897. - Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig Erhard, zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, glavni arhitekta privrednog oporavka i uspona Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog rata.

1899. - Na Filipinima je izbila pobuna protiv SAD, koje su odbile da daju nezavisnost toj bivšoj španskoj koloniji. U vreme špansko-američkog rata, vođa filipinskog revolucionarnog pokreta general Emilio Aginaldo proglasio je nezavisnost u julu 1898, što su SAD ignorisale kad im je Španija prepustila tu pacifičku ostrvsku zemlju sporazumom u Parizu u decembru 1898. Filipini su stekli nezavisnost tek 1946.

1900. - Rođen je francuski pisac Žak Anri Mari Prever, nazvan 'pesnik Pariza'. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea.

1901. - Umro je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu [sadašnja Bratislava], a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864, a za poslanika u Hrvatskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme. Bio je prvi urednik lista 'Zastava', koji je okupljao najbolje srpske pisce i javne radnike tog doba.

1902. - Rođen je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom 'Duh Sent Luisa' u maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

1904. - Japanska ratna mornarica blokirala je rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je bio uvod u rusko-japanski rat, koji je četiri dana kasnije počeo Japan bez objave rata.

1908. - Rođen je srpski slikar Predrag Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je prava u Subotici, a zatim bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju je stekao 1937. na izložbi u Parizu na kojoj je dobio 'Gran pri'.

1927. - Umro je serdar Janko Vukotić. Kao načelnik štaba crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. Sandžačkom vojskom, i verovatno je presudno uticao na pobedu u bici kod Mojkovca.

1930. - Rođen je srpski pisac Borislav Pekić. Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji Savezne demokratske omladine Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača Demokratske stranke 1989. godine.

1938. - Pripremajući se za rat, Adolf Hitler je preuzeo resor ministra rata Nemačke, a za šefa diplomatije imenovao je Joahima fon Ribentropa.

1940. - Sovjetske trupe probile su front u Kareliji, u sovjetsko-finskom ratu, započetom u novembru 1939. Finci su u početku imali uspeha, ali je rat posle prodora u Kareliju okončan porazom Finske. Mirovnim ugovorom potpisanim u martu 1940. u Moskvi sovjetsko-finska granica je ispravljena na štetu Finske. U ratu je poginulo 48.000 sovjetskih i 32.000 finskih vojnika.

1945. - Sovjetski vođa Josif Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil otpočeli su u Jalti na Krimu osmodnevne razgovore o uređenju sveta posle Drugog svetskog rata. Postigli su saglasnost o formiranju Ujedinjenih nacija, razoružanju Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone, iskorenjivanju nacizma i izvođenju ratnih zločinaca pred sud. Sporazumeli su se i da nova jugoslovenska vlada bude sastavljena na osnovu sporazuma predsednika vodje jugoslovenskih komunista Josipa Broza i predsednika izbegličke kraljevske vlade u Londonu, hrvatskog političara Ivana Šubašića.

1946. - Predsednik srpske vlade u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu general Milan Nedić je, prema zvaničnoj verziji, izvršio samoubistvo tokom istražnog postupka. Pre rata bio je načelnik Generalštaba i ministar vojske i mornarice i u vreme invazije Nemačke komandovao je Trećom grupom armija. Njegova uloga u vreme okupacije kontraverzna je u srpskoj istoriografiji. Jedni smatraju da je on bio izdajnik u službi okupatora, a drugi u njemu vide tragičnu figuru, čoveka koji je svesno žrtvovao ugled preuzevši funkciju šefa vlade u okupiranoj zemlji kako bi, koliko-toliko, ublažio tragediju srpskog naroda, uključujući pružanje utočišta onima koji su umakli od ustaških zločina u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, kao i sa drugih okupiranih teritorija.

1948. - Cejlon [sadašnja Šri Lanka] dobio je samoupravu u okviru Britanskog komonvelta.

1961. - U Angoli je oslobodilački pokret počeo borbu protiv portugalskih kolonijalista, na šta je režim u Lisabonu odgovorio oštrom represijom. Angola je stekla nezavisnost 1975.

1966. - Prilikom pada japanskog putničkog aviona 'boing 727' u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.

1972. - Velika Britanija i devet drugih zemalja priznale su Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

1974. - Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.

1976. - U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a milion i po ostalo je bez krova nad glavom.

1976. - Glavni grad Mozambika Lorenso Markeš preimenovan je u Maputo.

1978. - Džunijus Džajavordene preuzeo je dužnost prvog predsednika Šri Lanke.

1980. - Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od 1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota, da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma, stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se lirskoj apstrakciji.

1989. - U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja Alfredo Stresner, koji je vladao 35 godina, duže od bilo koga u 20. veku u nekoj od južnameričkih država. U pobuni poginulo je više od 300 ljudi, mahom vojnika. Predsednik Paragvaja postao je general Andres Rodrigez.

1989. - Ruski istoričar Roj Medvedev procenio je da je pod Staljinovom vlašću u S S S R-u uhapšeno, ubijeno ili na drugi način izloženo represiji 40 miliona ljudi.

1990. - U napadu iz zasede na autobus sa izraelskim turistima, islamski teroristi ubili su u Egiptu devet turista i dvojicu egipatskih policajaca i ranili 20 ljudi.

1992. - Trupe lojalne predsedniku Venecuele Karlosu Andresu Peresu ugušile su pokušaj vojnog udara.

1995. - U analizi Stejt dipartmenta, pripremljenoj za Kontakt grupu o Bosni i Hercegovini, ocenjeno je da je muslimansko-hrvatska federacija pred kolapsom i da njena dezintegracija preti da izazove krajnje opasnu lančanu reakciju.

1997. - U sudaru dva vojna izraelska helikoptera tipa 'Ć-53 sikorski' poginula su 73 vojnika.

1998. - U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500 ljudi.

2003. - Poslanici Veća republika i Veća građana Skupštine Savezne Republike Jugoslavije usvojili su Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je SRJ prestala da postoji, ustupivši mesto znatno labavijoj tvorevini.

2005. - Italijanska novinarka Đulijana Zgrena, dopisnica italijanskih dnevnih novina 'Il Manifesto', oteta je u centru Bagdada. Oslobođena je 3. marta, ali je 4. marta, na putu do aerodroma, na auto u kojem je bila pucala američka patrola. Zgrena je ranjena, a italijanski agent tajne službe Nikola Kalipari je, štiteći je, poginuo.

2005. - Julija Timošenko, aktivista 'narandžaste revolucije', postala prva žena premijer Ukrajine.

2006. - Umrla Beti Fridan, koja je svojom knjigom 'Ženska mistika' postavila temelje modernog feminističkog pokreta. Osnovala je Nacionalnu organizaciju za žene. Umrla je na svoj rođendan, u 85. godini.

_________________
 
Shiseido
N-SNG-J06
<b>N-SNG-J06</b>





Datum registracije: 26 Apr 2007
Poruke: 10230

serbia.gif
PorukaPostavljena: Uto Feb 05, 2008 12:16 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 5. februar


1596. - Japanski šogun Hidejoši zabranio je hrišćanstvo u Japanu i naredio da se pogubi 26 osoba, koje su prešle u katoličku veru. To su bili prvi Japanci katolički 'mučenici'.

1679. - Umro je holandski pisac Jost fan den Fundel, najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Njegova dela 'Noah', 'Lucifer' i 'Adam u izgnanstvu' ubrajaju se među najveća ostvarenja holandske literature.

1792. - Britanci su zauzeli pola teritorije indijske države Majsor, nakon što su porazili vojsku sultana Tipu Sahiba.

1814. - U Beču je objavljena 'Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica' Vuka Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.

1840. - Rođen je škotski pronalazač Džon Bojd Danlop, koji je 1887. izumeo pneumatsku gumu.

1885. - Belgijski kralj Leopold II je proglasio afrički Kongo za lični posed pod nazivom 'Nezavisna država Kongo'.

1887. - U milanskoj Skali prvi put je izvedena Verdijeva opera 'Otelo'.

1893. - Umro je srpski glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.

1917. - Usvajanjem novog ustava, Meksiko je postao federativna republika od 28 saveznih država. Proklamovana je agrarna reforma i crkva je odvojena od države.

1919. - Rođen je grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu, osnivač Svegrčkog socijalističkog pokreta [PASOK] 1974. i prvi socijalistički premijer Grčke od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti.

1971. - U Belfastu je tokom nemira ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.

1983. - U eksploziji bombe u prostorijama Palestinske oslobodilačke organizacije u Bejrutu poginule su 22 osobe.

1983. - U Lionu je posle izručenja iz Bolivije uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi, jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu. Barbi, nazvan 'dželatom iz Liona' skrivao se u Boliviji 32 godine.

1988. - Vrhovni sud ŠSR je ukinuo presudu, kojom su u martu 1938. u vreme Staljinovih 'čistki' osuđeni i potom ubijeni Nikolaj Buharin, Aleksej Rikov i niz drugih visokih sovjetskih partijskih i državnih rukovodilaca. Oni su potom posmrtno rehabilitovani.

1993. - Umro je američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkievic, dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario ['Sve o Evi', 'Pisma trima ženama', 'Julije Cezar', 'Kleopatra', 'Bosonoga kontesa' 'Iznenada prošlog leta'].

1994. - Tokom bosanskog rata na sarajevskoj tržnici Markale u centru grada od granate je poginulo 68, a ranjeno 200 ljudi. Čelnici NATO dali su ultimatum bosanskim Srbima, pod pretnjom bombardovanja njihovih položaja, da u roku od deset dana povuku teško naoružanje na 20 kilometara od centra Sarajeva, a od armije BiH zatraženo je da svoje teško naoružanje u gradu stavi pod kontrolu mirovnih snaga.

1996. - Vlasti u Sarajevu uhapsile su i kasnije predale Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu srpske oficire Đorđa Đukića i Aleksu Krsmanovića, što je izazvalo ozbiljnu političku krizu u tek uspostavljenim kontaktima dva bosanska entiteta. General Đukić je umro u zatvoru a pukovnik Krsmanović je oslobodjen optužbe.

1997. - Tri najveće švajcarske banke osnovale su, pod snažnim međunarodnim pritiskom, fond od sto miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta. Pritisak je usledio nakon otkrića da su švajcarske banke sarađivale s nemačkim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivanju novca i dragocenosti od zatočenih i ubijenih Jevreja.

1997. - U akcijama beogradske policije protiv mirnih protesta gradjana zbog fasifikovanja izbornih rezultata, između 2. i 5. februara uhapšeno je oko 100, a povređeno više od 300 demonstranata. Svakodnevne demonstracije su nastavljene.

1999. - U 76. godini umro je Nevil Boner, prvi Aboridžanin poslanik u australijskom parlamentu.

2000. - U 98. godini umro je Klod Otan-Lara, jedan od najistaknutijih i najplodnijih francuskih filmskih reditelja.

2001. - U Njujorku je počelo suđenje četvorici optuženih za postavljanje i aktiviranje bombi 1998. u dve američke ambasade u Africi, kada je život izgubilo 224 osobe.

2001. - U eksploziji u moskovskom metrou povređene su najmanje 224 osobe.

2002. - Belgijski ministar inostranih poslova Luis Mišel, uputio je izvinjenje zbog uloge njegove zemlje 1961. u atentatu na tadašnjeg kongoanskog lidera Patrisa Lumumbu. On je ponudio pomoć od 3,25 miliona dolara Fondu 'Patris Lumumba' za promociju demokratije u toj zemlji.

2003. - Severna Koreja je saopštila da je ponovo pokrenula nuklearni reaktor u Jongbjonu. Ona je u decembru 2002. najavila niz akcija kojima će reaktivirati svoje nuklearne programe, uprkos činjenici da je dve godine ranije [1994] potpisala sporazum o njihovoj suspenziji.

2005. - Umro je predsednik zapadnoafričke države Togo, Gnašingbe Ejadema, koji je 38 godina vladao tom zemljom.

_________________
 
Shiseido
N-SNG-J06
<b>N-SNG-J06</b>





Datum registracije: 26 Apr 2007
Poruke: 10230

serbia.gif
PorukaPostavljena: Sre Feb 06, 2008 12:29 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 6. februar

1864. - Umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, jedna od najznamenitijih ličnosti srpske kulture, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Napravio je preokret u srpskoj literaturi - ona je od njegovog vremena dobila izrazito narodno i nacionalno obeležje. Na "Književnom dogovoru" srpskih i hrvatskih kulturnih radnika u Beču 1850. dopustio je da štokavski dijalekt srpskog narodnog jezika postane jedinstven književni jezik oba naroda, što je verovatno njegova životna greška, ali je u vreme uzleta ideje bratstva južnoslovenskih naroda bilo veoma teško predvideti posledice takve širokogrudosti. Osnovnu pismenost učio je u selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i u manastiru Tronoša. U Prvom srpskom ustanku bio je pisar vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. i odlaska u Beč, počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom jeziku i pravopisu. Ubrzo je izdao prvu zbirku narodnih pesama i "Pismenicu" (gramatika), a 1818. "Riječnik". Pisao je i istorijska svedočanstva, bavio se etnografijom, organizovao istraživanja u svim jugoslovenskim zemljama i vodio ogromnu prepisku. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Uređivao je almanah "Danicu" i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom i prošlošću. Gigantskim radom (njegovo delo je sabrano u 39 tomova), za koji bi timovima naučnika i kulturnih radnika bile potrebne decenije, stekao je mnoge pristalice, ali i protivnike. Prijatelje je našao u najistaknutijim umovima Evrope, učinio je da srpske narodne pesme, kultura i istorija ostanu poznate širom Evrope, a ugledni Univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove reformatorske ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847, kada su izašle "Pesme" Branka Radičevića, dokaz da se "Vukovim jezikom" mogu pisati i umetnička dela, a Đuro Daničić je delom "Rat za srpski jezik i pravopis" dokazao da su Vukove jezičke postavke opravdane. Cela epoha - razvijeni srpski romantizam - bila je pod njegovim uticajem. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su 1897. iz Beča u otadžbinu i, uz Dositeja Obradovića, počivaju ispred Saborne crkve u Beogradu.

1876. - U Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle Prve međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Akciju je pokrenuo mladi vojni lekar Vladan Đorđević, a za prvog predsednika izabran je mitropolit Mihajlo. Dva meseca kasnije, Društvo je postalo član međunarodnog Crvenog krsta.

1882. - Srbija i SAD su zaključile trgovinski sporazum i konzularnu konvenciju, čime su uspostavljeni diplomatski i državni odnosi dveju zemalja. Sporazum i Konvencija i sada su na snazi.

1928. - Žena pod imenom Anastasija Čajkovski stigla je u Njujork tvrdeći da je ona najmlađa ćerka ruskog cara Nikolaja Romanova (ubijenog zajedno sa porodicom 1918. godine). Dočekao ju je Gleb Botkin, sin porodičnog doktora kraljevske porodice, koji je potvrdio njen identitet iako se između 1918 i 1928. pojavljivalo više devojaka sa istom pričom. Tretirana je sa uvažavanjem tokom boravka u SAD i bila je viđena na svim značajnijim društvenim događajima i svečanostima. Ana Anderson (pseudonim koji je kasnije koristila) ubrzo je započela pravnu bitku kako bi joj se priznao identitet Anastasije Romanov. Ta borba na sudu trajala je do 1970. godine, kada je izgubila poslednju parnicu. Kasnije je DNK analizom utvrđeno da je njen pravi identitet Frančeska Šanskovska i da je sve bila jedna velika podvala (iako je istom analizom utvrđeno da u grobnici u kojoj je ležala carska porodica nedostaju tela jedne od ćerki i princa Alekseja). Ceo ovaj događaj inspirisao je sredinom 50-ih producente da naprave filmsku verziju u kojoj je Anastaziju glumila Ingrid Bergman, koja je za to dobila i Oskara.

1937. - U izdanju Beogradske knjižare i izdavačke kuće Gece Kona izašao je "Leksikon stranih reči i izraza" Milana Vujaklije, delo značajno za srpsku kulturu.

1952. - Posle duge bolesti, umro je engleski kralj Džordž VI iz dinastije Vindzor, otac sadašnje engleske kraljice Elizabete II. Stupio je na presto u decembru 1936. posle abdikacije svoga brata Edvarda VII. Za vreme Drugog svetskog rata, Džordž je radio na dizanju morala u narodu, posećujući bombardovane oblasti i držeći govore u ratnim zonama.

1958. - Na minhenskom aerodromu, pri povratku iz Beograda, u avionskoj nesreći život je izgubilo 23 putnika, među kojima i osam fudbalera jedne od najslavnijih generacija Mančester junajteda, poznatih kao "Bezbijeve bebe". Mančester junajted prethodno je gostovao u Beogradu zbog utakmice sa Crvenom zvezdom, a ova nesreća je stvorila neraskidive veze dva velika kluba.

1999. - U zamku Rambuje kod Pariza počeli su pregovori na kojima je jugoslovensku delegaciju predvodio potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a šiptarsku - vođa terorističke oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači.

_________________
 
Shiseido
N-SNG-J06
<b>N-SNG-J06</b>





Datum registracije: 26 Apr 2007
Poruke: 10230

serbia.gif
PorukaPostavljena: Čet Feb 07, 2008 12:05 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 7. februar


1478. - Rođen je engleski humanista i državnik Tomas Mor, diplomata i lord-kancelar Henrija VIII. Pao je u nemilost kada je uskratio podršku kralju u njegovom sporu s papom, a 1535. odbio je da prizna Henrija poglavarom engleske crkve. Nakon toga je osuđen na smrt i pogubljen. Kao pisac poznat je po delu 'Utopija' u kojem je dao viziju idealnog društva.

1792. - Austrija i Pruska su sklopile savez protiv revolucionarne Francuske u strahu od širenja ideja gradjanske revolucije. To je bila prva od šest koalicija u koje su kasnije, protiv Napoleona, ušle i Rusija, Engleska i Turska i druge manje evropske zemlje.

1812. - Rođen je Čarls Dikens, rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih, najuticajnijih i najčitanijih engleskih pisaca.

1837. - Umro je švedski kralj Gustav IV tokom čije je vladavine Švedska bila u gotovo potpunoj izolaciji. Nakon neuspeha u ratovima s Rusijom i Danskom, zbačen je s prestola u oficirskoj zaveri, posle čega je živeo u izgnanstvu.

1863. - Na britanskom vojnom brodu 'Orfej', koji je potonuo pored obala Novog Zelanda, poginulo je 190 ljudi.

1878. - Umro je papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31 godinu i 236 dana, najduže u istoriji katoličke crkve. Za vreme njegovog pontifikata crkvena država izgubila je najveći deo svojih teritorija, a papa se povukao u Vatikan [1870]. Proglasio je 1854. dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice, a 1870. o infabilitetu [nepogrešivosti] pape.

1894. - Umro je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon.

1913. - Crnogorska vojska i srpski Primorski odred su u Prvom balkanskom ratu počeli napad na Skadar koji su držali Turci. Crnogorci su u aprilu prisilili Esad-pašu da preda grad, ali su se u maju morali povući, jer su evropske sile donele odluku da Skadar pripadne Albaniji.

1947. - Britanski plan o podeli Palestine na arapski i jevrejski deo odbacili su i Jevreji i Arapi.

1962. - U eksploziji u rudniku uglja kod Sarbrikena u Zapadnoj Nemačkoj poginulo je 298 rudara.

1964. - Popularna britanska pop grupa 'Bitlsi' prvi put je gostovala u SAD.

1968. - Premijeri svih 10 kanadskih provincija odobrili su nacrt ustava prema kojem je status francuskog jezika u celoj Kanadi izjednačen s engleskim.

1969. - Nigerijski avioni bombardovali su prepunu tržnicu u jednom selu u pobunjenoj Bijafri. Poginulo je više od 200 ljudi.

1971. - Žene su u Švajcarskoj referendumom dobile pravo glasa.

1984. - Američki kosmonaut Brus Mekendls je napustio svemirski brod 'Čelendzer' i postao prvi čovek koji je 'prošetao' svemirom.

1986. - Predsednik Haitija Žan Klod Divalije pobegao je iz zemlje, okončavši 29-godišnju diktaturu porodice Divalije u toj karipskoj zemlji.

1990. - Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije S S S R prihvatio je predlog lidera Mihaila Gorbačova da se ukine 70-godišnji monopol na vlast te partije, čime je otvoren put za višepartijski politički sistem.

1991. - Sveštenik Žan Bertran Aristid proglašen je predsednikom Haitija, kao prvi demokratski izabran šef države.

1995. - U Islamabadu, u Pakistanu uhapšen je Ramzi Jusuf, glavni osumnjičeni za napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 1993, kada je poginulo šest osoba, a više od 1.000 povređeno. Za taj napad optuženo je i na doživotnu robiju osuđeno šest islamskih ekstremista.

1996. - U 'Boingu 757', koji se srušio nekoliko minuta posle poletanja iz Dominikanske Republike ka Nemačkoj, poginulo je svih 189 putnika i članova posade. Većina putnika bili su nemački turisti.

1999. - Umro je jordanski kralj Husein, koji je vladao Jordanom od 1952. Nasledio ga je sin, princ Abdulah.

2000. - U Beogradu je ubijen ministar odbrane SR Jugoslavije Pavle Bulatović. Novi ministar postao je Dragoljub Ojdanić, dotadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, a na to mesto je postavljen Nebojša Pavković.

2001. - Umrla je američka pevačica i glumica Dejl Evans, koja je sa svojim suprugom, Rojem Rodžersom, igrala u 27 vestern filmova i napisala njihovu pesmu 'Tragovi sreće'.

2003. - U eksploziji automobila-bombe u klubu 'El Nogal' u elitnom delu grada Bogota poginule su najmanje 33 osobe, a više od 60 ljudi je povređeno. Za napad je osumnjičena gerilska Revolucionarna oružana snaga Kolumbije.

2003. - Umro je Augusto Monteroso, pisac iz Gvatemale i poznati majstor kratke priče, koji je 2000. osvojio špansku nagradu za literatutu 'Princ od Asturije'.

_________________
 
Shiseido
N-SNG-J06
<b>N-SNG-J06</b>





Datum registracije: 26 Apr 2007
Poruke: 10230

serbia.gif
PorukaPostavljena: Pet Feb 08, 2008 12:08 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 8. februar


1587. - Posle 19 godina zatočeništva, škotska kraljica Meri pogubljena je zbog učestvovanja u zaveri oko ubistva kraljice Elizabete I. Marija je za vreme svoje vladavine (1560-1567) vodila nepopularnu katoličku politiku i time izazvala narod i plemstvo na pobunu. Njen idealizovan lik obradio je Šiler u drami "Marija Stjuart".

1828. - Rođen je Žil Vern, popularni francuski književnik. Pisao je vešto konstruisane fantastične romane (ukupno 57), ali sa naučnim predviđanjima od kojih su se mnoga ostvarila. Glavna dela: "Put oko Zemlje za 80 dana", "20.000 milja pod morem", "Put na Mesec", "Put u središte zemlje", "Pet nedelja u balonu"... Umro je 1905. godine.

1904. - Japan je izveo iznenadan pomorski napad na Port Artur, rusku pomorsku bazu u Kini, čime je otpočeo rusko-japanski rat. Ruska flota bila je desetkovana. Za vreme rusko-japanskog rata, Japan je izvojevao seriju odlučujućih pobeda nad ruskom vojskom, koja je ušla u rat potcenjujući snagu svog neprijatelja. Zahvaljujući posredovanju američkog predsednika Teodora Ruzvelta (koji je za ovo zalaganje dobio i Nobelovu nagradu), rat je 1905. godine okončan. Japan je iz ovog rata izašao kao prva moderna nezapadna vojna sila, dok je ruski neuspeh u ovom ratu bio jedan od razloga za izbijanje revolucije 1905. godine.

1924. - U Nevadi je izvršeno prvo pogubljenje uz pomoć smrtonosnog gasa. Pogubljen je Tong Li, član kineske bande osuđen zbog ubistva člana rivalske bande. Smrtonosni gas je u Nevadi usvojen još 1921. godine, kao humaniji način za izvršenje smrtne kazne, nasuprot do tada primenjivanim tradicionalnim tehnikama kao što su vešanje, streljanje ili električna stolica. Krajem 20. veka, ovaj oblik pogubljenja zamenjen je smrtonosnom injekcijom.

1928. - Škotski naučnik J. Blaird demonstrirao je kolor televizor.

1936. - Održano je prvo takmičenje u ski skokovima.

1942. - U manastiru Ostrog skupština crnogorskih i bokeljskih patriota pozvala je u Drugom svetskom ratu sve rodoljube na jedinstvo u oružanoj borbi protiv fašističkih okupatora, bez obzira na ranije političke i partijske podele.

1984. - Otvorene su 14. Zimske olimpijske igre u Sarajevu. Maskota je bio vuk imena Vučko.

1998. - Prvi put u istoriji Olimpijade odigrana je utakmica u ženskom hokeju. Finska je pobedila Švedsku rezultatom 6:0.

_________________
 
Shiseido
N-SNG-J06
<b>N-SNG-J06</b>





Datum registracije: 26 Apr 2007
Poruke: 10230

serbia.gif
PorukaPostavljena: Sub Feb 09, 2008 12:07 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 9. februar


1540. - U Rudaj Fildsu kod Čestera u Engleskoj održana je prva trka konja.

1788. - Austrijski car Josif II objavio je rat Turskoj. U ratu,koji je završen 1791. po Austriju nepovoljnim Svištovskim mirom, na austrijskoj strani učestvovali su i srpski dobrovoljci pod vođstvom Koče Anđelkovića.

1801. - Mirovnim ugovorom izmedju Austrije i Napoleonove Francuske u Linevilu na severoistoku Francuske prestalo je da postoji Sveto rimsko carstvo, iako se car Franc II Habsburg odrekao titule rimskog cara nemačkog naroda pet godina kasnije.

1849. - Italijanski revolucionar Đuzepe Macini proglasio je Rim republikom.

1881. - Umro je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika, čije je delo u 20. veku postalo neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji.

1909. - Francuska i Nemačka su postigle sporazum o Maroku, kojim je Berlin priznao posebne interese Pariza u toj zemlji, u zamenu za ekonomske koncesije.

1917. - Zbog pokušaja bugarske vojske da izvrši mobilizaciju srpskih regruta u okupiranim oblastima u južnoj Srbiji u Prvom svetskom ratu, izbio je Toplički ustanak. Pored početnih uspeha i stvaranja slobodne teritorije sa sedištem u Toplici, ustanak je krajem marta ugušen. Bugari su za odmazdu pobili oko 20.000 ljudi, uključujući žene i decu i uništili nekoliko desetina sela između Prokuplja i Leskovca.

1934. - Jugoslavija, Grčka, Turska i Rumunija potpisale su u Atini Balkanski pakt [Balkanska antanta], odbrambeni savez od bugarskih i italijanskih aspiracija. Izbijanjem Drugog svetskog rata savez je oslabio zbog različitih stavova zemalja članica prema Nemačkoj i Italiji, a pristupanjem Rumunije i Jugoslavije Trojnom paktu sasvim se raspao.

1942. - U njujorškoj luci izbio je požar na francuskom putničkom brodu 'Normandija', tada najvećem i najelegantnijem u svetu, posle čega je brod potonuo.

1943. - Teške borbe za pacifičko ostrvo Gvadalkanal okončane su u Drugom svetskom ratu pobedom američkih snaga nad japanskom armijom.

1943. - Počeo je protivnapad partizana u Drugom svetskom ratu protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi, poznat kao 'Bitka za ranjenike'. Početkom marta osam partizanskih brigada odbacilo je glavninu nemačkih trupa i svih 3.500 ranjenika je prebačeno na levu obalu Neretve.

1957. - U Portugaliji je umro Mikloš Horti, mađarski diktator [1920-44]. Kao zapovednik krstarice 'Navara' učestvovao je u
gušenju pobune mornara u Boki Kotorskoj 1918, uveo je Mađarsku u rat na strani Hitlera i učestvovao u agresiji na Jugoslaviju. Odgovoran za istrebljenje Jevreja i zločine nad civilima, nakon zbacivanja s vlasti pobegao je u Portugaliju. U Jugoslaviji je bio proglašen za ratnog zločinca zbog masovnih likvidacija civila u Vojvodini.

1962. - Jamajka je postala nezavisna država u okviru britanskog Komonvelta.

1969. - Boing 747 džambo džet izvršio je prvi probni let.

1977. - Umro je ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu 'Il-2' za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.

1981. - General Vojćeh Jaruzelski postao je predsednik poljske vlade.

1984. - Umro je Jurij Vladimirovič Andropov, šef sovjetske države i vladajuće Komunističke partije. Bivši šef Komiteta državne bezbednosti, koji je nasledio Leonida Brežnjeva krajem 1982, bio je na vlasti manje od 16 meseci.

1991. - Na referendumu u Litvaniji, iz kojeg su bili isključeni gradjani ruske nacionalnosti, više od 90 odsto birača glasalo je za otcepljenje od SSSR.

1996. - U snažnoj eksploziji u Londonu, koju su podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije, poginule su dve osobe, a oko sto je ranjeno. Tim napadom prekinuto je 17-mesečno primirje.

1999. - Kina je prekinula diplomatske odnose s Makedonijom zbog odluke vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose s Tajvanom.

2002. - Umrla je britanska princeza Margaret [71], sestra kraljice Elizabete. Bila je poznata po glamuroznom i burnom životu.

_________________
 
Shiseido
N-SNG-J06
<b>N-SNG-J06</b>





Datum registracije: 26 Apr 2007
Poruke: 10230

serbia.gif
PorukaPostavljena: Ned Feb 10, 2008 12:05 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 10. februar


1258. - Mongoli su zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763. - Mirovnim ugovorom u Parizu završen je Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji je prepustila i Kanadu. Španija je dobila Luizijanu i Kubu, a Pruska je zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

1837. - U dvoboju je ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti ['Evgenije Onjegin', 'Boris Godunov', 'Pikova dama', 'kapetanova kći'].

1878. - Konvencijom u El Zanjonu okončan je desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi.

1879. - U Velikom Trnovu otvoreno je zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

1891. - Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano je Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1901. - U Beču je umro srpski državnik Milan Obrenović, knez [1872-82], a potom kralj Srbije [1982-89]. Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. Zaključio je s Bečom Tajnu konvenciju 1881. kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao je 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.

1942. - Američki džez muzičar Glen Miler postao je prvi muzičar koji je dobio 'zlatnu ploču' za prodaju milionitog primerka kompozicije 'Ćattanooga Ćoo Ćoo'.

1947. - U Parizu su potpisani mirovni ugovori zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

1962. - Američki pilot Frensis Geri Pauers, oboren 1960. dok je preletao S S S R špijunskim avionom U-2, u Berlinu je zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964. - U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo je razarač 'Vojadžer' i poginulo je više od 80 mornara.

1979. - U Ljubljani je umro slovenački političar Edvard Kardelj, visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio je predsednik Skupštine SFR Jugoslavije.

1996. - IMB kompjuter nazvan 'Duboko plavo' ušao je u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.

1997. - Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili su vatru na Muslimane iz istočnog dela grada koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe su poginule, a 38 je ranjeno. Mostar je u bosanskom ratu, nakon što su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, podeljen 1993. na muslimanski i hrvatski deo.

1998. - Umro je bivši francuski ministar inostranih poslova Moris Šuman, tvorac projekta Evropske unije ['Šumanov plan'].

2000. - Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio je nezavisne medije da su 'američki plaćenici' i 'kriminalci', čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001. - Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom ranjeno je više desetina studenata, a oko 100 je uhapšeno.

2004. - SAD su obnovile svoje diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a nakon odluke Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Zvanični Vašington je opozvao svog ambasadora u Libiji 1980. godine.

2005. - Umro je poznati televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks [67].

2005. - Severna Koreja je prvi put saopštila da poseduje nuklearno oružje i suspendovala svoje učešće u pregovorima o spornom nuklearnom programu te zemlje.

2005. - Umro je Artur Miler, velikan američkog pozorišta koji je napisao 'Smrt trgovačkog putnika' i čija su dela uglavnom govorila o običnim ljudima.

2006. - Za predsednika Kosova izabran je Fatmir Sejdiu, visoki funkcioner Demokratskog saveza Kosova [DSK].

_________________
 
Shiseido
N-SNG-J06
<b>N-SNG-J06</b>





Datum registracije: 26 Apr 2007
Poruke: 10230

serbia.gif
PorukaPostavljena: Pon Feb 11, 2008 12:18 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 11. februar


1847. - Rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison. Registrovao je više od hiljadu patenata, uključujući sijalicu s ugljenim vlaknom, fonograf [gramofon], mikrofon, megafon, fonometar.

1858. - Tokom rata za reformu [1856-61] Benito Huarez proglašen je u Vera Kruzu ustavnim predsednikom Meksika.

1868. - Umro je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko, koji je s Armanom Fizoom izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom [Fukoov eksperiment] dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop i usavršio teleskop.

1873. - Pod pritiskom republikanaca abdicirao je španski kralj Amadeo i proglašena je prva španska republika.

1879. - Umro je francuski slikar i vajar Onore Domije, najveći karikaturista 19. veka. Godine 1832. proveo je šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa.

1889. - U Japanu je usvojen ustav, kojim je predviđen dvodomni parlament, ali je car zadržao izvršnu vlast.

1919. - Fridrih Ebert je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle Prvog svetskog rata postala republika.

1929. - Sporazumom u Luteranu između Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan. Time je rešeno 'Rimsko pitanje' - spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870, posle priključenja Italiji papske države i grada Rima.

1945. - U Jalti na Krimu završena je konferencija lidera triju velikih sila antihitlerovske koalicije. Predsednik SAD Ruzvelt, lider S S S R Staljin i britanski premijer Čerčil uskladili su vojne planove za okončanje Drugog svetskog rata, odredili nove odnose u Evropi i dogovorili se o osnivanju Ujedinjenih nacija.

1967. - Umro je crnogorski slikar Milo Milunović, jedan od osnivača i prvih nastavnika Akademije likovnih umetnosti u Beogradu [1937]. Posle Drugog svetskog rata organizovao je Umetničku školu na Cetinju. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1970. - Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.

1971. - Predstavnici 63 zemlje potpisali su sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.

1975. - Margaret Tačer izabrana je za predsednika Konzervativne stranke, kao prva žena koja je u Velikoj Britaniji postala šef političke partije.

1990. - Lider Afričkog nacionalnog kongresa [ANC] Nelson Mandela pušten je na slobodu nakon 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.

1993. - Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, koja je svojim delom doprinela afirmaciji ženskog literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekulić smatra se najznačajnijom srpskom književnicom 20. veka ['Zeleni vitez', 'Tražim pomilovanje', 'Nemam više vremena'].

1994. - Pet američkih kosmonauta Čarls Bolden, Kenet Rajter, Jan Dejvis, Čang Dijaz Franklin, Ronald Sega i jedan ruski Sergej Krikalev spustili su se u šatlu 'Diskaveri' na Zemlju, okončavši prvu američko-rusku spejs šatl misiju.

1997. - Pod pritiskom međunarodne javnosti i tromesečnih građanskih i studentskih protesta predsednik Srbije Slobodan Milošević je posebnim zakonom [lex specialis] priznao rezultate lokalnih izbora na kojima je pobedila opoziciona koalicija 'Zajedno'.

2000. - U Parizu je u 72. godini umro francuski reditelj Rože Vadim.

2001. - Oko 7.500 ljudi demonstriralo je u Nemačkoj protiv marša neonacista koji je okupio oko 250 pristalica.

2002. - U Zagrebu je u 82. godini umro kardinal i bivši zagrebački nadbiskup [1970-97] Franjo Kuharić.

2004. - Južnokorejski i američki istraživači su objavili da su uspešno klonirali ljudski embrion koji će se koristiti u medicinske svrhe.

_________________
 
Shiseido
N-SNG-J06
<b>N-SNG-J06</b>





Datum registracije: 26 Apr 2007
Poruke: 10230

serbia.gif
PorukaPostavljena: Uto Feb 12, 2008 12:16 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 12. februar


1804. - Umro je nemački filozof Imanuel Kant, začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji ['Kritika čistog uma', 'Kritika praktičnog uma', 'Kritika rasudne snage', 'Opšta istorija prirode i teorije neba'].

1809. - Rođen je američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818. - Čile je proglasio nezavisnost od Španije.

1832. - Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru.

1851. - Edvard Hargrejvs je pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.

1882. - Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost.

1899. - Nemačka je kupila od Španije ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.

1912. - Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču abdicirao je, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942. - Prilikom bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu nemački vojnici ubili su 42 logoraša, a 105 je uspelo da pobegne. Za odmazdu je streljano 850 ljudi.

1953. - ŠSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom, posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961. - Saopšteno je da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.

1973. - Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974. - U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Nakon dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu [SAD], u Rusiju se vratio 1994.

1979. - U Rodeziji je poginulo 59 ljudi u putničkom avionu 'Er Rodezija' kojeg su oborili gerilci.

1986. - SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

1993. - Bivši predsednik Malija Musa Traore i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt, nakon što ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva izvršena 1991.

1999. - Senat SAD oslobodio je predsednika Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana 'seksualna afera' sa Monikom Levinski i izbegnut impičment.

1999. - Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile su se NATO-u.

2002. - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđ enje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kojem se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak 'procesa stoleća' pratilo je više od 1000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala srpske vlasti isporučile su Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001.

2002. - Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izvestavao za Vol strit džornal.

2003. - U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu [Bolivija] najmanje 30 ljudi je poginulo, a 160 je povredjeno.

2004. - Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je testove koji su dokazali da smrtonosni ptičji grip, koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.

_________________
 
škorpijica
~ noćna mora mnogih ~
<font color='blue'><b>~ noćna mora mnogih ~</b></font>





Datum registracije: 07 Sep 2004
Poruke: 59506
Mesto: ....tamo gde Dunav ljubi nebo...

serbia.gif
PorukaPostavljena: Sre Feb 13, 2008 12:09 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 13. februar


1199. - U Hilandaru je umro Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića koja je vladala Srbijom dvesta godina. Veliki župan od
1166. postavio je osnove državne samostalnosti Srbije i njene političke moći. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana [kasnije prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog] i zamonašio se pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog sveca iz loze
Nemanjića.

1571. - Umro je italijanski vajar i pisac Benvenuto Čelini, dvorski zlatar Kozima Medičija, rimskih papa i francuskog kralja Fransoa I, najbolji izrađivač sitnih zlatarskih predmeta u svoje vreme. Njegova atobiografija 'Moj život' predstavlja značajan dokument za kulturnu istoriju renesanse.

1633. - Inkvizicija rimokatoličke crkve u Rimu lišila je slobode astronoma Galilea Galileja zbog njegovog zalaganja za Kopernikov heliocentrični sistem. Ostatak života naučnik je proveo pod stalnim nadzorom Inkvizicije, a zabrana s njegovih dela skinuta je 1757.

1668. - Sporazumom potpisanim u Lisabonu Španija je priznala nezavisnost Portugala.

1689. - Kralj Engleske i Škotske Vilijam III od Oranža i njegova žena Meri, kćerka svrgnutog engleskog prokatoličkog kralja Džejmsa II, proglasili su suverenitet nad Velikom Britanijom i Irskom.

1787. - Umro je dubrovački matematičar, fizičar, astronom, filozof i diplomata Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih naučnika svoga doba.

1793. - Velika Britanija, Pruska, Austrija, Holandija, Španija i Sardinska kraljevina [Pijemont] sklopile su savez protiv revolucionarne Francuske.

1831. - Rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih političara 19. veka. Bio je namesnik maloletnom knezu Milanu Obrenoviću [1868-72.], predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, predsednik vlade kneževine i kraljevine Srbije [između 1873. i 1887.] i namesnik maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića [1889-93.]. Napisao
je 'Diplomatsku istoriju Srbije'.

1883. - Umro je nemački kompozitor Rihard Vagner, stvaralac kasnog romantizma, koji je srušio tradicionalnu strukturu opere da bi ostvario svoju zamisao o sveobuhvatnom umetničkom delu - 'muzičkoj drami'.

1945. - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Budimpeštu, posle 50 dana opsade tokom koje je poginulo 50.000 nemačkih vojnika.

1945. - Američki i britanski avioni su u Drugom svetskom ratu počeli bombardovanje nemačkog grada Drezdena. Grad je tokom dva dana bombardovanja razoren, a računa se da je poginulo oko 135.000 ljudi.

1961. - Savet bezbednosti UN doneo je odluku da se u Kongo upute međunarodne mirovne snage da bi se sprečilo izbijanje građanskog rata u toj zemlji.

1974. - Umro je slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih umetnika 20. veka.

1975. - Kiparski Turci su u severnom delu ostrva, koji je sedam meseci ranije okupirala Turska, proglasili 'Tursku federalnu državu Kipar' i
formirali ustavotvornu skupštinu. Za prvog predsednika skupštine izabran je vođa kiparskih Turaka Rauf Denktaš.

1984. - Šef Komunističke partije SSSR-a i države postao je Konstantin Černjenko, nasledivši preminulog Jurija Andropova. Posle
Černjenkove smrti, koji je vladao manje od godinu dana, na vlast je stupio Mihail Gorbačov, sedmi i poslednji lider SSSR-a.

1990. - SSSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i dve nemačke države su objavili plan o ujedinjenju Nemačke.

1991. - Američki bombarderi su razorili sklonište u Bagdadu identifikovano kao vojni položaj, a u kojem su, međutim, civili
potražili spas od napada iz vazduha. Prema iračkim izvorima, poginulo je oko 500 ljudi, među kojima veliki broj dece i žena.

1999. - U Beogradu je sahranjen Peko Dapčević, jedan od prvih komandanata Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Učesnik je i Španskog građanskog rata [1936-39]. Posle rata bio je načelnik Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, državni funkcioner i diplomata.

2000. - Papa Jovan Pavle II zatražio je oproštaj za sve grehove Rimokatoličke crkve u prošlosti, uključujući i odnos prema Jevrejima i jereticima.

2001. - Amerikanka En Bankroft i Norvežanka Liv Arnesen postale su prve žene koje su na skijama prešle Antarktik. Njihovo putovanje od 2.700 kilometara trajalo je 90 dana.

2004. - U bombaškom napadu na njegov automobil u Dohi [Katar] ubijen je bivši predsednik Čečenije u egzilu, Zelimkan Jandarbijev, a njegov maloletni sin je ranjen. Rusija je više puta tražila njegovo izručenje, smatrajući ga odgovornim za smrt više stotina građana u Čečeniji i zbog veza sa al-Kaidom.

_________________

"...dvoje ljudi koji su se voleli ne mogu biti prijatelji, jer se svaki susret svodi na previše tajanstvenih pogleda, da bi se prestali nadati..."
"Znas, crne rupe nastaju kada se um ubrza do beskonacnosti, ali u negativnom smislu, tako da u njima nema nicega. Nema prostora. Vremena. Nema drugih ljudi. Nema cak ni tebe. U crnim rupama mozes lepo da se zezas. Lebdis iznad zemlje. Slusas rock'n'roll. Dozivas kisu ili maznes neku lepu ribu. Samo je bezveze kad se probudis."
 
Prikaz poruka:   
Upišite novu temu   Ova tema je zaključana: ne možete menjati ili upisivati poruke.    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Vesti ~ -> ~ Arhiva - Vesti ~ -> Dogodilo se na danasnji dan..... Vreme je podešeno za GMT + 1 sat
Strana prethodna  1, 2, 3 ... , 104, 105, 106  sledeća
Strana 105 od 106

 
Pređite u:  
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma





- Burek Forum - Doček Nove 2018. godine - Venčanja, svadbe - Proslave - TipoTravel - Kuda večeras -

Bookmark to: Twitter Bookmark to: Facebook Bookmark to: Digg Bookmark to: Del.icio.us Bookmark to: StumbleUpon