Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 5200 Mesto: Beograd
Command & Conquer 3 - Tiberium Wars
Aplauz, molimo. Ne zbog toga što je igra apsolutno fenomenalna, ne zbog toga što je EA napravio odličan marketinški potez, nego zbog toga što smo se nakon dobrih pet ili šest godina s nostalgijom setili kako je to nekad izgledalo.
Prvo što će vam upasti u oči, kada pokrenete ovu igru, (pod uslovom da imate barem malo igračkog staža iza sebe) jeste ogromna sličnost, ne sa Tiberium Sun-om, nego sa Red Alerto-m. Ili za one još starije, prvim C&C-om. U igri se construction izbornik nalazi sa desne strane. Ne dole, ne gore, ne levo, nego desno. Onako kako je to izgledalo u prvim Command & Conquerim-a. Kliknete na ikonu barakice, a ženski, prijatan glasić (kada igrate sa GDI-em) kaze: "Construction complete". Stavljate novoizgrađenu građevinu na željeno mesto. Nema bespotrebnih builder-a, bagera ili majstora za vešmašine koji vam postavljaju i kuhinju u baraci. Sve je brzo i ritmično; nema zastajkivanja zbog toga što je bager zapeo na putu do mesta gde želite da postavite građevinu ili je pijani bagerista baš sad odlučio da izabere duži put do gradilišta. Sve ovo bilo je dovoljno da se setimo svih onih dana koje smo proveli u igraonicama, igrajući prve RA i C&C-ere.
Dakle, kao što to slikovito objašnjava jedan od vaših generala: "Dok je Tiberium-a biće i Kane-a i Nod-a". Svet je upravo izašao iz Trećeg Tiberiumskog Rata, vanzemaljski kristal proširio se po celom svetu, a snaga Brotherhood of Nod-a sve više slabi. No, naravno, uvek ima onih skeptičnih koji misle da se Nod nikada neće moći uništiti. Skepticizam ubrzo prelazi u realnost jer Nod počinje da sprovodi svoje ekscentrične ideje u dela. Sve počinje nuklearnim napadom na Filadelfiju, mesto rođenja najdražeg nam glumca/repera Willa Smitha. Kako je on preživeo taj napad i da li se našao među onih par stotina hiljada poginulih u napadu, nije rečeno. No, u svakom slučaju Fili je razoren, a na vama je da se oduprete Nod-u kako god znate i umete.
Kao što to uvek biva u serijalu. Dve zaraćene strane, svaka sa svojim dobrim i lošim stranama. GDI je uvek krasila snaga tenkova, isto kao i njihova obrambena moć. Svi se dobro sećamo njihovih Ion Shield-ova iz Tiberium Sun-a. Njih u novom nastavku, nažalost nema. No, svejedno se njihovo super-oružje temelji na snazi jonskih čestica. Savršeno pogađate. Reč je o dobrom, starom Ion Cannon-u. Oružjem koje se ispaljuje iz satelita iz svemira i za razliku od prethodnih nastavaka kada nije moglo uništiti puno više od jedne ili dve zgrade, sada jednim potezom možete uništiti gotovo pola protivnikove baze. Šteta što je potrebno dosta vremena da se napuni. Osim ovoga, GDI ima na raspolaganju i kultne Mammoth tenkove koji, ako se dobro upgrade-uju mogu postati najjače oružje na bojnom polju. Sve u svemu, ovo je savršeno balansirana frakcija u svakom pogledu. S druge strane Brotherhood of Nod je zla frakcija, uvek spremna varkama i podlim taktikama doći do cilja. Zato će se u njihovom arsenalu nalaziti brojna hit-and-run oružja i brzi, mali tenkovi. Generalno gledajući, u otvorenoj borbi protiv GDI-evih tenkova ne mogu puno učiniti. No, u rukama iskusnog i pametnog igrača, oni postaju savršeno oružje za uništavanje vaših protivnika. Pogotovo Stealth tenkovi, koji su u potpunosti nevidljivi sve do onog trenutka dok ONI ne zapucaju na vas. Kakve to taktičke mogućnosti nudi, možete i zamisliti. Nod krasi klasično super-oružje – Atomska bomba. Bacanje Atomske bombe je jedan od "najlepse" nacrtanih i animiranih stvari koje je igračka industrija ikad napravila. Da ne spominjemo razornost koja se u potpunosti može meriti sa onom Ion Cannon-a.
Naravno da se priča o C&C 3 ne završava ovde. U novi nastavak dodata je jedna sasvim nova frakcija, a po pricama sa raznih foruma, igra zbog nje počinje da lici na Starcraft. Ime joj je Scrin i došla da nas sve pokori. Bili mi članovi Nod-a ili GDI-a. U njenim rukama Tiberium uopste nije otrovan i ne zahteva gradnju Tiberium Silo-a kako bi ga akumulirala. Uz to, cini se da ga apsorbuje na posebno brži način od ostale dve frakcije. I ima građevinu koja pospesuje bržu obnovu minerala na određenom prostoru. Zar to nije zanimljivo? Čovek bi rekao da će ova nova frakcija u potpunosti samleti i dobre i loše na Zemlji. No, tu do izražaja dolazi možda najbolja odlika ove igre. Balansiranost snaga. Iako Scrin u početku izgleda kao jaka frakcija, zbog svoje brzine produktivnosti i ekonomije, on je praktično najslabija frakcija kada dođe do sukoba na bojnom polju. Ali, da ne bi sve bilo tako crno, imaju i oni svojih konja za trku. Posebno u vazduhu. Njihove letačke jedinice sastoje se od mnogobrojnih vanzemaljskih letelica, naoružanih svakojakim naoružanjem. Posebno se ističe Mothership. Spora letačka jedinica koja laserima napada sve oko sebe, a ako joj se približi protivnička air-to-air jedinica, automatski šalje vlastite male svemirske brodiće na njih. I na sve ostalo. Nešto kao današnji nosači aviona. Njihovo super-oružje je – Rift. Svojevrsna crna rupa. Proždire sve sto joj "padne pod ruku". Scrin je jako zanimljiva frakcija, koju se stvarno isplati proučavati. Svaka njihova jedinica se može unaprediti i tako poboljšati za konačan sukob na velikom bojnom polju zvanom Zemlja. Kada se malo uigrate, svakako isprobajte njihov jedinstven način ratovanja.
Ako ssmo ikad išta voleli kod C&C-a onda su to bile cut-scene. Igrane cut-scene. Sa pravim ljudima. Sa pravim glumcima. Savršeno podižu vrednost igre, jer ste već nakon dve misije udubljeni u nju, kao u najzanimljiviji sci-fi film. S tom razlikom da u ovaj sci-fi film možete i sami umesati prste. Apsolutno savršeno. Voiceover-i su u samoj igri takođe napravljeni prilično dobro i realno, iako imaju onu klasičnu RTS boljku. Počinju da idu na živce nakon što ih 200 puta čujete. Osim toga, jako iznenadjuje izvrsna optimizovanost. Nema "seckanja", usporavanja ili nečeg sličnog kada se na ekranu nađe više od pet jedinica u pokretu. Na minimalnim podesavanjima, na svakom racunaru koji zadovoljava minimalne potrebe igre, (ili malo jačem) radiće iznenađujuće tecno i brzo.
Istina, ovo i nije easter egg, ali u nedostatku reči da opišemo sledeće nazvali smo ga tako. Balkanski easter egg. Dakle, reč je o misiji, kada prelazite kampanju, čija se radnja događa na ovim, često ratom zahvaćenim prostorima. Konkretno, u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji. Tako da ovo i nije easter egg, ali nama Balkancima mnogo znači. Uz to, programeri su se potrudili i od GDI misije u Zagrebu napravili pravo malo, grafički detaljno, i mogli bismo reći, autentično čudo. Čak i Sava teče sredinom mape. A ako je suditi prema rečima igrača iz drugih zemalja, ova misija je poprilično izazovna, no ujedno i jedna od najzanimljivijih.
Ostaje nam samo da proglasimo najbolji RTS u zadnjih par godina i C&C3: Tiberium Wars definitivno nominujemo za igru godine. Hvala, do sledećeg puta…
Poslednja prepravka: Rile_Master on Uto Mar 18, 2008 3:43 pm; ukupno izmenjena 10 puta
Rile_Master *Master*
Godine: 37
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 5200 Mesto: Beograd
S.T.A.L.K.E.R. - Shadow Of Chernobyl
Šetnja virtualnim Černobilskim zonama koju smo čekali punih šest godina napokon je pred nama. Koliko zabave pruža jedna takva šetnja? Čitajte dalje...
Možda je previše reći da je S.T.A.L.K.E.R. - Shadow Of Chernobyl jedna od najočekivanijih igara svih vremena. No, ne bi puno gresili. Najavljena pre šest dugih godina, činilo se da je igra preambiciozna da bi postojala, a tako je nekako i bilo. Obećavane su, za ono vreme, brda i doline. Veliki, nelinearan svet, RPG elementi, pametni NPC-evi, predivna grafika i još mnogo toga. Ali kako su odlaganja postajala sve učestalija, bilo je sve očiglednije da su mali ukrajinski developer-i GSC obećavali više nego što su mogli da pruze. Tada je GSC morao da donese odluku; izbaciti igru još dok je nedovršena ili sačekati još neko vreme i rizikovati propast. Na sreću, izabrali su ovo drugo.
Sada je pitanje: Je li S.T.A.L.K.E.R. opravdao očekivanja ili ostao na tragu pomalo nesrecnog Prey-a? Odgovor je, naravno, ni jedno ni drugo. No S.T.A.L.K.E.R. je uspeo u jednom: stvorio je jedinstven svet u kojem će ljubitelji FPS-a ostati još duze vreme. Radnja se odvija u području oko havarisane Černobilske nuklearne elektrane. Poznato je da je ona eksplodirala 1986., no u igri se katastrofa opet dogodila, ovaj put 1989. Ali sada je nastao mnogo veći haos. Naime, eksplozija je pomoću radioaktivnosti napravila opasnu zonu, punu misterioznih anomalija, mutanata i čudovišta, gde razne vojske i fakcije pokušavaju doći do retkih anomalijama prouzrokovanih artefakata. Vaš lik, poznat samo kao Označeni (Marked One), budi se u Zoni sa amnezijom. Zadatak vam je da se setite vlastite prošlosti i otkrijete šta se događa u centru Zone, samoj nuklearki...
Najveća lepota S.T.A.L.K.E.R.-a leži u njegovoj veličini i nelinearnosti, te potpunoj nezavisnosti sveta oko vas. Nekoliko vojnika se okupilo oko vatre, piju votku i pevaju, dok se automatski smenjuju dan i noć. U daljini se čuje zvuk okršaja bandi, a veoma blizu zavijanje mutiranih pasa, spremnih da zaskoče polupijane vojnike. Jedna od lepota S.T.A.L.K.E.R.-a je i (delimicna) sloboda izbora. Iako igra sadrži nekakvu glavnu priču, slobodni ste da uzimate sidequest-ove od mnogih neutralnih vojnika koje ćete naći razbacane po svetu Zone. Nažalost, retko su zanimljivi i ne bi se baš moglo reći da vas igra motivise da ih uzimate. Većina nagrada za obavljanje "questo-va" je novac ili pak municija, a oba je prilično lako naći. Zona je ogroman prostor, barem na prvi pogled. No par mana sprečilo je da taj prostor postane S.T.A.L.K.E.R.-ov najveći adut. Ono što neizmerno upada u oči je kako je loše iskorišcen taj prostor. Iako su pusta polja doslovno pretrpana raznim fabrikama, skrivenim podrumima i sličnim, iznenađuje da se dizajneri nisu setili da stave skoro nikakve skrivene stvari, oružja itd, da bi se igrači motivisali da istražuju taj svet.
Takođe, iako se prostor iz prve čini kao jedna velika celina, on to nije. Cela Zona je nažalost podeljena na puno malih zona, a svaka zona ima jedan ulaz u drugu zonu. Tako da, ako ste mislili da fino pretrcite Zonu od početka do kraja, to neće biti moguće. Takve stvari pomalo umanjuju celu priču o nelinearnosti, ali ipak spašavaju to što je moguće vratiti natrag u bilo kojem trenutku.
Ako ste u igru uleteli u nadi da ćete obavljanjem questo-va jacati osobine svog lika, malo po malo skupljati novac u potrazi za jačim oklopima i sličnim, razočaraćete se. Naime, iako je igra i pre svog izlaska često bila oznacavana kao FPS-RPG naslov, takvih karakteristika u igri nema previše. Vaše napredovanje u igri ne zavisi od nekakvih atributa lika već od vaše veštine baratanja oružjem. Ubijanjem protivnika ne dobijate nikakav experience. Novac takođe nema neku važnost, jer je većinu stvari koja se može kupiti lako naći na palim neprijateljima.
Znači, S.T.A.L.K.E.R. je ipak više-manje klasični FPS. Prateći glavnu radnju igre (a i većinu questo-va) ićićete od jednog do drugog gnezda vojnika i čistiti ih. Za taj čin na raspolaganju će vam biti pozamašan arsenal svakakvog oružja, pa valja reći nešto i o tome. Prvo, nećete moći nositi tenk na leđima, jer je vaš inventory ograničen na 50kg, a uz oružja moraćete da nosite i ostale stvari potrebne za preživljavanje u Zoni. Većinom ćete morati da se zadovoljavate sa pištoljem i eventualno 2-3 puške. Oružja su preslikana sa svojih pravih uzora, lepo su modelirana i većina ostavlja dobar utisak. S.T.A.L.K.E.R. je takođe, u želji da postigne što veću realnost, posegnuo za novom balističkom forom u igrama. Svaki metak koji ispalite ima zasebnu putanju, na koju utiče gravitacija. Tako da svakako uvek ciljajte malo iznad mete, pogotovo ako ste udaljeni više od nekih stotinak metara. Na početku ćete verovatno dobiti slom živaca, jer s prvim oružjima je nemoguće pogoditi apsolutno ništa. Kasnija oružja donose neka poboljšanja po tom pitanju, no ne očekujte skidanje neprijatelja sa 300 metara iz grma na vrhu brda. Ponašanje oružja je OK, iako se čini da bi neki teži automati ipak trebali malo više da trzaju u punom rafalu. Zvukovi su polovični; dok je za "kalaš" zvuk savršeno pogođen, za većinu drugih oružja, pogotovo pištolja i SMG-a, zvuk je previše slab i nerealan. Što se neprijatelja i A.I.-a tiče, tu je stvar "cupava". U trenutku kad pomislimo da "ekipa" uvek radi zajedno i pametno koristi zaklone, čim borbe počnu u zatvorenom prostoru sve to prestaje. Počinju da vilene okolo, zabijace se u zidove i nekada kao da uopste nisu svesni vaše prisutnosti. No, nije ih lako ubiti nikako. Jedina kolko tolko slaba tačka im je glava; rafal po telu neće puno pomoći. Valja reći da su dosta iritantni i njihovi glasovi/uzvici, izgovoreni na ukrajinskom, koji se prečesto ponavljaju.
Kao što se moglo očekivati, S.T.A.L.K.E.R. se može pohvaliti povecom količinom bug-ova. Većina odlazi na već spomenutu inteligenciju, a drugi problemi se javljaju sa animacijama, osvetljenjem, teksturama i sličnim. Mnogo puta će vam se dogoditi da animacija punjenja oružja sama prestane, protivnici lebde po tlu, a svetla neprijateljskih svetiljki, pa čak i njihove senke, se vide kroz zid. Igra nekad zna i automatski da snizi kontrast, pa smo tako 2-3 sata igrali u nekakvoj polumagli sve dok nismo ukapirali razlog. Bug-ovi nisu jedine mane. Prostori koje posećujete ne menjaju se previše tokom igre; većinom ćete hodati napuštenim fabrikama, hodnicima, kanalizacijama i sličnom, a celu Zonu doslovno čini golema pustoš. NPC-evi ne služe ničemu osim davanju quest-ova. Možete da ih pitate nešto, ali pošto nemaju snimljene glasove, teško da ćete hteti da citate sve što imaju da vam kazu. Jedna od većih mana je i otkrivanje priče. Jedini način za to je ili pričanje s NPC-evima ili čitanje dnevnika, a pošto obe stvari uključuju mnogo čitanja, retko ko će imati strpljenja. Mnogi su prigovorili i nedostatku vozila u igri. Nama je takođe apsurdno da u celoj Zoni nema ni jedan auto u voznom stanju, kojeg se stvarno uželite nakon gomile prepesacenih kilometara. Nekima će biti i problem sama težina igre.
Sa audio-vizuelne strane, S.T.A.L.K.E.R. je mešana roba. Grafika se ne može nositi sa najnovijim HD čudima, ali mogli bi je uporediti s HL 2, što uopste nije loše. Vredi spomenuti predivna osvetljenja igre, počevši od svetiljke u tamnom hodniku pa do bljeska groma na pustoj dolini. Efekti kiše, vetra i raznih anomalija takođe izgledaju odlično, dok je prizor zalaska sunca prilicno realistično dočaran. Zvuk je malo slabiji, ali i tu S.T.A.L.K.E.R. ima svoje jače i slabije strane. Zvukovi oružja i neprijatelja su prosečni. Svi NPC-evi pričaju samo na Ukrajinskom, što doprinosi atmosferi, ali mogli su da nadju i neke upečatljivije glasove. S druge strane, zavijanje mutanata i čudovišta, te razni ambijentalni zvukovi daju vrhunski dozivljaj.
Jasno je da je S.T.A.L.K.E.R. ambiciozna igra, i nakon silnih generičnih pucačina daje igračima izazov da se okušaju u nečem drugačijem. Uspeo je u stvaranju jednog zasebnog sveta, a atmosfera je nešto u čemu posebno blista. Možda je priču teško pratiti i možda ima puno bug-ova, ali teško da će vas to ometati kada počnete da istrazujete skrivene delove Zone. Uz neke zahvate; konkretno, malo bolji AI, bolji sistem Zone i zanimljivije sidequest-ove, S.T.A.L.K.E.R. je mogao da bude mnogo bolja igra. No i ovako će gamerima željnim dobrog FPS-a pružiti dane i dane zabave i istraživanja.
Poslednja prepravka: Rile_Master on Uto Mar 18, 2008 3:44 pm; ukupno izmenjena 4 puta
Rile_Master *Master*
Godine: 37
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 5200 Mesto: Beograd
Supreme Commander
Jedna od najboljih RTS igara ove godine, Supreme Commander, konačno je dospela i u naše ruke. Da li je dobra kao što se priča?
Sećate li se legendarnog RTS-a Total Anihilation? Supreme Commander je napravio upravo tvorac Total Anihilation-a,a čim zaigrate igru odmah ćete prepoznati njegov rukopis.
Radnja se smestila u blisku budućnost, te na raspolaganju imate 3 rase, UEF-e, Cybernetic-e i Aeon-e. Sam singleplayer se sastoji od 3 kampanje koje nisu linearno međusobno povezane već svaka gleda iz perspektive rase sa kojom igrate prema cilju koji ona ima. Tako da odmah možete zaboraviti na kampanju tipa ovi napali ove, ovi se brane, ovi beže itd. jer ni jedna rasa zapravo nije negativac. Mape su ogromne, a koliko ogromne govoreći jezikom matematike 5x5 km, 20x20 km te najveće 81x81 km , što znači od 25 km2 preko 400 km2 pa sve do 6561 km2, pa se sad Vi mislite. O borbama da i ne pričamo, pokušajte da zamislite šta Vaš hardver kaže na sve to. Jednostavno kada dođe do mass borbe na otvorenom, neka najnovija konfiguracija, 4400 64-ka sa 2 GB RAM-a i X1950XT 512 MB, kašlje, stuca i secka, i onda vam je sve jasno. Naglasak je stavljen na manevrisanje na velikom prostoru, ne postoji kao u ostalim RTS-ovima, recimo, nekakav uzak prolaz ili klisura koji vam daje određenu stratešku prednost, pa taktizirate hoćete li uleteti sa ovim, ovo postaviti ovamo pa ovi ispred, iza itd. Jedinicama možete unapred zadati šta da rade pa ne morate da se brinete da li vam radnici rade, izviđači patroliraju itd.
Prelaženje misija je standard za ovakve tipove igara. Dobijate zadatke koje izvršavate, kad rešite jedan prelazite na drugi itd. Dobro je to što se igri možete prilagoditi bez obzira na to kakav ste igrac jer Vam ona to omogućava. Postoje tri level-a tech-ovanja na kojima dobijate nove jedinice za "proizvodnju", što više tech-ujete znači da cete pre i dobiti nove jedinice, a da bi to sve bilo moguće potrebna je dobra ekonomija, kao i u svakoj RTS igri. Jer bez para nema jedinica, zgrada, brzog povrata izgubljene vojske, novih expanzija itd. U ovoj igri to su energija i ruda, građa... Materijal, kako god hoćete. Energiju proizvode elektrane, a rudu iskopavate na određenim tačkama na mapi gradeći extraktore. Upravo te tačke na kojima je dostupna ruda će dovoditi do međusobnih borbi za resurse, jer ko ih kontrolise ima i veću moć.
Kako počinjete sa kampanjom igra vas polako uvodi u načine igre i polako počinjete da ucite, šta, kako, zašto, ali osnove ćete uglavnom brzo savladati. Sve u igri je nekako simulirano što daje posebnu dimenziju, pogotovo kada se dešava nešto nepredvidivo. Ako vam lovac bude srušen, on naravno pada, a za njim ostaju tragovi vatre, krs, lom...
AI je standardan za ovaj tip igre, te varira od easy-ja do hard-a što rezultira, naravno, i drugačijim ponašanjem i jačom agresivnošću, napadom tačno na ono što vas boli itd. Grafika i zvuk su fino urađeni iako je to moglo i malo bolje, pri tome mislimo na izgled mapa koji je mogao biti malo bogatiji i lepše dizajniran. No, mass borbe (pogotovo ako imate odgovarajući hardver) jednostavno ostavljaju bez daha. Gomila jedinica u vazduhu, na tlu , efekti ekspolzija, dima, vatra...jednostavno se oseća onaj miris borbe u air-u . Naravno, način igre koji koristite VS CPU neće vam biti od koristi u multypleju jer naravno ljudski protivnik je inteligentniji pa i samim time veći izazov za borbu, nadmetanje...
Kao što smo rekli u celoj igri je naglasak stavljen na mass, megalomanstvu i svemu što ide sa time,uključujući i vaše konfiguracije. Relativno gledajući igra nije loša ali i nije toliko dobra koliko su je nahvalili, a i neznamo koliko mora biti kvalitetna da bi vas naterala da upgrade-ujete racunar s obzirom na zahteve. Tako da oni sa malo slabijim mid-range ili low-end konfiguracijama neka se drže TFT-a, Warhammer-a ili čega već, jer ovako visoke zahteve nemaju ni high-end pucačine, a kamoli jedan klasičan RTS.
Poslednja prepravka: Rile_Master on Uto Mar 18, 2008 3:47 pm; ukupno izmenjena 5 puta
Rile_Master *Master*
Godine: 37
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 5200 Mesto: Beograd
Colin McRae DiRT
Asfalt, noć, "nabudzeni" automobili, policija i polugole devojke već su se svima popele na vrh glave. Dobro, možda ne devojke, ali već su stvarno dosadni sa tim izlizanim forama na izlizanom asfaltu. Baš kad je već svima dosadilo, dolazi osveženje. Stari, legendarni Colin McRae se vratio s uzbudljivim novitetima.
Evo, nakon dugog dosadnog razdoblja dolazi nam nova doza adrenalina. Novi stari Colin se potrudio da je žačini novitetima koji još nisu viđeni u svetu Colin McRae Rally-a. Pri ulasku u igru dočekaće vas 3D menu propraćen izvrsnom muzikom. Nadobudni kakvi jeste, najbolje bi Vam bilo da odmah počnete sa novom karijerom. Tokom karijere otključavate nova vozila, nove staze i, naravno, zarađujete novac. Zarađeni novac na kraju trke zavisi od mesta na kojem ste završili trku i težine koju ste postavili na početku. Težina određuje novac, nivo oštećenja automobila (koji možete popraviti) i jacinu protivnika. Novac možete potrošiti na kupovanje novih vozila ili na kupovanje boja, tj. nalepnica sponzora za automobil. Takođe ga trošite i na popravke automobila... Vozači troše svoj novac na popravljanje? Kako inovativno.
U DiRT-u ćete naići na mnogobrojne nove offroad discipline. Neki igrači će ih voleti dok drugima neće biti baš drago što ih moraju prelaziti. Svaka disciplina ima svoja pravila i razlikuje se po stazama, broju krugova i vozilima. Rally je klasika, zatim imate CORR sa interesantim vozilima (Buggy FTW), Rally Raid Vam nudi i kamione, Hill Climb je posebno interesantan, dosta je sličan Rally-u ali je nabijen većom dozom adrenalina i nemate suvozača... Tu su još neke discipline koje ne želimo da Vam otkrivamo radi iznenađenja. Pre nego krenete na njih najbolje je da odigrate practice da se priviknete na podloge po kojima vozite jer vas stvarno primoravaju na drugačiji način vožnje.
Dok igrate practice dobro je isprobati ponuđene kamere. Različite kamere će uticati na vašu vožnju i davati vam bolji osećaj realnosti. Kad smo kod realnosti, i to je jedna od odlika ove igre. Najbolji primer je razbijanje vozila koje je odradjeno fantastično. Ponekad ćete se namerno razbiti o neki zid samo da vidite te detalje, to prstanje stakla, letenje vrata, diskova od kočnica i čega sve ne. Ali, pripazite na terminal damage. Kad dobijete tu poruku, onda je gotovo; ili restart cele trke ili morate odustati. Kada se odlučite na odustajanje gubite sve sto ste postigli i možete slobodno krenuti iz početka. Retko ko bi to zeleo nakon velikog truda i postepenog penjanja do vrha "piramide". U "piramidi" su sve trke koje ste odvozili i koje vas čekaju. Nakon što pređete određen broj trka otključavaju vam se i prikazuju nove, ali zaključane. Neretko ćete za nove trke trebati i novo vozilo koje ćete morati da kupite ili ćete ga u najboljem slučaju otključati što se ponekad ne može iako trku završite perfektno. Zato je najbolje ne traciti novac na gluposti već štedeti jer nećete znati kad Vam je potrebno novo vozilo dok ne pokušate da udjete u trku.
Pre trka, nakon odabiranja težine i vozila, moći ćete da podesite automobil. Ovaj deo je jako važan za pozitivne rezultate tokom vožnje. Šteta je što je izostavljeno odabiranje vrsta guma, one se valjda same podesavaju. Što se tiče zemalja u kojim ćete voziti tu su: SAD, Australija, Engleska, Nemačka, Italija, Španija, Japan... Nedostatak je možda to što nema Norveške i sneznih rally-a kroz crnogorične šume. Kada započnete trku i ne želite da je predjete, nema vraćanja do "piramide" da bi ste odabrali drugu. Morate da je zavrsite, prvi ili zadnji nije važno, ali završiti je jednostavno morate. Tokom vožnje primietićete manjak publike, a i oni koji su tu nekako su neaktivni.
Grafika u igri je prelepa. Prljanje automobila je odlično odrađeno i pojavljuje se postepeno, i to zavisno od toga kako i po čemu vozite. Nekima se neće svideti to što je prašina iza automobila nekako premala, tj. premalo je ima. Možda je to napravljeno da bi se olakšala vožnja jer u protivnom ne biste videli protivnika ispred sebe. Opet, u ovom slučaju, nase je mišljenje da igra gubi na realnosti. Nekima će se to svideti, nekima jednostavno neće. Zvuk je, takođe, izvrsno odrađen. "Vrištanje" motora svakako će vas ispuniti adrenalinom i dati vam bolji osećaj realnosti. Igra ima manje bug-ove, ali srećom, oni se ne pojavljuju cesto. Zna da se desi da vaše vozilo postane "duh" i prolazi kroz druga vozila ili dok vozite odjednom naiđete na protivničko vozilo koje stoji na prednja dva tocka. Na kraju krajeva, ništa nije savršeno. Još jedno razočaranje doživeli smo kod pokušaja multiplayer igranja. Može li igra izišla u godini 2007. dopustiti online mod za jednog do dva igrača? Može. Ali to joj je naravno, ogroman minus.
Colin McRae DiRT svakako valja odigrati jer pruža veliku količinu zabave koja stvarno teško može dosaditi. Verujemo da će se svideti većini, pa čak i onima koji nikad nisu igrali rally igru. A verujte da DiRT nije "obična" rally igra.
Poslednja prepravka: Rile_Master on Uto Mar 18, 2008 3:48 pm; ukupno izmenjena 7 puta
Rile_Master *Master*
Godine: 37
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 5200 Mesto: Beograd
Driver - Parallel Lines
Nakon toliko dugo vremena Driver je ponovno sa nama. Godinu dana nakon PlayStation 2 verzije igre Driver - Parallel Lines, stiže nam PC verzija. Proizvođači su vremena za poboljšanja imali, no, koliko je igra stvarno poboljšana?
Početi ovaj opis sa nekim uvodom i flash back-om u prošlost Driver serijala bio bi greh jer malo ko nije čuo za kultni Driver serijal. Recimo samo da je nakon izlaska prvenca prodato više miliona primeraka, a njegov nastavak takođe je nastavio istim tempom. Nakon toga usledilo je zatišje sve dok se nije pojavio Driv3r koji je najavljivan kao revolucionarni bla bla bla... Uglavnom, dotični nastavak bio je veliki promašaj i prodavao se samo zbog svoje stare slave. Nakon svega toga nadali smo se da više nikad nećemo videti nove nastavke Driver-a, da se ne iskvare sećanja na dane koje smo provodili u igranju prva dva dela. Oh, kako smo se prevarili. Atari je odlučio da zgrne još novca, dobro probranom Copy-Paste metodom napravio je novi nastavak, ipak ne usudivši se da stavi brojku 4 na kraj naziva.
Radnja Driver - Parallel Lines-a odvija se, kao što bi se to po nazivu moglo zakljuciti, u dva razdoblja. Godina je rock 'n' roll-a, Vi ste neki smeker... Imate 18 godina (radnja se odvija u Americi što bi značilo da još niste punoletni), vozite neki kul auto, živite u nekoj rupčagi, slušate muziku starog kova i uživate u svojoj gay odeći i isto takvoj frizuri. To sve zvuči dosadno, kako nama tako i samom liku pa polako krećete u kriminalne vode, nebili se napili malo akcije, uzbuđenja i tih gluposti što život znače. Malo po malo, radite za mafijaše koji vas tretiraju kao svoju malu igracku sve dok ne shvate da im vise niste potrebni. Te okolnosti vode vas u zatvor iz kojeg zatim izlazite nakon 28 godina druženja sa toplom braćom iza hladnih rešetaka. Kako zbog traumatičnih događaja iz zatvora (OK, ovo je malo pesnička sloboda) kako zbog izdaje, izlazite sa novom frizurom, nešto stariji, još uviek ružni, ali puni ambicija. Uzimate pravdu u svoje ruke i rešavate se gamadi koja Vas je izdala...
Radnja je smeštena u New York-u, u dva razdoblja - 1978 i 2006. To je uglavnom i jedini originalni deo igre. Prvo razdoblje donosi starije automobile, tipa Ford Mustang pa oni američki Cadilac-i itd dok ćete se u ovom novijem razdoblju voziti u replikama Audij-a i sličnih. Naravno, nema pravih imena, ali ocigledno je da automobili i nisu neki plod dizajnerske mašte nego su "kalupe" pozajmili iz realnog sveta. Tu su i oružja, pištolji, automatske puske, minobacači.. Ništa novo, ništa revolucionarno, sve već viđeno. Da, ima čak i motora.. Sami zadaci koje će vam "nadređeni" (ili pak oni koje ćete davati sami sebi) zabijati pred nos iskopirane su fore iz, pogađate, GTA serijala. Driver je ovim zadnjim nastavkom totalno, totalno izgubio svoj smek. Osećacete se kao da igrate neki novi GTA. Jadnim programerima iz Atari-ja ponestalo je mašte, pa su krenuli u furanje već isfuranog. Uglavnom, jad i beda.
Jedini svetli primer svega ovoga, praktično zaštitni znak serijala je rasturanje automobila do krajnosti. Rupe od metaka ostaju na limenoj karoseriji, ispadaju tockovi, pucaju gume, stakla, branici, vrata, haube. Divota, kao da pratite neki crash test. Kad smo već kod autombila jel, ludujući kroz grad (u kojem btw. voze kreteni, onako, presporo) iz auto radija dopiraće muzika, uglavnom hitovi iz razdoblja u kojem se nalazite. 1978 uglavnom rock dok će 2006 biti popraćena hip hop glazbom, techno i ostala komercijala.
O AI-u radije ne bih da pricamo jer su protivnici verovatno izresetani dozama retardacije koje su direktno ubrizgane u mozak. Ajd', znaju da se sakriju, bar. I to je sve što znaju. Policija je takođe žrtva metalne retardacije. Verujte nam, ne želite da cujete. Inače, u igru je ubačen takozvani HEAT status. On se sastoji od 2 dela. Onaj za auto i onaj za čoveka. Radi se o sistemu koji Vam pokazuje koliko ste traženi Vi ili Vaš automobil. Naime, ako policija počne da Vas goni nakon što prođete 100 km/h kroz crveno oni će zapamti samo Vaš auto i nakon što uspete da im pobegnete samo promenite auto ili se normalno setajte po ulici i nikom ništa. Ako pak te iste policajce na semaforu izbacite iz auta i prebijete ih, HEAT će rasti na vašem liku jel, jer ste "popularni". Koliko smo shvatili, onda vam nema spasa. Možete čak i da se predate, no to vam isto dođe kao da vas ubiju jer vam se svejedno pojavi izbor sa „RESTART“ opcijom.
Grafika nije ništa posebno. Prosečna, rekao bismo. Kao i zvuk. Takođe, primecuje se i loša konverzija s konzola. Ono, kao da programeri ne shvataju da se TPS-i na PC-u igraju pomocu misa. Cut scene se ne razlikuju previše od onih iz prethodnika. O tehničkom delu igre, nemamo previše reči jer jednostavno sve je već viđeno u prethodniku.
Da završimo ovaj kratki osvrt na ovo (ne)delo kojem ocigledno hvali originalnost i svežina. Igra ne donosi ništa novo i nije vredna tog novca koji morate da izdvojite za nju. Nešto bolje od prethodnika jeste, ali ovaj koncept je čist Copy-Paste GTA serijala koji će takođe morati da donese nešto novo inače sve ovo polako ide u onu stvar. Ako ste fan serijala, nabavite, odigrajte pa sami procenite igru. Ako niste fan, moglo bi vas zabaviti divljanje po ulicima, ubijanje nedužnih civila, gaženje i rešetanje prometne i okolne infrastrukture i zafrkavanje policije. No, pitanje je koliko će vas dugo to zabavljati.
Poslednja prepravka: Rile_Master on Uto Mar 18, 2008 3:49 pm; ukupno izmenjena 3 puta
Rile_Master *Master*
Godine: 37
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 5200 Mesto: Beograd
Overlord
Možete li zamisliti igru koja vam uz veliku dozu humora daje priliku da budete zaista zločesti? Naravno da možete. Kako su je zamislili momci iz Triumph Studios-a? Pročitajte opis i saznajte.
Nakon jakog dugog sna Overlord je probuđen i to vešću da je njegov prethodnik mrtav, te da je došlo veselo vreme da ga on nasledi. Naravno, kako smo već navikli, došlo je vreme da spasimo ljudsku rasu od svih zala, te svetu donesemo blagostanje i mir? Ha, ne! Napokon je neko shvatio da nam je to doku.. Pardon, dosadilo, te da je vreme da se malo okrene ploča. Ovog puta nalazimo se u ulozi zlog *Random Evil Laugh* Overlord-a čiji je cilj pokoriti carstvo i obnoviti vlastiti toranj koji je u ruševinama. Eh, naš Overlord je ustvari jako mačo tip, a siguran sam da bi se svideo i našim stilistima sa tim muževnim čeličnim oklopom, hetero sekiricom, te veoma kul kacigom kroz koju se naziru njegove plamteće oči...
Kao svi pravi narko-boss-ovi, ni Overlord ne voli sam da prlja ruke (zapravo nema nikakve druge povezanosti između narko boss-ova i našeg protagonista; cisto da ne bi bilo zabune, je li). Iako i on ima oružje i par magijica koje ćete tu i tamo iskoristiti, sav pravi prljavi posao radiće Overlord-ovi minioni, mala, opaka, prekul stvorenja koja će vas uveseljavati tekom čitave igre, te slušati sve vaše zapovesti. Minioni s veseljem obavljaju sve što im zapovedite, pa se bez problema i žrtvuju kako bi malo povećali vaše health-e. Uništavaju sve što nađu na putu te pritom sami nalaze oklop i oružja, sve ostalo donose vama, a najviše će vas razveseliti kad popiju pivo i uriniraju po tepisima. Počećete sa deset miniona, da bi pri kraju igre kontrolisali čak pedesetak, što neće biti velik problem zahvaljujući jednostavnim kontrolama. Dok u početku imate samo smeđe minione, vremenom ćete dobiti crvene, zelene, i na kraju plave, a svaka "boja" ima svoju specijalnost. Smeđi minioni su osnovni, najjači borci za blisku borbu; crveni će za vas gasiti vatru, te istu izdaleka bacati na protivnike (pritom paleći sve okolne lako-zapaljive površine i malo ih je teže zaustaviti); Zeleni su poput rogue-va, specijalizovani su za napadanje s leđa, dok su relativno slabi ako ih neko napadne s preda, a za vas će gasiti sve izvore otrovnih plinova; plavi su posednji minioni koje ćete dobiti, jedini koji mogu da plivaju, te jedini koji mogu ressurect-ovati ostale minione.
Čelični oklop i oružje koje smo spomenuli kasnije se mogu upgraed-ovati, a s vremenom Overlord skuplja i nove magije, te povećava svoj health/mana bar pa tako igra ima par RPG elemenata. Osim oklopa, sve vreme skupljate nove stvarčice za vaš toranj, da bi ga posle vaša "gospođa" sređivala kako vama odgovara. Tako će vaša baza, vaš toranj, iz početne ruševine postati mesto u kojem bi svaki zlikovac poželeo da zivi. Spomenuta "gospođa" će vas kasnije i razveseliti (dobro, možda ne vas osobno, već našeg protagonistu), onako kako to samo dame mogu. Igra je najviše fantasy avanturistički nastrojena, a Overlord (nažalost) nije zao kao što bi se možda dalo naslutiti. Iako imate izbor hoćete li biti zli ili - izuzetno zli, svo zlo koje ćete činiti nije tipično Hitler-like zlo, već zapravo pošalji-minione-da-sve-razbiju ili ne-daj-ljudima-hranu-nego-je-odnesi-u-toranj zlo. Taj preterani avanturistički štih tu i tamo zna da ide na živce. Jedna od najinteresantnijih stvari u igri je humor, jer humora ima dosta, a čini se da su developer-i bili dosta inovativni. Od vaših miniona, zvukova koje oni proizvode, raznih akcija koje rade (spomenuli smo pivo i mokrenje), preko gay elf-ova i ostalih poremećenih rasa kojima ćete pomoći, do neprijatelja s kojima ćete se susresti u igri. Overlord će vas naterati da se tu i tamo zaista nasmete od srca.
Grafika u igri je sasvim pristojna, sa interesantnim fantasy setting-om koji pomalo podseca na Fable. Osvetljenje će zapravo određivati dozivljaj u svim prostorima kroz koje ćete prolaziti sa svojim minionima. Nivo detalja, posebno na samom Overlord-u, je dosta dobar, a efekti spell-ova, koje ćete primetiti kad ponekad bacite pokoji spell, su takođe interesantni. Interesantno je i da igra nije preterano zahtevna, pa će i oni s malo slabijim konfiguracijama uživati u fantasy svetu Ovelord-a. Muzika u igri je OK, nista spektakularno, ni posebno zanimljivo, no voice acting je predobar. Glasovi svih likova su baš onakvi kakvi trebaju da budu, a voice acting vašim minionima posebno daje na imidzu. Nekada ćete ih poslati da razbijaju sve na putu, samo da bi slusali zvukove koje ispuštaju. Ono "For Overloord", kada vam nešto donesu, jednostavno nikad neće dosaditi. A.I miniona je dosta dobar, a iako čovek ne bi rekao kada ih prvi put vidi, vaši mali gremlini su dosta inteligentni: sami će pronalaziti put do cilja koji ste im zadali, obaviti posao, pokupiti nešto zlata ili armor-a za sebe, te se vratiti do (odnosno, iza) vas. Moramo priznati da je nedostatak ikakve mape u igri ponekad predstavljao problem. Par puta se dogodilo da smo se osećali pomalo izgubljeno, ili bi sve vreme išli u krug, te se na kraju vratili na mesto odakle smo počeli, što bi one malo slabijih živaca moglo natjerati da počupaju koju dlaku sa kose. Još jedan od sitnih problema bi bila linearnost, iako ćete u početku steći utisak da imate velik izbor oko quest-ova, kasnije shvatite da određen quest ne možete započeti, ako onaj drugi nije obavljen. Jednostavno morate ići određenim redosledom.
Ipak, Overlord je dosta inovativno i interesantno iskustvo, a ako zanemarimo pokoji manji problem s linearnošću/minionima koji se utapaju ili zapinju (zna da se desi, ali stvarno retko), definitivno je naslov koji treba probati. Ako ne zbog zanimljive grafike, fantasy sveta ili solidne single-player kampanje, onda zbog genijalnih miniona i humora koji igra pruža.
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 5200 Mesto: Beograd
Frontlines - Fuel Of War
Jeftina kopija Battlefield-a ili nešto više? Frontlines je nova igra Kaos Studios-a i pokušava uvesti neke novitete u već isprobanu formulu. Pročitajte kako je to sve ispalo...
Frontlines - Fuel Of War je igra koju po sveukupnom stilu igre najlakše možemo uporediti sa DICE-ovim Battlefield serijalom, stoga će ljubitelji ovog serijala s ovom igrom zaista biti svoj na svome. Momci i cure iz Kaos Studios-a su odlučili da će ovo biti igra u kojoj će se odvijati rat između istoka i zapada radi nafte i prirodnih goriva, pa saznajmo šta su nam sve to spremili i kako je to ispalo.
Nekim iskusnijim gamerima je već odavno poznat Kaos iliti Trauma Studios, američka razvojna kompanija za igre, koja je ostavila dobar utisak na gaming sceni svojim Desert Combat naslovom. To je jedan od boljih, usuđujemo se reći i najboljih FPS modova, a bio je namenjen legendarnom Battefiledu 1942. Podstaknuti iskustvom izrade ovoga moda Kaos nam donosi igru sličnu Battlefieldu, samo postavljenu u blisku budućnost. Hoće li ova igra postići popularnost Desert Combat modifikacije koja je i proslavila ovaj studio? Saznajte...
Priča je koliko-toliko realistična, ali sve u svemu nije nikako loša. Radnja je smeštena u bliskoj budućnosti, tačnije u 2024. godinu, gde su mnoge nesuglasice povezane uz naftu, koje je sve manje i manje na planeti, dovele do još zaoštrenijih odnosa među državama. Zbog toga se stvaraju poveće teritorijalne organizacije. Državne članice jedne organizacije su Rusija i Kina, a sama organizacija zove se Red Star Union. Druga i ujedno poslednja organizacija je Western Coalition koju čine Sjedinjene Američke Države i Evropska Unija. Bolje receno pripremao se rat između Istoka i Zapada, a Vi ste kao pripadnik specijalne jedinice Amerikianac ( da, još jedna igra u kojoj ste Amerikanac ). Budući da su stvorene te dve alijanse nije trebalo više traciti vreme već je počelo ubrzano osvajanje zacrtanih ciljeva, rat. Ko je odneo pobedu, odnosno imali uopste pobednika i šta se sve zbivalo moraćete sami da sznate, tako je zanimljivije, ali priča je u svakom slučaju solidna.
Sto se tiče gameplaya mogu ga u dosta situacija uporediti sa Battlefieldom ili da kažem jednostavno da cela igra kopira Battlefield. Međutim vidljivo je i dosta napredaka i raznolikosti u ovoj igri za razliku od Battlefielda. Kaos Studios je odlučio da se sve borbe i akcije vode na jednom mestu koje treba što brže osvojiti i tako suzavati protivničke granice te se kretati prema unutrašnjosti Rusije i Kine, odnosno prema ciljevima. Bitke su vrlo dobro izvedene i zabavne. Iz prakse znamo da se svaka bitka vodi na mestu zvanom bojno polje. Tako u ovoj igri svako to bojno polje deli prva crta iliti front line. Prema tome se jasno da zaključiti kako je igra baš po tim prvim crtama i dobila deo naziva, a ostatak naziva dolazi iz “naftne” priče predstavljene u par gornjih redova. Sve te bitke krase i razna oružja koja su dosta dobra, raznolika i zanimljiva... Na izboru su vam pištolj, automatska puška, nekoliko vrsta bacača raketa koji su jako efikasni protiv tenkova i oklopnih vozila, snajper čiji metak može ubiti protivnika na licu mesta te sačmara koja po običaju nanosi velike štete pešadiji. Pored pušaka i pištolja tu su i bombe, dinamiti, tenkovske mine koje su nam već dobro poznate iz Battlefiela i C4 sa kojim obavljamo većinu primarnih zadataka.
U igri su nam takođe na raspolaganju mnogobrojna oklopna vozila među kojim ima i nekoliko vazduhoplovnih. U oklopna vozila na zemlji spadaju džipovi koji imaju blagi stepen efikasnosti i tenkovi od kojih svaki ima svoju vrlinu i manu. Spomenuli smo kako u igri postoje i vazduhoplovna vozila. To bi bili helikopteri i avioni koji su i više nego efikasni te mogu za kratko vreme pocistiti protivnike. Jedini problem kod njih je taj što su dosta komplikovani za upravljanje pa će Vam trebati malo ( dosta ) prakse. Kao jedan od najzanimljivijih delova u igri, jeste upravljanje sa mini tenkovima, helikopterima i aviončićima na daljinski. Tako možete mini tenk poslati ispod nekog od oklopnih vozila i jednim klikom pretvoriti oba tenka u otpad. Mini helikopterom i aviončićem možete razotkriti više predele i izazvati paniku među neprijateljima. Ono što nam se jako svidelo kroz igru je inteligencija protivnika i Vaših saboraca. AI se može uočiti na mnoštvo primera kako u njihovom bežanju u zaklon tako i u taktičkom napadanju. Ako se sakrijete iza nekog kamena ili sličnih zaklona Vaš protivnik će nastojati da Vam razbije zaklon na bilo koji način pa ćete biti prisiljeni učestalom menjanju mesta za skrivanje. U igri će sve imati i svoju slabu tačku pa se odmah iz početka bacite na skill-ove kako bi kampanju učinili nešto lakšom. Sve u svemu gameplay je skroz uredno rešen.
Sve bi ovo bilo lepo i krasno da igra nije prekratka. Cela singleplayer kampanja igre se može preći za kojih pet do šest sati igranja. Pored kratkoće tu je mnoštvo ostalih elemenata koji kvare doživljaj igranja. Primera radi to su učestali bugovi, ne previše detaljna i impresivna grafika, a i kopiranje ostalih igara je primetno što igrajući izaziva blagi dejavu osećaj. Bugova zaista ima previše u igri i vrlo su iritantni. Upravo zbog buga smo bili primorani da ponovimo određeni chapter nekoliko puta, što nas je zaista udaljilo od same igre. Grafiku, gledajući današnju konkurenciju, svrstavamo u osrednju jer je tek na nešto većem nivou od igara koje su izašle pre godinu dana pa i više.
Naravno da zajedno sa singleplayerom uz ovu igru dolazi i multiplayer mod. Inace, Frontlines je prvenstveno i napravljen baš radi multiplayera. I dobro li je napravljen! To je ujedno i najkvalitetnija i najzabavnija stvar koju igra može pružiti, pogotovo gledajući koliko je SP mod kratak i ne osobito zanimljiv. Na izboru vam je trenutno osam mapa koje su prilično lepo uređene i dizajnirane, sve su više-manje drugačije i nude dugotrajno igranje. Na izboru su sledeće mape: Roundabout, Invasion, Village, Street, Gnaw, Solar Farm, Mountain Top, Oilfield, čija imena koliko toliko govore i o okruzenju u kojem se nalaze. Više o njima ne zelimo da Vam pricamo, dobro je neke stvari i sam otkriti. Valja spomenuti i kako se sve te mape dele u tačno tri klase, a to su Small, Medium i Large. U Small klasi su mape koje ne podržavaju tenkove, automobile i sva ostala oklopna vozila. Mape koje spadaju u medium klasu podržavaju samo neka od oklopnih vozila i ostalih elemenata igre, dok large mape podržavaju apsolutno sve ono što igra nudi. U multiplayer opciji će biti moguće igranje i saradjivanje čak 64 igrača ( na Xboxu nešto manje ) koji će se lepo rasporediti po najvećoj mapi.
Sta reći na kraju? Zaključak je vidljiv iz svega do sad napisanog, a glasi tako da ne kupujete igru radi sigleplayera jer je na tržištu mnoštvo boljih i zabavnijih igara od ove. Ako već računate na multiplayer, ljubitelj ste Battlefielda i tražite nešto novo, probajte ovo, nije stvar loša. Sigleplayer je urađen ne bas impresivno i poprilično kratko, dok će vas multiplayer mod igre zabaviti i dugo zadržati budnim svim svojim opcijama i mogućnostima.
Poslednja prepravka: Rile_Master datum Sre Mar 26, 2008 12:16 pm; ukupno izmenjena 1 put
Rile_Master *Master*
Godine: 37
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 5200 Mesto: Beograd
Conflict - Denied Ops
Denied Ops jedan je u nizu naslova iz serijala Conflict, koji je dosad izbacio četiri više-manje poznatih igara ( Desert Storm, Desert Storm 2, Vietnam, Global Teror ). Pošto ni jedna od njih nije bila nekakav vrhunski igrački spektakl, to se teško moglo očekivati i za Denied Ops. Zaista, od prvog pogleda igra izgleda prilično niskobudzetno, i rezultat je jedna od najdosadnijih igara koje smo u zivotu igrali
U Conflict igrama običaj je da u borbu idete sa svojom ekipom koja sadrži četiri člana, što se promenilo u ovom "nastavku" gde je taj broj smanjen na dva. Realno, likovi su jedan od najvećih problema Denied Opsa jer su ljigavo stereotipni. Prvi lik, Lincoln Graves, je snajperista, pravi teksaški amerikanac koji voli svoju zemlju i neočekivano ima pravi teskaški naglasak i lošu frizuru. S druge strane, Reggie Graves je crnac, što naravno odmah znači da je nabildovan, nosi ogromnu pusku, ćelav je i govori kao da mu je fifty najbolji prijatelj. Problem je ovde jasno vidljiv, a postaje i veći kada shvatite bedan pokušaj autora da između njih naprave nekakav odnos. Naravno, njih dvojica se ne podnose i konstanto se podbadaju retardiranim frazama. Naravno, teksašanin zeza crnca da je crnac, a crnac teksašanina da je rednek. Uglavnom, ljigavo i potpuno neuverljivo.
Priča je nekako šabanska, uglavnom sve počinje u Venezueli, gde je novi militantni režim izvršio državni udar i izbacio vladu, te prete sa nuklearkom na SAD ako oni ne zadrže nos gde mu je mesto. Naravno, ne bi Amerika bila ona prava kad se uprkos tome ne bi umešala, te šalju svoje dvoje "najkul" vojničine da reše stvar i dokažu kako velika Amerika ima m**a. Ou jea. Osim Venezuele, priča Vas vodi kroz Rusiju, Ruandu, Sibir....zaista, ako ova igra ima ijednu vrlinu to je da se krajolik menja od misije do misije te nikad ne postaje monoton. To što je level design očajan i potpuno neuverljiv je druga stvar.
Gameplay je u teoriji najviše baziran na kontrastu dvojice likova i njihovom skillu da zajedno funkcionisu, no u praksi to je malo drugačije. Snajper je dobar u jednim situacijama, a teška mašina u drugim, no zajedno teško funkcionisu, pa ćete stalno morati da se prebacujete s lika na lika kako bi mogli učinkovito rešiti situaciju. Problem se javlja kada uvidite da je AI prokleto loš, te da vaš saborac teško funkcionse bez vaše pomoći. Čim ga napadnu više od 2-3 lika sigurno umire, i onda morate gubiti vreme na njegovo oživljavanje. Igra ima prilično jednostavan sistem komandi koji ne funkcionise previše dobro. Ima dve komande, kretanja i praćenja. Ova poslednja je prokleta, jer ako je konstantno ne upotrebljavate vaš saborac će jednostavno ostati na svojem mestu, što nekad znači da će biti udaljen pola mape od vas. Naravno, toga ćete se setiti onda kad će vam najviše trebati.
U celoj igri postoje ta glavna dva oružja ( snajper i mašinka ), uz dodatak pištolja, granata i tih gluposti koje niko nikad ne koristi. Oružja su napravljena apsolutno i neverojatno katastrofalno. Osim što su loše modelovana, osećaj pucanja je jednostavno očajan i papirnat. Tokom napredovanja kroz igru dobijaju se nekakvi dodaci koji pomažu ali nisu previše spektakularni. Možda bi bio neki gušt da su bar neprijatelji dostojno napravljeni, ali Denied Ops pada i u ovoj kategoriji. AI je priglup, uopste nesvestan događanja oko sebe. Vaši protivnici će početi da pucaju čim vas vide, pa će odjednom stati i tražiti zaklon koji ne mogu da nadju jer su glupi, a rezultat je okrtanje oko vlastite ose ili trčanje napred-nazad bez prestanka. Takođe, ne možete im razneti glavu ni išta. Gde je tu zadovoljstvo? Tu i tamo ćete imati priliku da udjete u nekakav tenk ili hovercraft, ali delovi igre s vozilima su isto poprilično retardirani jer se primera radi tenk ponaša kao auto. Tehnička strana igre tu je negde s ostalima. Grafika je ružna, iako nije jaaaako loša. Sve je nekako plastično, jednostavno ništa ne izgleda realistično. I još onako svetli, ma sve u svemu loše.
Osnovni problem Denied Opsa je da je to jednostavno užasno dosadna igra. Dosadna. Ništa, ali ništa u ovoj igri nije zabavno ni interesantno, jednostavno nema razloga da je kupujete. Oružja nisu zabavna, igra nije posebno teška ni zahtevna, delovi s vozilima su ocajni, neprijatelji su krpene lutke, grafika je šugava. Primitvno, glupo, dosadno, ružno. Zaista, nema du puno da se prica...
Naziv Igre: Crysis
Žanr igre: FPS
Razvojni Tim: Crytek Studios
Izdavač: EA
Datum Izlaska: 16. novembar 2007
Veličina: 1 DL-DVD
Ostali screenshotovi: Crysis
Minimalna konfiguracija:
CPU: Intel Pentium 2.8 GHz ili AMD Athlon 2800+
RAM: 1 GB
VGA: GeForce 6600 ili ATi Radeon X1600Pro
Preporučena konfiguracija:
CPU: Intel Core 2 Duo E6600 ili AMD AthlonX2 5000+
RAM: 2 GB
VGA: GeForce 8800GTS 640 MB ili ekvivalent
_________________ Better to want something you don't have, or to have something you don't want.
Danny Crane
milannik1 Mr. Bombastic
Datum registracije: 11 Mar 2008 Poruke: 1224
GRID
Publisher: Codemasters
Developer: Codemasters
GT / Street Racing
Release Date: Jun 3, 2008
Minimum System Requirements
System: Pentium IV 3.0 GHz
RAM: 1024 MB
Video Memory: 256 MB
Hard Drive Space: 12000 MB
Recommended System Requirements
System: Pentium IV 3.8 GHz
RAM: 2048 MB
Video Memory: 512 MB
_________________ Better to want something you don't have, or to have something you don't want.
Danny Crane
milannik1 Mr. Bombastic
Datum registracije: 11 Mar 2008 Poruke: 1224
Code of Honor 2: Conspiracy Island
Publisher: City Interactive
Modern First-Person Shooter
Release Date: Jun 19, 2008
Minimum System Requirements
System: Pentium IV 2.0 GHz
RAM: 512 MB
Video Memory: 128 MB
Hard Drive Space: 3000 MB
Recommended System Requirements
System: Pentium IV 2.5 GHz
RAM: 1024 MB
Video Memory: 256 MB
_________________ Better to want something you don't have, or to have something you don't want.
Danny Crane
milannik1 Mr. Bombastic
Datum registracije: 11 Mar 2008 Poruke: 1224
Gears of War
Publisher: Microsoft Game Studios
Developer: Epic Games
Sci-Fi Shooter
Release Date: Nov 9, 2007
Minimum System Requirements
System: Pentium 4 2.4 GHz
RAM: 512 MB
Video Memory: GeForce 6600
Hard Drive Space: 8000 MB
Recommended System Requirements
System: 2.4 GHz Duo Core
RAM: 1024 MB
Video Memory: GeForce 7800
Ocena 8.4
_________________ Better to want something you don't have, or to have something you don't want.
Vreme je podešeno za GMT + 1 sat Strana 1, 2sledeća
Strana 1 od 2
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
